Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sign in to follow this  
ribar

Секте и култови

Оцени ову тему

Recommended Posts

КОБРИНО ДЕТЕ – САИ БАБА

Ко су заправо људи који тако грозничаво трагају за “просветљењем” кроз књиге Далеког Истока, списе Рудолфа Штајнера, “Књиге Закона” Алистера Кроулија? Ко су деца која кроз јогу, медитацију, “херметичке текстове”, читајући “архетипове” својих снова воде “дневнике самоостварења” и бацају три новчића да би од “Ји ђинга” добили одговоре на своја питања? Ко су младићи и девојке који нам ужарених очију куцају на врата нудећи нам “Куле стражаре” Јеховиних сведока и “Пророчке списе” суботарке Јелене Вајт? ОНИ СУ ПРАВОСЛАВНИ БОЛ. У сектама су и због тога што им нисмо на време и на прави начин посведочили голготску љубав Сина Божијег, за све нас и наше грехе распетог. И тако гордо надимајући се достигнућима савремене технике и цивилизације, док нам деца лутају беспућима гадаринским, свесно или не – учествујемо у ноћи Христовог исмевања и ругања. У ноћи пљувања, поруга, трновитих венаца, у тој паради свецеле људске гнусобе и гнева људског. То је и рендгенски снимак наше унутрашње лепрозности. Ако за све ове болести и духовно рањене људе не будемо осећали заједничку одговорност, без икакве злурадости бојим се да несрећа може да закуца и на наша врата. Зато настављамо да износимо истину и лична искуства људи који су прошли кроз пакао многих секти, свесни да су она често пута веома тешка и болна, али увек са намером и надом да ће бити од користи многима који желе да се извуку из пакла јеретичких учења и обмана. Овог пута биће речи о једном од најконтроверзнијих личности далеке Индије – Саи Баби.

САИ БАБА – ВЕСНА КРМПОТИЋ – МИЉА ВУЈАНОВИЋ

У нашој штампи, “пророчанску моћ” Саи Бабе најавили су 1991. год. часописи “Свет” бр. 248 и “Дуга” бр. 440 тврдећи да ће управо бивша Југославија опстати тако што ће постати центар уједињења свих светских религија. Зато је одабрано и место – ушће Саве у Дунав где је требало подићи храм мира са пет купола за пет светских религија. Саи Баба је понудио да се направи “нови крст”, крст од лотосових латица са срцем уместо Христа, јер “Христа треба скинути с крста да би човечанство даље напредовало”!? Овим поводом је у Београду од јануара 1991. год. основан и Саи Бабин центар. У њему можете научити да је Саи Баба “живи бог”. То је човек који каже: “Сва имена и ликови Бога су моји!” (Још једна препознатљива “скромност” индијских гуруа – људи богови).

Главни промотер Саи Бабе у Србији били су Младенка Матовић и Весна Крмпотић. Занимљиво је и то да се још једна домаћа “пророчица” и гатара (гатање по звездама - астрологија) хвалисала познанством са Бабом – Миља Вујановић. Најактивнији рекламер је и даље хрватска песникиња Весна Крмпотић која је у интервјуу датом књижевним новинама “Дисово пролеће” у Чачку (бр. 27/97) истакла: “Један је једини увек био мој учитељ. Само што ја тога нисам увек била свјесна. Тај Један једини носи сва имена која је човјек Богу икад надјенуо. Можете га /.../ назвати Истином. Тренутачно његово је земаљско име Сатја, што значи Истинит (Сатја Саи Баба нап. аут.)”.

Саи Баба У истом разговору, Крмпотићева је говорила о свом дечјем роману “Троочица” (треће око је иначе омиљени мотив окултиста по коме је добио назив и истоимени окултни часопис; истовремено “Троочица” је својеврсни сарказам и изругивање хиландарској Мајци Божијој – Тројеручици, заштитници Срба и њен окултни пандан). За 23 дана она је написала роман о анђелима “светлости” који силазе на земљу да је спасу. Неки су у људским телима, а неки не, али су свесни свог задатка. Испоставља се да је то војска Новог Доба. Она каже да су та деца “разасута свуда по планети, мале централе енергије које чекају свој тренутак да постану чујне и видљиве”... Све то лепо звучи. Синкретистичка идеја мира и љубави без обзира на истину данас је тако примамљива. Али време је да видимо да ли је Саи Баба тај који ће мир, добру вољу и светлост донети људима...

СВЕДОЧЕЊЕ БЛИСКОГ БАБИНОГ СЛЕДБЕНИКА

Тал Брук је две године био један од најближих ученика Саи Бабе који му је на поклоњење дошао са запада. Писао је о њему, наступао у јавности, сведочио да је реч о “живом богу”. Брук каже да су Индуси одушевљени Бабом. За њих он је Тарма – Брахман, Шива – Шакти, Багаван (све су ово имена за Бога, нап. прир.). Саи Баба је рођен у селу Путапарти у области Пенукунда. Име села значи “град – мравињак у коме змије живе у мравињацима”. Читав крај је препун кобри, које се обожавају, јер ове отровнице символизују бога уништења – Шиву. У тренутку кад се Баба родио, 23. 11. 1926., један индуски астролог је рекао да небо показује знамење великог значаја. Поред бебе у колевци била је кобра, знак Шиве. Право име му је било Стајанарајана Раџу. 8. марта 1940. год. увече, дечак је одједном почео да стравично вришти и колабрирао је. Дете је почело да виђа што шта, говорио мудре изреке на санскриту... Лекари нису знали шта да мисле, а астролози су рекли да га је обузео зли дух. 23. маја окупио је чланове своје породице и ниоткуда, њима на дар, материјализовао слаткише и цвеће... дотадашњи Стајанарајана Раџу је рекао: “Ја сам Саи Баба” и устврдио да је реинкарнација једног од најмоћнијих индуских људи – богова, Саи Бабе из Ширдија. Тако је почело. Хиљаде посетилаца и обожавалаца долазило је на поклоњење.

АВАТАР НОЋИ – СЕКСУАЛНИ ИЗОПАЧЕНИК

Међутим, оно што је озбиљно почело да нарушава “углед” Саи Бабе била су сведочења његових најближих следбеника о крајње сумњивим и неморалним делатностима овог гуруа. Један од њих је и већ поменути Тал Брук који је вративши се у САД написао књигу у којој разобличава индуског демонског месију. Кап која је превршила меру било је објашњење да је последњи ниво “иницијације” хомосексуални однос са оним ко је себе прогласио ваплоћеним јединством мушко – женског (Шива - Шакти) начела – са самим Саи Бабом?! Ево дела сведочења Тал Брука: “Баба је обмотао своје руке око мене и чврсто ме заглио. Загрљај Рада – Кришне, аватара Дварака – југе и његовог љубавника био је најузвишенији спој два поларитета. Два бога срушила су зид маје (обмане) да би се сјединили... Баба ме све више стезао. Тад ми је, из неког мрачног понора, допузала мисао:”Он дише дубље, снажније. Зашто му је потребно да прави покрете карлицом? Да то није нека чудна божанска страст? Да ли оно што је урођена чистота ја изопачујем чулом сопствене сумње?””

Брукове сумње потврдио је Рејмонд – још један Бабин следбеник који је тражио да оно што ће му рећи ником не каже. Рекао је да је пре две године један згодан, дугокос англоиндијанац отишао до Вриндавана и прикључио се повећој групи Американаца. Баба га је задржао на разговору. Када су остали насамо учинио је неколико уобичајених материјализација и рекао му његове унутрашње тајне. А потом је Баба спустио руку и рашнирао рајфершлус на Патриковим панталонама?! Међу момцима које је Баба на исти начин “очистио”, налазе се и Венделфил и алпинац Шварц...

Брук описује у својој књизи стање шока које је доживео након овог разговора: “Седели смо пренеражени, ошамућени, док је ноћ одмицала... Двадесетпет година сте вођени ка овом невероватном врху... Уложили сте у то све што ви јесте и што имате, и за један секунд све то се претвори у прах! Тихо, ронећи сузе лутао сам по пољима око колибе... Не верујем да могу пренети ово стање окултне скрханости. То се мора доживети да би се разумело. У неподношљивој осамљености мучило ме је питање: “Ако сам могао бити тако, у потпуности, заслепљен и обманут, да ли ћу онда након свега моћи да спознам праву истину?””

Феномен великог броја “месија”, “спаситеља” и лажних “христоса”, који је у времену у којем живимо тако евидентан, сведочи заправо својеврсну духовну климу у којој велики број људи, духовно изгладнелих, није увек у стању да препозна истину од лажи. Оваквим заблудама, које се на жалост често завршавају погубно, увелико кумују најчешће два разлога. Први је недовољно познавање и удубљивање у тајне сопствене вере, недостатак хришћанске, православне културе и писмености. Други је заиста перфидно и крајње некоректно наступање многих секти и “месија” где је у првим сусретима готово немогуће открити њихов прави идентитет. Као илустрацију навешћу само пар у низу примера који могу бити интересантни за нас краљевчане.

МАНИПУЛАЦИЈА

Тик иза нас је приказивање филма “Исус” који је између осталог најављен и многобројним плакатима којима је наш град облепљен. Пројекција је ишла у сали дома друштвених организација, а на рекламним листићима које сте могли наћи у вашим поштанским сандучићима стајало је да иза пројекције стоји невладина, непрофитабилна па још и нецрквена организација “Нови живот”?! Да би још више збунили људе крупним словима је истакнуто да је филм превео професор енглеског језика Богословског факултета Српске православне Цркве? Реч је дакле о класичним злоупотребама и унапред осмишљеним манипулацијама. Филм је, наиме, заиста превео професор са нашег богословског факултета, али не да би га манипулисали следбеници пентекосталне секте која се крије иза свега. Градом такође кружи и некакав “крст суштине” који готово избавља од свих проблема. Манипулација је двострука. Прво, централни хришћански символ представља се као неко магијско оружије које би требало да нас штити без обзира на то да ли верујемо или не у Оног који је на њему распет, а Који заправо својом жртвом даје крсту силу и моћ. Друго у дневној штампи је писало, а и на самом картону на коме је крст одштампан, како је он “изум” неког светогорског монаха?! Да не помињемо класичну крађу срачунату на маловерје, празноверје и кривоверје обичног човека – “крст суштине” се наиме продавао по цени од око десетак марака!

Овим примерима направили смо својеврсну ескурзију у нашу краљевачку свакодневницу са које се поново враћамо манипулацијама тзв. “месија” далеког истока. Овде ћемо сада изложити учење овог индијског гуруа кроз исповест и сведочење једне наше девојке која је била припадник Саи Бабиног центра у Београду.

ИСПОВЕСТ СОФИЈЕ В.

Одрасла сам у кући у којој се ишло редовно у цркву, постило се и причешћивало... славила се слава и поштовали сви верски обичаји. То сам понела из дома свога деде и оца, када сам у раној младости пошла за Београд, ради школовања и посла... Одлазила сам код својих редовно за све заначајније презнике да их заједно прославимо. Да, баш тако – славили смо их. Сада видим да је то много више било поштовање српских обичаја и чувања традиције, него право и суштинско познавање своје православне вере... Није било никога да ме упути у истине моје вере и да ми укаже на драгоцено наслеђе Цркве кроз коју спознајемо шта хришћанство суштински јесте...

Прво сам заборавила да је “добар хлеб храна за тело, а реч Божија храна за душу”, па сам онда посегла за сурогатима... Једног дана ми је у посету дошла познаница која се управо вратила са пута по Индији. Ишла је на поклоњење Саи Баби (као што је говорио: “Клањајте ми се. Сваког уторка. Испразните своје умове и домове мене ради” нпр. аут.). Провела је извесно време у његовом ашраму и са заносом ми је причала о њему. То је било 1990. године... Рекла ми је да у Београду постоји Саи Бабин центар, који је регистрован у Загребу и водила га Весна Крмпотић... Тако је то почело. Кренула сам на “Пут мудрости”. Да проучавам Веданту... То су записи и збир многих знања о физици, метафизици, психологији, гностицизму, астрологији, медицини и др.

ИНДИЈА ОСЛОБАЂА ОД НЕЗНАЊА – ХРИСТОС ОД СМРТИ

Док Господ Исус Христос упућује на веру, Индија заснива све на знању... Док је Исусова реч непромењива истина, у индијском учењу све је релативно – истина и лаж, добро и зло, светлост и тама... Саи Баба учи да су све религије исте (опет манипулација – нпр. аут.), све су у праву... Религије су само латице једног цвета. Лотосов цвет је символ Саи Бабе... Пет главних религија, пет латица... То наравно, врло лукаво води ка екуменизму. Једна светска религија за све! Један општи бог за све! У ствари један човек, који је лажни бог. У овом случају Саи Баба иако он није једини “претендент” на овај положај... На обредима се, поред песама на санскриту тзв. “Бађана”, певају и неке песме о Христовом рођењу, као и химна Св. Сави?! То тек да се заварамо како и даље служимо нашем хришћанском Богу... У својој мрачној заблуди доносила сам иконице од своје куће и стављала их поред паганских идола... После певања, медитације, изговарања мантре – служио се “Вибути” (Змијски прах). Од тог праха се човек све више и сам претвара у прах, сагиње се ка земљи, док као змија својим стомаком и грудима не почне да гмиже по површини... састајали смо се у почетку недељом, а касније четвртком у месној заједници “Ђуро Салај”... Весна Крмпотић је тумачила “Бхгавад Гиту” и остале делове огромне “Махабхарате”.

Јако сам се променила и душевно и телесно. Телесно сам се осећала све горе и све болесније. Јако сам слабила и видно пропадала. Људи кажу “душа ми је била у носу”... иако су ми говорили да мантром и медитацијом постајем здравија... У души сам била узнемирена, уплашена. Са људима и најближима више нисам комуницирала... Срећом нисам свему пришла целим бићем. Нисам ујединила ум, вољу и осећања... Да сам продужила дошло би до “расцепа” личности. То је лудило од кога се неминовно разбољевају сви који упорно настављају да иду путем демонског учења Истока. Учили су нас да је човек – бог! А гордост је отац свих грехова. Претвара човекове врлине у мане и пороке. Још је Луцифер (архетип гордости) рекао: “Бићу једнак са Највишим”. И човек у својој гордости хоће исто!... Није потребно наглашавати колико је то за душу погубно и да временом доводи до душевног растројства (нпр. Једна старија жена из Саи – центра по цео дан проводи у “разговору” са Саи Бабом, пишући питања и одговоре у свеску. Она је потпуно уверена да је у претходном животу била велика Бабина љубав и сада му се потпуно предала... Неки су постали самозвани исцелитељи, радиостезисти, пророци... Весна Крмпотић пише аутоматски – диктира Саи Баба – стихове под називом “Стотину осам”. Исписаће укупно 108 књига на тај начин!? Неколико је већ издала)...

А истина је да човек, само благодаћу Божијом може да постане сличан Богу, јер је створен по Лику и подобију Његовом. Спас је у повратку Мајци Цркви... Ту се Духом Светим остварује саборност и јединство. Ту се кроз молитву, дубоко и искрено покајање, исповест и причешће исцељује душа и тело, и благодаћу Божијом налази пут спасења. Слава Богу!

Преузето са : http://www.vnikolaj.org.yu/sekte.html

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ШРИ ЧИНМОЈ – ТРКА МИРА ИЛИ ...

Чинмојв покрет стално покушава да прикрије своје стварне циљеве. Упорно се пориче веза између Чинмојевог учења и хиндуизма. У покрету се практикује култно поклоништво Шри Чинмоју, као и обавеза на беспоговорну послушност.

ОСНИВАЧ: Чинмој Кумар Гаш (Шри Чинмој, санскр. Шри = његова светост) рођен је 27.08.1931. у Шакпури, једном малом селу у Бенгалу (у Индији). У 12. години достигао је, наводно, “нирвикалпа самади” (висок ниво свести). Годину дана касније, после смрти оба родитеља, изгледа да је са својом браћом и својим сестрама примљен у ашрам Шри Ауробиндоа, у јужноиндијском Пондичерију. Тамо остаје наредних 20 година, и из Ауробиндоовог учења преузима основу свог каснијег учења. Следећи “унутрашњи зов”, путује потом 1964. за САД и потом ради у индијској амбасади у Њујорку. У годинама које следе више пута путује по свету да би ширио своју технику медитације. Извесно је да Чинмој никада није узео “сањаси” (санскр. = неко ко се у свом окружењу, а не у ашраму, понаша као монах). Такође није познато да је он настављач било које легитимне традиције неког гуруа.

НАСТАНАК И ИСТОРИЈАТ: Полазећи из Америке, покрет је од средине 70-их година мисионарски активан и у Европи. Тежишта рекламе и врбовања јесу: предавања, уводи у медитацију, концерти за мир и спортске приредбе. Уз то се морају додати и такозвана“divine enterprises” (енгл. = божанска предузећа). То су привредне установе (ресторани, продавнице цвећа и сл.), које Чинмојеве присталице користе за рекламирање и врбовање. Тако је на насловне стране новина 1982. доспела кафетерија, коју је под закуп издао Рајнски земаљски музеј, јер су у њој радиле присталице Шри Чинмоја. Погрешно је оно што се наводи у рекламним брошурама, да је Чинмој позван у Њујорк од стране високих званичника ОУН. Као и многи други, Чинмој је само један од оних који су у капели зграде ОУН држали медитације. Он ни у ком случају није нека званична институција ОУН! Надаље, изгледа да он спорт сматра једном врстом јоге, те се спорт често и са успехом користи у рекламне сврхе, а између осталог, помињу се такозвани “Чинмојеви маратони” (“Трка за мир”, која пролази и кроз нашу земљу), затим трке издржљивости, трке на дуже стазе. Осим тога, рекламне брошуре тврде да је Чинмој “благословљени уметник са јединственом креативношћу”. Између осталог, Чинмој покушава да то докаже на такозваним “концертима за мир”. Покушава да свира на око 70 инструмената. Ако се има у виду његов уметнички таленат, онда зачуђује издржљивост оних који га слушају и гледају.

УЧЕЊЕ И ПРАКСА: Према хиндуистичком узору, ученик мора да буде апсолутно послушан “аватару” Чинмоју (санскр. Аватар = онај који поздравља Земљу, појава Апсолута у телу). Циљ је “сједињавање са богом”, “унутрашња савршеност”, тако што Чинмој, наводно, може да ослобађа од терета карме.

Међутим, према ведском учењу није могућно укидање карме. Она означава узрочно – последичну везу у духовном животу, која почива на формално – логичком принципу “ако – онда”. Наиме, ако неко почини неки грех, онда га казна за тај грех сигурно чека, било у животу на Земљи, било у животу после смрти. Карма се не може прекинути. Постоје духовни процеси који могу да неутралишу карму. То је ослобађање од кармичног циклуса (санскр. = мукти).

Шри Чинмој Насупрот свему овоме, Чинмој каже: “Треба живети тако да се нит карме отањује све док се не прекине”.

Шри Чинмој проповеда медитацију на љубав, на бога, на беле облаке. Бог, по Чинмоју, није ништа друго до просветљена суштина човека. Пошто Чинмој, наводно, влада највишим степенима свести, из тога произилазе његове божанске особине.

Каква је само Чинмојева религија у односу на ведску религију уопште? Ведска религија може се испољавати тројако:

У врлини, када аскеза (строгост трпљења, санскрт. тапасја) налаже: 

·        песму и игру (богослужење “ароти”) само до екстазе, која се, за разлику од Чинмоја, постиже врло брзо. Такав обред изводи се два пута дневно;

·        одговарајући начин исхране – вегетаријанство;

·        чистоту (санскр. брамачари), која се састоји у одрицању од личног уживања, новца, јела и пића, коцке, жена, уносних делатности.

Сви ови побројани налози извршавају се ради бога Кришне.

У плодоноштву, у случају ТМ и осталих јога тела и ума.

У аскези и духовној тами (санскр. тамас), која иде преко свих граница људског трпљења. То се очитује у делатностима присталица Шри Чинмоја: дизању великих терета, подизању прага резултата у спорту, 5-одневним трчањима, маратонима, те у ласерском концентрисању осећајности преко песме и медитације.

Што се тиче песме – музике - , такође је присутно претеривање. Он, наводно, има 1.300 својих “бађана” (санскр. бађана = бајање). Заправо су то песме које су преписане из ведских списа, а ти списи садрже тумачења, објашњења, упутства, прописе и законе из области духовног живота и развоја у веданти.

Индијски напев прилагођен је европском начину певања. Избачен је ритам земљаног бубња (мрданге), а уместо тога потенцира се звучност певања. То знање – та уметност – зове се на санскриту гандарва. На сваком месту где је потребно давање ритма бубњем, уместо бубња имамо тишину. Шри Чинмој се веома труди да на својим концертима остави јак утисак на публику.

Овде ћемо кратко напоменути да присталице Шри Чинмоја треба да се медитацији посвећују између 02.00 и 05.00 сати ујутру. Као медијум треба да се користе слика или музика мајсторова. Уз његово име, препоручују се и мантре, што треба понављати сваког дана од 500 до 1.200 пута. Осим тога, препоручује се пуно спорта и уздржавање од секса.

ОЦЕНА: Обимна реклама у многобројним књижарама о Чинмоју, као и у часописима, намеће читаоцу утисак о Чинмоју, који би се, после једне добре и темељне провере, могао лако оспорити. Чинмојев покрет стално покушава да прикрије своје стварне циљеве. Тако се, рецимо, пориче веза између Чинмојевог учења и хиндуизма. Сам Чинмој веома специфично представља однос “гуру – ученици”: он себе назиа “духовним родитељем” својих присталица, али истовремено и “духовним оцем целе Немачке и њених војника”, на пример. Постоји опасност од отуђивања Чинмојевих присталица од њихове сталне социјалне околине, и то због следећег: захтева да се сатима изводе вежбе медитације и концентрације, бесплатан рад у “божанским предузећима”, сексуална апстиненција и стална путовања за Цирих и Њујорк, где се налазе центри покрета. Још већа је опасност од отуђења због култног обожавања Шри Чинмоја, које се практикује у покрету, као и због обавеза на беспоговорну послушност. Чинмојево учење о медитацији, карми, кастинском систему, обожавању гуруа и сл., показују да покрет има хиндуистичку позадину. Чинмојев покрет није спојив са хришћанском вером.

Приредио: Александар Сенић

БЕОГРАДСКИ ДИЈАЛОГ

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Овај Саи-баба има много следбеника овде. Познајем неколико људи који су прешли пола света да би га упознали. Они су сви одреда одушевљени што су га видели, јер се наводно код њега одлази само "по позиву". Дакле ако сањате (не-дај-Боже  ;D) Саи Бабу - знајте да сте позвани.

Јасно је да се овде иде на најдубљи људски пад - Гордост!

А цела његова доктрина се своди на тзв. "материјализације" и демонстрацијама разних моћи пред ТВ камерама у стилу "Са'ћу да ви покажем:)

Овакве способности нажалост може да стекне свака гордељива будала ако се потруди - имамо илузиониста и превише.

Још као мали читао сам нека сведочења да у околиним местима нестају драгоцености истоветне онима која су се "створила" у Саи-бабиним рукама, или устима.  :D

Иначе у Србији најзначајнију групу следбеника окупља и води др Љубиша Стојановић из Новог Сада.

http://seminar.rs/

Својевремено сам учествовао на једном његовом семинару и мада тада нисам баш био неки хришћанин за дику, побегао сам на првој паузи.

Буде ту увек преко 100 људи у свим већим градовима Србије. Наиме он призива некакве "енергије" са " извесних "Места моћи" широм света и онда учесници описују шта су осетили. Стекао сам устисак да је ту много пацијената...  :-\

Покушавао сам лично и путем форума да им скренем пажњу, али немогуће је у данашње време мисионарити - све више сам убеђен у то.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

Dugino okupljanje (Rainbow Gathering)

Kult meseca u Kučajskim planinama

Pripadnici kulta „Rainbow Gathering” došli su u Srbiju sa svih strana sveta. – Imaju pravila ponašanja, ishrane, i ne može im svako prići. – Za logore biraju teško pristupačna mesta, iz jednog, ili najviše dva pravca, i tada će vas dočekati njihove patrole i upitati kuda ste se zaputili...

Centralna vatra i šator: prošlogodišnje okupljanje u BiH; Obredi sa životinjama: sledbenici „Duginog okupljanja” (Dokumentacija „Politike”) Paraćin, Bor – „Welcome home“, uobičajen je pozdrav kada se neko sa engleskog govornog područja vrati svojoj kući. Ali, kada vas usred šume na planini Južni Kučaj tako pozdravi oko 1.000 stranaca duge kose i brade, ili sa „jamajka“ frizurama, za naše podneblje prilično čudnog izgleda, ili, pak, žene koje od garderobe imaju samo dečiju pelenu oko kukova ili duge indijanske suknje, ili potpuno nagi muškarci, žene i deca – znate da to nije normalno.

To su, zapravo, „Rainbow Gathering” (Dugino okupljanje), privremene komune, koje se svake godine organizuju. Na njima se na jednom mestu nađe više hiljada ljudi iz celog sveta. Međusobno se oslovljavaju sa „brate” i „sestro”, a zajedno su „porodica”. Imaju svoja osobena pravila ponašanja, ishrane, i ne može im baš svako prići. Posebno zato što za svoje logore biraju teško pristupačna mesta, kojima se može prići iz jednog, ili najviše dva pravca. Ali, dočekaće vas patrole ovih „neobičnih kampera” i, manje ili više ljubazno, upitati kuda ste se zaputili...

Takođe, da bi bili fotografisani, mora se od njih zatražiti posebna dozvola, pa smo imali velikih poteškoća da načinimo ove ekskluzivne fotografije. Istina, najpikantnije detalje nismo uspeli da zabeležimo objektivom, jer bi to bilo previše opasno. Nas su primili ljubazno, ali verovatno zato što smo imali preporuku...

Do njihovog velikog logora došli smo tragom priča meštana, koji su obrađujući oranice „videli čudne ljude, koji se šetaju nagi”.

– Jedna baba je prijavila da je videla vampira. A to je, u stvari, bila naga istetovirana Bugarka. I ona je došla na „Dugino okupljanje“. Večeras je glavna fešta, jer se slavi pun mesec. Oni se tade svlače, mažu blatom i igraju u velikom krugu – priča nam četrnaestogodišnji Marko, dodajući da je sa roditeljima prošle godine bio na okupljanju u Bosanskom Grahovu.

U centralnom delu ovog naselja, nazvanom radni prostor, nalazi se centralna vatra, koja se ne gasi, i kamenje, koje asocira na žrtvenik. „Rejnbovci“ ovde žongliraju, vitlaju nekakvim palicama i „vatrenim kuglama”, rvu se ili prosto meditiraju, upražnjavajući jogu ili sufijske plesove. Pored su tuš, kuhinja i „šator za ljubav”.

Fizičke pripreme ispred vigvama: pripadnici kulta meseca prekjuče na Južnom Kučaju (Foto Nikolina Miletić)Njihovi šatori su, inače, fortifikacijski tako grupisani da ni do jednog mesta u kampu nije moguće prići neopaženo. Na susednom uzvišenju nalazi se šator iz koga tri starija čoveka sve vreme nadgledaju čitav prostor. Pored njega je „informativni centar“, koji čini tabla sa kartom naselja i porukama razne prirode.

Nezvanično saznajemo u paraćinskoj policiji da njima nije prijavljeno nikakvo masovno okupljanje. Više od hiljadu pristalica „Duginog okupljanja“ svih uzrasta i obrazovne strukture iz Evrope, Izraela, Irana, pa čak i iz Amerike i sa Novog Zelanda – nisu došli grupno, već svako za sebe. Sporan može biti njihov nudizam, odnosno hodanje bez donjeg veša, jer je u blizini manastir Stenjak.

Da biste došli do ovog naselja, sa regionalnog puta Paraćin–Zaječar treba da siđete kod Straže, putujete kolima dva i po sata po džombastom lokalnom putu, a onda sat i po pešačite. Ova teritorija poznata je kao sedište vlaške magije i prostor na kome se još uvek dešavaju čudnovate pojave i u kome ima „drekavaca“. Pomračenje meseca bilo je moguće videti baš u Srbiji.

„Putokazi”: kravata i kamenje kraj puta koji vodi u kamp (Foto Nikolina Miletić)– Nije bilo teško pronaći ovo mesto, jer smo dobili detaljna uputstva. Onaj ko je proučavao teren, pronašao je prelepo mesto sa gotovo netaknutom prirodom – kaže nam Manu, student iz Štutgarta, koji je došao sa devojkom Mari.

Inače, „rejnbovci“ su prividno veoma otvoreni za komunikaciju sa neznancima, ali su, zapravo, veoma zatvoreni. Naravno, poriču da su verska sekta. Slovenac, koji nam se predstavio kao Gašpar Uličar, koji je deseti put na okupljanju, rekao nam je da je to „pozitivno gibanje prilikom kojeg se razmenjuje pozitivna energija“. Da li je slavljenje punog meseca, 16. avgusta, bilo, kao što oni kažu, prilika za igru i pesmu, ili je bliža istini izjava gorepomenutog Marka, ne znamo. Tek, kada smo se po noći vraćali, sretali smo „rejnbovce“ sa ogromnim rancima, koji su autostopom ili biciklima stizali na okupljanje.

-----------------------------------------------------------

Mijaljević: Neopaganska sekta

„Rainbow gathering” je, inače, nastao kao četvorodnevno okupljanje 1972. u Koloradu. Na njihova verovanja uticaj imaju „Hare krišna“, jevrejska učenja, kao i američki šamani, a posebno neopagani. Njihova glavna ideja je da „kada zemlja bude opustošena, a životinje počnu da umiru, nova rasa ljudi raznih boja, klasa i vere doći će na zemlju i ko bude poštovao njihova pravila može učiniti da zemlja ponovo bude zelena“.

Sektolog Slađan Mijaljević iz Beograda nema dilemu o karakteru „Rainbow gathering”. Kako kaže za „Politiku”, to je „neopaganska sekta u pravom smislu te reči”.

– Veliki broj ljudi u Zapadnoj Evropi vraća se paganskim običajima, a neke od tih sekti kriju se pod maskom očuvanja prirode. Čim postoji obožavanje nekih kultova, poput meseca i centralne vatre u ovom slučaju, pripadnici ove organizacije menjaju svoje običaje, a potom i svest. To što ne jedu meso i ne koriste hemiju, poput šampona i sapuna, hodaju nagi, takođe ukazuje na versku sektu. U kasnijoj fazi prelaze na proricanja i predviđanje raznih katastrofa, što je dobro poznati scenario – tvrdi Mijaljević.

Nikolina Miletić

[objavljeno: 19/08/2008]

POLITIKA

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Sporan može biti njihov nudizam, odnosno hodanje bez donjeg veša, jer je u blizini manastir Stenjak.

?? ??? ???? ????? ????? ? ???? ? ??? ???????? ? ????????? ?????????

? ???? ?? ?? ???? ??????? ???????? ???? ????.

Постављена слика

?? ??? ?? ?????? ?????? ???? ??????? ?? ?????????? ?? ????? ?????????????? ???? ???????? ? ??? ?????? ?? ?? ?? ???? ???? ???????????? ? ??????.  :D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Тачно је да су учесници "Кетеринга" свакодневно долазили у Манастир, чак и учествовали у Служби.

Овај монах је мој бивши суграђанин и скинхед, мислим да има чак и неке занимљиве тетоваже по телу.

Како сам схватио, реч је о зилотском манастиру...

Ипак, са становиштва скорашње одлуке Сабора СПЦ, његово гостопримство се не сме доводити у питање.  8)

Моје лично мишљење се изгледа пак поклапа са твојим - зар не?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nije u pitanju moje i tvoje misljenje vec je stvar u tome da on niti je monah, niti svestenik SPC niti je taj nazovi manastir pod okriljem SPC.Shodno tome nemam ja sta da o njemu razmisljam kao  o ocu,bratu ili nekako drugacije.On i njegovi istomisljenici su za mene isto sto i svi drugi ljudi koji su van moje crkve.Volim ih i postujem,ali vezano za veru mogu samo da se molim i za njih da se vrate  ili nadju pravi put,a to je pravoslavlje i to u nasoj ili u nekoj od nasih pomesnih crkava.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest Alefshin

За почетак Википедија:

Šamanizam

Постављена слика

Š:o plemena Urarina, 1988

Pojam šamanizam se odnosi na verovanja da svetom vladaju nepoznate sile i duše umrlih (slično animalizmu), sa kojima može opštiti samo posebno obdareno lice, odnosno š:o, i na niz postupaka kojima leči bolesti, upućuje zajednicu na podnošenje žrtava i ispraća duše preminulih na drugi svet. Veruje se da se to postiže prelaskom preko ose sveta i stvaranjem posebnih odnosa sa duhovima, ili zadobijanjem kontrole nad istima. Šamanima su pripisivani sposobnost upravljanja vremenskim prilikama, gatanja, tumačenja snova, astralne projekcije, putovanja „višim“ i „nižim“ svetovima. Šamanističke tradicije postoje širom sveta još od praistorijskih vremena

Prema Mirči Elijade, šamanizam je prastara tehnika ekstaze. Jedna od glavnih crta šamanskog mističnog iskustva je težnja za rajem, pokušaj prevladavanja izdvojenosti u kojoj se ljudska bića nalaze. Padanje u ekstazu i duhovno putovanje u gornji ili donji svet se najčešće preduzima radi obraćanja duhovima za pomoć i zaštitu. Ostaci šamanizma nalaze se na svim kontinentima a fenomen je danas najprisutniji u srednjoj Aziji i Africi.

Šaman je sveštenik , nešto poput lekara i duhovnog vođe plemena. Šamani su igrali važnu ulogu pri odbrani zajednice od mračnih sila i zlih duhova. Šaman je tunguska reč koja je preko ruskog ušla u ostale jezike sveta. Često se kao sinonimi za šamana koriste čarobnjak, vrač ili medicine man. Jedino šamani danas razumeju tajni jezik prirode i jezik životinja. Vide duhove i razgovaraju sa dušama umrlih.

Садржај

    * 1 Mit o padu

    * 2 Šamanska inicijacija

    * 3 Šamanska ekstaza

    * 4 Šamanska odeća

    * 5 Šamansko lečenje

    * 6 Literatura:

    * 7 Spoljašnje veze

Mit o padu

Mit o padu se osim kod šamanskih naroda sreće u skoro svim svetskim religijama. Naziva se još i mit o izgubljenom raju. Šuština mita o padu je da su prvi ljudi bili mnogo srećniji nego mi danas, živeli su bliže prirodi, jedni drugima i božanskom i razumeli su jezik životinja. Jednoga dana se čovek okrenuo protiv prirode da bi pokazao koliko je moćan, da može da uređuje stvari po svojoj volji. Tada se ceo svemir promenio i mnoga znanja su sklonjena od ljudskih očiju. Od tog vremena ljudi i životinje se više ne razumeju a jedino mrtvi i šamani imaju kontakt sa božanskim. Ali za razliku od prvih ljudi, današnji šamani se ne mogu uzdići na nebo u svojoj telesnoj formi već samo duhovno. Po povratku sa svojih astralnih putovanja oni pripovedaju ostalima o tome kakav je stvarni svet iza ovog koji poznajemo.

Šamanska inicijacija

Dva najćešća načina postajanja šamanom su sledeći: naslednim prenošenjem šamanskog zvanja ili urodjenim darom (zovom, izborom). Inicijacija najčešće započinje stanjima nalik duševnim bolestima i padanjem šamana u višednevni trans. Često budući šaman sanja inicijatičke snove u kojima dobija poruku da će postati šaman. Kod mnogih naroda u Severnoji Južnoj Americi, Africi i Indoneziji pristutno je i inicijatičko komadanje tela. Simbolika tog rituala je u tome da se šaman odrekne starog tela i svoje prošlosti kao pojedinačne osobe i da postane duhovni ratnik, šaman. Obredi inicijacije poput penjanja uz drvo, uspenja pomoću duge, astralnog putovanja u transu, itd. simbolizuju uspenje budućeg šamana na nebo.

Ako uspešno prođe inicijaciju šaman postaje jedino ljudsko biće kojem su poznati putevi u gornji i donji svet i jedini koji može njima ići. Po povratku sa jednog i drugog putovanja, šaman iscrpno pripoveda prisutnima svoje doživljaje, upoznaje ih sa raspoloženjem bogova, kao i o prilikama u carstvu mrtvih…

Šamanska ekstaza

Постављена слика

Indijanski šaman na grafici iz 1590. godine

Svesno i voljno dostizanje duhovne ekstaze je ono što najizrazitije obeležava šamane. U nekim plemenima se ekstaza dostiže duhovnim vežbama i naporom volje dok se kod nekih ekstaza postiže pomoću raznih pomagala.

Tako je ekstaza pomoću intoksikacije gljivama poznata je u čitavom Sibiru. U drugim krajevima njoj odgovara ekstaza postignuta narkoticima ili duvanom. Kod Vasjugana se šamanizuje tako što šaman seda u najmračniji ugao kuće i počinje da svira na gitari. Kod Altajaca je ekstaza više stanje nadahnuća. Šaman gleda i sluša duhove, u ekstazi putuje u udaljene krajeve, ali nije bez svesti.

Bit šamanske ekstaze je uspenje na nebo i silazak u donji svet. Kada se šaman vrati iz transa on mora biti u stanju da ispriča i eventualno protumači šta je video i doživeo.

Šamanska odeća

Šamani uvek imaju specifičnu odeću gde i najmanji komadić odeće simbolizuje nešto. Najčešći delovi odeće su krzno, kapa, štap, maska, bubanj i razni magični predmeti poput kostiju, perja itd. Ponekad i potpuna nagost može biti šamanska odeća. Šamanska maska se koristi radi lakšeg prevazilaženja sopstvenog identiteta kao pojedinca. Šamanski bubanj se koristi radi padanja u trans pomoću ponavljanja ritma.

Šamansko lečenje

Šamansko lečenje se najčešće obavlja magijski a sastoji se u tome da šaman pokuša da dozove dušu bolesnika da se vrati u telo ili da tehnikama napuštanja tela ode po zalutalu dušu i dovede je natrag. Šaman svira bubanj ili gitaru sve dok ne padne u ekstazu. Njegova duša u tom stanju napušta telo u potrazi za dušom bolesnika. Ovakvo lečenje veoma podseća na obred isterivanja duhova. Pored magijskih tehnika lečenja, šamani leče i lekovitim travama i napicima čiji su vrsni poznavaoci.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0amanizam

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest Alefshin

Хајде опет да почнемо од википедије:

Spiritism is a philosophical doctrine, established in France in the mid-nineteenth century.

Spiritism, or French spiritualism, is based on books written by French educator Hypolite Léon Denizard Rivail under the pseudonym Allan Kardec reporting séances in which he observed a series of phenomena that he attributed to incorporeal intelligence (spirits). His assumption of spirit communication was validated by many contemporaries, among them many scientists and philosophers who attended séances and studied the phenomena. His work was later extended by writers like Leon Denis, Arthur Conan Doyle, Camille Flammarion, Ernesto Bozzano, Chico Xavier, Divaldo Pereira Franco, Waldo Vieira, Johannes Greber[1] and others.

Spiritism has adherents in many countries throughout the world, including Spain, United States, Japan, Germany, France, England, Argentina, Portugal and especially Brazil, which has the largest proportion and the greatest number of followers.

Постављена слика

Allan Kardec (1804-69), "decoder" of Spiritism

Definition

In his introduction to The Spirits Book (the first volume of the Spiritist Codification series) Allan Kardec claimed to have coined the term "Spiritism" to name the movement he was initiating because "new things deserve new names".[3] However, much like the word daemon (which in Greek mythology merely designated supernatural beings and spirits, and had no negative connotation), the word Spiritism was eventually appropriated by non-Spiritists as a derogatory term for the various movements and religions that practiced mediumship attributing to them an evil concept, in an attempt to "demonize" Spiritism and the other religions[citation needed]. Religions that were at one time called "Spiritism" are Candomblé, Umbanda, Cao Dai, Santería, Quimbanda, Santo Daime and a host of African Diasporic and animist traditions[citation needed]. Such confusion is less common today, as the followers of various religions tend to emphasize the use of their own proper names[citation needed].

Spiritism began as part of the Spiritualist movement that emerged in the mid 1800s. In its broad sense, Spiritualism is any philosophical or religious movement that opposes materialism [4]. In its narrower sense, it is any movement that believes that spirit entities exist and that human beings can engage in spirit communication and mediumship. Therefore, Spiritism is Spiritualist. Spiritualist Churches, however, differ from Spiritist groups or Churches (see below) in that Spiritualism as a religious denomination doesn't stress Reincarnation as a basic tenet of belief (some Spiritualists believe in Reincarnation and some don't, whereas Spiritists believe in Reincarnation as a basic tenet of their belief system)

Kardec reaffirmed that on the cover of his "The Spirit's Book". Another author in the Spiritualist movement, Sir Arthur Conan Doyle included a chapter[5] about Spiritism in his book "History of Spiritualism" confirming that Spiritism is Spiritualist (but not vice-versa). As consequence, many Spiritualist works are widely accepted in Spiritism, particularly the works of scientists Sir William Crookes,[6] and Sir Oliver Lodge[citation needed].

In the early 20th century, the broad Spiritualist movement faded and the surviving ones in America and England reorganized themselves in a religious movement, incorporating many aspects of a church organization (mass, pastoral leadership, chants, donation baskets). In the USA the name Spiritualism has sometimes been used to address this group only.[citation needed]

Character of Spiritism

Many spiritists see themselves as not adhering to a religion, but to a philosophy with scientific inspirations and moral consequences[citation needed]. Allan Kardec refers to Spiritism in What is Spiritism? as a science dedicated to the relationship between incorporeal beings (spirits) and human beings. In the other hand, many spiritists don't see any problem about calling it a religion as well[citation needed].

Spiritists pray to God, who is seen as the ultimate cause, or source, of all things and beings[citation needed]. Spiritist doctrine argues that if God is perceived as a natural and somewhat necessary hypothesis within the Spiritist paradigm, that does not constitute religious reasoning.[citation needed]

The Spiritist moral principles are in agreement with the ones taught by Jesus (according to Kardec[7]), Francis of Assisi[citation needed], Paul the Apostle[citation needed], Buddha[citation needed] and Gandhi[citation needed]. Spiritist philosophical inquiry is concerned with the study of moral aspects in the context of an eternal life in spiritual evolution through reincarnation, a process believers hold as revealed by Spirits. Sympathetic research on Spiritism by scientists can be found in the works of Sir William Crookes, Ernesto Bozzano[citation needed], the Society for Psychical Research, William James, the Nobel Prize for Physiology or Medicine winner Charles Richet, Prof. Ian Stevenson's group at University of Virginia[8] , and Prof. G. Schwartz at University of Arizona[citation needed].

The main characteristic of Spiritism is its emphasis on the study and investigation of the Spiritist Doctrine in its triple aspects, 'scientific', philosophical and moral.[citation needed]

In general, Spiritism does not have a established organization of believers as members[citation needed]. Canadian National Spiritist Church of Alberta, however, is a government-recognized religious denomination and it has a registered and official membership.

итд.

http://en.wikipedia.org/wiki/Spiritism

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Постављена слика

Rainbow Gathering - Bosnia 2007 full moon journey

(malo je duze,ali je drugi deo ovog snimka posebno zanimljiv,ne bih rekao da su samo nudisti)

Rainbow Gathering - Bosnia 2007 full moon journey

Nije ni malo,,cudno'' sto se zadnja dva okupljanja  desavaju bas u nasim krajevima.Mi imamo najocuvaniju prirodu,a i volimo mesecinu.

more rainbow circle stuff

more rainbow circle stuff

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...