Jump to content

Како помоћи болеснима

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 42
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постављена слика



Болести надокнађују недостатак наших дела

Болест нас нехотице приморава да се сетимо будућег живота и да се не заносимо преластима света; па и ум после болести бива чистији и прозрачнији, а уз то, она надокнађује недостатак наших дела. Правила се, због болести, можеш држати не само без великих већ и без малих поклона; у слабости се захтева обраћање ума Богу а када се има снаге онда је потребан и телесни напор.

Иако нам у овом животу болест изгледа тешка и дуга, шта је она у поређењу с вечношћу и уживањима у оном животу? Крепи себе и вером; не би премилосрдни Господ пустио на тебе толике патње кад не би видео користи за тебе; па и овако размисли: не само оскудност наших подвига но и свакидашња прегрешења чиме можемо препокрити? А болест и препокрива и не допушта да сагрешимо.

... Он из љубави посећује и болестима које прихвата уместо дела; па и избавља путем њих од онога што би нас могло задесити да смо здрави. Уистину, када обратимо пажњу на наше живљење, видећемо како оно далеко заостаје од оног пута којим су ишли оци наши и матере свете и нама оставили узор - у описима њихових житија и у учењима. Ми једнако хоћемо лагодан пут а клонимо се уског и болног; па како да се не захвалимо Господу кад невољним јадима или болестима припрема наше спасење. Благодарите Богу за Његову љубав према нама грешнима и приносите, колико вам је у моћи, љубав и смерност, који могу да замене недостатке наше у живљењу и да се заузму за нас пред Богом за помиловање...

...Болест није теби припуштена без Његове очинске Промисли. Не би био мали подвиг борити се против страсти, а сад још и јад друге врсте - трпљење болести, која ће заменити делања унутарња и спољна, само се не приклањај роптању него трпи са захвалношћу; али немој отежавати себи болест душевним растројством, са жаром се односећи према свему што је било и што се дешава. Прочитај о животу Пимена Многоболесног, како он није желео чак ни исцељење од болести и какав плод му је донела болест. За спасење нам нису потребни само вољни јади већ и невољни; а ако пак у вољнима оскудевамо онда нам невољни помажу и припремају спасење.

... Господ посећује болешћу ваше матере и сестре, Он ће и примити болест уместо духовних подвига у случају њиховог недостатка, или услед слабости, или услед немарности наше. Дакле, учествујући у њиховој патњи, треба да захваљујемо Господу који нас милује и спасава невољним крстом.

... Ако иштете спасења и не постижете га делима, премилостиви (Господ попуњава њихов недостатак код вас - болестима и јадима. 1' Пишеш да те боле сви зуби; шта да се ради, ваља и претрпети уместо дела чије оскудности си свестан; надокнађуј их трпљењем болести уз захвалност; а при том, ако те и у болести обузимају страсти, онда шта би било у пуном здрављу и спокојном живљењу?

Ако сами себе не присиљавамо на вољне јаде и лишавања, онда нам Промисао шаље невољне.

Одломак из "Речник Спасења" - Свети оптински старац Макарије

више на : http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/RecnikSpasenja/RecnikSpasenja04.htm#24
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зоране, да ли има негде да се купи ова књига?

Eх тек сада видех овај пост књига је стара ја сам је купио код Теразија она продавница што се звала некада Атос а сада не могу да се сетим како се зове... био сам скоро тамо и нисам је видео да је уопште има

иако сам се баш доста задржао у продавници.. видећу да наставим ово па да убацим још нешто али не могу ништа да обећам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зоране, да ли има негде да се купи ова књига?

Eх тек сада видех овај пост књига је стара ја сам је купио код Теразија она продавница што се звала некада Атос а сада не могу да се сетим како се зове... био сам скоро тамо и нисам је видео да је уопште има

иако сам се баш доста задржао у продавници.. видећу да наставим ово па да убацим још нешто али не могу ништа да обећам.

Та радња је сада патријаршијска. Питаћу да ли имају. А да ли Светигора има негде радњу где могу да се купују њихова издања?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Болест нас нехотице приморава да се сетимо будућег живота..

Он из љубави посећује и болестима...

Поздрав свима! :smiley:

Оно што ме је навело да се региструјем јесте овај цитат да Господ из љубави посећује и болестима, јер гледам како страдају поједини људи из мог окружења и долазим до закључка да такве патње и болести може да допусти само неизмерна, бескрајна, непојмљива и мени несхватљива љубав, чак не ни сва мржња овог света, једино ''луда љубав Божија''. Са неким сам морала да поделим ово своје размишљање, а ако га чују људи око мене помислиће да сам поблесавила, можда и јесам, али видевши како један мој пријатељ због болести изгледа, толико лоше да га је страшно и погледати, заиста сам убеђена и уверена да то може да дозволи једино неко чија љубав нема границе. Када сам га угледала само сам једну мисао имала у глави ''Господе, зар је могуће да га толико волиш?'' Молим вас, исправите ме ако грешим, али неке ствари просто не могу другачије да разумем.

А кад год чујем израз ''будући живот'' сетим се реченице ''Нема будућег живота, постоји само вечни живот.'' :smiley: Hristos vaskrse

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Смрт прилоком бродолома равна је мученичкој

Милост Божија нека буде с вама! Запањила вас је судбина ‘’Русалке’’ и оних који су били на њој… А кога није запањила?! Сви су запањени, а највише Цар… Али, зар немамо могућности да нађемо утеху у хришћанским обећањима?! Чини ми се да имамо. Не ужасава нас нестанак брода, него судбина оних који су били на њему. Покушајмо да ту судбину одмеримо у односу на вечност. То је најважније. У каквом су положају била сва та лица? У положају оних који врше своју дужност. Да ли је војничка дужност Божија дужност? Дужност коју Бог одређује и награђује? Да! Да ли је војна служба на мору исто што и на копну?! Да! И рекло би се, требало би је поставити мало испред и изнад оне на копну… Расудите сада – људи који су вршили своју дужност изненада допадају смрти и одлазе у други живот… како ће их тамо дочекати? Разуме се, без укора… и као вршиоце своје дужности. А извршиоцима дужности следи добра пресуда… Сада ово доведите у везу с питањем… зашто ми живимо? Живимо да бисмо, поживевши овде, на оном свету дочекали добру пресуду и одговарајућу судбину. Зар не видите да они који су били на ‘’Русалки’’ и отишли од нас ништа не губе у погледу главног циља нашег постојања? И утешите се!

Овоме још додајте и то да ли је њихова смрт била слатка или мучна. Ја мислим да су сличне муке искусили само велики мученици… Иако нису дуго трајале, не можемо одредити њихову меру… А за шта су претрпели ове муке? За испуњење дужности. Тако су трпели и сви мученици… према томе, пострадали у бродолому ‘’Русалке’’ треба да буду прибројани мученицима. Без двоумљења тврдим да су отишли право у рај као разбојник са крста. Жело бих да све мајке и очеви, браћа и сестре и жене умрлих прочитају ове редове, поверују у њихову истину и теше се. Поштујем њихову смрт у погледу вечног спасења више од смрти свих оних који су у то време умирали окружени родбином и пријатељима. Нека Господ упокоји њихове душе у Царству Небеском!

1. Новембра 1893. год.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Молитва приликом смрти брата

Како сте се то молили када вам је брат умро? ‘’Господе, подигни га’’. По вашим речима излази да је живот овде срећа над срећама, а да је смрт капија која води у домовину блаженог живота. И трабало би да се запитамо: зашто остајати овде? Или да кажемо – слава Богу, најзад се вратио кући! Зашто вам је Бог узео брата? Зато што је заслужио спокој… а ви ћете још потрпети.

Снага посмртног помињања по жељи

Милост Божија нека буде са вама!

У последњем писму ви сте завидели онима који имају могућност да после своје смрти многе побуде на молитву Богу за себе, захваљујући богатом раздавању помоћи потребитима. Зар ви то озбиљно говорите и мислите тако?! Заправо, о таквим одлукама можемо рећи да оне ‘’нису ништавне’’, него имају своју снагу, али не безсловну. То је помоћно средство, а не главно, и јако је онолико колико је јако главно средство. А то главно јесу ‘’дела’’ благочестивости, правде и саможртвоване љубави и искрено покајањ, које надокнађује све оно што у оваквим делима недостаје и заглађује све оно што им је супротно, при потпуној вери у Господа Спаситеља и у сав домострој спасења. Када то главно постоји, ствар спасења је безбедна, а када га нема, спасење је у крајњој опасности и оно чему сте ви завидели показаће се као закаснело средство.

Таквим  делима се сада треба наоружавати, или боље – стицати такво настројење које се обично изражава у таквим делима. Код вас, чини се, све тако и иде. Нека вам Бог помогне да до краја останете у таквом духовном настројењу.

Радујем се што је код вас све добро, и тешим се тиме желећи вам свако добро, и душевно и телесно.

Будите здрави и спокојни.

Моје здравље је у реду. Има страчких слабости, али таквих да о њима не вреди ни говорити…

Нека Господ благослови све вас и дела ваша.

Ваш душебрижник Еп. Теофан

27. новембра 1889. год.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Како помињати оне који су умрли у секташтву

Где су душе грешника који нису упели да се оправдају овде?

Шта ус то митарства?

Шта је чистилиште?

Милост Божија нека буде с вама!

Касним са одговором. Опростите ми. Питате како да помињете своје родитеље, који су умрли у секташтву! У својој домаћој молитви помињите их и молите се за њих обраћајући се бескрајној милости Божијој, и њој предајте њихову судбину. У Цркви их пак не треба помињати. Црква се моли за своја чеда да сачувају веру и да у њој напредују, а за оне који су ван Цркве молимо се да их Бог обрати вери и присаједини Цркви. Како ово обраћење треба да се догоди овде, на земљи, то се и снага ове молитве ограничава на боравак на земљи оних за које се молимо. Црква је живи савез свих верујућих који, сви скупа, сједињени под једном главом – Господом Христом, чине једно тело. Цркву чине верници – живи и умрли. Неверујући – и живи и умрли – налазе се ван Цркве и ван Господа Спаситеља и њене главе. Овдашњи неверујући се призивају и, ако искористе ту могућност и уђу у Цркву, и тамо ће бити такви, тј. Чеда Цркве. Спаситељ каже: ‘’Ко имаверу и крсти се, биће спасен, а ко нема веру, биће осуђен.’’И још: ‘’ Ко се не крсти водом и духом, неће ући у Царство Божије’’! А све то треба да се изврши на земљи. Било је случајева да је неко од оних достојних Царства умирао с неким неразрешеним грехом, и Господ му је досуђивао да се врати на земљу да доврши недовршено. Они који умиру ван вере и Цркве личе на самоубице… За самоубице се Црква не моли јер они умиру у смртном неразрешеном греху – неочишћеном покајањем… Горко је вашој љубави према родитељима да слуша овакве речи… али на њих се може применити оно што важи за децу умрлу без крштења.

Последњи се предају безграничном милосрђу Божијем. И ви предајте Богу судбину својих родитеља, и молите се за њих у својој домаћом молитви да са њима учини по свом милосрђу и по вашој вери у то милосрђе.

Где су душе грешника који овде нису успели да се оправају? На неком месту које им је одредио Праведни Судија. По смрти доспевају на лични суд, на коме се одређује судбина грешника… Али коначна одлука о њиховој судбини уследиће на Страшном Суду. До тада они само чекају тај страшни моменат… ужасавају се и пате због тога.

Шта је чистилиште? Чистилиште је ставка у римокатоличкој вери. То је место на коме се чисте неочишћени грешници. Чишћење се врши кроз мучења, у складу са гресима. На њега доспевају сви у којима постоји некаква греховна нечистота. У Православној Цркви нема таквог учења, постоји само веровање по коме они који су умрли у покајању, причешћени, али нису успели да понесу поправне подвиге или да издрже епитимије, надокнађују то кроз црквене молитве и милостињу за њих, и наравно, кроз своје молитве. Они живе у нади и не пате, нису у мукама. То личи на чистилиште, али није исто.

Шта су митарства? То је начин личног суда после смрти на коме се претреса сав живот умирућег, са свим гресима и добрим делима. Греси се признају као заглађени ако су им супростављена добра дела или одговарајуће покајање.

Нађите Минеје за март месец. Тамо је под датумом 26. Март описан пролазак кроз митарства Св. старице Теодоре. Митарства пролазе сви умрли, у животу неоправдани грешници. Само се савршени Хришћани не задржавају на митарствима, него право, попут светле пруге, узлазе на небо.

Нека вас Господ благослови да сачувате ревност у угађању Богу и да, потакнути њоме, не жалећи себе, чините све што ваша савест нађе за потребно за ваше спасење.

19. маја 1893.год.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Болест нас нехотице приморава да се сетимо будућег живота..

Он из љубави посећује и болестима...

Поздрав свима! :smiley:

Оно што ме је навело да се региструјем јесте овај цитат да Господ из љубави посећује и болестима, јер гледам како страдају поједини људи из мог окружења и долазим до закључка да такве патње и болести може да допусти само неизмерна, бескрајна, непојмљива и мени несхватљива љубав, чак не ни сва мржња овог света, једино ''луда љубав Божија''. Са неким сам морала да поделим ово своје размишљање, а ако га чују људи око мене помислиће да сам поблесавила, можда и јесам, али видевши како један мој пријатељ због болести изгледа, толико лоше да га је страшно и погледати, заиста сам убеђена и уверена да то може да дозволи једино неко чија љубав нема границе. Када сам га угледала само сам једну мисао имала у глави ''Господе, зар је могуће да га толико волиш?'' Молим вас, исправите ме ако грешим, али неке ствари просто не могу другачије да разумем.

А кад год чујем израз ''будући живот'' сетим се реченице ''Нема будућег живота, постоји само вечни живот.'' :smiley: ne_shvata

можда ће ти бити занимљива ова тема?

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,5344.0.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 years later...

Изненада је постављена дијагноза - рак

 

Према савременим недицинским методама, лекари од болесника не скривају праву дијагнозу уколико је он у стању да је трезвено и храбро прихвати. У низу случајева дијагноза се саопштава само родбини. Али, у сваком случају, уколико се после отпуштања изненада нађете код онколога (специјалиста за туморе), не треба да клонете духом и да ропћете. Независно од тога да ли ће дата дијагноза бити потврђена или не - потрудите се да и ту ситуацију прихватите правилно, хришћански: као својеврсну Божију милост, када вам Господ даје време и подвиг да размислите о Вечности, у коју пре или касније, из земаљског привременог живота одлази бесмртна душа свакога од нас. У какву ће вечност она отићи-у вечно блаженство или вечну муку-зависи од нас, од тога како смо веровали, како смо своју веру богатили праведним делима и покајањем. Милост је Господњатолико безгранична да је Он и на исходу нашег грешног земног постајања спреман да нам дарује спасење: само да су нам молитве топле и снажне. само да нам је покајање дубоко и искрено, само да се на делу пројави љубав према ближњему. И што је најважније-само да нам за све то остане времена! Што више-то боље!

Ето зашто чак и сличне ситуације треба примати са захвалношћу Богу, као Његов спасоносни, благовремени одговор на наше молитвене уздахе о "непостидном хришћанском крају живота". Да изненадна болест која може до телесне смрти не затекне душу неспремну. У сваком случају- ма колико вам Господ још дао година, месеца и дана - то је несумњово, Божији призив да препознате време појачаних и честих молитва, добрих дела и дубоког покајања, сједињеног са чешћим причешћивањем Светим Христовим Тајнама (у договору са духовником-свештеником).

 

Има болести чије излечење Господ забрањује када види да је болест потребнија за спасење него здравље. Бог је послао болест. Благодарите Господа јер све што је од Господа бива на добро. Ако осећате и видите да сте сами криви, почните да се кајете пред Богом и да жалите што нисте сачували дар здравља који вам је Он дао. А онда све сведите на то да је болест од Господа. Болест смирује, умекшава душу и олакшава њен уобичајени терет од многих брига.

 

Из књиге:Болест Божија посета

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Имао сам колегу који се пет година борио са тумором у глави који није се могао оперисати .Нас неколико колега смо остали до краја са њим , а остали су га и заборавили , Имао је велику вољу за живот и стално је говорио ,, Ја ћу да га победим " и никада није клонуо духом . Када смо били поред њега , он се увек боље осећао и волео је да нас слуша како причамо , без обзира што је трпео веома велике болове , Чак смо успели по некад и да га насмејемо . Никада се није жалио на болове када смо ми били ту . На крају је изгубио битку ,али се јуначки борио са веома опаким тумором и веома је ретко да се људи боре са таквим тумором пет година. 

Свако ко је болестан треба да има наду и да се бори , а ми који смо поред њега да останемо до излечења или  до краја са њим њим , то много значи болесним људима .

Када сам га задњи пут позвао , три четри дана пред смрт он је кроз плач рекао да му је мало боље и да има Бога . 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...