Jump to content

Како помоћи болеснима

Оцени ову тему


Препоручена порука

Lekar leci, Gospod isceljuje

Zorica Mitrovic je s uspehom odbranila diplomski rad na temu «Sveti Vraci zastitnici medicine i farmacije u Srba» na farmaceutskom fakultetu u Beogradu

-         Tema Vaseg diplomskog rada je veoma neoubicajena, kako je prihvacena na fakultetu?

-         Ja sam trazila od profesora Dr Dragana Stupara, profesora etike, neku temu iz anticke medicine, a pn mi je rekao da tih radova ima mnogo, ali da jos niko nije naucno obradio Svete Vrace Kozmu i Damjana. Bila sam zacudjena i obradovana u isti mah. To je bila moja potajna zelja, koju se nisam ni usudjivala da iskazem. Profesor Stupar je bio moj mentor na diplomskom radu. Sakupljajuci materijal i vrseci istrazivanja, proputovala sam nekoliko puta celo Kosovo i Metohiju. Obisla mnoge manastire u nasoj zemlji, ali i u Grckoj, Rumuniji, Svetoj Zemlji.

-         Dok ste istrazivali, poceli ste da sagledavate stvari na jedan potpuno nov nacin. Kakav je bio Vas susret sa cudom iceljenja, sa tim velikim Bozijim darom. Razgovarali ste sa mnogim ljudima koji su u Svetinjama trazili leka svojim boljkama, sta je tu presudno, koliko znaci cvrsta vera? Kod nas je nazalost vera oslabila, neke stvari su se pobrkale, pa ljudi traze i misle da ce dobiti isceljenje ako daju dobar prilog.

-         Za one koji su u veri, sve sto se desava sa nama je malo cudo Bozije, a sto se tice cudesnih isceljenja, nekad se ona koliko sam ja mogla da shvatim, daruju coveku da bi se on podstakao na neki pravi put, da bi se obratio, da bi se vratio veri svojih otaca. Nekad ozdravljenje biva dato po veri. Savremena medicina to tretira kao rezultat sugestije i autosugestije. Po Svetim Ocima Gospod trazi srce, cisto srce i cesto nam bude po meri nase vere. Naravno, da se da neki prilog, ali covek veruje, i prilog je od srca. Ne mora to da bude novac, moze to da bude neka sitnica ili dobro delo, ili neka zrtva. Recimo, covek moze da zrtvuje neku svoju strast za isceljenje bliznjeg. Na primer da ostavi pusenje. To je jako tesko i to Gospod primi kao zrtvu. A sto se tive onih koji ocekuju da ce, samo zato sto su dali prilog, odmah dobiti cudo, oni ne znaju da su takva cuda strana nasoj veri. Ona su svojstvena magiji.

-         U manastiru Svetih Vraca Kozme i Damjana u Zocistu, Svetinji koje vise nema, dogadjala su se mnoga cudesna isceljenja. Dolazilo je mnogo Albanaca. Da li su oni, iako druge vere, vise verovali nasoj Svetinji, nego nasi ljudi?

-         Ilustrativan primer za to je slucaj jedne Albanke, koja je rekla: «Ja sam vec tri puta bila ovde, ali bolovi ne prolaze. Sta ne radim kako treba? Gde ja to gresim? A negde mnogo gresim, cim Svetitelji nece da pomognu da prestane da me boli glava». Zapanjila sam se, kad sam videla da zena druge vere, ne uzrazava sumnju u Svetinju, nego preispituje sebe. Mi cesto cujemo nase ljude kako kazu: Idem da vidim da li ce da mi pomogne! Albanci su dolazili sa cvrstom verom da «uzmu isceljenje» kako su govorili. Svete Vrace su zvali: Lekari od celog sveta.

-         Gde Vi sebe nalazite izmedjun nauke koja ima svoja pravila i duboke zive vere. Da li se nauka i vera razlikuju ili prozimaju?

-         Vera i nauka ujedno egzistiraju. Mi imamo primer savremene medicine, koja se zasniva na Zapadnoevropskim stavovima, gde je nasa tradiucionalna medicina skoro iskorenjena i unistena. To je osakaceno shvatanje, da se pod medicinom podrazumevaju samo «naucna saznanja». Pa i ovo sto sam ja radila je naucno saznanje, osnova mog rada je zivot Svetih Vraca i njihovo postojanje kroz vekove. Sveti Kozma i Damjan su bili skolovani lekari. O njima se govori dva milenijuma, a ko ce pamtiti danasnje vrhunske lekare i farmaceute. Sveti Vraci ostaju, sto znaci da je tu bilo nesto mnogo viseg od naucenog, lekarskog umeca. Zato ih je i Crkva prepoznala kao Svetitelje.

-         Sveta Anastasija Farmakolitrija je bila lekar.

-         Ona je prva skolovana zena lekar u hriscanstvu. Zivela je u trecem veku. Bila je udata za visokog rimskog dostojanstvenika. Prihvatanjem hriscanstva, svoje znanje , svoje znanje je stavila u sluzbu ubogih. Lecila je i na Balkanu. Ubijena je u Sirmijumu, danasnjoj Sremskoj Mitrovici, i nad njenim grobom podignuta je Crkva. Ime Svete Anastasije, Farmakolitrije, znaci: ona koja razresava uza i okova kako telesnih tako i duhovnih. U Carigradu joj je podignuto pet Crkava, u Grckoj je jako postovana, kod nas se o njoj malo zna. Ruka Svete Anastasije Farmakolitrije se cuvala u srpskom manastiru Orahovici u Hrvatskoj, a sada se nalazi u parohijskoj Crkvi Medincima kod Podravske Slatine.

-         Cesto se povezuje tradicionalna, narodna medicina sa nadrilekarstvom.

-         Kad su u pitanju Sveti Vraci nema nikakvog nadrilekarstva, nikakvih zajednickih dodira sa sujeverjem, magijom ili necim slicnim. Sveti Vraci su lekari: Vrac na crkveno-slovenskom znaci lekar i to skolovan lekar. Znacenje te reci se zadrzalo danas samo u ruskom jeziku. Poznato je da je Sveti Sava proganjao nadrilekarstvo.

-         Kakva je uloga vere u zdravlju i bolesti?

-         Vera donosi mir u dusu. Bolesnik prihvata situaciju i trazi sebi leka. U Svetom Pismu je navedeno da su lekovi Bozija tvorevina i da ih se mudar covek ne odrice, nego ih koristi na svoju korist. Greh je ne leciti se. Zdravlje je dar Boziji i mi smo duzni da cuvamo nase zdravlje.

-         Sveti Oci kazu da je bolest posledica greha.

-         Narodna mudrost to zna da za bolest postoji izreka:»Posetio me Gospod». Neka bolest dodje da opomene coveka ili da ga spreci u nekom bezzakonju koje bi pocinio, a nekada bude data da bi razumeli bolesne. Desilo se da lekar specijalista, oboli od bolesti koju je kod drugih lecio. U njegovom slucaju medicina je bila nemocna. Sta je on uradio? Okrenuo se Bogu, poceo da posti, ide na Liturgiju, da se pricescuje. Tamo gde savremena medicina nije mogla da pomogne, pomogla je vera.

-         Sta znaci: isceliteljski san?

-         To je jedan od tradicionalnih nacina lecenja u Pravoslavnoj Crkvi. Smatra se da je dobro ako bolesnik zaspe. Bolesnik legne ispod Mostiju, cita mu se molitva i ako bolesnik zaspi, smatra se da je Blagodat delovala. Nekada su lezajevi ispod kivota bili u mnogim manastirima,a danas samo u manastiru Crna Reka. I u antickoj medicini se govori o isceliteljskom snu, ali on u hriscanstvu ima sasvim drugu dimenziju i sasvim drugo znacenje.

-         U knjizi o cudesnim isceljenjima pred ikonom Majke Bozije Lepavinske, postoji i ovakav primer: da se vreme molitve poklapa sa vremenom poboljsanja stanja pacijenta u bolnickom kartonu.

-         To je dejstvo Ljubavi Bozije. Navela sam u radu, da je dejstvo dobrih misli, molitva kao mati ljubavi, kako kaze Vladika Nikolaj, a ljubav je cudesna. Ona vaskrsava. Ljubav je ta koja nosi nase nemoci. Koja nosi nasa stradanja. Ljubav jaca nas imunitet. Poznato je da majka koja neguje bolesno dete, iako je obolelo od neke zarazne bolesti, ne oboljeva. Ljubav prema detetu joj daje snagu. I stiti je od zaraze. Ovoj devojci, o kojoj se govori u knjizi Lepavinskih svedocanstava, nije mogao nista da sugerise, niti je ona mogla da primeni autosugestiju, jer je bila u komi. Medjutim, molitveni vapaj njenih roditelja, pred ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske, je podstakao ljubav Boziju. Savremena medicina leci ono sto je bolesno. U stvari, leci simptome bolesti, a isceljenje je pojam koji ne podrazumeva samo lecenje. Pod pojmom isceljenja se podrazumeva mnogo vise. Isceliti znaci uciniti coveka celim, vratiti ga u prvobitno stanje, kako je bio stvoren. Lekar leci, a isceljenje moze jedino da Iscelitelj Gospod da.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 42
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Болест учи смирењу

Н.Н.

Захваљујем се на честиткама и узвраћам вам најлепше жеље.

Што се још нисте опоравили, јако ми је жао. Нека да Господ да оздравите сасвим…

Болест, уосталом, учи смирењу и покорности вољи Божијој. Имајте мир у души и за све благодарите Бога, уверени да је све на ваше добро, иако се то сада не види. Касније ћете увидети.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Болест – школа смирења

У болести се учите смирењу, трпљењу, душевном миру и Богоблагодарењу. А што наише нестрпљивост – то је људски. Када наиђе, треба је одгонити. А осећање тескобног положаја и теба да нас прати да бисмо имали шта да трпимо. Ако не осећате тежину, онда нема ни трпљења. Али када наиђе осећај тегобе праћен жељом да се та тегоба скине, ту нема ничега грешног. То је природан осећај. Грех почиње онда када се, услед овог осећаја, душа пода нестрпљивости и почне да нагиње роптању.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Духовно делање у дане болести

Нека вам Бог да здравља; ако пак оно није потребно у овај час, нека вам пода благодушно трпљење. То што у болести више немате оно унутрашње ображање Богу последица је слабости. Ко осећа своју непотребност пред Богом, тај неће дозволити грешна осећања ни у време болести. Уразумљујте се. Душа која није искушана кроз невоље не вреди пред Богом. Када вас мучи бол, можете бити мало снисходљивији према себи, не смета да попијете какао. Ништа не мари што не можете увек д правите метанија. Не морате записивати пропусте у казнену свеску, а оно што сте већ записали – прецртајте.

Допуњуте правило молитвом Исусовом коју иговарате у себи. Ако при томе можете да принесете поклоне, учините то према својој снази, а остало одстојте. Ако не можете да стојите, седите, ако не можете ни да седите – лежите. Само непрекидно будите у мислима са Господом.

Толико сте се разболели да се спремате за смрт. За то се увек треба припремати, утолико пре у болести. А да ли ћемо морати да умремо, или ће нам бити дато да још поживимо – то треба предати Господу. Поживећете, и још ћете се потрудити.

Тек сте почели.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Невоље и жалости знак су – љубави Божије

Милост Божија нека је са вама!

Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско. Блажени сте када вас узсрамоте и успрогоне и кажу против вас свакојаке рђаве ријечи, Мене ради.

Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима.

Ако вас мрзе свијет, знајте да је Мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас Ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. Опомињите се ријечи коју вам рекох: није слуга већи од господара својега. Ако Мене гонише, и вас ће гонити (Јн. 15, 18 итд.).

У свијету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам побиједио свијет (Јн. 16,33).

Љубљени, не чудите се огњу који вам бива ради кушања вашег, као да вам се нешто необично догађа, него се радујте што учествујете у страдањима Христовим, да бисте се и у откривењу славе његове радовали и веселили (1. Петр. 4, 12 итд).

Јер кога љуби Господ онага и кара; и бије свакога сина којега прима. Ако подносте карање, Бог поступа са вама као са синовима (Јевр. 12, 6).

Додајте још оваквих места … и ишчитавајте их… Она ће очистити око вашега срца и научиће вас како да гледате на жалости, тегобе, увреде. Учврстите се у убеђењу да је све од Бога… до најситнијих случајева… и прихватајте све као да лично од Њега долази. И чувајте мир у души, и благодарите. Јер је све за ваше добро, видели ви то или не. Знате ли како се кале предмети од гвожђа? Доводе их до белог усијхања, па – у хладну воду…

То се управо сада чини са вама… Све ово за вас није ништа ново; ви све то већ практикујете… Али текстове на ту тему ваља изнова читати… од њих долази светлост и разгони таму.

Тескобе су од Бога… трпимо… Али ако су вам надохват руке средства да их одагнате, и ако је то од Бога, није никакав грех искористити их и ослободити се тескоба. Имате ли ви таква средства? – Имате…

29. септембра 1887. год.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

...У Египту је живео неки старац настојатељ, чини ми се да се звао Аполос.. Братији и сваком дошљаку би говорио: ми, Хришћани, не смемо да тугујемо… Нека пагани и Јевреју тугују. А ми смо Господом спасени.. наш је рај и царство небеско. Са нама је Христос, благодат Св. Духа, Богородица, небеске силе и сви Свети… Таквих и сличних мисли се држите, а жалосне удаљујте од себе… Као да је великка ствар што морате да седите у келији, што не долазите у храм (не због лености, него због болести). Када се молите, ви сваки пут постајете храм Божији (2. Кор. 6, 16). Јер Господ је свуда. Молите се чешће: Оче наш…и Богородицее Дјево, радуј се… Бог је Отац наш, а Богородица – наша Мајка… Свете тајне су – њене дојке: јер су оне плот од Ње узета!

Тиме се бавите у уму… Још нека вам пред очима лежи отворено Јеванђеље и Апостол. Прочитајте по један стих и трудите се да сваку реч претворите у предмет расуђивања. Ако вам Бог пошаље какву мисао, запишите је. Нека лист хартије лежи на столу… И друге добре мисли записујте. Нека вас Господ благослови. Желим вам сваку утеху.

Ваш молитвеник

Еп. Теофан

Пред Велики пост 1893.год.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Молитва за избављење од болести

Напокон сте се пробудили! Јако ми је жао што ваша болест једнако траје, па се још и проширује, нека би Господ дао да се избавите од те болести. Мада Господ, који нам шаље болести, увек има у виду наше добро. Међутим, ми се са његовим допуштењем молимо за избаљење од њих, као да се тиме одвраћамо од добра које нам је таквим путем обећано. Јер, може бити да Господ од нас при томе и очекује да Му се усрдније молимо. Тада се наша молтва подудара са намерама Божијим.

***

Није грех молити се за оздрављење. Али треба додати још и: ‘’Ако је Твоја воља, Господе!’’ Потпуна покорност Господу, са прихатањем онога што нам Он шаље као добра, доноси мир души… и Господа умилостивљује… И Он ће нас или исцелити или испунити утехом, без обзира на ттегобност положаја.

25. парила 1893.год.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За време болести довољна је домаћа молитва

Нека вам Бог помогне!

Болести нам се дају уместо епитимије. Трпите с миром у души: и оне ће вам бити као сапун за прање. У цркву немојте одлазити… (због болести). Код куће што чешће призивајте Бога! То што не можете, не значи да сте пасторак. Ево вам Ходочасник (за лагано читање).

Еп. Теофан

22. новембра 1890.год.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У болести се истовремено треба обраћати

и светитељима и Богу

Да лечите сестру или да прибегнете Светитељима, једно другом не смета. Лекара је Бог створио и лекови су Божија творевина. Лекар не лечи сам, него Бог лечи кроз њега. Бог упућује лекара, и он преписује прави лек. Обратите се лекару; али у истовреме највише Господа и Његове Светитље молите да га уразуме да погоди прави лек. И Светим угодницима прибегавајте, и све чините што благочестиви људи чинеу таквим случајевима (само се надрилекара чувајте).

Јер ми не знамо где се за њу крије помоћ Божија. Можда јој је Бог досудио да буде таква зато што је то за њу спасонсно. И она ће читавог живота остати таква зарад свога спасења. Или јој је Бог послао ову болест на енко време, да би искушао њену и веру њених родитеља. Једини Бог све то зна. Болест није укор нити знак да се Бог од ње окренуо. Напротив, и то је милост Божија. Од Бога је све милост; ма била то и болест и сиротиња, и невоља. Нека се сестра усрдније моли Богу, али нека не говори у молитви: дај ми здравља, него – нека буде воља твоја, Господе! Слава теби, Господе! Ако ти је угодно, нека буде воља Твоја! Верујем да је и ово (болест) добро, као што је добро и здравље.

Благодарим теби, милостивог Створитеља! Научи је да чита и пише и да ради ручне радове, и нека се спасава као наше матушке у манастирима.

Благослов Божији нека буде на теби.

Еп. Теофан

7. маја 1877. год.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

О лечењу у време болести

Милост Божија нека буде с вама! Ви једнако болујете… Нека вам Господ помогне или да оздравите, или да болест благодушно и мрино подносите. Нека буде не како ми хоћемо, него како је воља Његова.

Ваше противљење лекарским саветима тешко да заслужује похвалу… И лекара и лекова Бог није створио само зато да би постојали, него да би се болесни користили. Све је од Њега; Он допушта да се разболимо, и Он нам даје начине и средства да се излечимо. Ако је наша дужност да чувамо Божији дар живота, то важи и за лечење у болести. Можемо ми и да се не лечимо очекујући да ће нас Бог излечити, али је то врло смело. Можемо да се не лечимо да бисмо се вежбали у трпљењу, преданости вољи Божијој, али је то јако узвишено, и при томе ће нам се свако ‘’ох!” узети као грех, умесно је само радовање и благодарење… Нека нам Господ подари најбоље настројење! Осим тога, ви имате шта да трпите. Ви сте склони зависти – све хоћете за себе.

Одобравам што сте се преселили код сусетке. Јаја поправљају крв… За то су добри и прашак од гвожђа или пилуле. Ако вам је лекар и то препоручио, узимајте их. Ви можете, као лек, да пијете и месну чорбу: то није стомакоугађање, него потреба и део дужности који је садржан у дужности лечења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

(Написано архимандриту манастира Св. Тихона Задонског о. Димитрију)

И у вези са помињањем: Једном недељно помените све поименце, а у остале дане по деловима, а понекад чак и општим молитвеним помињањем. ‘’Помени, Господе, све оне које ја помињем’’, и не понављајте имена помињаних, него их само мислено претресите. Јер Бог мисао види, а не реч.

22. јануара 1879. год.

***

Када нам се неко живо прикаже и стоји пред оком нашег ума, то значи да нас моли да се помолимо за њега. Ово је истинита мисао… И добро је тако чинити. Постоји општење душа; и душа душу разуме. Остало је код вас све у реду… (Само није у реду то што сте последња писма писали нечитко).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

***

Што се тиче цедуљице за помињање, урадите овако: пустите нека душа одабере мирјане и не-мирјане, док се не попуни одређени број имена, а онда додајте: и све сроднике и познанаике. Бог зна ко су ти сродници и познаници. И он ће их се сећати – ако је Њега потребно подсетити.

2. јануара 1880. год.

***

То што неуморно помињете познанике, живе и упокојене, добро је! Милостиња духовна нарочито је потребна упокојенима.

26. фебруара 1881. год.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...