Jump to content

Stanić: Čovek treba da nauči da se stidi

Оцени ову тему


Препоручена порука

Stanić: Čovek treba da nauči da se stidi

Glumac i filmski producent Tihomir Stanić: Postoji kategorija bestidnih ljudi, koji naprave svakakva zla i čuda i ostavljaju drugima da se postide. Drina je za mene krvotok, nikad granica

nm0822278.jpg

Tihomir Stanić

Ne mislim da živimo najgore i najnemoralnije vreme, kao što se često može čuti, niti da u Srbiji nema nade i da su sve naše šanse potrošene. Čini mi se da je problem u količini informacija koje su ljudima dostupne, u užasima koji se plasiraju putem medija - za samo nekoliko trenutaka saznaš za sve tragedije na planeti.

Lepota života i ljudska plemenitost prosto nisu atraktivne vesti. Sećam se kada sam sa rediteljem Goranom Markovićem počinjao da radim film “Turneja”, snimali smo u BiH, a tog trenutka između naših država opet je bila neka politička zategnutost.

Kad smo stigli u Derventu pitao sam meštanku Milicu Pelesić kako se sada živi, kakvi su odnosi među ljudima. Ko ne gleda televiziju i ne čita novine odlično živi, rekla nam je Milica, i osećam da je to negde suština - kaže u razgovoru za “Novosti” Tihomir Tika Stanić, jedan od naših najpoznatijih glumaca i filmskih producenata.

KAD SVAKA ZVER POKAŽE TRAG * Da li smo jedni drugima na Balkanu danas zaista najveći neprijatelji, i da li, realno, bolje komuniciramo sa onima sa kojima nismo živeli u zajedničkoj domovini?

- Sve je pitanje ličnog opredeljenja - ako čovek intimno oseća da se nije posvađao ni sa kim, ako ne ume da mrzi, ako ne želi da bude neprijatelj bilo kome, ako nekadašnju domovinu doživljava ne kao politički, nego kao ljudski prostor, onda će se tako i ponašati. Jer, ko ne prepozna prijatelja u najbližem okruženju, teško će umeti da ga nađe na drugom kontinentu. Istovremeno nas greje sunce, šibaju kiše i vetrovi, pa onda padne sneg i “svaka zver pokaže svoj trag”.

* Koliko, ipak, ima realnih razloga da se “mali, običan čovek”, na kome se i lome svi događaji, zaista plaši na početku godine koja nam je sa svih strana najavljena kao “mnogo teža od prethodne”?

- Najave teških vremena verovatno su posledica opreza i činjenice da se svet ubrzano menja, a malo ko može predvideti ritam i razmere tih promena. Po čemu će ovo biti teža i gora godina - biće manje para? Ili će neki “ludak iz Norveške” pobiti više nevinih ljudi? Ili će proraditi vulkan u Nemačkoj? Ili će biti manje ljubavi? Ili će ljudi prestati da se druže? Lično, ne želim da verujem pesimističkim prognozama, i da paralizovan strahom čekam neku bolju godinu. Svaka godina je dobra onoliko koliko želimo da bude, svi ljudi su i “mali” i “veliki” istovremeno, jer svaki čovek može upravo to - da demantuje najave ličnim uspehom, koji će održati ravnotežu u kosmosu.

* šta je ono što vas najviše uznemirava?

- Često mi deluju vrlo licemerno priče nekih ljudi kako smo društvo u kome su porušeni svi sistemi vrednosti, ili, kako su nemoral, neodgovornost, korupcija ovde “ustoličeni” kao legitimni i najisplativiji način življenja. Jer, ko o čemu - baba o uštipcima! Vidljivo je, naravno, da o urušavanju “pravih” vrednosti najglasnije, i po sistemu “drž’te lopova”, viču upravo oni koji u tome aktivno učestvuju. Upamtio sam intervju jednog našeg, danas uglednog pozorišnog reditelja, koji se u onim najgorim, devedesetim godinama, jadao zbog toga što živimo u vremenu kada najgori, a upotrebio je i grublju reč, isplivavaju na površinu, a zaboravio je da je upravo on u tom vremenu uspeo i dobio priliku ne samo da javno govori, već i mnoge druge.

* Ko je, po vašem mišljenju, najodgovorniji što je upravo taj deo našeg nacionalnog folklora “ko ne laže, ne krade i ne mulja, taj nije sposoban čovek”, i dalje tako popularan?

- Nije to samo naš folklor. U večnom pokušaju da nekako razumeju svet, ljudi smišljaju objašnjenja i opravdanja za svoje postupke. Jer, kako netalentovan čovek da razume i da podnese darovitost i uspeh onog pored sebe osim da se udruži sa drugim netalentovanim čovekom protiv njega, i da ga ruši. Jednostavno, sve mora da uklopi u spektar njemu poznatih boja, i objašnjenje svede u sopstvene okvire. Zato je taj lobi, taj klan netalentovanih tako večan, tako moćan.

PRIČA O JASENOVCU * Najavili ste snimanje filma o stradanju Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu, i priču o Diani Budisavljević, koja je tokom Drugog svetskog rata spasavala decu sa Kozare. Zbog čega smatrate značajnim da se otvore ove teme?

- Pitala su me pre pet godina deca iz tog kraja zašto nije snimljen ozbiljan film na temu Jasenovca. Nisam znao odgovor, pa sam u potrazi za njim došao na ideju da sam pokušam da napravim tu priču. Ne mislim, međutim, da će film biti “otvaranje” ove teme - ona je otvorena uoči poslednjih ratova, na način koji nije slavno završio.

* Da li su naši građani bolji od vlasti koju imaju ili je vlast danas možda bolja od svojih građana?

- Vlast smo sami birali, ili bar imamo priliku da je biramo. Dakle, takva je kakvu zaslužujemo. Ljudi koji je sprovode su naše dojučerašnje komšije, školski drugovi, rođaci, profesori, zemljaci, pobratimi, ili bar prijatelji naših prijatelja, poznanici i sunarodnici. Nisu oni dojahali iz Mongolije, ni pali sa Marsa. Znamo ih i odranije, bar sa televizije. Pa, ako nam se ne sviđaju, ako su izneverili naša očekivanja, ako smatramo da može bolje da se radi, šta nas to sprečava da se sami kandidujemo za političke funkcije, ako ne vidimo sreće sa ovima. Znate one ljude koji kažu “ja ne volim da idem na sahrane”, pa se onda valjda podrazumeva da oni koji idu na pogrebe to “vole”.

* šta je to najvažnije što kao narod i kao građani ne umemo ili nećemo da naučimo?

- Činjenica je da su obrazovanje i kultura preduslov za opstanak naroda. Biološki preduslov. Bukvalno. I da je biti građanin duhovna kategorija, a ne geografska. Građanstvu se čovek takođe uči, građansko vaspitanje se ne podrazumeva fakultetskim obrazovanjem, mestom rođenja, poslom koji se obavlja, porodicom iz koje potičemo, nego moralom, pre svega.

* Kao producent, radili ste filmove koji upravo najviše komuniciraju sa teškim društvenim i istorijskim prilikama, ličnim i porodičnim dramama koje nastaju kao njihova posledica. U čemu je naš najveći problem?

- I sam se pitam šta će mi filmovi o tim bolnim temama, pa, kad razmislim, nemam bolji odgovor od pretpostavke da me to savest tera. I zar nije bolje da snimamo filmove, nego da opet ratujemo? Ali, zanimaju me i malo drugačije teme - upravo smo završili snimanje prvog dela filma “Falsifikator”, u režiji Gorana Markovića, gorke komedije iz sedamdesetih godina, koja se događa u SFRJ, pa “Granicu kiše”, koja govori o životu na tromeđi Crne Gore, Republike Srpske i Hrvatske...

* Uloga producenta omogućava vam da se bavite temama koje vas na različite načine dotiču...

- Da, a izbor ljudi sa kojima sarađujem ipak je i garancija estetskog - da ne trošim vreme i talenat na banalne sadržaje koji bi mi, istina, omogućili lagodniji život, ali kojih bih se verovatno stideo. Postoji kategorija bestidnih ljudi, koji naprave svakakva zla i čuda i ostavljaju drugima da se postide umesto njih, u njihovo ime. Ali, svet je i takav. Verovatno se neko stideo i zbog nekih mojih postupaka, pa se u nekoj opštoj ravnoteži i ja postidim zbog nečega za šta objektivno nisam kriv. Ali, veoma je važno da čovek ume da se stidi. I mnogo je lepo videti čoveka u toj situaciji, a ona je ovde zaista retka - kad se stidi, i kad je svestan svojih pogrešnih poteza.

* šta za vas danas znači reka Drina, odakle potičete rođenjem?

- Krvotok. Izvor života i nikad granica. Ja, dakle, pripadam onom korpusu koji ovde nazivaju prekodrinskim Srbima. I mada je za mene Beograd uvek bio “centar sveta”, ja te formalne, privremene granice preko Drine, koje su u raznim periodima postavljane, doživljavam samo kao privremene prepreke u stvarnom životu. A život traje, i stoji večno, kao što na Drini stoji ćuprija.

* Kako danas izgleda život u Republici Srpskoj, koji se ne vidi u političkim govorima i floskulama, na TV?

- Nije marketing oružje Republike Srpske. To je sredina u kojoj samopoštovanje i entuzijazam otvaraju mogućnosti za bolji život. Podrška i poverenje koje narod ukazuje aktualnim liderima, pre svega Miloradu Dodiku, istinska je i očigledna u svim sferama života. Kad od Gradiške izađem na autoput za Banjaluku obuzme me neko osećanje ponosa i lične sreće, bez obzira što me put više ne vodi kroz Laktaše, i što ne mogu onako usput da svratim kod tetke Jagode.

* Bili ste među umetnicima koji su u svojim javnim nastupima davali podršku demokratskoj vlasti u Srbiji. šta mislite o ocenama onih koji tvrde da posle 5. oktobra stalno glasamo samo za manje lošiju opciju?

- Od samog početka višestranačkog života u Srbiji podržavao sam Demokratsku stranku intimno, kao građanin, i javno, kad bi neko procenio da moja podrška nešto znači. Nemam, dakle, nikakve dileme ni sumnje da je to ovde najbolja politička opcija, a imao bih, verovatno, bezbroj primedbi na ovu vlast.

* Predizborna kampanja u medijima uveliko je počela. Kakve su vaše prognoze - hoće li ljudi već preumorni od čekanja onoga “samo što nije”, od obećanja i egzistencijalnog žongliranja da finansijski prežive, opet moći nekome da veruju?

- Mislim da nije preterano komplikovano uporediti činjenice kako je izgledala naša stvarnost, i kako danas izgleda, a bojim se da bi sve što bih dalje rekao o tom poređenju moglo nekome da zaliči da sam i ja učesnik nekakve marketinške kampanje. Nisam, ali ću ipak reći - danas možemo da vidimo novi, velelepni most, a donedavno smo bespomoćno gledali kako nam ih ruše. Postoji još nešto - lično, živim sve ovo što radim, a radim od jutra do mraka, i stvarno po cenu velikih odricanja - i hipotekarnih kredita, i zelenaških, i ne znam čega sve, ugrožavam umnogome život svoje porodice da bih radio ovo u šta verujem. Mislim da ljudi ovde imaju prevelika očekivanja da neko drugi, država pre svega, treba da im obezbedi egzistenciju, da im nađe posao, zaradi platu koja im je potrebna, a da oni ne moraju da pokažu nikakvu ličnu inicijativu. To prosto nije tako, ni u najbogatijim zemljama.

* Ipak, jasno je vidljivo i to da ovde postoje i oni koji ne žive na “odlaganje”, koji ništa ne čekaju, i čiji život udobno teče?

- To je estrada. Politička, društvena, umetnička estrada uvek je dobro živela, a najbolje preko tuđih leđa, na muci naroda. Estradni “šlageri” u politici, pozorištu, kinematografiji, na televiziji najveća su opasnost po jedno društvo, i najbolji način da se uživa u plodovima tuđeg rada. Istu opasnost predstavljaju i politički trgovci, oni koji samo presvuku partijski “dres” i predstavljaju se kao neki “novi ljudi”.

* šta biste prvo uradili u Srbiji kada biste postali predsednik države?

- Prepustio bih tu funkciju Borisu Tadiću.

http://www.novosti.r...uci-da-se-stidi

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Najgore je kada nam se potrose baterije koje rumene obraze :) ,to je prvi znak da smo za veeeliku opravku.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...