Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

trapa

Otac Marijan Knezevic Stave kod Valjeva

Оцени ову тему

Recommended Posts

Pomaze Bog.

Od momenta kada sam cula za Oca Marjana,prosle godine,imam neodoljivu potrebu,vapaj za pomoc da mu se obratim.Tako sam se uputila prosle godine ka selu Stave i crkvi Svetog Petra i Pavla.Stigli smo negde oko 13h a Otac je tebao doci  17 h.Moj vozac,taksista koji me je povezao kao prijatelj nije mogao da me ceka.Planiram uskoro ponovo ,samo bih volela znati kad je pravi da i pravo veme.Ako mi neko moze reci jako bi mi znacilo.Svako dobro!

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
пре 2 часа, aleksandrasandrakostic@gma рече

Pomaze Bog.

Od momenta kada sam cula za Oca Marjana,prosle godine,imam neodoljivu potrebu,vapaj za pomoc da mu se obratim.Tako sam se uputila prosle godine ka selu Stave i crkvi Svetog Petra i Pavla.Stigli smo negde oko 13h a Otac je tebao doci  17 h.Moj vozac,taksista koji me je povezao kao prijatelj nije mogao da me ceka.Planiram uskoro ponovo ,samo bih volela znati kad je pravi da i pravo veme.Ako mi neko moze reci jako bi mi znacilo.Svako dobro!

Бог ти помогао, Александра. 

Оца Марјана можеш наћи радним даном у пет по подне, када служи вечерње, а недељом је Литургија у осам,за суботу нисам сигурна да ли је у осам сати или можда раније. Ја сам била пре отприлике три године баш у недељу на Литургији. Служио је и Јелеосвећење СВАКЕ ДРУГЕ НЕДЕЉЕ (дан недеља) у четири по подне,  била сам једном, огромна је гужва била, људи су стајали и горе на балкону и напољу, новембар је био. 

 Не знам одакле си,односно колико си близу Ваљева, али гледај да то буде у време када је нека од служби. Као што је речено у 17ч. или Литургија у 8ч. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

И још нешто, о. Марјан није никакав исцелитељ или слично, као што неки воле тако да га представе. Он је једноставно велики молитвеник. Он се моли Господу, а Господ исцељује, ако је по Његовој вољи. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Gospode Pomiluj I Spasi,
      Pomaže Bog časni Oci braćo i sestre u Hristu! Želim da vam se obratim pismenim putem na ovaj način . I zavapim iznesem svoju životnu priču i nemoć moju da bilo šta da promenim. Mi smo petočlana porodica,koja živi trenutno u Selu Mramor okolina Niša ja neznam ja neznam Bog zna zašto mi ne samo da smo težak socijalni slučaj,mi nemamo nikakve trenutno izvore prihoda. Podstanari smo pod tudjim krovom ovo je mesec Oktobar leta Gospodnjeg,svaki mesec je kritičan i ako ne platimo račune i obaveze koje stižu mi smo na ulici, A zima je na pragu. I nemamo novčanih sredstava za životnu egzistenciju . Bogu hvala bilo je braća i sestara koji su nam pomogli,da preživimo uz Božiju pomoć ,posao naći je nemoguće kako dalje? Ljudi koji su u Gradskoj Vlasti nemaju sluha da čuju ali i ne vide,bili smo u tako teškom položaju da smo porodično proveli 3dana pod vedrim nebom na ulici u Nišu ,teška životna situacija . Sada je sa nama i ćerka Andjela koja je u Blagoslovenom stanju ,i ćerkicu koja ima 3 godine ,mi smo je prihvatili jer je preživela nasilje u porodici i sa prvom trudnoćom i sada sa drugom,ima loš brak,ustvari više i nema braka. Nema nikakve prihode ,preživela je batine, maltretiranje, i teške stesne situacije poniženja kao majka i žena. Razumite težinu mog problema . PODIŽEM GLAS I APEL NA SVE HUMANE LJUDE I LJUDE KOJI ŽIVE PO JEVANDJELJU I LITURGIJSKIM ŽIVOTOM I LJUDE DOBROG SRCA I MILOSTIVOG OVO JE GLAS MOJE PORODICE DA SE ZBRINE NE ZBRINUTA PORODICA KOJOJ JE POTREBAN KROV NAD GLAVOM I TOPAO DOM ,ZATO MOLIM SVE VAS LJUDE DOBRE VOLJE I LJUDE ,MISLIM BRAĆO I SESTRE KOJI STOJE U VERI NAŠOJ PRAVOSLAVNOJ DA POMOGNU I PONUDE REŠENJE PONUDE KUĆI KOJA IM NIJE POTREBNA DA IMA OSNOVNE USLOVE ZA ŽIVOT . POTREBNA NAM JE I NOVČANA POMOĆ. BRAĆO MOJA LJUBLJENA U HRISTU OVO JE HITNO I NEMOŽE DUGO DA ČEKA JAVITE SE I POMOZITE HRISTA RADI . BRAT DEJAN SA PORODICOM UNAPRED ZAHVALNA PORODICA STEFANOVIĆ. Adresa na kojoj se možete javiti je sledeća : Dejan Stefanović 064-498-9402.
       
      Послато са 5023F користећи Pouke.org мобилну апликацију
       
       
    • Од Милан Ракић,
      Antonov 2 firme „STS Avijacija“ bazirane na Lisičjem Jarku juče je imao vanaerodromsko sletanje kod sela Novo Lanište blizu Jagodine, javio je prvi Telegraf.
      Kako Tango Six saznaje i kako se jasno vidi na fotografiji koja je objavljena na Fejsbuk stranici jagodinskog portala „Infocentrala“ u pitanju je An-2 YU-BRK.

      „STS Avijacija“ registrovani je operater, odnosno pružalac komercijalnih usluga iz vazduha od kojih im je avio-tretiranje primarna aktivnost.
    • Од Драгана Милошевић,
      Kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli rekao je da crkve na Kosovu nisu samo srpske, već i albanske. U svom obraćanju ministrima EU danas u Beču, kako prenose mediji i u Beogradu i u Prištini, Pacoli je evropskim ministrima rekao da „na primer“ za manastir Visoki Dečani, postoje znaci da su ga gradili zajedno i Srbi i Albanci.
      Rekao je i da je njegova porodica u prošlosti bila pravoslavne vere, i dodao da „građani ne treba da se dele na osnovu svoje verske pripadnosti ili porekla“.
      „Od kada smo proglasili nezavisnost, nema dokaza da su Albanci počinili zločin nad Srbima i to pokazuje da Srbi i Albanci poštuju jedni druge. Ja živim u Čaglavici i nemam problema sa Srbima,“ rekao je takođe Pacoli.
      Iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić, reagovao je, uz fotografiju manastira i sledećim rečima:
      „Ministar spoljnih poslova Kosova g. Behgjet Pacolli (Bedžet Pacoli) kaže da su Dečani i naši manastiri na Kosovu i Metohiji važni i za Srbe i Albance. Naravno, oni su svetska kulturna baština i naglasio bih da su važni za ceo svet. Ali gradili su ih srpski srednjovekovni vladari, o čemu su sačuvani brojni istorijski podaci (i domaći i međunarodni). Ovi manastiri i istorijski i pravno pripadaju SPC, a i ako ćemo već, tako stoji i u Ustavu Kosova. Neki tvrde da su samo albanski spomenici, ali pitam se, zašto su ih onda albanski ekstremisti sa Kosova napadali i neke od njih porušili? Zašto bi uništavali nešto svoje? Samo Dečani su napadani oružano četiri puta granatama od 1999. godine, što je i razlog zašto nas čuva KFOR.“
      Uvek naglašavamo da naše svetinje predstavljaju mostove između svih ljudi dobre volje i ne bi smeli da budu prostor za političke igre, naglasio je na kraju svog saopštenja arhimandrit.
      Manastir Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške nalaze se pod zaštitom UNESCO-a od 2005., odnosno 2006. godine, i to nakon martovskog pogroma 2004., u kojem je teško stradala Bogorodica Ljeviška, sa čijom se obnovom u međuvremenu započelo.
      коссев.инфо
    • Од Милан Ракић,
      Marijana Beneša mnogi, uz čuvenog Mate Parlova, smatraju najboljim bokserom sa prostora bivše Jugoslavije svih vremena.
      Na evropskom amaterskom prvenstvu 1973. godine u Beogradu osvojio je titulu šampiona Evrope u lako-velter kategoriji, da bi šest godina kasnije to učinio i kao profesionalac.

      U Jugoslaviji je imao 272 pobede, 16 poraza i 11 remija, a list „Sport“ ga je 1973. godine proglasio najboljim sportistom SFRJ.
      Iako je bio bokser – i to jedan od najvećih ikada – Beneš je umeo da svira, a pisao je i pesme.
      Godinama je bio teško bolestan i poslednjih nekoliko meseci proveo je u domu za stare u Banjaluci.
      Bokser koji svira
      Rođen je u Beogradu, a zbog oca Josipa, koji je bio nastavnik muzike, naučio je da svira.
      Ipak, kako kaže, srednju muzičku školu je upisao jer u njoj nije bilo matematika.
      „Kao klinac sam bio talentovan, završio sam odsek za violinu. Kad sam upisao muzičku klinci su me zezali da sam žensko, da to nije za mene“, izjavio je 2004. u intervjuu za „Nacional“.
      „Pitali su me kako ću deci u školi držati nastavu muzičkog s modricom na oku. To me je iritiralo i zbunjivalo, pa sam napustio školu, hteo sam da imam neki muški posao. Ali bio sam dobar flautista, nisam bio baš dobar na klaviru, prsti su mi kratki, ali klavir je bio obavezan instrument“.
      Detinjstvo je proveo u Tuzli, pa je prve bokserske korake napravio u Slobodi.
      Kako se navodi, kao desetogodišnjak je u ringu pobedio suparnika koji je imao 18 godina.
      Sa 16 godina potpisao je za Slaviju iz Banjaluke, u kojoj je ostao tokom cele amaterske karijere.
      Tvrdoglavi šampion
      Beneš je tokom karijere osvojio devet titula Bosne i četiri Jugoslavije, nakon čega se na krov Evrope kao amater popeo 1973. godine.
      Ubrzo nakon toga oboleo je od hepatitisa, ali to nije okončalo njegovu karijeru. Tome je sigurno pomoglo i što je bio, kako kaže, izuzetno tvrdoglav.
      Boje Jugoslavije branio je na Olimpijskim igrama 1976. u Montrealu, gde je ispao posle druge runde takmičenja.
      U profesionalne vode ušao je 1977, a dve godine kasnije u Banjaluci osvojio je titulu evropskog šampiona u EBU verziji, nokautiravši Žilbera Koena iz Francuske u četvrtoj rundi.
      Bio je i nadomak svetske titule, ali je 1980. u Danskoj poražen od Ajuba Kalule.
      Ko je viši, Tito ili Beneš?
      U jednom intervjuu Beneš je pričao i o susretu sa Titom kojeg je video dva puta.
      „Tile je bio laf. Kada su me prvi put predstavili Titu, rekao mi je: ‘A ti si onaj mali što onako opasno bije’ Ja sam mu rekao: ‘Niste ni vi druže Tito viši.’ Zagrcnuo se od smeha.
      „Mogu pisati šta hoće, ali niko nije jeo iz kante za smeće dok je Tito bio živ. Svi su imali platu – i radnik i rudar i čistač ulica i doktor. Sada gospoda jedu iz kante za smeće – i u Zagrebu i u Beogradu i po Banjaluci“.
      Više puta nakon toga je izjavljivao da su ga loši menadžeri koštali većih uspeha u karijeri, pa i te svetske titule.
      Četiri puta je uspešno odbranio titulu evropskog šampiona, da bi ga 1981. porazio Luis Akarijes.
      U profesionalnoj karijeri imao je 39 mečeva, od čega 32 pobede (21 nokautom), šest poraza i jedan nerešen.
      Iz boksa se povukao 1983. godine, nakon teške povrede oka.
      „Ni Srbin, ni Hrvat, ni Musliman“
      Nakon karijere Beneš je živeo u Banjaluci iz koje je morao da ode tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
      Otac mu je bio Hrvat, majka Srpkinja, pa je o sebi govorio da „nije ni Srbin, ni Hrvat, ni Musliman“.
      „Ja sam i Srbin i Hrvat i Musliman. Neopredeljen sam. Pacifista, čovekoljubac. U ringu sam bio borac, ali nikada nikome nisam želeo zlo. Tako ni u ratu“, izjavio je u intervjuu za Nacional.
      Kada je otišao iz Bosne, neko vreme je živeo u Zagrebu i Medulinu, a u Banjaluku se vratio 1996. godine. U ratu u BiH 1992. ubijen mu je brat.
      „Tu sam, radim ono što najbolje znam, učim mlade Rome boksu“, izjavio je za Dojče vele 2009. godine.
      „Nisu me primili za trenera u BK ‘Slavija’, moj nekadašnji klub, jer tamo postoje Srbi i veliki Srbi, Hrvati i veliki Hrvati, a ja nisam ni jedno ni drugo“.
      Prema njegovim rečima, iz Banjaluke nije otišao već su ga „oterali gadovi i srpski i hrvatski“.
      Getty Images Beneš je bio na korak od titule svetskog prvaka „Mrzim nacionaliste, čiji god da su. Moja majka je bila Srpkinja, a otac Hrvat. Eto, recite mi šta sam ja? Imam više prijatelja među Srbima i Bošnjacima, nego među Hrvatima“ rekao je Beneš za Dojče vele.
      „Bilo je važno da si Srbin. Ako nisi, onda nisi dobrodošao. Ja sve ‘velike Srbe’ i ‘velike Hrvate’ nazivam fašistima“.
      Udarač i pesnik
      Beneš je bio poznat kao opasan udarač, ali i pesnik. Nakon rata je objavio i knjigu „Druga strana medalje“.
      „Kada sam boksovao, bilo je nezamislivo da pišem pesme. U ono vreme, boks je bio uglavnom sport radničke klase, a ko je onda od radnika pisao poeziju?
      Imao sam talenat, jednostavno mi je išlo od ruke. Znao sam da deci u školi napišem 10-15 sastava na jednu temu za vrlo kratko vreme. Mnogo se bolje izražavam na papiru“.
      Nakon rata živeo je u veoma lošim uslovima, a najviše mu je finansijski pomagala sestra Ljiljana.
      „Nedavno mi je izašla i prva knjiga, u njoj ima nekoliko mojih biografskih pesama i tu sam knjigu posvetio sestri, a vezana je za sport“.
      „Htoo sam preko pesama deci približiti sport, jer je sport najbolji odgojitelj. U duši sam sportista. Ali znam kako izgleda i druga strana medalje. Jedna strana je od zlata, a druga od govana“, izjavio je Beneš za „Nacional“.
      Jedno vreme je u Banjaluci imao kafić u kojem se, kako kaže, tukao po pet puta dnevno.
      „Ljudi su dolazili iz cele zemlje da bi se sa mnom potukli. Jednog dana sam se tukao 15 puta. Naučio sam što znači biti šerif na Divljem zapadu.
      Kući sam dolazio sav krvav. Ali s obzirom na to da sam emotivan čovek, zabrinuo bih se što je s tim ljudima u bolnici, jesam li ih jako povredio. I onda mi je prekipelo, bilo mi je dosta tog lokala“.
      Dokumentarac i mrvice
      Dokumentarni film „Bio jednom jedan šampion“ o Benešu snimljen je 2004, pa je zbog njega bivši šampion išao na turneju po bivšim republikama.
      Ipak, na pitanje da li je boks plemenita veština, u jednom intervjuu je izjavio:
      „Boks nikada nije bio plemenita veština. Ljudi mnogo greše kada govore o boksu kao plemenitoj veštini. Mnogi kao ja nose posledice od boksa. Izgubio sam jedno oko, vidite da teško govorim. Boks je samo biznis u kojem mnogi uzmu pare, a bokserima najčešće padnu samo mrvice“.

    • Од Trifke,
      Vrlo interesantno i zanimljivo! Makar meni!  
       
       
×