Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

trapa

Otac Marijan Knezevic Stave kod Valjeva

Оцени ову тему

Recommended Posts

Онако успут, о Марјан је покренуо први православни форум БСН (библиотека св Наум) , а десна рука му је био Пеђа,који је био члан и овог форума...

Ма ти ваљевци су скроз захебани 0405_feel ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

...и собзиром да бављење интернет мисионарењем ствара духовнике,очекујте за пар година и чудотворца из Дубоке ,о Ивана 4chsmu1

Share this post


Link to post
Share on other sites

ВЕРНИЦИ ХРЛЕ НА СТАВЕ

A+ A-

Претесна... Црква је проширена за 50 квадрата

У заселак крај Ваљева већ три године пристижу људи из читаве Србије јер верују да молитве сеоског свештеника Марјана Кнежевића лече и помажу

У место Ставе код Ваљева у последње три године на стотине људи сваке недеље долазе како би присуствовали служби коју у сеоској цркви држи свештеник Марјан Кнежевић. Међу верницима и стари и млади, и болесни и здрави, и криви и прави. Молитве из Јеванђеља, који други попови не користе, као и разговор са верницима, по њиховим причама, лече и помажу.

Проширење цркве

- Морали смо да проширимо сеоску цркву за 50 квадрата, јер на појединим молитвама буде више од 700 верника из целе Србије. Ти радови ће бити готови до пролећа. Следећи план нам је изградња црквеног дома, у коме ће верници моћи да преноће, као у манастиру Острог. Засад се сналазе тако што преноће у неком од два овдашња домаћинстава која се баве сеоским туризмом - прича свештеник Марјан.

Место Ставе смештено је испод Медведника. Има продавницу, кафану и таблу на којој пише Ставе, али то село катастарски не постоји. Ставе су место где се спајају четири ваљевска села, Суводање, Ситарице, Станина Река и Бобоба, па су му сељани дали такав назив. За Ставе се, захваљујући локалном свештенику, чуло од Врања до Суботице.

Ставе пуне људи

- Сваки дан дође неко са стране. Нон-стоп дефилују аутомобили из свих крајева Србије. Кад је већи празник, тада се стварају и велике колоне, па наше село изгледа као неки велеград. Оволико света колико је продефиловало последњих година нисам видео за мојих 80 лета - прича за Пресс деда Миша, кога смо срели у сеоској кафани.

Отац Марјан службује у сеоској цркви више од 30 година. Верницима, каже, помаже и лечи искључиво читањем молитви.

- Интересовање људи је порасло када сам почео у цркви да служим Свету тајну јелоосвећења, која је једна од седам светих тајни. Верује се да се у тој светој тајни потапају заборављени греси, а они некада могу бити узрок болести и невоља. Та молитва се чита само у неколико православних храмова у целом свету. Сматра се да ту молитву треба да служи седам свештеника и због тога је најчешће не спроводе у храмовима, али моје је мишљење да то може да обавља и један свештеник, уколико је "чист" и спреман да своју енергију подели са верницима. Када се прочуло за ову молитву, почели су свакодневно да долазе људи из свих крајева Србије. Уз то, читају се молитве против "волшебних енергија", а сведоци смо да све више људи одлази код црних магова и пророка. После читања молитве, ако је неко под магијом, осети муку, страх, деси се да понеко и врисне или побегне из цркве - прича отац Марјан, и напомиње да је једини спас молитва.

Шири се глас о служби оца Марјана... Црква увек пуна

Он наводи да су у протекле три године у цркву долазили они који су покушали да се убију, парови који немају децу, болесни...

- Долазе људи свих професија. До сада сам успео да излечим галопирајући тумор, леукемију, рак плућа, тумор на мозгу, а петоро деце је захваљујући молитви после неколико година проговорило. Ја знам да све ово звучи као научна фантастика, али све је просто и једноставно. Ако је Бог створио човека, он може и да га излечи. Некоме помаже само једна молитва, а неко мора чешће да долази - прича Марјан.

Почетно неповерење

У већини сеоских цркава у ваљевском крају службе се обављају само недељом и већим празницима, а број верника се тада може избројати на прсте две руке. На Ставама отац Марјан службу пред пуно људи обавља сваки дан, а за време Божићног поста свакодневно се обављају и поноћне литургије.

- Мештани су били мало ненавикнути на то, јер већина њих у цркву долази само недељом. У почетку, током једне од првих поноћних литургија, док сам читао молитву у цркву је ушла полиција. Неко од мештана је пријавио да су се у сеоској цркви окупили "секташи" и да спроводе неки обред. Када су увидели о чему се ради, полицајци су брзо напустили село. Већина мештана је тешко прихватила то што се служба врши и суботом, па је било разних отпора, а неки од њих су ме прозвали чак и суботаром. Сада су навикнути на свакодневне службе и проблема више нема - прича отац Марјан.

Званични црквени кругови нерадо причају о томе, а отац Марјан каже да и сами свештеници о њему причају свашта.

- Неки кажу да сам врачар, неки да сам видовит, али ја сматрам да радим исправну ствар. Наша свештеничка дужност је да се молимо и да богослужимо, поготово у овим помало чудним временима - каже отац Марјан.

Стижу и по киши и по снегу

Ни киша, ни снег, ни лед нису препрека за многобројне вернике да дођу до цркве на Ставама, у којој смо затекли неколико породица из Лознице, Београда и Краљева. Нерадо говоре о разлозима због којих су дошли у ово планинско село, али сви тврде да молитве свештеника Марјана и те како помажу.

- Да не мислим тако, не бих овде дошла по овом невремену, а није ми ни први пут. Не умем да вам објасним како то свештенику полази за руком, али сваки пут кад напустим Ставе осећам се смирено, безбрижно, а многобројни проблеми које сам имала почели су да се решавају - казала је М. Т. (45), која је са супругом допутовала из Краљева.

С. СТЕВАНОВИЋ

Извор: http://www.pressonline.rs/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest - . . .-
Званични црквени кругови нерадо причају о томе, а отац Марјан каже да и сами свештеници о њему причају свашта.

Не знам ко шта прича, нити је укусно причати о човеку кога не познајеш нити знаш шта ради.

Отац Марјан је у праву да је свештениково да се моли и да свакоме ко му дође помогне. Сад, свашта ће да се прича о некоме ко се разликује од масе. То није ништа ново и чудно.

Оно што, лично мислим, свештеник никада (и још једном НИКАДА) не сме (и опет НЕ СМЕ) да пројављује било какав духовни елитизам. Сваки духовни елитизам кад-тад одлази у идолатрију личности, а касније одлази у гордост, себељубље, умишљеност итд...

Ми свештеници све то чинимо- чинимо једино и само Божијом љубављу и силом. Ништа то није наше.

Зато немам разлога да ни у чему спорим шта ради о. Марјан јер то што ради јесте свакако окупљање људи око светиње али мала препорука малог свештеника је да се увак чува (а ко сам сада ја да њега учим итд...) овога- духовног елитизма.

Знам многе који су у то упали и нема им назад. сада и када хоће да изађу из тога, не дају им њиховни поклоници. То је онда само једна тешка и мучна слика у Цркви која је довела чак и до раскола.

Ово сам написао зато што сам чуо (и прочитао), да отац Марјан критикује "новотарије", а бојим се да није најбоље разумео о чему се све ту ради. Такође, мало ми је симтоматично да баш часни оци код којих долазе људи из разних крајева земље увек причају о "новотаријама", па сам зато нашао за потребно да прокоментаришем ову тему.

Мислим да нема потребе на тај начин градити име духовника. Напротив, тако се постаје нешто сасвим друго.

И једном за свагда- НЕ ПОСТОЈЕ НОВОТАРИЈЕ, то је сатанска лаж којом ђаво хоће да подели браћу и сестре, да смути људе у Цркви да окрену леђа својим свештеницима Епископима и на тај начин крену путем вечне пропасти. Наши најбољи Епископи и свештеници се труде да литургијски пробуде народ. Зато сам примио са резервом читаву ову причу не спорећи ни једног јединог тренутка светост и истрајност у молитви о. Марјана (која је сигурно много, много већа него моја), али о овоме суштинском питању бих имао много тога да кажем. Ту се, у мојем поимању теологије, ломе копља.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Отац Марјан воли молитву и доста се труди.Жена му је дивна.

Но има доста проблематичних ствари које се пројављују код њега.Зашто је то тако,ја стварно не знам и нећу да улазим у то.

Сећам се једног догађаја и увек ћу то да памтим.

Пре једно 7,8 година,отишли смо да обиђемо један Храм у Ваљевској Епархији.Старешина тога Храма је био добар пријатељ са оцем Марјаном и такође као и отац Марјан,повезан са о.Јоилом.За тог свештеника су сви причали да је трудбеник,бесребреник,велики човек.

Примио нас је у кућу,лепо смо попричали и онда нам је видно повређен рекао следеће:

-Кречили смо пре неки дан,па нисмо вратили све Иконе,а иначе овај зид и овај овде пуни су Икона а мати Гликерија(игуманија Ћелијска) је скоро прокоментарисала да људи који имају толико Икона су секташи.Не знам зашто је то рекла за мене!

Испоставило се после свих тих година да је мати пророчки дала ту изјаву.Тај свештеник је данас у секти Артемијевој.

То што је мати прокоментарисала је био на неки начин и наш позив да размислимо о неким стварима.И у нашој кући су биле Иконе на целом зиду и сви који би дошли код нас,хвалили би нас да смо честита кућа јер живимо у веома тешким условима а пуна нам кућа Икона....итд...итд.

Скинули смо све те Иконе.

Данас живимо,Хвала Богу,у веома доброј кући и наш кућни иконостас броји четири Иконе и кандило.

Задовољни смо и нисмо више у центру пажње неких људи који су сматрали да смо ми сад нешто посебно.

Хвала мати Гликерији на овој поуци.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Leči molitvom i razgovorom

Objavljeno 20. Januar 2009

Valjevo - U mestu Stave kod Valjeva, u poslednje tri godine na stotine ljudi svake nedelje poseti Marjana Kneževića, sveštenika tamošnje seoske crkve. Za vreme službe, na Stave se slije desetine automobila iz svih krajeva Srbije. Među vernicima su i stari i mladi, i bolesni i zdravi, i krivi i pravi. Molitve iz Jevanđelja, koji drugi popovi ne koriste, kao i razgovor sa vernicima, po njihovim pričama, leče i pomažu.

Otac Marjan službuje u seoskoj crkvi već više od 30 godina. Vernicima, kaže, pomaže i leči, isključivo čitanjem molitvi.

"Interesovanje ljudi je poraslo kada sam počeo u crkvi da služim Svetu tajnu jeloosvećenja, koja je jedna od sedam svetih tajni. Veruje se da se u toj svetoj tajni potapaju zaboravljeni gresi, a oni nekada mogu biti uzrok bolesti i nevolja. Ta molitva se čita samo u nekoliko pravoslavnih hramova u celom svetu. Smatra se da je tu molitvu treba da služi sedam sveštenika i zbog toga je najčešće ne sprovode u hramovima, ali moje je mišljenje da to može da obavlja i jedan sveštenik, ukoliko je «čist» i spreman da svoju energiju podeli sa vernicima. Kada se pročulo za ovu molitvu počeli su svakodnevno da dolaze ljudi iz svih krajeva Srbije. Uz to, čitaju se molitve protiv ’volšebnih energija’, a svedoci smo da je sve više ljudi odlazi kod crnih magova i proroka. Nakon čitanja molitve, ako je neko pod magijom, oseti muku, strah, desi se da po neko i vrisne ili jednostavno pobegne iz crkve"

"U protekle tri godine u crkvu su dolazili oni koji su pokašali da se ubiju, parovi koji nemaju decu, bolesni... Dolaze ljudi svih profesija. Do sada sam uspeo da izlečim galopirajući tumor, leukemiju, rak pluća, tumor na mozgu, a petoro dece je zahvaljujući molitvi posle nekoliko godina progovorilo. Ja znam da sve ovo zvuči kao 'naučna fantastika', ali sve je prosto i jednostavno. Ako je Bog stvorio čoveka on može da ga i izleči. Nekome pomaže samo jedna molitva, a neko mora češće da dolazi“, priča Marjan.

Otac Marjan službu obavlja svaki dan, a za vreme Božićnjeg posta svakodnevno se obavljaju i ponoćne liturgije. „Meštani su bili malo nenaviknuti na to, jer većina njih u crkvu dolazi samo nedeljom. U početku, tokom jedne prvih ponoćnih liturgija, dok sam čitao molitvu u crkvu je ušla policija. Neko od meštana je prijavio da su se u seoskoj crkvi okupili ’sektaši’ i da srovode neki obred. Kada su uvideli o čemu se radi, policajci su brzo napustili selo. Takođe, većina meštana je teško prihvatila to što se služba vrši i subotom, pa je bilo raznih otpora, a neki od njih su me prozvali čak i subotarom. Sada su već naviknuti na svakodnevne službe i problema više nema“, priča otac Marjan i dodaje da će zbog sve većeg broja vernika do proleća biti proširena seoska crkva.

http://www.patak.co....-razgovorom.htm

Da,yaista je istina da vera svestenika ili monaha moye sve.Jer molitva i nemoguce cini mogucim..Ja sam licno dobila iscelenje od moydanog udara,u manastiru Preobrazenje u O.Banji.Sluzbu su sluzili O.Nikolaj i O.Atanasije,a O.Venijamin, iguman manastira je morao na sahranu neke monahinje/moja vera je bila tako jaka,bez kapi sumnje,da cu ili biti iscelena tu u manastiru,ili umreti.Ali misao sumnje mi je rekao/ne vredi ti ici, potrebno je 7 monaha.To je bio glas koji mi je to rekao.Ubrzo sam cula i drugi glas/ako verujes dovoljan je i 1.Tada sam u srcu poverovala i ozdravila.Borba je trajala jos 42 dana..Zestoka borba.Dragi moji, vera cuda cini,tako da i O,Marjan svojom verom,proslavlj Boga svevideceg a i Bog njega.Sve je to promisao Bozja..Zato se radujem da posetimo O.Marjana..Da li znate njegov telefon ili E/mail adresu.Zelim da mu opsirno pisem moja cudesna i teska iskustva

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zaintrigirao me je ovaj tekst,pa sam malo guglao i nasao ovu temu :) 

 

Inace isto jedan od podataka da kad su sa episkopom Lavrentijem isli u Vatikan i svestenici te eparhije na poklonjenje,jedini koji je odbio da ide je upravo otac Marijan. I da je on jedan od duhovne dece oca Tadeja.

 

Koliko je bitno za temu ne znam,ali eto meni su to bili zanimljivi podaci.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Gospode Pomiluj I Spasi,
      Pomaže Bog časni Oci braćo i sestre u Hristu! Želim da vam se obratim pismenim putem na ovaj način . I zavapim iznesem svoju životnu priču i nemoć moju da bilo šta da promenim. Mi smo petočlana porodica,koja živi trenutno u Selu Mramor okolina Niša ja neznam ja neznam Bog zna zašto mi ne samo da smo težak socijalni slučaj,mi nemamo nikakve trenutno izvore prihoda. Podstanari smo pod tudjim krovom ovo je mesec Oktobar leta Gospodnjeg,svaki mesec je kritičan i ako ne platimo račune i obaveze koje stižu mi smo na ulici, A zima je na pragu. I nemamo novčanih sredstava za životnu egzistenciju . Bogu hvala bilo je braća i sestara koji su nam pomogli,da preživimo uz Božiju pomoć ,posao naći je nemoguće kako dalje? Ljudi koji su u Gradskoj Vlasti nemaju sluha da čuju ali i ne vide,bili smo u tako teškom položaju da smo porodično proveli 3dana pod vedrim nebom na ulici u Nišu ,teška životna situacija . Sada je sa nama i ćerka Andjela koja je u Blagoslovenom stanju ,i ćerkicu koja ima 3 godine ,mi smo je prihvatili jer je preživela nasilje u porodici i sa prvom trudnoćom i sada sa drugom,ima loš brak,ustvari više i nema braka. Nema nikakve prihode ,preživela je batine, maltretiranje, i teške stesne situacije poniženja kao majka i žena. Razumite težinu mog problema . PODIŽEM GLAS I APEL NA SVE HUMANE LJUDE I LJUDE KOJI ŽIVE PO JEVANDJELJU I LITURGIJSKIM ŽIVOTOM I LJUDE DOBROG SRCA I MILOSTIVOG OVO JE GLAS MOJE PORODICE DA SE ZBRINE NE ZBRINUTA PORODICA KOJOJ JE POTREBAN KROV NAD GLAVOM I TOPAO DOM ,ZATO MOLIM SVE VAS LJUDE DOBRE VOLJE I LJUDE ,MISLIM BRAĆO I SESTRE KOJI STOJE U VERI NAŠOJ PRAVOSLAVNOJ DA POMOGNU I PONUDE REŠENJE PONUDE KUĆI KOJA IM NIJE POTREBNA DA IMA OSNOVNE USLOVE ZA ŽIVOT . POTREBNA NAM JE I NOVČANA POMOĆ. BRAĆO MOJA LJUBLJENA U HRISTU OVO JE HITNO I NEMOŽE DUGO DA ČEKA JAVITE SE I POMOZITE HRISTA RADI . BRAT DEJAN SA PORODICOM UNAPRED ZAHVALNA PORODICA STEFANOVIĆ. Adresa na kojoj se možete javiti je sledeća : Dejan Stefanović 064-498-9402.
       
      Послато са 5023F користећи Pouke.org мобилну апликацију
       
       
    • Од Милан Ракић,
      Antonov 2 firme „STS Avijacija“ bazirane na Lisičjem Jarku juče je imao vanaerodromsko sletanje kod sela Novo Lanište blizu Jagodine, javio je prvi Telegraf.
      Kako Tango Six saznaje i kako se jasno vidi na fotografiji koja je objavljena na Fejsbuk stranici jagodinskog portala „Infocentrala“ u pitanju je An-2 YU-BRK.

      „STS Avijacija“ registrovani je operater, odnosno pružalac komercijalnih usluga iz vazduha od kojih im je avio-tretiranje primarna aktivnost.
    • Од Драгана Милошевић,
      Kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli rekao je da crkve na Kosovu nisu samo srpske, već i albanske. U svom obraćanju ministrima EU danas u Beču, kako prenose mediji i u Beogradu i u Prištini, Pacoli je evropskim ministrima rekao da „na primer“ za manastir Visoki Dečani, postoje znaci da su ga gradili zajedno i Srbi i Albanci.
      Rekao je i da je njegova porodica u prošlosti bila pravoslavne vere, i dodao da „građani ne treba da se dele na osnovu svoje verske pripadnosti ili porekla“.
      „Od kada smo proglasili nezavisnost, nema dokaza da su Albanci počinili zločin nad Srbima i to pokazuje da Srbi i Albanci poštuju jedni druge. Ja živim u Čaglavici i nemam problema sa Srbima,“ rekao je takođe Pacoli.
      Iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić, reagovao je, uz fotografiju manastira i sledećim rečima:
      „Ministar spoljnih poslova Kosova g. Behgjet Pacolli (Bedžet Pacoli) kaže da su Dečani i naši manastiri na Kosovu i Metohiji važni i za Srbe i Albance. Naravno, oni su svetska kulturna baština i naglasio bih da su važni za ceo svet. Ali gradili su ih srpski srednjovekovni vladari, o čemu su sačuvani brojni istorijski podaci (i domaći i međunarodni). Ovi manastiri i istorijski i pravno pripadaju SPC, a i ako ćemo već, tako stoji i u Ustavu Kosova. Neki tvrde da su samo albanski spomenici, ali pitam se, zašto su ih onda albanski ekstremisti sa Kosova napadali i neke od njih porušili? Zašto bi uništavali nešto svoje? Samo Dečani su napadani oružano četiri puta granatama od 1999. godine, što je i razlog zašto nas čuva KFOR.“
      Uvek naglašavamo da naše svetinje predstavljaju mostove između svih ljudi dobre volje i ne bi smeli da budu prostor za političke igre, naglasio je na kraju svog saopštenja arhimandrit.
      Manastir Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške nalaze se pod zaštitom UNESCO-a od 2005., odnosno 2006. godine, i to nakon martovskog pogroma 2004., u kojem je teško stradala Bogorodica Ljeviška, sa čijom se obnovom u međuvremenu započelo.
      коссев.инфо
    • Од Милан Ракић,
      Marijana Beneša mnogi, uz čuvenog Mate Parlova, smatraju najboljim bokserom sa prostora bivše Jugoslavije svih vremena.
      Na evropskom amaterskom prvenstvu 1973. godine u Beogradu osvojio je titulu šampiona Evrope u lako-velter kategoriji, da bi šest godina kasnije to učinio i kao profesionalac.

      U Jugoslaviji je imao 272 pobede, 16 poraza i 11 remija, a list „Sport“ ga je 1973. godine proglasio najboljim sportistom SFRJ.
      Iako je bio bokser – i to jedan od najvećih ikada – Beneš je umeo da svira, a pisao je i pesme.
      Godinama je bio teško bolestan i poslednjih nekoliko meseci proveo je u domu za stare u Banjaluci.
      Bokser koji svira
      Rođen je u Beogradu, a zbog oca Josipa, koji je bio nastavnik muzike, naučio je da svira.
      Ipak, kako kaže, srednju muzičku školu je upisao jer u njoj nije bilo matematika.
      „Kao klinac sam bio talentovan, završio sam odsek za violinu. Kad sam upisao muzičku klinci su me zezali da sam žensko, da to nije za mene“, izjavio je 2004. u intervjuu za „Nacional“.
      „Pitali su me kako ću deci u školi držati nastavu muzičkog s modricom na oku. To me je iritiralo i zbunjivalo, pa sam napustio školu, hteo sam da imam neki muški posao. Ali bio sam dobar flautista, nisam bio baš dobar na klaviru, prsti su mi kratki, ali klavir je bio obavezan instrument“.
      Detinjstvo je proveo u Tuzli, pa je prve bokserske korake napravio u Slobodi.
      Kako se navodi, kao desetogodišnjak je u ringu pobedio suparnika koji je imao 18 godina.
      Sa 16 godina potpisao je za Slaviju iz Banjaluke, u kojoj je ostao tokom cele amaterske karijere.
      Tvrdoglavi šampion
      Beneš je tokom karijere osvojio devet titula Bosne i četiri Jugoslavije, nakon čega se na krov Evrope kao amater popeo 1973. godine.
      Ubrzo nakon toga oboleo je od hepatitisa, ali to nije okončalo njegovu karijeru. Tome je sigurno pomoglo i što je bio, kako kaže, izuzetno tvrdoglav.
      Boje Jugoslavije branio je na Olimpijskim igrama 1976. u Montrealu, gde je ispao posle druge runde takmičenja.
      U profesionalne vode ušao je 1977, a dve godine kasnije u Banjaluci osvojio je titulu evropskog šampiona u EBU verziji, nokautiravši Žilbera Koena iz Francuske u četvrtoj rundi.
      Bio je i nadomak svetske titule, ali je 1980. u Danskoj poražen od Ajuba Kalule.
      Ko je viši, Tito ili Beneš?
      U jednom intervjuu Beneš je pričao i o susretu sa Titom kojeg je video dva puta.
      „Tile je bio laf. Kada su me prvi put predstavili Titu, rekao mi je: ‘A ti si onaj mali što onako opasno bije’ Ja sam mu rekao: ‘Niste ni vi druže Tito viši.’ Zagrcnuo se od smeha.
      „Mogu pisati šta hoće, ali niko nije jeo iz kante za smeće dok je Tito bio živ. Svi su imali platu – i radnik i rudar i čistač ulica i doktor. Sada gospoda jedu iz kante za smeće – i u Zagrebu i u Beogradu i po Banjaluci“.
      Više puta nakon toga je izjavljivao da su ga loši menadžeri koštali većih uspeha u karijeri, pa i te svetske titule.
      Četiri puta je uspešno odbranio titulu evropskog šampiona, da bi ga 1981. porazio Luis Akarijes.
      U profesionalnoj karijeri imao je 39 mečeva, od čega 32 pobede (21 nokautom), šest poraza i jedan nerešen.
      Iz boksa se povukao 1983. godine, nakon teške povrede oka.
      „Ni Srbin, ni Hrvat, ni Musliman“
      Nakon karijere Beneš je živeo u Banjaluci iz koje je morao da ode tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
      Otac mu je bio Hrvat, majka Srpkinja, pa je o sebi govorio da „nije ni Srbin, ni Hrvat, ni Musliman“.
      „Ja sam i Srbin i Hrvat i Musliman. Neopredeljen sam. Pacifista, čovekoljubac. U ringu sam bio borac, ali nikada nikome nisam želeo zlo. Tako ni u ratu“, izjavio je u intervjuu za Nacional.
      Kada je otišao iz Bosne, neko vreme je živeo u Zagrebu i Medulinu, a u Banjaluku se vratio 1996. godine. U ratu u BiH 1992. ubijen mu je brat.
      „Tu sam, radim ono što najbolje znam, učim mlade Rome boksu“, izjavio je za Dojče vele 2009. godine.
      „Nisu me primili za trenera u BK ‘Slavija’, moj nekadašnji klub, jer tamo postoje Srbi i veliki Srbi, Hrvati i veliki Hrvati, a ja nisam ni jedno ni drugo“.
      Prema njegovim rečima, iz Banjaluke nije otišao već su ga „oterali gadovi i srpski i hrvatski“.
      Getty Images Beneš je bio na korak od titule svetskog prvaka „Mrzim nacionaliste, čiji god da su. Moja majka je bila Srpkinja, a otac Hrvat. Eto, recite mi šta sam ja? Imam više prijatelja među Srbima i Bošnjacima, nego među Hrvatima“ rekao je Beneš za Dojče vele.
      „Bilo je važno da si Srbin. Ako nisi, onda nisi dobrodošao. Ja sve ‘velike Srbe’ i ‘velike Hrvate’ nazivam fašistima“.
      Udarač i pesnik
      Beneš je bio poznat kao opasan udarač, ali i pesnik. Nakon rata je objavio i knjigu „Druga strana medalje“.
      „Kada sam boksovao, bilo je nezamislivo da pišem pesme. U ono vreme, boks je bio uglavnom sport radničke klase, a ko je onda od radnika pisao poeziju?
      Imao sam talenat, jednostavno mi je išlo od ruke. Znao sam da deci u školi napišem 10-15 sastava na jednu temu za vrlo kratko vreme. Mnogo se bolje izražavam na papiru“.
      Nakon rata živeo je u veoma lošim uslovima, a najviše mu je finansijski pomagala sestra Ljiljana.
      „Nedavno mi je izašla i prva knjiga, u njoj ima nekoliko mojih biografskih pesama i tu sam knjigu posvetio sestri, a vezana je za sport“.
      „Htoo sam preko pesama deci približiti sport, jer je sport najbolji odgojitelj. U duši sam sportista. Ali znam kako izgleda i druga strana medalje. Jedna strana je od zlata, a druga od govana“, izjavio je Beneš za „Nacional“.
      Jedno vreme je u Banjaluci imao kafić u kojem se, kako kaže, tukao po pet puta dnevno.
      „Ljudi su dolazili iz cele zemlje da bi se sa mnom potukli. Jednog dana sam se tukao 15 puta. Naučio sam što znači biti šerif na Divljem zapadu.
      Kući sam dolazio sav krvav. Ali s obzirom na to da sam emotivan čovek, zabrinuo bih se što je s tim ljudima u bolnici, jesam li ih jako povredio. I onda mi je prekipelo, bilo mi je dosta tog lokala“.
      Dokumentarac i mrvice
      Dokumentarni film „Bio jednom jedan šampion“ o Benešu snimljen je 2004, pa je zbog njega bivši šampion išao na turneju po bivšim republikama.
      Ipak, na pitanje da li je boks plemenita veština, u jednom intervjuu je izjavio:
      „Boks nikada nije bio plemenita veština. Ljudi mnogo greše kada govore o boksu kao plemenitoj veštini. Mnogi kao ja nose posledice od boksa. Izgubio sam jedno oko, vidite da teško govorim. Boks je samo biznis u kojem mnogi uzmu pare, a bokserima najčešće padnu samo mrvice“.

    • Од Trifke,
      Vrlo interesantno i zanimljivo! Makar meni!  
       
       
×