Jump to content

Otac Marijan Knezevic Stave kod Valjeva

Оцени ову тему


Препоручена порука

Veruje se da se u toj svetoj tajni potapaju zaboravljeni gresi,

Текст је толико климав да не знам шта да кажем. Опет, не може о.Марјан одговарати за писца текста.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Текст је толико климав да не знам шта да кажем. Опет, не може о.Марјан одговарати за писца текста.

Па добро све је то слободна презентација , да не кажем , слободна мисао писца овога текста .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Интервју: Отац Марјан Кнежевић

Недалеко од Ваљева, на путу ка Лозници, смештено је село Ставе. Ово место смештено испод Медведника, постало је познато по парохијском свештенику Марјану Кнежевићу, који верно служи Богу у сеоској Цркви Преображења већ 30 година и чије молитве чудотворно лече и помажу. Отац Марјан Литургију служи сваки дан, поштујући типик Светога Саве. Са свих страна наше отаџбине верници хрле у Ставе. Има их из Суботице, Врања, Београда, Лознице, Краљева… На молитву код оца Марјана долазе људи разних професија. За помоћ се обраћају ђавоимани, неми, оболели од рака, брачни парови који немају децу… Због великог прилива народа, црква се тренутно проширује за 50 квадрата. Такође се изграђује црквени дом, у коме ће верници моћи да преноће.

Један део редакције „Гласа са Цера имаo је част да их отац Марјан у својој кући прими и поучи се радосним духовним саветима, које радо делимо и са читаоцима нашега часописа.

Оче Марјане, тренутно је у свету актуелна епидемија тзв. „свињског грипа“. У почетку смо некако били далеко од свих тих дешавања, вирус се прво појавио у осталим деловима света, да би на крају, ипак, дошао и до нас. У „моди“ је сада вакцинисање народа, међутим, вакцина нема у толикој мери да задовољи све потребе. Шта нам је чинити и има ли места за панику?

Сматра се да је сада овај грип, који је успут речено произведен у некој лабараторији, по некима бр. 11, да би требало да се појави грип и бр. 12 и да ће он бити још опаснији по човечанство. У Дивјеву су се молили Пресветој Богомајци шта да раде, како да се заштите, и пре него што се званично појавио тзв. Мексички или свињски грип. Богомајка се јавила једном старцу са саветом: „Постоји вакцина од било ког грипа, али она није материјална, него духовна: Покајање, исповест и Свето Причешће. Ето, то је једина, најбоља и најзначајнија вакцина против овог грипа, па и сваког другог. Све Свете Тајне, Свете врлине су основне вакцине против свих болести и невоља. Јер ако смо ми Господњи, ако је Господ наш Цар царева и Господар Господарева, наш Отац небески, и ако му се молимо, зар нам неће услишити молитве. Који ће отац, кад му син тражи хлеб, да му да камен? Ми православни се не плашимо свих тих вируса и бактерија, зато што смо Господњи. Нека силе мрака раде свој посао, али нека знају да нам не могу ништа. Шта је рекао Достојевски? „Ако сам ја и Бог на једној страни а цео свет на другој, ми смо у огромној већини“.

У Српској Православној Цркви дувају неки нови ветрови. Један део владика и свештеника не поштује каноне Светих Отаца и самовољно уводи реформе у црквеном животу и служењу. Чији су они најамници ако не слушају своју Цркву?

Не бој се мало стадо, рекао је Господ. Када дође до напада на православце, мислим да ће мали број духовника остати при својој вери. Јер ће рећи: Па, знате шта, донета је одлука да ми можемо малчице да накрњимо календар, па Литургију, па мало ово, па мало оно… Јер потребна је сада да се направи мала пукотина. У зубу уколико настане само мала пукотина, каријес се онда одмах појављује. Тако исто и у Православљу, док нема пукотине на који ће ђаво ући, дотле је све добро. Они стварају све те реформе као да је то нормално. Изменили су сада једно, потом ће нешто друго и тако редом. Ја ништа не желим мењати, нека остане онако како су витезови и светитељи наши сматрали да треба да буде, и канони, и апостолска правила како је било нека буде навек века. Стоји записано: Ко једни цртицу из Закона измени, научи друге људе другчије, лакше би му било да камен воденички узме и баци се у море, него да то уради. Господ је рекао: Небо и земља ће проћи а речи мој неће проћи. Па онда, не само речи Светог Писма, него и канони и апостолска правила, једном речју Свето Предање. Ко се тога одриче он се одриче и Православља! Православље је правоверје и правоживљење. Не може једно без другог! Хришћанин који нема и једно и друго као да има једну ногу, да је ћопав.

Ветрови отпадништва дувају и у осталим помесним црквама. Васељенски патријарх Вартоломеј је био пилот турске авијације. Значи био је добар за турску војску, а сада је подобан да буде патријарх. У Петербургу су убили епископа. Освећивао је неку банку и притом јавно критиковао слободне зидаре. То му нису опростили и у чашу киселе воде су му сипали отров, и након два сата нађен је мртав.

Широм планете све је више екуменистичких молитвених општења, састанака, којекаквих договора, тобоже све у име љубави, толеранције, мира и просперитета. Да ли су екуменисти свесни у шта се упуштају?

Недавно сам читао једну књигу у којој пише да је један руски монах на проскомидији поменуо енглеског службеника, који је био англиканске вере. Тај исти монах оде код једног старца, исприча му да се за олтаром молио за иноверног, и старац када је то чуо, да му три године епитимије да не служи. Монах није био задовољан старчевом одлуком, те оде код другог старца, који му забрани да до краја свог живота служи Литургију. Врати се назад у свој манастир, саопшти свом игуману шта га је снашло. Игуман се запрепасти његовим речима и каже му: „Само ти служи, не знају они ништа“. Монај га послуша, и у току службе крв му поче тећи из носа и уста. Није му било спаса, убрзо затим је и преминуо. Са Богом нема игре. Ко је свештеник он је и свештеник по Духу, зато му је живот стално у опасности. Опасна је делатност бити православни свештеник а не бити како ваља То ти је метак у цеви, само гледаш кад ће да те убије.

Код Вас у Цркву долазе људи који болују од разних болести. Они пристижу са вером и надом да ће их Господ, Вашим посредничким молитвама излечити. Једна од седам Светих Тајни је јелосвећење коју Ви служите. Можете ли нам нешто више рећи о њој?

Свети Варсануфије Оптински говори да се у Св. Тајни јелосвећења потапају водени греси, или другим речима заборављени греси, а они некада могу бити узрок болести. Зато је она тако делотворна. Код мене у Цркви пуно је народа на јелосвећењу. Болују и ишту помоћ због тумора на мозгу, шизофреније, падавице, магије… Има и оних који ми замерају овај чин. Чињеница је да се та молитва чита у само неколико православних храмова на свету. Ту молитву треба да служи седам свештеника и због тога многи одустају од ње. Ја само читам молитву а Господ је тај који помазује народ. За свештеника јелоосвећење није обичан чин, велика је то борба, то ти је као кад извлачиш некога из бунара. Молитва је духовни напор. Господ ту исцељује, ја се трудим да се одговорно понашам. У супротном, ако сам превише самоуверен и мислим да све могу, тада сам у прелести. Господ може све, док ја могу бити спреман да му служим и да се помолим.

Исто тако, требало би пазити за кога се молимо. Једном сам се молио за некога, за кога нисам требао, и у року од три дана ногу сам сломио. Ја лично не гледам за кога се молим. Зато касније примећујем да ме боле леђа, једва идем… Наравно да се треба молити за своје ближње и пријатеље, међутим, проблеми за нас настају кад се молимо за људе који се бавом магијом, за самоубице, сатанисте итд.

Какав је Ваш став по питању колико често и на који начин треба приступити Светом Причешћу? И по овом питању има оних који неодговорно позивају вернике да приступе Светој Чаши, а има и међу верујућима оних који се недостојно припремају за Свето Причешће.

Блаженопочивши патријарх †Павле написао је добар чланак о овом питању, у коме он између осталог каже: „Некоме не треба дозволити да се причести никада, чак и да годину дана ништа није јео. Онај ко пости сваки пост, као и сваку среду и петак, може се причешћивати и чешће, али да опет уз молитву, покајање (исповест) и уз сагласност свога духовника буде достојан причешћа. Поготово се ово односи на нервне болеснике, само да не богохуле, јер им је то један од најжешћих лекова. Ево на пример овде код нас, једна је жена захваљујући причешћу оздравила од схизофреније. Она више не пије лекове, сада су јој само молитве потребне. Схизофренија је у ствари једна тешка врста ђаволске поседности. Недавно смо имали случај са женом из које је изашло седам демона. Прва три која су изашла су рекла: Ја сам демон богохулства, ушао сам у тебе због богохуљења твојих предака, ја сам демон блуда, ја сам демон који је ушао у тебе да не слушаш родитеље, да би, затим, после извесног времена опет два изашла. Кад је изашао шести бели дим код седмог из одела жене нешто је пукло. Мени су долазили људи којима је после прочитане молитве из носа и уста излазио бели и љубичасти дим. Једна жена ми је, док сам јој читао молитве за истеривање злих духова, стално говорила: Пусти ме, хоћу да га убијем!“ Таман дођем до пола молитве, кад поново чујем: Узми нож и убиј Марјана!“ То јој демон заповеда шта да ради.

Разговор водили:

Милан Старчевић и

Пантелија Петровић

http://glassacera.wo...B2%D0%B8%D1%9B/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја верујем ! И зато хоћу мог унука Јована да водим код њега . Нека се нико ненађе увређен мојим инсистирању ! Дављеник се хвата за сваку сламку .

i treba da verujete

o ocu Marjanu sam cula sve najlepse

potrazite na internetu adresu ili telefon ,mozda da nazovete Valjevsku Eparhiju pa da vam oni kazu br telefona,mozda i znaju kad su bogosluzenja

a ja da sam na vasem mestu sela bi u kola i otisla kod njega na razgovor

Link to comment
Подели на овим сајтовима

оцу Маријану свака част...

ја искрено нисам поборник ове врсте Црквеног туризма...

сељакања из манастира у манастир и из Цркве у Цркву..гледајући где је "већа" благодат..

Искрено поред моштију Св.Платона Бањалучког...не могу да видим ...где би морао ићи да будем уз светињу...до тамо..

Светиња је светиња...а наша вера нас лечи..духовно и физички...

мада и за то ..више мислим да је до наших животних избора и слободне воље...него до неке жеље Бога да нас казни раком плућа или сл...

да би показао Господ своју моћ...

Има Господ бољих начина за то :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала свима на труду и бризи добавио сам телефон и покушавам да оца Маријана да добијем имам три броја али је врло тешко .

a ja da sam na vasem mestu sela bi u kola i otisla kod njega na razgovor

Тања то и имам у плану да урадим ако Бог да већ за викенд у суботу !

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Он је заиста сјајан човек и велики црквени радник и молитвеник, али морам да признам да се са неким његовим ставовима у интервјуу не слажем. Из овог интервјуа са о. Марјаном има толико веома спорних детаља, али не бих сада да залазим у то. наравно, то не умањује његову светост и молитвеност, али и не може свести на апсолутну истину. Имамо са друге стране људе који имају другачији поглед, па су исто велики молитвеници. Просто, у Цркви се не може свести све на једнобразност и једноумље. Нисмо секта, то само раде у сектама. Сви су исти као штанцовани. Код нас је плуралитет мишљења нешто најнормалније. Ево, ја се не слажем са многим стварим акоје је изјавио о. Марјан али га такође и веома ценим и поштујем и сматрам великим молитвеником. Верујем да то ради из велике ревности, у то нем сумње али често се претера у проблематичним ставовима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Meni je drago kada cujem da je crkva puna i da se narod sabira na Liturgiju ali ne volim bas ovakve stvari. Smatram da iskrena i usrdna molitva, vera u Gospoda pomazu pa molitve imaju isceliteljski efekat. Verujem da su u nekom momentu usrdne molitve oca Marijana pomogle nekome konkretno jer sam i sama osetila sta to znaci ( ne mislim na njegove molitve, rec je o jednom kaludjeru u jednom manastiru ) ali nikada od takvih ljudi, velikih molitvenika ne bih pravila, Bog da prosti, neke isceljitelje kod kojih se ide organizovano, busevima, ceka se u redovima ... to mi nekako ima vise neku magijsku notu nego pravoslavnu, no tako je to u nas Srba :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Ево, мени није јасно шта значи да се молимо за некога "за кога не треба"? Нећу, рекох, да улазим у све мистичне сфере појединих изјава али заиста ми многе ствари нису јасне. Верујем да је то због тога што сам на веома ниском духовном ступњу.

Може човек ногу да сломи и да се не моли и да се моли. Оно што се слажем са о. Марјаном јесте да је Света тајна јелеосвећења веома значајна молитва.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Драги, јеси ли се чуо са о. Марјаном?

Иване немам времена на послу сам , али супруга покушава да га добије ,имамо три броја телефона и веомааааааа је тешко га добити . Јовану је сутра пети рођендан и у суботу ћемо ј и супруга сести у ауто и отићи до њега па макар на виђење са оцом Маријаном и да се , ако није он у могућности тада да ну очита молитве , барем да се договоримо када можемо да дођемо поново и да се Јовану посвети мало више или незнам ни ја како већ . А у недељу с Божијом помоћи ћу Јована да водим код наше Данијеле у њену перохијску цркву на јелоосвећење . Даће Бог да буде све уреду !

Link to comment
Подели на овим сајтовима

...А у недељу с Божијом помоћи ћу Јована да водим код наше Данијеле у њену перохијску цркву на јелоосвећење . Даће Бог да буде све уреду !

Моје мишљење је да ћете и ту (у парохијској...) наћи помоћ Божију, било да молитву чита "чист" или "нечист" свештеник.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Guest
      Од Guest,
      Протојереј Александар Михаиловић - Непоновљива поновљивост, нова књига у пдф формату
      Садржај
      ПРЕДГОВОР..........................................................................................................9
      НЕПОНОВЉИВА ПОНОВЉИВОСТ...........................................................21
      У ПОТРАЗИ ЗА СВОЈИМ „ЈА“.......................................................................31
      О ЈЕДНОЈ ОСОБЕНОСТИ У ПРАВОСЛАВЉУ........................................37
      СВЕТА ТРОЈИЦА – БОГ..................................................................................41
      „ДУХОВНОСТИ“ И ДУХОВНОСТ...............................................................59
      О БОЛЕСТИ, СТАРЕЊУ И СМРТИ
      ИЗ УГЛА МЕДИЦИНЕ И ТЕОЛОГИЈЕ........................................................69
      ЛИТУРГИЈА ИКОНА ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ..............................................93
      МОНАШКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА–
      ОДСЈАЈ ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ..................................................................... 113
      НАЧИН ЖИВОТА У ДРЕВНИМ МАНАСТИРИМА............................ 131
      КА НОВОЈ СВЕОБУХВАТНОСТИ............................................................. 155
      ТРАКТАТ О РЕЛИГИОЗНОМ..................................................................... 163
      СЛОБОДА КАО ИЗАЗОВ
      (ОГЛЕД О ИСКУШЕЊУ)................................................................................... 171
      ЛИЧНО, БЕЗЛИЧНО И БЕСКОНАЧНО
      -ПОКУШАЈ УПОРЕДНОГ ОГЛЕДА- ............................................................. 181
      I Веде, Упанишаде .................................................................................. 182
      II Лао – Це, „поезија сензибилисане етике“ ..................................... 196
      III Суфијска прегнућа ка Богу (Tasawwuf) .......................................... 202
      IV Математичка и Божија бесконачност ............................................ 213
       
    • Од Danijela,
      Crtani film Volta Diznija "Kuća sova" promoviše homoseksualno ponašanje. Devojčica Luz razmenjuje nežnosti sa svojom drugaricom. Šta deca treba da gledaju, kako to utiče na njihovo ponašanje i razvoj, gde roditelji greše bila su neka pitanja za psihoterapeuta Zorana Milivojevića u „Jutru“.
      20.08.2020. - 09:10h „U ovom filmu je poruka jasna i studio je stao iza toga, u pitanju je normalizacija homoseksualnosti“, rekao je Milivojević koji je objasnio da ljudi mnogo blagonaklonije gledaju na lezbejstvo nego na mušku homoseksualnost i da su zato izabrane dve devojčice. iPak, on je istakao da je problem u tome što su to poruke za mlade.
      „U toku je borba za decu. Ko prvi dođe kod dece, ko deci formira stavove, taj odlučuje kakvo će biti društvo za 20 godina“.
      Ovo je samo deo priče na tu temu koju je započeo psihoterapeut Milivojević. Opširnije pogledajte u video-prilogu.
      Milivojević o homoseksualnosti u Diznijevom filmu: Ko prvi dođe kod dece i formira im stavove, taj odlučuje kakvo će biti društvo
      WWW.PRVA.RS Crtani film Volta Diznija Kuća sova promoviše homoseksualno ponašanje. Devojčica Luz razmenjuje nežnosti sa svojom drugaricom. Šta deca treba da gledaju, kako to utiče na...  
    • Од Иван Ц.,
      Sveštenik Nikola Radović juče se susreo sa porodicom jednog od mladića koji je učestvovao u nemilom događaju, u noći 21. maja, kada je došlo do uznemiravanja njega i njegove porodice ispred crkve Svetog Nikole u Starom Baru.

      Otac Nikola posjetio za Bajram porodicu učesnika incidenta ispred crkve
      BARINFO.ME Sveštenik Nikola Radović juče se susreo sa porodicom jednog od mladića koji je učestvovao u nemilom događaju, u noći 21. maja... Otac Nikola je dobio poziv od porodice S.K. da ih posjeti tokom bajramskih praznika, čemu se on, kako ističe, „s posebnom radošću odazvao“.
      „Nakon nemilog događaja nisam osjećao ni srdžbu, ni ljutinu, ali me je u međuvremenu ophrvao osjećaj tuge kojeg nisam mogao da se oslobodim, pošto sam u sebi doživljavao Bar kao primjer skladnog života. Međutim, osjećaj tuge je prošao kada sam juče ujutro dobio poziv od porodice jednog od mladića da budem njihov gost za Bajram, osjetio sam mir u srcu. Doživio sam u Mrkojevićima predivno gostoprimstvo porodice i njihovih prijatelja, ljudski razgovor i razumijevanje. Izrazii su još jednom žaljenje za sve što se dogodilo, a susreo sam se i sa mladićem koji iskreno pokazuje pokajanje za sve što se dogodilo. Uvjerio sam se da to što je uradio nije porodično vaspitanje, već je bio ponešen masom.
      Njihov gest poziva u ovakvoj situaciji pokazuje da Bar ostaje grad međunacionalne tolerancije i vjerskog sklada, kojeg ne treba samo riječima da slavimo, već i djelom da pokazujemo. Ovakav primjer porodice, a i Bar je jedna mala porodica, pokazuje da i na širem planu tako može biti, gdje ima ljudi – ima i dogovora .
      Ne bih volio da neko ovog mladića ni mrko pogleda ili mu ružnu riječ uputi. Treba ga ljubavlju podstaći i podržati. Ono što se desilo ne treba nikad više da se ponovi, a svi moramo da radimo na ljubavi, slozi i bratskom pomirenju. Svi imamo pravo da pogriješimo, a ko se iskreno pokaje, a ovaj mladić sigurno jeste, moramo da ga podržimo. Lako je suditi, ali prije svega treba opraštati.
      Pošto je sve ovo uznemirilo građane, želim da poručim da nema razloga za brigu, i da sam sada
      apsolutno spokojan, i zbog divnoga gesta poziva i zbog gostoprimstva, ali i zbog činjenice da međukulturni, međuvjerski i međunacionalni sklad u Baru postoji, u šta su me uvjerile brojne poruke građana sve tri vjere koji su ovih dana izražavali tugu i žaljenje zbog svega što se dogodilo.  
      Moramo da nastavimo da idemo jedni kod drugih na Bajrame, Božiće, Vaskrse, da propovjedamo ono što propovjeda svaka vjera, hrišćanska ili muhamedanska, Sveto pismo ili Kur’an, a to je ljubav. Samo na takvoj osnovi, osnovi ljubavi,  možemo da gradimo našu budućnost“, rekao je za Bar Info i Radio Bar sveštenik Nikola Radović.
    • Од Натан,
      Tragom najnovijeg senzacionalnog otkrića duboko u tlu brda: Najveća misterija je iz kog vremena potiču brodovi, hermetički sačuvani glinom i muljem. Arheologe dodatno zbunjuje što kraj plovila nema predmeta koje su koristili lađari
       
      SENZACIONALNO otkriće "fosilizovanih" brodova, u noći između petka i subote, duboko u tlu brda ispod ugljenokopa Kostolac, na kome se prostirao veliki rimski grad Viminacijum, zaprepastilo je i najiskusnije arheologe. Plovila kojima stručnjaci ne mogu da odrede starost pronađena su u toku neke davno nestale velike reke, sudeći po slojevima šljunka debelim oko 15 metara ispod ostataka brodova.
        Rečnog peska i mulja ima i iznad drevnih plovila, ali se uopšte ne zna koja bi to reka mogla da bude. Tok Dunava je od mesta nalaza udaljen oko dva kilometra vazdušnom linijom. Arheolozi kažu da nije reč ni o presahloj reci Klepečki koja je do 19. veka tekla ovim prostorom, a ni o starom toku Mlave.
      Sve je zagonetno kada je reč o viminacijumskoj floti čiji ostaci vire iz litice kopa, malo na nebu, a malo u zemlji. Najveća misterija je iz kog vremena potiču ostaci brodova koje su u davnoj prošlosti hermetički zatvorili glina i mulj, tako da su im čak i metalni delovi savršeno očuvani.
      - Najveći brod, dug 15 metara i širok 2,65 metara, pronađen je na dubini od oko sedam metara ispod površine zemlje, a rimski grobovi se završavaju na dva metra dubine! Zato je za sada nemoguće reći iz kog hronološkog perioda plovila potiču. Ona su pronađena u istom arealu gde i ostaci mamuta, stari milion godina, na 19-20 metara dubine. Po toj analogiji, brodovi bi poticali iz perioda od pre 70.000 godina, što je nemoguće. Zato smo poslali njihovo izuzetno očuvano hrastovo drvo na analize starosti metodom C-14, ali i druge, jer smo se našli pred velikim i potpuno zagonetnim otkrićem - uzbuđeno nam je pričao prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i čelnik Naučnog projekta "Viminacijum", dok nas je vodio stazom duž trošne litice površinskog kopa koju je napravio rudarski bager.
      Koračali smo kroz pesak u kome se bele bezbrojne ljušture rečnih školjki i puževa iz vremena kada je ovde tekla moćna reka. U ponoru pod nama crneli su se izlomljeni komadi drevnih brodova, čamaca i okresano deblo ogromnog hrasta dužeg od dest metara, prečnika većeg od metar.
      Reporter "Novosti" imao je ekskluzivnu priliku da u nedelju rano ujutro dođe na ugljenokop u Kostolcu i prisustvuje čišćenju "viminacijumske arke" sa arheolozima koji neumorno rade na nalazištu od petka noću.
      - Telefon je zazvonio oko 22 sata. Iz slušalice sam čuo glas gospodina Slavkovića iz uprave kostolačkih kopova, koji je uzbuđeno govorio da je bager udario u nešto veliko i da su radovi momentalno obustavljeni. Ekipa iz Naučnog centra "Viminacijum" je odmah izašla na teren - opisao nam je dramatični događaj dr Korać.
      Ekipa arheologa se iz baze kroz mrkli mrak uputila "nivama" kroz pustinjski pejzaž površinskog kopa prema dalekoj svetlosti moćnih reflektora bagera - glodara.
      - Kada smo stigli do tog kruga svetla, nismo mogli da verujemo u ono što smo videli: ispred nas je ležala krma broda sa veslom, koju je otkinula kašika bagera. Reflektor je usmerio snop na liticu i na oko 18 metara iznad nas videli smo daske trupa. Odmah smo uzeli alat, uzverali se uz liticu i počeli da kopamo. Nije nam bilo svejedno, jer je tlo vrlo nestabilno. Ispod sloja peska došli smo do gline i shvatili da je ona konzervirala drvenu konstrukciju, za koju smo prvo pomislili da je čamac. Prvi zraci sunca otkrili su nam obrise broda - ispričao nam je dr Nemanja Mrđić iz viminacijumskog tima dok smo tragali za ostacima flote hodajući opasnom liticom.
      Na sve strane su provirivali delovi konstrukcija. Negde pramac, negde rebra trupa, negde daske. Sa visine se u dnu kopa dobro video krš drvenih konstrukcija koje je iz litice iščupao bager.
       Ovo je neverovatno, kao da je cela flota bila usidrena i onda odjednom propala u mulj gde je konzervirana. Vide se ostaci različitih plovila. Neka liče na ostatke rimskih ratnih rečnih brodova, ali ima i dosta monoksila, čamaca izdubljenih u deblu, koje Rimljani nisu koristili. U stvari, pre nekoliko dana smo 500 metara od sadašnjeg lokaliteta prvo pronašli prvi monoksil, ali na još većoj dubini. Da bismo mogli da pretpostavimo šta se ovde desilo, moramo da sačekamo procenu starosti materijala - kaže dr Mrđić.
      Ono što dodatno zbunjuje arheologe je što kraj ostataka plovila nema nijednog pokretnog nalaza, predmeta koji su koristili lađari, koji bi ukazao ko ih je koristio.
      - Raspored monoksila i brodova podseća na poredak ratnog desanta, ali za sada nismo našli tragove koji ukazuju na borbe ili paljevine. Jednostavno, kao da je sve odjednom propalo u mulj. Iskopavanja su složena, jer je podloga pesak rečnog dna koji se odronjava i neophodno je da se istraživanje celog prostora obavi što brže. Zato radimo bez prekida, bez obzira na umor. Jednostavno, reč je velikom otkriću koje ne sme da se ostavi nerazjašnjeno - kaže dr Mrđić.
      Arheološki lokalitet Viminacijum, čije je istraživanje počelo zbog ostataka rimske prestonice provincije Gornje Mezije, još jednom je iznenadilo stručnjake. Posle pronalaska ostataka mamuta i tajanstvenih magijskih zlatnih svitaka na aramejskom jeziku, kojim je govorio Hrist, sada je na svetlo dana izronila i cela avetinjska flota.
      - Očigledno je da smo tek na pragu velikih otkrića. Koliko god se trudio da budem racionalan, ne mogu da se otmem utisku da je oblast Viminacijuma iz nekog neobjašnjivog razloga ostala sačuvana kao vremenska kapsula u kojoj se nalaze odgovori koji će odgonetnuti istoriju našeg prostora - kaže dr Miomir Korać.
      DUNAVSKA TRADICIJA
      ODLIČNO očuvano korito velikog broda stručnjacima daje mnogo informacija.
      - Brod je konstruisan na isti način kako su pravljena slična dunavska plovila do naših vremena. Za trup su korišćene daske spojene metalnim klanfama. Ivice su im na spoju bile zakošene, da bi u nastali žleb bio uguran materijal koji bi nabrekao u vodi i savršeno zaptivao. Poslaćemo zaptivku sa drevnog broda na analizu, da utvrdimo da li je reč o zamašćenoj kudelji ili možda o hrastovoj mahovini, koja se u našem Podunavlju tradicionalno koristila u tu svrhu - ispričao nam je arheolog Ilija Danković.
       
      TIM ARHEOLOGA U BLATU I PRAŠINI
      TIM arheologa koji neumorno radi na otkrivanju misteriozne flote i u blatu i u prašini, na opasnoj litici, čine vrhunski stručnjaci: dr Bebina Milovanović, dr Nemanja Mrđić, dr Ivan Bogdanović, Mladen Jovanović, doktorandi Ilija Danković i Ljubomir Jevtović, Goran Stojić.
       
      Viminacijska flota izronila iz ugljenokopa: Senzacionalno otkriće kod Kostolca (Foto/Video) | Reportaže | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Tragom najnovijeg senzacionalnog otkrića duboko u tlu brda: Najveća misterija je iz kog vremena potiču brodovi, hermetički sačuvani glinom i muljem. Arheologe dodatno zbunjuje što kraj...  
×
×
  • Креирај ново...