Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

trapa

Otac Marijan Knezevic Stave kod Valjeva

Оцени ову тему

Recommended Posts

  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Текст је толико климав да не знам шта да кажем. Опет, не може о.Марјан одговарати за писца текста.

Па добро све је то слободна презентација , да не кажем , слободна мисао писца овога текста .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Интервју: Отац Марјан Кнежевић

Недалеко од Ваљева, на путу ка Лозници, смештено је село Ставе. Ово место смештено испод Медведника, постало је познато по парохијском свештенику Марјану Кнежевићу, који верно служи Богу у сеоској Цркви Преображења већ 30 година и чије молитве чудотворно лече и помажу. Отац Марјан Литургију служи сваки дан, поштујући типик Светога Саве. Са свих страна наше отаџбине верници хрле у Ставе. Има их из Суботице, Врања, Београда, Лознице, Краљева… На молитву код оца Марјана долазе људи разних професија. За помоћ се обраћају ђавоимани, неми, оболели од рака, брачни парови који немају децу… Због великог прилива народа, црква се тренутно проширује за 50 квадрата. Такође се изграђује црквени дом, у коме ће верници моћи да преноће.

Један део редакције „Гласа са Цера имаo је част да их отац Марјан у својој кући прими и поучи се радосним духовним саветима, које радо делимо и са читаоцима нашега часописа.

Оче Марјане, тренутно је у свету актуелна епидемија тзв. „свињског грипа“. У почетку смо некако били далеко од свих тих дешавања, вирус се прво појавио у осталим деловима света, да би на крају, ипак, дошао и до нас. У „моди“ је сада вакцинисање народа, међутим, вакцина нема у толикој мери да задовољи све потребе. Шта нам је чинити и има ли места за панику?

Сматра се да је сада овај грип, који је успут речено произведен у некој лабараторији, по некима бр. 11, да би требало да се појави грип и бр. 12 и да ће он бити још опаснији по човечанство. У Дивјеву су се молили Пресветој Богомајци шта да раде, како да се заштите, и пре него што се званично појавио тзв. Мексички или свињски грип. Богомајка се јавила једном старцу са саветом: „Постоји вакцина од било ког грипа, али она није материјална, него духовна: Покајање, исповест и Свето Причешће. Ето, то је једина, најбоља и најзначајнија вакцина против овог грипа, па и сваког другог. Све Свете Тајне, Свете врлине су основне вакцине против свих болести и невоља. Јер ако смо ми Господњи, ако је Господ наш Цар царева и Господар Господарева, наш Отац небески, и ако му се молимо, зар нам неће услишити молитве. Који ће отац, кад му син тражи хлеб, да му да камен? Ми православни се не плашимо свих тих вируса и бактерија, зато што смо Господњи. Нека силе мрака раде свој посао, али нека знају да нам не могу ништа. Шта је рекао Достојевски? „Ако сам ја и Бог на једној страни а цео свет на другој, ми смо у огромној већини“.

У Српској Православној Цркви дувају неки нови ветрови. Један део владика и свештеника не поштује каноне Светих Отаца и самовољно уводи реформе у црквеном животу и служењу. Чији су они најамници ако не слушају своју Цркву?

Не бој се мало стадо, рекао је Господ. Када дође до напада на православце, мислим да ће мали број духовника остати при својој вери. Јер ће рећи: Па, знате шта, донета је одлука да ми можемо малчице да накрњимо календар, па Литургију, па мало ово, па мало оно… Јер потребна је сада да се направи мала пукотина. У зубу уколико настане само мала пукотина, каријес се онда одмах појављује. Тако исто и у Православљу, док нема пукотине на који ће ђаво ући, дотле је све добро. Они стварају све те реформе као да је то нормално. Изменили су сада једно, потом ће нешто друго и тако редом. Ја ништа не желим мењати, нека остане онако како су витезови и светитељи наши сматрали да треба да буде, и канони, и апостолска правила како је било нека буде навек века. Стоји записано: Ко једни цртицу из Закона измени, научи друге људе другчије, лакше би му било да камен воденички узме и баци се у море, него да то уради. Господ је рекао: Небо и земља ће проћи а речи мој неће проћи. Па онда, не само речи Светог Писма, него и канони и апостолска правила, једном речју Свето Предање. Ко се тога одриче он се одриче и Православља! Православље је правоверје и правоживљење. Не може једно без другог! Хришћанин који нема и једно и друго као да има једну ногу, да је ћопав.

Ветрови отпадништва дувају и у осталим помесним црквама. Васељенски патријарх Вартоломеј је био пилот турске авијације. Значи био је добар за турску војску, а сада је подобан да буде патријарх. У Петербургу су убили епископа. Освећивао је неку банку и притом јавно критиковао слободне зидаре. То му нису опростили и у чашу киселе воде су му сипали отров, и након два сата нађен је мртав.

Широм планете све је више екуменистичких молитвених општења, састанака, којекаквих договора, тобоже све у име љубави, толеранције, мира и просперитета. Да ли су екуменисти свесни у шта се упуштају?

Недавно сам читао једну књигу у којој пише да је један руски монах на проскомидији поменуо енглеског службеника, који је био англиканске вере. Тај исти монах оде код једног старца, исприча му да се за олтаром молио за иноверног, и старац када је то чуо, да му три године епитимије да не служи. Монах није био задовољан старчевом одлуком, те оде код другог старца, који му забрани да до краја свог живота служи Литургију. Врати се назад у свој манастир, саопшти свом игуману шта га је снашло. Игуман се запрепасти његовим речима и каже му: „Само ти служи, не знају они ништа“. Монај га послуша, и у току службе крв му поче тећи из носа и уста. Није му било спаса, убрзо затим је и преминуо. Са Богом нема игре. Ко је свештеник он је и свештеник по Духу, зато му је живот стално у опасности. Опасна је делатност бити православни свештеник а не бити како ваља То ти је метак у цеви, само гледаш кад ће да те убије.

Код Вас у Цркву долазе људи који болују од разних болести. Они пристижу са вером и надом да ће их Господ, Вашим посредничким молитвама излечити. Једна од седам Светих Тајни је јелосвећење коју Ви служите. Можете ли нам нешто више рећи о њој?

Свети Варсануфије Оптински говори да се у Св. Тајни јелосвећења потапају водени греси, или другим речима заборављени греси, а они некада могу бити узрок болести. Зато је она тако делотворна. Код мене у Цркви пуно је народа на јелосвећењу. Болују и ишту помоћ због тумора на мозгу, шизофреније, падавице, магије… Има и оних који ми замерају овај чин. Чињеница је да се та молитва чита у само неколико православних храмова на свету. Ту молитву треба да служи седам свештеника и због тога многи одустају од ње. Ја само читам молитву а Господ је тај који помазује народ. За свештеника јелоосвећење није обичан чин, велика је то борба, то ти је као кад извлачиш некога из бунара. Молитва је духовни напор. Господ ту исцељује, ја се трудим да се одговорно понашам. У супротном, ако сам превише самоуверен и мислим да све могу, тада сам у прелести. Господ може све, док ја могу бити спреман да му служим и да се помолим.

Исто тако, требало би пазити за кога се молимо. Једном сам се молио за некога, за кога нисам требао, и у року од три дана ногу сам сломио. Ја лично не гледам за кога се молим. Зато касније примећујем да ме боле леђа, једва идем… Наравно да се треба молити за своје ближње и пријатеље, међутим, проблеми за нас настају кад се молимо за људе који се бавом магијом, за самоубице, сатанисте итд.

Какав је Ваш став по питању колико често и на који начин треба приступити Светом Причешћу? И по овом питању има оних који неодговорно позивају вернике да приступе Светој Чаши, а има и међу верујућима оних који се недостојно припремају за Свето Причешће.

Блаженопочивши патријарх †Павле написао је добар чланак о овом питању, у коме он између осталог каже: „Некоме не треба дозволити да се причести никада, чак и да годину дана ништа није јео. Онај ко пости сваки пост, као и сваку среду и петак, може се причешћивати и чешће, али да опет уз молитву, покајање (исповест) и уз сагласност свога духовника буде достојан причешћа. Поготово се ово односи на нервне болеснике, само да не богохуле, јер им је то један од најжешћих лекова. Ево на пример овде код нас, једна је жена захваљујући причешћу оздравила од схизофреније. Она више не пије лекове, сада су јој само молитве потребне. Схизофренија је у ствари једна тешка врста ђаволске поседности. Недавно смо имали случај са женом из које је изашло седам демона. Прва три која су изашла су рекла: Ја сам демон богохулства, ушао сам у тебе због богохуљења твојих предака, ја сам демон блуда, ја сам демон који је ушао у тебе да не слушаш родитеље, да би, затим, после извесног времена опет два изашла. Кад је изашао шести бели дим код седмог из одела жене нешто је пукло. Мени су долазили људи којима је после прочитане молитве из носа и уста излазио бели и љубичасти дим. Једна жена ми је, док сам јој читао молитве за истеривање злих духова, стално говорила: Пусти ме, хоћу да га убијем!“ Таман дођем до пола молитве, кад поново чујем: Узми нож и убиј Марјана!“ То јој демон заповеда шта да ради.

Разговор водили:

Милан Старчевић и

Пантелија Петровић

http://glassacera.wo...B2%D0%B8%D1%9B/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја верујем ! И зато хоћу мог унука Јована да водим код њега . Нека се нико ненађе увређен мојим инсистирању ! Дављеник се хвата за сваку сламку .

i treba da verujete

o ocu Marjanu sam cula sve najlepse

potrazite na internetu adresu ili telefon ,mozda da nazovete Valjevsku Eparhiju pa da vam oni kazu br telefona,mozda i znaju kad su bogosluzenja

a ja da sam na vasem mestu sela bi u kola i otisla kod njega na razgovor

Share this post


Link to post
Share on other sites

оцу Маријану свака част...

ја искрено нисам поборник ове врсте Црквеног туризма...

сељакања из манастира у манастир и из Цркве у Цркву..гледајући где је "већа" благодат..

Искрено поред моштију Св.Платона Бањалучког...не могу да видим ...где би морао ићи да будем уз светињу...до тамо..

Светиња је светиња...а наша вера нас лечи..духовно и физички...

мада и за то ..више мислим да је до наших животних избора и слободне воље...него до неке жеље Бога да нас казни раком плућа или сл...

да би показао Господ своју моћ...

Има Господ бољих начина за то :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хвала свима на труду и бризи добавио сам телефон и покушавам да оца Маријана да добијем имам три броја али је врло тешко .

a ja da sam na vasem mestu sela bi u kola i otisla kod njega na razgovor

Тања то и имам у плану да урадим ако Бог да већ за викенд у суботу !

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest - . . .-

Он је заиста сјајан човек и велики црквени радник и молитвеник, али морам да признам да се са неким његовим ставовима у интервјуу не слажем. Из овог интервјуа са о. Марјаном има толико веома спорних детаља, али не бих сада да залазим у то. наравно, то не умањује његову светост и молитвеност, али и не може свести на апсолутну истину. Имамо са друге стране људе који имају другачији поглед, па су исто велики молитвеници. Просто, у Цркви се не може свести све на једнобразност и једноумље. Нисмо секта, то само раде у сектама. Сви су исти као штанцовани. Код нас је плуралитет мишљења нешто најнормалније. Ево, ја се не слажем са многим стварим акоје је изјавио о. Марјан али га такође и веома ценим и поштујем и сматрам великим молитвеником. Верујем да то ради из велике ревности, у то нем сумње али често се претера у проблематичним ставовима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni je drago kada cujem da je crkva puna i da se narod sabira na Liturgiju ali ne volim bas ovakve stvari. Smatram da iskrena i usrdna molitva, vera u Gospoda pomazu pa molitve imaju isceliteljski efekat. Verujem da su u nekom momentu usrdne molitve oca Marijana pomogle nekome konkretno jer sam i sama osetila sta to znaci ( ne mislim na njegove molitve, rec je o jednom kaludjeru u jednom manastiru ) ali nikada od takvih ljudi, velikih molitvenika ne bih pravila, Bog da prosti, neke isceljitelje kod kojih se ide organizovano, busevima, ceka se u redovima ... to mi nekako ima vise neku magijsku notu nego pravoslavnu, no tako je to u nas Srba :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest - . . .-

Ево, мени није јасно шта значи да се молимо за некога "за кога не треба"? Нећу, рекох, да улазим у све мистичне сфере појединих изјава али заиста ми многе ствари нису јасне. Верујем да је то због тога што сам на веома ниском духовном ступњу.

Може човек ногу да сломи и да се не моли и да се моли. Оно што се слажем са о. Марјаном јесте да је Света тајна јелеосвећења веома значајна молитва.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Драги, јеси ли се чуо са о. Марјаном?

Иване немам времена на послу сам , али супруга покушава да га добије ,имамо три броја телефона и веомааааааа је тешко га добити . Јовану је сутра пети рођендан и у суботу ћемо ј и супруга сести у ауто и отићи до њега па макар на виђење са оцом Маријаном и да се , ако није он у могућности тада да ну очита молитве , барем да се договоримо када можемо да дођемо поново и да се Јовану посвети мало више или незнам ни ја како већ . А у недељу с Божијом помоћи ћу Јована да водим код наше Данијеле у њену перохијску цркву на јелоосвећење . Даће Бог да буде све уреду !

Share this post


Link to post
Share on other sites

...А у недељу с Божијом помоћи ћу Јована да водим код наше Данијеле у њену перохијску цркву на јелоосвећење . Даће Бог да буде све уреду !

Моје мишљење је да ћете и ту (у парохијској...) наћи помоћ Божију, било да молитву чита "чист" или "нечист" свештеник.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Gospode Pomiluj I Spasi,
      Pomaže Bog časni Oci braćo i sestre u Hristu! Želim da vam se obratim pismenim putem na ovaj način . I zavapim iznesem svoju životnu priču i nemoć moju da bilo šta da promenim. Mi smo petočlana porodica,koja živi trenutno u Selu Mramor okolina Niša ja neznam ja neznam Bog zna zašto mi ne samo da smo težak socijalni slučaj,mi nemamo nikakve trenutno izvore prihoda. Podstanari smo pod tudjim krovom ovo je mesec Oktobar leta Gospodnjeg,svaki mesec je kritičan i ako ne platimo račune i obaveze koje stižu mi smo na ulici, A zima je na pragu. I nemamo novčanih sredstava za životnu egzistenciju . Bogu hvala bilo je braća i sestara koji su nam pomogli,da preživimo uz Božiju pomoć ,posao naći je nemoguće kako dalje? Ljudi koji su u Gradskoj Vlasti nemaju sluha da čuju ali i ne vide,bili smo u tako teškom položaju da smo porodično proveli 3dana pod vedrim nebom na ulici u Nišu ,teška životna situacija . Sada je sa nama i ćerka Andjela koja je u Blagoslovenom stanju ,i ćerkicu koja ima 3 godine ,mi smo je prihvatili jer je preživela nasilje u porodici i sa prvom trudnoćom i sada sa drugom,ima loš brak,ustvari više i nema braka. Nema nikakve prihode ,preživela je batine, maltretiranje, i teške stesne situacije poniženja kao majka i žena. Razumite težinu mog problema . PODIŽEM GLAS I APEL NA SVE HUMANE LJUDE I LJUDE KOJI ŽIVE PO JEVANDJELJU I LITURGIJSKIM ŽIVOTOM I LJUDE DOBROG SRCA I MILOSTIVOG OVO JE GLAS MOJE PORODICE DA SE ZBRINE NE ZBRINUTA PORODICA KOJOJ JE POTREBAN KROV NAD GLAVOM I TOPAO DOM ,ZATO MOLIM SVE VAS LJUDE DOBRE VOLJE I LJUDE ,MISLIM BRAĆO I SESTRE KOJI STOJE U VERI NAŠOJ PRAVOSLAVNOJ DA POMOGNU I PONUDE REŠENJE PONUDE KUĆI KOJA IM NIJE POTREBNA DA IMA OSNOVNE USLOVE ZA ŽIVOT . POTREBNA NAM JE I NOVČANA POMOĆ. BRAĆO MOJA LJUBLJENA U HRISTU OVO JE HITNO I NEMOŽE DUGO DA ČEKA JAVITE SE I POMOZITE HRISTA RADI . BRAT DEJAN SA PORODICOM UNAPRED ZAHVALNA PORODICA STEFANOVIĆ. Adresa na kojoj se možete javiti je sledeća : Dejan Stefanović 064-498-9402.
       
      Послато са 5023F користећи Pouke.org мобилну апликацију
       
       
    • Од Милан Ракић,
      Antonov 2 firme „STS Avijacija“ bazirane na Lisičjem Jarku juče je imao vanaerodromsko sletanje kod sela Novo Lanište blizu Jagodine, javio je prvi Telegraf.
      Kako Tango Six saznaje i kako se jasno vidi na fotografiji koja je objavljena na Fejsbuk stranici jagodinskog portala „Infocentrala“ u pitanju je An-2 YU-BRK.

      „STS Avijacija“ registrovani je operater, odnosno pružalac komercijalnih usluga iz vazduha od kojih im je avio-tretiranje primarna aktivnost.
    • Од Драгана Милошевић,
      Kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli rekao je da crkve na Kosovu nisu samo srpske, već i albanske. U svom obraćanju ministrima EU danas u Beču, kako prenose mediji i u Beogradu i u Prištini, Pacoli je evropskim ministrima rekao da „na primer“ za manastir Visoki Dečani, postoje znaci da su ga gradili zajedno i Srbi i Albanci.
      Rekao je i da je njegova porodica u prošlosti bila pravoslavne vere, i dodao da „građani ne treba da se dele na osnovu svoje verske pripadnosti ili porekla“.
      „Od kada smo proglasili nezavisnost, nema dokaza da su Albanci počinili zločin nad Srbima i to pokazuje da Srbi i Albanci poštuju jedni druge. Ja živim u Čaglavici i nemam problema sa Srbima,“ rekao je takođe Pacoli.
      Iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić, reagovao je, uz fotografiju manastira i sledećim rečima:
      „Ministar spoljnih poslova Kosova g. Behgjet Pacolli (Bedžet Pacoli) kaže da su Dečani i naši manastiri na Kosovu i Metohiji važni i za Srbe i Albance. Naravno, oni su svetska kulturna baština i naglasio bih da su važni za ceo svet. Ali gradili su ih srpski srednjovekovni vladari, o čemu su sačuvani brojni istorijski podaci (i domaći i međunarodni). Ovi manastiri i istorijski i pravno pripadaju SPC, a i ako ćemo već, tako stoji i u Ustavu Kosova. Neki tvrde da su samo albanski spomenici, ali pitam se, zašto su ih onda albanski ekstremisti sa Kosova napadali i neke od njih porušili? Zašto bi uništavali nešto svoje? Samo Dečani su napadani oružano četiri puta granatama od 1999. godine, što je i razlog zašto nas čuva KFOR.“
      Uvek naglašavamo da naše svetinje predstavljaju mostove između svih ljudi dobre volje i ne bi smeli da budu prostor za političke igre, naglasio je na kraju svog saopštenja arhimandrit.
      Manastir Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške nalaze se pod zaštitom UNESCO-a od 2005., odnosno 2006. godine, i to nakon martovskog pogroma 2004., u kojem je teško stradala Bogorodica Ljeviška, sa čijom se obnovom u međuvremenu započelo.
      коссев.инфо
    • Од Милан Ракић,
      Marijana Beneša mnogi, uz čuvenog Mate Parlova, smatraju najboljim bokserom sa prostora bivše Jugoslavije svih vremena.
      Na evropskom amaterskom prvenstvu 1973. godine u Beogradu osvojio je titulu šampiona Evrope u lako-velter kategoriji, da bi šest godina kasnije to učinio i kao profesionalac.

      U Jugoslaviji je imao 272 pobede, 16 poraza i 11 remija, a list „Sport“ ga je 1973. godine proglasio najboljim sportistom SFRJ.
      Iako je bio bokser – i to jedan od najvećih ikada – Beneš je umeo da svira, a pisao je i pesme.
      Godinama je bio teško bolestan i poslednjih nekoliko meseci proveo je u domu za stare u Banjaluci.
      Bokser koji svira
      Rođen je u Beogradu, a zbog oca Josipa, koji je bio nastavnik muzike, naučio je da svira.
      Ipak, kako kaže, srednju muzičku školu je upisao jer u njoj nije bilo matematika.
      „Kao klinac sam bio talentovan, završio sam odsek za violinu. Kad sam upisao muzičku klinci su me zezali da sam žensko, da to nije za mene“, izjavio je 2004. u intervjuu za „Nacional“.
      „Pitali su me kako ću deci u školi držati nastavu muzičkog s modricom na oku. To me je iritiralo i zbunjivalo, pa sam napustio školu, hteo sam da imam neki muški posao. Ali bio sam dobar flautista, nisam bio baš dobar na klaviru, prsti su mi kratki, ali klavir je bio obavezan instrument“.
      Detinjstvo je proveo u Tuzli, pa je prve bokserske korake napravio u Slobodi.
      Kako se navodi, kao desetogodišnjak je u ringu pobedio suparnika koji je imao 18 godina.
      Sa 16 godina potpisao je za Slaviju iz Banjaluke, u kojoj je ostao tokom cele amaterske karijere.
      Tvrdoglavi šampion
      Beneš je tokom karijere osvojio devet titula Bosne i četiri Jugoslavije, nakon čega se na krov Evrope kao amater popeo 1973. godine.
      Ubrzo nakon toga oboleo je od hepatitisa, ali to nije okončalo njegovu karijeru. Tome je sigurno pomoglo i što je bio, kako kaže, izuzetno tvrdoglav.
      Boje Jugoslavije branio je na Olimpijskim igrama 1976. u Montrealu, gde je ispao posle druge runde takmičenja.
      U profesionalne vode ušao je 1977, a dve godine kasnije u Banjaluci osvojio je titulu evropskog šampiona u EBU verziji, nokautiravši Žilbera Koena iz Francuske u četvrtoj rundi.
      Bio je i nadomak svetske titule, ali je 1980. u Danskoj poražen od Ajuba Kalule.
      Ko je viši, Tito ili Beneš?
      U jednom intervjuu Beneš je pričao i o susretu sa Titom kojeg je video dva puta.
      „Tile je bio laf. Kada su me prvi put predstavili Titu, rekao mi je: ‘A ti si onaj mali što onako opasno bije’ Ja sam mu rekao: ‘Niste ni vi druže Tito viši.’ Zagrcnuo se od smeha.
      „Mogu pisati šta hoće, ali niko nije jeo iz kante za smeće dok je Tito bio živ. Svi su imali platu – i radnik i rudar i čistač ulica i doktor. Sada gospoda jedu iz kante za smeće – i u Zagrebu i u Beogradu i po Banjaluci“.
      Više puta nakon toga je izjavljivao da su ga loši menadžeri koštali većih uspeha u karijeri, pa i te svetske titule.
      Četiri puta je uspešno odbranio titulu evropskog šampiona, da bi ga 1981. porazio Luis Akarijes.
      U profesionalnoj karijeri imao je 39 mečeva, od čega 32 pobede (21 nokautom), šest poraza i jedan nerešen.
      Iz boksa se povukao 1983. godine, nakon teške povrede oka.
      „Ni Srbin, ni Hrvat, ni Musliman“
      Nakon karijere Beneš je živeo u Banjaluci iz koje je morao da ode tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
      Otac mu je bio Hrvat, majka Srpkinja, pa je o sebi govorio da „nije ni Srbin, ni Hrvat, ni Musliman“.
      „Ja sam i Srbin i Hrvat i Musliman. Neopredeljen sam. Pacifista, čovekoljubac. U ringu sam bio borac, ali nikada nikome nisam želeo zlo. Tako ni u ratu“, izjavio je u intervjuu za Nacional.
      Kada je otišao iz Bosne, neko vreme je živeo u Zagrebu i Medulinu, a u Banjaluku se vratio 1996. godine. U ratu u BiH 1992. ubijen mu je brat.
      „Tu sam, radim ono što najbolje znam, učim mlade Rome boksu“, izjavio je za Dojče vele 2009. godine.
      „Nisu me primili za trenera u BK ‘Slavija’, moj nekadašnji klub, jer tamo postoje Srbi i veliki Srbi, Hrvati i veliki Hrvati, a ja nisam ni jedno ni drugo“.
      Prema njegovim rečima, iz Banjaluke nije otišao već su ga „oterali gadovi i srpski i hrvatski“.
      Getty Images Beneš je bio na korak od titule svetskog prvaka „Mrzim nacionaliste, čiji god da su. Moja majka je bila Srpkinja, a otac Hrvat. Eto, recite mi šta sam ja? Imam više prijatelja među Srbima i Bošnjacima, nego među Hrvatima“ rekao je Beneš za Dojče vele.
      „Bilo je važno da si Srbin. Ako nisi, onda nisi dobrodošao. Ja sve ‘velike Srbe’ i ‘velike Hrvate’ nazivam fašistima“.
      Udarač i pesnik
      Beneš je bio poznat kao opasan udarač, ali i pesnik. Nakon rata je objavio i knjigu „Druga strana medalje“.
      „Kada sam boksovao, bilo je nezamislivo da pišem pesme. U ono vreme, boks je bio uglavnom sport radničke klase, a ko je onda od radnika pisao poeziju?
      Imao sam talenat, jednostavno mi je išlo od ruke. Znao sam da deci u školi napišem 10-15 sastava na jednu temu za vrlo kratko vreme. Mnogo se bolje izražavam na papiru“.
      Nakon rata živeo je u veoma lošim uslovima, a najviše mu je finansijski pomagala sestra Ljiljana.
      „Nedavno mi je izašla i prva knjiga, u njoj ima nekoliko mojih biografskih pesama i tu sam knjigu posvetio sestri, a vezana je za sport“.
      „Htoo sam preko pesama deci približiti sport, jer je sport najbolji odgojitelj. U duši sam sportista. Ali znam kako izgleda i druga strana medalje. Jedna strana je od zlata, a druga od govana“, izjavio je Beneš za „Nacional“.
      Jedno vreme je u Banjaluci imao kafić u kojem se, kako kaže, tukao po pet puta dnevno.
      „Ljudi su dolazili iz cele zemlje da bi se sa mnom potukli. Jednog dana sam se tukao 15 puta. Naučio sam što znači biti šerif na Divljem zapadu.
      Kući sam dolazio sav krvav. Ali s obzirom na to da sam emotivan čovek, zabrinuo bih se što je s tim ljudima u bolnici, jesam li ih jako povredio. I onda mi je prekipelo, bilo mi je dosta tog lokala“.
      Dokumentarac i mrvice
      Dokumentarni film „Bio jednom jedan šampion“ o Benešu snimljen je 2004, pa je zbog njega bivši šampion išao na turneju po bivšim republikama.
      Ipak, na pitanje da li je boks plemenita veština, u jednom intervjuu je izjavio:
      „Boks nikada nije bio plemenita veština. Ljudi mnogo greše kada govore o boksu kao plemenitoj veštini. Mnogi kao ja nose posledice od boksa. Izgubio sam jedno oko, vidite da teško govorim. Boks je samo biznis u kojem mnogi uzmu pare, a bokserima najčešće padnu samo mrvice“.

    • Од Trifke,
      Vrlo interesantno i zanimljivo! Makar meni!  
       
       
×