Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Da li samo smrt ili klinicka smrt moze da omoguci susret sa vecnoscu?????? Zaista mislim da je potouno promasena poenta ovim nacinom razmisljanja. Do skoro nisam ni znala za ta mitarstva a Hvala Bogu ne zelim ni da saznam jer nam zivot omogucava susret sa vecnoscu. Neko negde pomenu Savle - Pavle, valjda je to susret sa vecnoscu. O kakvoj smrti se ovde radi??? Na sta je ovo pristajanje??? Jedan je Put, Istina i ZIVOT!!!! I odakle odjednom ovakve teme???  319.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li samo smrt ili klinicka smrt moze da omoguci susret sa vecnoscu?????? Zaista mislim da je potouno promasena poenta ovim nacinom razmisljanja. Do skoro nisam ni znala za ta mitarstva a Hvala Bogu ne zelim ni da saznam jer nam zivot omogucava susret sa vecnoscu. Neko negde pomenu Savle - Pavle, valjda je to susret sa vecnoscu. O kakvoj smrti se ovde radi??? Na sta je ovo pristajanje??? Jedan je Put, Istina i ZIVOT!!!! I odakle odjednom ovakve teme???  319.gif

opusti se i uzivaj ne zatrovavaj se glupostima kad vec nisi

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sta sa mnogima kojima ovaj forum donosi mnoge odgovore???? Ljudi se plase neznanja, neupucenosti, ovde se usude da pitaju i komentarisu(ipak se stite tastaturom i monitorom), ne treba zameriti nego pomoci, razmisljati, razgovarati, napredovati... Kako se oseti onaj koji prvo naleti na ove teme??? Jedna trula jabuka... i kraj je poznat! Molim da se razmisli o ovome, sta ako se sablazni onaj najmanji!!!! Misionarenje je svrha ne zastrasivanje!!! Molim vas da ne dozvolimo ovakve teme ili da bar dozvolimo da oni u koje imamo povrenja objasne, razgolite, razoblice! Previse je onih trulih jabuka, gde je odgovornost da se ne dozvoli.Znamo svi dobro kako ovo moze da se razvije, trulez i smrad, crv brzo nagriza

  319.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јаој, па ви људи заређасте све јереси и хуле модерне Зизјуласоцентричне теологије

Брате Игоре, ово није начин да дискутујеш о Епископу Зизјуласу са којим се, очигледно, не слажеш. Наведи његове цитате, дела, изнеси у чему се твоје мишљење супротставља његовом, дакле здрава критика ако можеш, али оваква поруке убудуће ћемо брисати. 

Ево Светитеља који су писали о митарствима: Св. владика Николај, Св. Бонифатије (8. век, германски Светитељ), Свети Адамнан (са Британских острва, рани Хришћански Светитељ), Св. Јован Шангајски, Св. Јован Кронштатски, Св. Теофан Затворник, Св. Кирило Александријски, Св. Игњатије Брјанчанинов, Св. Атанасије, Св. Макарије, Св. Епифаније Кипарски, Св. Максим Исповедник, Св. Јован Златоусти и многи други

Оних који оспоравају митарства нема међу Светитељима.

Овде је требало да се зауставиш. Молим лепо, суздржи се, пропрати поруке на овом форуму, па после извлачи закључке.  

Због појаве оспоравања митарстава међу Православним хришћанима (оним либерално и екуменски настројеним) један од највећих отаца с краја 20. века (поред нашег о. Јустина Ћелијског), преподобни Серафим Роуз, борио се да одбрани то учење Цркве. Ево једног текста где он оповргава критичаре митарстава:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/Serafim/Serafim_14.htm

Share this post


Link to post
Share on other sites

Само још ово да додам :

Светоотачко сведочење о митарствима

Учење о митарствима је учење Цркве. Нема никакве сумње (подвукао еп. Игњатије) да је свети апостол Павле на њих мислио када је рекао да хришћани воде рат против духова злобе у поднебесју (Еф. 6, 12). Ово учење налазимо у најстаријем црквеном предању и у "црквеним молитвама" (књ. III, стр. 138).

Епископ Игњатије цитира многе Свете Оце који уче о митарствима. Овде ћемо навести тек неке од њих.

Свети Атанасије Велики, у свом чувеном житију св. Антонија Великог, описује како је једном св. Антоније "у девети час започео молитву пред обед, и одједном, захваћен духом, би узнет од Анђела на висину. Демони у ваздуху противили су се његовом усхођењу: Анђели су се препирали с њима тражећи им да изнесу разлоге противљења, пошто св. Антоније није имао никаквог греха.

Демони су настојали да изложе грехе које је он учинио од самог рођења, но анђели затворише уста клеветницима, рекавши им да не треба да урачунавају његова сагрешења од дана рођења, јер су она већ избрисана Христовом благодаћу, него нека изнесу ако имају - оне грехе које је починио након што је ступио у монаштво и посветио се Богу.

У својим оптужбама демони су изрицали много дрских лажи. Али, пошто су њихове клевете биле без доказа, Антонију беше ослобођен пролаз. Тада он дође к себи и виде да се налази на оном истом месту где је стао да се помоли. Заборавивши на храну, он читаву ноћ проведе у плачу и уздисању, размишљајући о томе како је много непријатеља људског рода, о борби против тих легиона, о тешкоћама које прате улазак на Небеса кроз ваздушно пространство и о речима ап. Павла, који је рекао. "Наш рат није против тела и крви, него против поглаварстава и власти у ваздуху" (Еф. 2, 2; 6, 12). Знајући да ваздушне силе желе само једно - да нас лише слободног пролаза на Небеса, да томе стреме и да на томе усрдно и напорно раде, апостол Павле упозорава: "зато узмите све оружје Божије да би сте се могли одупрети у зли дан" (Еф. 6, 13), "да се посрами противник, немајући ништа лоше рећи против вас" (Тит. 2, 8) (стр. 138-139).

Свети Јован Златоуст, описујући смртни час, учи: "Тада су нам потребне многе молитве, многи помагачи, мноштво добрих дела, велико заступништво анђела док пролазимо кроз ваздушно пространство. Ако нам је на путу за страну земљу или град потребан путовођа, колико су нам потребнији путовође и помагачи да нас проведу поред невидљивих власти и сила које господаре у ваздуху, а које се још називају и гонитељима, митарима, порезницима" (Беседа о трпљењу и благодарењу и о томе да не треба неутешно плакати за упокојенима, а која се чита у Православној Цркви у седму суботу по Пасхи и при сахрани упокојеног).

Свети Макарије Велики пише: "Када чујеш да се под небесима налазе реке змајева, чељуст лавова, силе таме и сажижући огањ који у сваки део тела продире, зар не знаш да ће они, ако не примиш залог Духа Светог, узети душу твоју при изласку из тела и спречити твој узлазак на Небеса" (Беседа 16, гл. 13).

Свети Исаија Затворник, један од аутора "Добротољубља" (IV век) учи да хришћани треба "свакога дана да имају пред очима смрт и да воде бригу о томе какав ће бити њихов одлазак из тела, и како ће проћи поред сила таме које ће их пресрести у ваздуху" (Беседа 5, 22). Када душа напусти тело, приступају јој Анђели да је прате; а силе таме је пресрећу желећи да је задрже и испитују је, не би ли нашли у њој нешто њихово". (Беседа 17).

А свети Исихије, презвитер Јерусалимски, (V век) учи: "Доћи ће на нас час смрти, наићи ће и нећемо га моћи избећи. О, када би кнез света и ваздуха што нас сусреће нашао да су безакоња наша мала и ништавна, и не могао нас с правом оптужити за њих! (Реч о трезвености, "Добротољубље", књ. II).

Свети Григорије Двојеслов (+604) пише у својим Беседама на Јеванђеље: "Требало би дубоко размишљати о томе како ће страшан за нас бити час смрти, какав заборав пређање среће, какав страх и каква бојазан од Судије. Тада ће зли дуси истраживати каква су све дела у души покојника; тада ће изнети пред њу грехе на које су је они - демони - навели, како би своју саучесницу одвукли у мучилиште. Али зашто ми причамо само о грешној души, када они долазе и умирућим изабранима, тражећи и у таквима оно што је њихово (демонско) ако су (код ових) имали каквог успеха. Међу људима је био само један Који је без бојазни, пре свог страдања, рекао: "Нећу више много говорити с вама, јер долази кнез овога света, и у мени нема ништа" (Јн. 14, 30) (Беседе на Јеванђеље, 39, на Луку 19, 42-47; еп. Игњатије III књ. стр. 278).

Свети Јефрем Сиријац (+373) овако описује час смрти и суда на митарствима: "Када застрашујуће чете дођу, када божански отмичари нареде души да напусти тело, када нас они на силу одведу, а затим нас приведу неизбежном судилишту, онда бедни човек, угледавши их... почне сав да дрхти и цепти као од земљотреса... Божански отмичари, узевши душу, усходе кроз ваздух, где се налазе старешине и кнезови - владари света, који припадају противничким силама. Они су наши тужитељи, страшни цариници, записничари, порезници... Они нас сусрећу, описују и набрајају грехе и дугове сваког човека - грехе младости и старости, вољне и невољне, учињене делом, речју и помишљу. Велики је тамо страх, велико дрхтање бедне душе, неописива невоља коју она тада трпи од безбројног мноштва непријатеља што је опколише, који је клевећу како би је спречили да узиђе на Небеса и насели се у светлости живих, да уђе у земљу живота. Но свети Анђели, узевши душу, одводе је са собом (Свети Јефрем Сиријац, т. III, стр. 383-385).

И у богослужењу Православне цркве се на много места спомињу митарства. Тако у "Октоиху", делу светога Јована Дамаскина (VIII в.) читамо: "У час кончине моје из руку демона избави ме, Дјево, и од суда и препирке, од страшног испитивања и горких митарстава кнеза бесовог (демонског), избави ме Богомати, и вечне осуде" (глас 4., петак, тропар 8., канон на јутрењу).

Или: "Када се душа моја од тела буде растављала, тада ме заступи Владичице, и бестелесних непријатеља намисли разори, и њихове чељусти сломи, да бих несметано прошао поред кнезова таме који обитавају у ваздуху" (глас 2, јутрење суботе, стихире на стиховне).

Епископ Игњатије наводи седамнаест сличних примера из богослужбених књига, али ни тај списак, наравно, није коначан.

Најдубље излагање учења о ваздушним митарствима међу раним Оцима Цркве може се наћи у "Беседи о исходу душе" светога Кирила Александријског (умро 444), која је увек укључивана у словенско издање Псалтира приређеног за богослужбену употребу.

Између осталог, свети Кирил каже у "Беседи" и ово: "Какав страх и трепет чека тебе, о душо, у дан смрти! Видећеш ужасне, дивље, окрутне, немилосрдне и бестидне демоне где као црни Етиопљани стоје пред тобом. И сам њихов изглед гори је од сваког мучења. Гледајући их, душа се смете, узнемири и узбуди и гледа како да што пре утекне од демона и прибегне Анђелима Божијим; усходећи са овима кроз ваздух, душа наилази на митарства која надзиру пролаз од земље ка Небу, задржавајући душу и спречавајући њено даље узлажење. На сваком митарству се испитује одређени грех; за сваки грех, за сваку страст постоје одређени цариници и истражитељи".

Многи други свети Оци, пре и после светог Кирила говоре о митарствима или их спомињу. Навевши многе од њих, раније поменути историчар црквене догматике закључује: "Такво надахнуто, свагда и свуда изношено учење о митарствима, а особито међу учитељима четвртога века, неоспорно доказује да су њима то учење пренели учитељи из претходних векова, и да је оно засновано на апостолском предању" (Митрополит Макарије Московски, "Православно-догматско богословље", II том, стр. 535).

Из књиге Св. Серафима Роуза ''Душа после смрти''

--------------------------------------------------------------

У овој књизи између осталог могу да се нађу многи Светитељи који говоре о митарствима да постоје ..а још се може наћи и Блажена Теодора... прочитајте ту књигу линк :http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/Serafim/Serafim_07.htm

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како разумети митарства


Ваљда ниједан аспект православне есхатологије није био у толикој мери погрешно схваћен као што је то случај са ваздушним митарствима. Многи богослови који су завршили школовање у данашњим савременим православним училиштима, склони су да у целини одбаце митарства као некакав "каснији додатак" православном учењу, или као "измишљену" област за коју нема потврде ни у Светом Писму, ни у светоотачким текстовима, а ни у духовној збиљи.
Такви студенти су жртве рационалистичког образовања које је лишено танане спознаје да постоје различити нивои стварности који се често описују у православној литератури, као и различити нивои значења онога што се говори у Светом Писму и светоотачким текстовима.
-------------------------
још и овај одломак из истоимене књиге Светог Серафима Роуза

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest свештеник Иван Цветковић

Agape - Dina Colic

Изволите, погледајте снимак емисије Агапе. У овој емисији гостује Владика Порфирије и гђа Дина Чолић. Ја вас молим да погледате део почев од 24 минута и 30 секунди. Обратите пажњу на почетак говора гђе Дине и Владикин одговор. За мене, ово је прави одговор једног православног Владике. Да, поглеадајте само реакцију гђе Дине и Александра, мени он мгого казује. Опет, не мора неко да се сложи са мном, то и не очекујем, али не можемо говорити овде језиком који никако не присртоји некоме ко себе назива православним. Нека вас све Господ чува и благослови.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo su svetitelji koji su pisali o Mitarstvima bas sam se raspitivao oko toga: Св. владика Николај, Св. Бонифатије (8. век, германски Светитељ), Свети Адамнан (са Британских острва, рани Хришћански Светитељ), Св. Јован Шангајски, Св. Јован Кронштатски, Св. Теофан Затворник, Св. Кирило Александријски, Св. Игњатије Брјанчанинов, Св. Атанасије, Св. Макарије, Св. Епифаније Кипарски, Св. Максим Исповедник, Св. Јован Златоусти и многи други

Ovako gledano, Porfirije odbacuje svete Oce..i licno sam video knjigu V,Nikolaja bas o Mitarsvima..malko cudno..sta mislite vi ? joooj.

Suzdrzan sam po pitanju Mitarsva ne zelim mrznju i razdor samo pitam i iznosim cinjenjice.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo su svetitelji koji su pisali o Mitarstvima bas sam se raspitivao oko toga: ??. ??????? ???????, ??. ?????????? (8. ???, ????????? ????????), ????? ??????? (?? ?????????? ??????, ???? ?????????? ????????), ??. ????? ?????????, ??. ????? ???????????, ??. ?????? ?????????, ??. ?????? ??????????????, ??. ???????? ????????????, ??. ?????????, ??. ????????, ??. ????????? ????????, ??. ?????? ??????????, ??. ????? ????????? ? ????? ?????

Ovako gledano, Porfirije odbacuje svete Oce..i licno sam video knjigu V,Nikolaja bas o Mitarsvima..malko cudno..sta mislite vi ? confused.

Suzdrzan sam po pitanju Mitarsva ne zelim mrznju i razdor samo pitam i iznosim cinjenjice.

prvo nauci sta znaci rec cinjenica i kako se iznosi

drugo preosvesteni Porfirije episkop jegarski nije sa tobom cuvao ovce da bi ga samo tako oslovljavao

druga stvar sveto evandjelje je osnova svega a tamo nema pomena o mitrastvima i nije mi jasno kako toi demoni imaju vlast da sude pre suda o cemu govore famozna mitarstva

Share this post


Link to post
Share on other sites

Оно што је мени чудно у тим митарствима јесте чињеница да је сав суд предат ђаволима. Ко су бре они да суде човеку!? Христос је Тај Који ће судити, какви црни ђаволи, они су своје одудили во вјеки вјеков.

Сусрет са вечношћу? Наравно - САДА И ОВДЕ НА СВАКОЈ СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ!!! Радост и блаженство са једне стране и суд и огањ са друге? Наравно - САДА И ОВДЕ НА СВАКОЈ СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ - ПРЕД СВЕТОМ ЧАШОМ - ПРЕД ЖИВИМ СУДИЈОМ - БОГОЧОВЕКОМ!!!

Не спорим да нам предстоји борба са силама зла, али митарства су глупост, ако их буквално схватимо. Јадан је онај хришћанин који верује да ће се срести са Богом тек након телесне смрти. Са Богом се срећемо - САДА И ОВДЕ НА СВАКОЈ СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ!!! О томе треба размишљати а не о идеалистичким фантазијама и о постојању "паралелних светова".

Share this post


Link to post
Share on other sites

kako  vladika odbacuje Svete oce nijemi jasno ko to gore napisa  ,valjda je  rekao jasno Sveti oci svedoce o mitarstvima,toje razlika za mene    velika izmedju prica o mitarstvima i svedocenju od svetih otaca o mitarstvima ,  ko nevidi u tom covjeku  duboku poslusnost  , neznam reci objasniti,  toje slepljivija osoba od mene ovako grozne

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Miljan123,
      U poslednjih desetak godina, srpski sveštenici u Južnoj i Sjevernoj Americi, Kanadi i Južnoafričkoj Republici, preveli su iz katoličke u srpsku pravoslavnu vjeru na desetine hiljada ljudi. Samo u Gvatemali u pravoslavlje je prešlo na hiljade ljudi. Veliki doprinos tome dao je episkop Andrej Vujisić – stajalo je prije tri godine u saopštenja Sabora pravoslavne crkve Meksika, koja pokriva 22 zemlje sa preko 330 hramova.
      No, vladika Andrej je nedavno odlučio da sa čitavom svojom pastvom pređe u katolicizam. Njegovim prelaskom je osnovana prva Istočno-Katolička parohija u Porto Riku. Parohija Svetog Spiridona Porto Rika je primljena u potpuno opštenje sa Papom Franjom, tokom liturgije koju je služio Alberto Morales, vikar Rimokatoličke dijeceze San Huana.

      Andrej Vujisić je svojevremeno bio član Mitropolije crnogorsko-primorske. Potiče iz Morače, gde je rođen 1957. godine kao Zoran u porodici Vojislava i Sofije Vujisić. Iz Jugoslavije se odselio 1969. u Njemačku, odakle prelazi u Australiju i SAD. Završio je studije teologije u Ukrajinskoj bogosloviji, diplomirao lingvistiku na Univerzitetu u Finiksu i doktorirao praktičnu teologiju na Univerzitetu Južna Afrika.
      Zahvaljujući njegovom misionarstvu u katoličkoj Srednjoj i Južnoj Americi, pravoslavci su postali Gvatemalci i Meksikanci, koji vode porijeklo od Asteka i južnoameričkih Indijanaca, ali i mnogi Crnci iz JAR, Bocvane i Zambije. Kao rektor Pravoslavnog instituta svetog Đorđa Nazarenskog, sproveo je program stipendiranja mladih u 17 zemalja Južne Amerike, koji su potom postali pravoslavci.
      Jedan je od najobrazovanijih Srba u dijaspori. Autor je mnogih naučnih studija iz lingvistike, psihologije i teologije. Kao doktor nauka istražuje ulogu ekumenizma u hrišćanskom svijetu, a kao Srbin iz Crne Gore proučava ličnost vladike Rada, Petra Petrovića Njegoša i njegov srpski identitet.
      Izvor: Sedmica
    • Од Милан Ракић,
      Vera - to je jedino što zaista postoji u čoveku. Volter je rekao: "Da nema Boga - trebalo bi ga izmisliti" ne zato što on nije verovao, on je u to verovao. Materijalisti daju Volterovim rečima strašni smisao. Vera je jedina stvar koja može spasiti čoveka. To je moje čvrsto uverenje. Inače kako? To je jedina stvar koja u čoveku nesumnjivo postoji. Sve ostalo je fikcija.

      *Vaši filmovi, a posebno "Prinošenje žrtve" (kod nas preveden kao "Žrtvovanje" - prim. prev.) nameću pitanje međusobnog delovanja različitih izvora nadahnuća - s jedne strane hrišćanstvo, o čemu svedoči prisustvo molitve Oče naš, s druge prisustvo arhaičnog, neznabožačkog (kroz lik dobre veštice Marije). To zbunjuje... Jeste li Vi ili ne hrišćanski reditelj? - Mislim da nije tako važno znati da li ja delim ove ili one koncepcije ili predrasude neznabožaca, katolika, pravoslavaca ili prosto hrišćana. Važni su filmovi. Mislim da o delu treba suditi kao o celini a ne u njemu tražiti neizbežne protivurečnosti. Pojedinosti iz dela ne izražavaju uvek unutarnji umetnikov svet. Snimajući taj film bio sam ubeđen da on treba da se obrati različitim gledaocima. Bio sam sasvim mlad kada sam upitao oca:
      "Ima li Boga?"
      Genijalno mi je odgovorio:
      "Za onoga koji veruje - postoji. Za onoga ko ne veruje - ne."

      Time hoću da kažem da film može da bude različito shvaćen. (I treba da bude. Tako je zamišljen.) Na primer, oni koje zanimaju nadčulni aspekti ljudskih mogućnosti tražiće smisao ovog filma u odnosu poštara i veštice, ti likovi biće pokretači akcije. Vernici će obratiti pažnju na molitvu i zavet koji Aleksandar daje Bogu i za njih će se ceo film graditi oko te scene. Najzad, treća kategorija gledalaca - oni koji ni u šta ne veruju, misliće da je Aleksandar prosto bolestan, da je strah od rata poremetio njegovu psihu. Svaka kategorija gledalaca shvatiće film po svome. Mislim da gledaocu treba dati mogućnost da film tumači u skladu sa svojim unutarnjim svetom, a ne sa onim što bih ja mogao da mu nametnem. Jer moj cilj je pokazati život, njegovu tragičnu, dramatičnu sliku, dušu savremenog čoveka.
      Stanje produžene bezazlenosti
      *Ipak, svi ne shvataju istinsku veru vaših likova. Šta to oni u nju unose? Npr. šta je nedostajalo veri Aleksandra da bi izbegao ludilo? - A ko Vam je rekao da je Aleksandar sišao s uma? Mislim da se on od samog početka nalazi u teškom psihičkom stanju. On predstavlja po mom mišljenju određeni tip čoveka. Njegov unutarnji svet - svet koji odavno nije bio u crkvi, koji je možda vaspitavan u hrišćanskoj porodici (protestantskoj prirodno) ali koji ne veruje ortodoksno ili možda više uopšte ne veruje. Mogao bih da zamislim da se on oduševljava npr. Štajnerom, pitanjima antropozofskog karaktera... Njega bih sebi mogao da predstavim kao čoveka koji zna da se svet ne završava materijalnim životom i da postoji transcendentalni svet čije mu otkriće tek predstoji... A kada dođe nesreća, kada se oglasi užas katastrofe, on se u punoj saglasnosti s logikom svoga karaktera obraća Bogu, kao poslednjoj nadi. To je trenutak očajanja.
      *Stiče se utisak da vaši likovi tako uvek i ostaju na pragu istinskog duhovnog života, u stanju nekakve produžene bezazlenosti... - Istinskog duhovnog života nema. Čak i izbavljenje svetaca može da potakne sumnju. Za mene je Aleksandar srećan čovek jer uprkos tragediji koju preživljava nalazi veru. Čudno mi je da kažete da se on posle svega što je preživeo nalazi tek na pragu nečega... Jedino važno i teško u religioznim pitanjima je to... poverovati...
      *Ali u izvesnom smislu ta vera se graniči s apsurdom... - To je prirodno! Setite se Tertuliana. Mislim da je vernik pre svega onaj ko je spreman da žrtvuje sebe. Onaj ko sebe ne smatra zemljinim pupkom. Nesumnjivo je da je u očima ostalih Aleksandar izgnan ali je savršeno jasno da je spasen.
      *Mnogi su u "Prinošenju žrtve" primetili nekakvu bergmanovsku atmosferu. Priznajete li uticaj švedskog roditelja? Ili je to izazvano duhovnom klimom mesta na kome je film sniman? - Ako Bergman govori o Bogu to je samo da bi rekao da je Bog zaćutao, da ga više nema. To jest, među nama nema ničeg zajedničkog, naprotiv. To su površni kritičari, a ako oni tako govore to je zato što je glumac koji je igrao glavnu ulogu u mom filmu igrao i kod Bergmana ili što je u mom filmu švedski pejsaž. To znači da nisu razumeli ni Bergmana ni mene. Bergman je mnogo bliže Kirkegoru nego religiji. Kako je on sin protestantskog pastora, njegova reakcija mora da bude istoznačna.
      *Od svih vaših filmova čini se da je "Prinošenje žrtve" najteatralniji. Da li bi se po Vašem mišljenju neki delovi mogli igrati na sceni? - Ne razumem pitanje. Meni se, budali, čini da je "Prinošenje žrtve" moj najfilmičniji film. Mogućnost da se filmski siže takav kakav je prenese na scenu ne znači ništa.
      *Šta možete da kažete o glumcima koji igraju u Vašem filmu? - Glavne uloge bile su specijalno napisane za Erlanda Jozefsona i Alana Edvala. Ostali su došli kasnije... Film obično razara glumce. Koristi ih i ponižava. Vrlo sam zadovoljan što je Valeri Meres mogla da odigra tu malu ulogu. Sada profesionalci uviđaju da je ona mnogo bogatija od toga što je do sada pokazala. Praktično, sve je bilo jednostavno. Kako je Francuska filmu dala značajnu sumu novca jedna od klauzula ugovora o zajedničkoj produkciji predviđala je učešće jednog francuskog glumca, što je sasvim normalno. Predloženo mi je dvadesetak glumica, izabrao sam Meres. Ona je tačno odgovarala tipu likova Majola, koji sam tražio: seljanka s jakim karakterom, odlučna i vrlo čista. Veoma sam joj zahvalan za učešće u našem poslu.
      *Na kraju, zajedno sa kućom izgorelo je i drvo. Je li to za Vas bilo neočekivano? - U mojim filmovima nikada ništa nije neočekivano. Zašto drvo gori zajedno sa kućom... Ako bi izgorela samo kuća to bi bio samo običan filmski požar kakvih smo videli mnogo.
      Povratak potencijalnog samoubice
      *Vaš junak u "Nostalgiji" kaže da bi ljudi sada trebalo da grade piramide. Recite na kakve piramide ste mislili? - Čovek treba da teži duhovnoj veličini, dužan je da za sobom ostavi stvari koje će drugi tumačiti hiljadama godina, a ne ruine koje će se spominjati samo kada je reč o katastrofama... U svakom slučaju ne Černobil nego nešto suprotno njemu.

      *Rekli ste da Vas oduševljava Breson. Zar on nije Vaša suprotnost? Breson seče kadar i samo se uzgred dotiče nekih suštinskih pitanja... - Ja zaista smatram Bresona najboljim rediteljem na svetu. Duboko ga uvažavam. Istina, među nama ne vidim opšte dodirne tačke. On može da reže kadar, što ja sebi ne mogu da dozvolim. Za mene je to kao da ubijam živo biće. Ispričali su mi da je jedan od Bresonovih prijatelja, sa samoubilačkim sklonostima, pošto je pogledao "Prinošenje žrtve" i proveo dva sata u stanju samoposmatranja, rekao Bresonu da je ponovo poželeo da živi. To je za mene važnije od mišljenja kritike. Isto se to dogodilo posle "Ivanovog detinjstva". Neki kriminalac iz Gulaga mi je napisao da je video moj film, da je doživeo unutrašnji preobražaj i da se prestupničkom životu više neće vratiti.
      *Zašto su u Vašim filmovima česte scene levitacije, tela koje isparava? - Postoje stvari koje su filmičnije, fotogeničnije od drugih. U tom smislu za mene ie veoma važna voda. Voda živi, duboka je, kreće se, menja se, odražava kao ogledalo, u njoj se može utopiti, ona se može piti, njom se može umivati. Vi ste sigurno čuli da je sva voda na Zemlji samo jedan molekul. Voda monada. Sviđa mi se da zamislim čoveka koji levitira... Nalazim da je to ispunjenje smisla. Ako me bilo ko pita zašto se u mom poslednjem filmu Marija i Aleksandar dižu u vazduh odgovoriću:
      "Zato što je Marija veštica".
      Ako me to isto upita čovek sa poetskim senzibilitetom odgovoriću:
      "Zato što je ljubav za Aleksandra i Mariju nešto sasvim različito od toga što je za onoga ko je napravio "37,2 ujutro".
      Ljubav - viši izraz međusobnog razumevanja - koju naravno samo prikazivanje polnog akta ne može da izrazi. Zašto ne bismo snimali parenje bikova i krava u polju. Danas svi misle da je cenzura kriva za to što na ekranu nema "ljubavi". A do sada je pokazivan polni čin a ne ljubav. Za svakog čoveka, svaki par - taj čin je jedinstven. Kada ga pokazuje na filmu, to ne može a da ne ponizi one koji vole.
      *Da li postoji razlika između Aleksandrovog kolebanja kada ide prema Marijinoj kući - kolebanju vere i Marijinom kolebanju da spava s Aleksandrom - kolebanju ljubavi? - Jedini način da se pokaže iskrenost tih likova bio je savladati nemogućnost a priori da među njima dođe do odnosa. Zbog toga su oni morali da nadjačaju svoje razlike...
      *Kako ste osećali razvoj Vašeg dela dok ste snimali "Prinošenje žrtve"? - Ako govorimo o dubini mog pronicanja u svet savremenog čoveka mislim da mi je to bolje pošlo za rukom nego u prethodnim filmovima. Ali mislim da je "Nostalgija" kao umetničko, poetsko delo iznad "Prinošenja žrtve". Jer se "Nostalgija" ni na šta ne oslanja, ona postoji kao poetska slika, dok se "Prinošenje žrtve" zasniva na klasičnoj dramaturgiji. Zbog toga mi je "Nostalgija" bliža. Uvek sam se divio Bresonu zbog duha doslednosti, međusobne povezanosti njegovih filmova. Nije slučajno što se u "Prinošenju žrtve" pojavljuje ideja o doslednosti: svakog jutra napuniti čašu vodom, diskusija o sistemu itd. To je za mene veoma važno. Mrzim da se predajem volji slučaja. Ni poetski, bezazleni kadar nije tu slučajno.
      * "Stalker" se čini bliskijim "Prinošenju žrtve"? - Da. Za mene je "Prinošenje žrtve" moj najdosledniji film. Duh doslednosti zbog koga možete pomeriti pameću. Zato se "Prinošenje žrtve" ne može porediti sa drugim mojim filmovima.
      Crkva traži miran život
      *Zašto će junak jednog od Vaših budućih filmova biti sveti Antonije? - Sada je važno da proučim, da proanaliziram konflikt koji je oduvek zanimao ljudski um: šta je to svetost - a šta je to greh? Zar je tako dobro biti svetac? S pravoslavne tačke gledišta zajedništvo je veoma važan aspekt za poimanje crkve. Za pravoslavne, crkva je zajedništvo ljudi koje ujedinjuje ista vera, ista osećanja. A kada svetac sve napušta za pustinju - za čim on to ide? Radi spasenja. A gde su tu ostali? To pitanje odnosa učešća u životu, sa ostalima i ličnog spasenja me veoma zanima.
      *Zašto ste izabrali Antonija? - To je mogao da bude i neko drugi... Najvažnije za mene je drama čoveka koji je dužan da plati troškove ravnoteže između duhovnog i materijalnog života.
      *A zašto Jevanđelje po Štajneru kao drugi mogući siže? - Štajnera nisam ja odabrao. Predlažu mi da o njemu napravnim film. Ja još nisam ni u šta uveren. Mene mnogo više interesuju ljudi koji traže izlaz, rešenje. Taj koji kaže da je našao, čini mi se negde laže.
      *Zašto hoćete da snimate film o E.T.A. Hofmanu? - Vrlo rado bih govorio o romantizmu uopšte. Ako se sećate priče o životu i smrti Klaista i njegove neveste onda razumete o čemu govorim. Romantičari su ljudi koji su uvek pokušali da život vide ne onakvim kakav je. Najstrašnije za njih je rutina, bivstvovanje po navici, odnos prema životu kao prema nečemu što je jednom za svagda ustanovljeno. Romantičari nisu borci. Njih ubijaju himere koje su sami sazdali. Vrlo je opasan romantizam kao pogled na život, kada se individualni talenat smatra nečim najvažnijim. Ima važnijih stvari...
      *Kakvi su Vaši konkretni odnosi sa Pravoslavnom crkvom? Konkretno, vrlo su teški! Ranije sam živeo u SSSR-u. Potom sam došao u Italiju, a sada živim u Francuskoj. Na žalost nisam imao mogućnosti da održavam normalne, postojane odnose sa crkvom. U Firenci u crkvi služi Grk ili Italijan, nema ruskog sveštenika. To je pravoslavna crkva ali grčka ili neka druga. Važniji sastanak koji me duboko porazio bio je moj susret u Londonu sa vladikom Antonijem Blumom. Odnosi s Crkvom zahtevaju miran, stabilan život a ja se sada osećam kao pod ruševinama posle bombardovanja. Pre svega treba urediti život. Sada je od mene to teško tražiti.

      *Priča se da je Lunačarski, pisac, član Partije, podvukao religiozni karakter revolucije od 1917. Šta Vi na to kažete? - Kada je on to rekao!? Kakve gluposti! Možda da bi opravdao svoje ushićenje revolucijom! Ja ne mislim da je on to rekao ali kada im je bila potrebna popularnost oni su ustvrđivali i priznavali šta hoćete.
      *Izgleda da ste toliko očarani Apokalipsom da biste hteli da požurite njen dolazak? - Apokalipsa se ne dešava iznenada. Ona je odavno počela, možda je već na samom kraju. Prosto gledam dokle smo stigli... A kako je Apokalipsa Knjiga kraja, tužne misli dolaze same. Kao Černobil.
      *Olivije Kleman objašnjava u svojoj knjizi "Mistici" da je Fedorov hteo da, po tradiciji, lični asketizam postane kolektivni, što bi u potpunosti promenilo kulturu. Šta Vi o tome mislite? - Askeza ne može da upravlja svetom. To je apsurd. I uopšte problem razvitka. Čemu su poslužile 4000g. civilizacije koje su dovele tako katastrofalnim rezultatima. Pre 2000 godina bila je potrebna Golgota da bi vratila čoveka na pravi put. Ali ljudi nisu na sebe uzeli tu odgovornost. Razumem da je bolno misliti da to nije dovelo nigde. Kada bi se rodila nada! Samo da li je ostalo vremena.
      *Čitate Berđajeva. Smatrate li sebe njegovim nastavljačem? - Nikako. Ne delim mnoga od njegovih mišljenja. On ponekad postavlja sebe iznad problema kao da ih je već rešio. Razumem da to nije bolje od poetske figure. A filozofi su uvek pesnici. Sve znati nije moguće, nadam se.
      *Jednako hrišćani govore da je u Hristu spas... - Vera - to je jedino što zaista postoji u čoveku. Volter je rekao:
      "Da nema Boga - trebalo bi ga izmisliti"
      ... ne zato što on nije verovao, on je u to verovao. Materijalisti daju Volterovim rečima strašni smisao. Vera je jedina stvar koja može spasiti čoveka. To je moje čvrsto uverenje. Inače kako? To je jedina stvar koja u čoveku nesumnjivo postoji. Sve ostalo je fikcija.
      *Kako tumačite rečenicu Dostojevskog "Lepota će spasiti svet"? - Naravno, ne dosledno. Mnogo je bilo ocena toga, često vulgarnih. Naravno, kada je Dostojevski govorio o lepoti - pod tim je podrazumevao duhovnu celovitost. Govorio je o knezu Miškinu ili Rogožinu, ali nikako o lepoti Nastasje Filipovne koja je bila kako znamo dosta vulgarna.
      *Rekli ste da je važno da čovek bude tvorac kao Tvorac? - To je i važno i nije. Za mene je to kao disati.
      *Razlikujete li Vi umetnika od monaha i sveca? - To su potpuno različiti putevi. Svetac, monah odriče se stvaralaštva jer ne učestvuje u životu. Barjak sveca i monaha je to neučestvovanje. To podseća na istočnjački budistički prilaz. Ali umetnik, jadni umetnik dospeva, nalazi se u zbrci događaja, odakle mu je teško da se izbavi. Mada takođe znamo za primer francuskog pesnika Remboa koji je odbio da bude pesnik. Takvih nema mnogo. Prema monahu osećam izvesnu samilost jer on živi kroz sebe. Kod umetnika postoji tendencija ka dekoncentraciji, grešenju, brljanju, on reskira svoju dušu. Ne može se reći da su svetac i poeta - anđeo i đavo. Čovek dolazi u različite situacije. Svetac će biti spašen, umetnik možda da, a možda ne. U tom smislu ostaje jedino vera u Blagodet koja će vas se možda dotaći. Herman Hese je rekao da je celog života težio svetosti i da je samim tim bio grešnik. Tako ostaje da se može računati samo na Blagodet. Ne mogu biti dosledan, eto, to to znači. Između sveca i umetnika postoji paralela ali razlike su velike... Najvažnije je živeti ispravno. Pokušavati ići ka svetosti ili tražiti svoj spas. Spasavati samoga sebe ili težiti stvaranju bolje duhovne atmosfere za ceo svet. Ko zna koliko nam vremena još ostaje. Treba živeti znajući da ćemo možda već sutra Bogu predati dušu. Hteo bih da kažem da mi postavljate pitanja kojima su mnogi geniji posvetili ceo život. O tome bih hteo da govorim u filmu o svetom Antoniju, razumeti i objasniti taj čoveku neizdrživ problem. Na kraju umreti ili ne umreti nije problem, svi ćemo umreti - zajedno ili jedan po jedan... Samo to ne znači da, znajući to, treba postati cinik.
      Razgovarao: Charles de Brantes
      Obrada: Yugopapir (La France Catholique, jun 1986 / Duga, januar 1987.)

      https://www.xxzmagazin.com/stvarati-bolju-duhovnu-atmosferu-za-ceo-svet
    • Од JESSY,
      Jedni je traže, drugi se plaše nje. Za prve je ona vazduh, a za druge sud. Ona je retka gošća u našim domovima, ali bez nje duša ne može da sazri i da odraste. Svoj sopstveni glas možemo čuti samo u njoj. Govorimo o tišini.
      U godinama kad je sunce svetlelo jače i kad su boje života, čak i u bljuzgavom proleću ili u hladnoj jeseni, izgledale sočnije nego sad, ukratko – u detinjstvu, u svim novinama i časopisima svako malo su objavljivane rubrike pod nazivom „Njihovi običaji“. Jasno se sećam da je jednom u takvoj rubrici objavljen članak o tome kako se na tokijskim ulicama prepunim smoga prodaje kiseonik. Ljudi prilaze automatima, isto kao mi, po navici ubacuju novčić i dobijaju pravo – ne na čašu gaziranog napitka, već na udah čistog vazduha. Dalje je bilo reči o tome da se Meksiko, Njujork, Tokio i niz drugih gradova guše u izduvnim gasovima i fabričkom dimu, o tome kako ljudi na Zapadu danas kupuju ono što su svi ranije mogli da koriste besplatno i u neograničenim količinama.
      Mnogo vode je proteklo od tada. Njihovi običaji su postali naši. I mi se gušimo, iako još ne kupujemo svež vazduh.
      Onu crticu sam zapamtio zato što se u njoj jasno vidi tendencija našeg života – deficit običnog, nedostatak onoga bez čega život postaje nemoguć. 
      Bez prijateljstva, ljubavi i opštenja se ne može preživeti. Ako smo naučili da se snalazimo bez toga, to još uvek nije život, već tavorenje. Milioni ljudi bi se osušili bez ljubavi, na stotine hiljada ne poznaju obično i pravo prijateljstvo, na hiljade je vezalo omču ili skočilo sa balkona zato što nisu imali nešto s nekim da podele – nije bilo opštenja. 
      Opštenje je samo primer. Ali nije to ono što nas sad zanima. Zanimaju nas tišina i samoća.
    • Guest
      Од Guest,
      Владика Андреј поје док је био ковиљски монах. Фантастично!
      ЛИНК ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ
×
×
  • Create New...