Jump to content

Манастир Бођани

Оцени ову тему


Guest

Препоручена порука

  • Гости

Манастир БОЂАНИ

Манастир Бођани, посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, налази се у Бачкој у углу где Дунав код Вуковара скреће ка истоку, дванаест километара далеко од речне обале, између села Вајске и Бођана.

Манастир Бођани је споменик кулуре од изузетног значаја.

‘’Недалеко од Бача подигнут је 1478. манастир Бођани. У својој дугој историји манастир је више пута рушен и обнављан. После обнове с краја XVII века постаје седиште бачке епископије. Данашња манастирска црква, посвећена Ваведењу Богородице, саграђена је 1722, трудом Михаила Тамишварлије. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и плитким певничким просторима које надвисују барокни фронтони са волутама. Засведена је полуобличастим сводом, са масивним кубетом на четири слободна ступца. Високи барокни звоник дозидан је 1755-6, када су надзидани и зидови забата. Живопис из 1737. је највећим делом сачуван и рад је Христифора Жефаровића, који је у традиционалну византијску уметност унео нове идеје западне цивилизације, чиме је започео барокизацију српског сликарства XVIII века. Иконостасна преграда, са мноштвом елемената надолазећег барока, заједничко је дело руских сликара, са Јовом Василијевичем на челу, и домаћих иконописаца, од којих се издваја Василије Остојић. Свој коначни изглед комплекс манастира Бођана је добио у периоду од 1786. до 1810, када су обновљени изгорели манастирски конаци.’’ (Споменичко наслеђе Србије, Завод за заштиtу споменика културе Србије.)

Историју манастира сазнајемо из збирке записа која се некада чувала у манастирској библиотеци, а који потичу из манастирских рукописних богослужбених књига. Ови записи су објављени у Летопису Матице српске у Будиму 1827, а одавде их је објавио Љ. Стојановић у својим Записима.

Записи сведоче да је манастир Бођани сазидан новембра 1478. године, у двадесетој години од почетка владавине, а у четрнаестој години од крунисања угарског краља Матије Корвина. Повод је био следећи: неки трговац из Далмације по имену Богдан пролазио је овим крајевима ради трговине, и на месту где је данас манастир Бођани застао је да се одмори од напорног пута. Ту изненада оболи на очима, те му се замути вид. На месту где је сада црква, био је извор врло добре воде за пиће, и на том извору помоли се Богдан Богородици са заветом да ће, ако се исцели овом водом, о свом трошку ту подићи цркву у част Богородице. С том вером уми се водом, и врати му се пређашње здравље, и он изврши свој завет.

Тадашњем српском кнезу Димитрију Јакшићу, Богдан је изложио свој случај са болешћу, исцељењем и заветом, и замолио га да му помогне да своју намеру испуни. Кнез је то и учинио израдивши му код краља Матије писмено одобрење, и тако је Богдан почео да гради храм у част Ваведења Пресвете Богородице.

Сазидао је и четири келије са источне стране храма, купио за исхрану монаха грунт земље чија је граница са севера била село Бела Црква, са југа Немчаци, са истока Бач. Први игуман манастира је био јеромонах Никанор, пострижник манастира Ресава, а братија манастира су били јеромонаси Никодим, Филотеј, Герасим и Теофилакт, јерођакон Герман и монаси Елевтерије и Аксентије. По ктитору Богдану, манастир је назван Бођани.

Запис у Летопису из 1827. и записи Љ. Стојановића говоре да су Турци, када су покорили Мађарску 1565, опустошили и разорили многе храмове и манастире, међу њима и манастир Бођане. Калуђери су касније обновили цркву и од тадашњих турских власти измолили за манастир грунт који су и раније држали, и слободу. Ово је било за време игумана Василија Пожаревљанина, који је то записао својом руком 1579. године, а ово после преписао из старих протокола Мојсије Петровић, бивши житељ шаначки и игуман манастира Бођана.

Године 1575. бођански калуђери су избегли у оближњи рит са западне стране зване Округлица и тамо остали три године. Године 1578. опет се вратише калуђери у свој манастир и почеше га обнављати јер је био сав спаљен и ништа цело није остало у њему осим неких ситница, нешто књига са забелешкама и протокола, који су сачувани. Ово је преписао игуман Михаило, пострижник милешевски.

Патријарх Арсеније, организујући Српску Цркву под аустријском влашћу, тражио је 28. јуна 1694. да резиденције свих епископа, према традицији Пећке патријаршије, буду у манастирима, те тако и бачкога, при Светој Богородици у Бођанима, али се то није могло одржати. Још за патријархова живота, почело се са премештањем епископских столица из манастира у градове. Четвртог марта 1695. године поставио је цар Леополд Први за бачког епископа Јевтимија Дробњака (+1708), који је имао резиденцију у манастиру Бођанима.

Године 1695, за владавине цара Леополда, који је прогнао Турке, опет је била разорена манастирска црква. Потом је била подигнута трећа, мања, дрвена црква.

Крајем седамнаестог и осамнаестог века, била је у Бођанима школа за парохијске свештенике у Срему.

Године 1711. беше велика поплава у манастиру, тако да је вода ушла у цркву и начинила велику штету. Због поплаве избегоше калуђери са људима који су живели близу манастира у Чаир, на своје парлоге, где су прво били манастирски виногради, и тамо направише цркву од дасака у којој су неко време служили и молили се. Када се вода повукла, калуђери се опет вратише у свој манастир, а људи остадоше на том месту, које се и назва манастирским именом Бођани.

Године 1714. доселише се девет породица да буду под манастиром, а манастир их прими и додели им место с јужне стране на грунту, поред манастирских парлога, где су прво били виногради, и назва се то село манастирским именом Бођани.

Опис манастира од 25. јануара 1756. начињен је вероватно по заповести Павла Ненадовића. Овде је опис цркве, попис братије, инвентар, итд. Међу монасима су били игуман Јоасаф Стефановић из Сенте и два јеромонаха: Јанићије Томашевић из Крагујевца и Ефрем из Сегедина, пострижници манастира Ресаве. Инвентар манастира из 1761. начињен је по заповести Мојсија Путника, а на крају инвентара записани су прилози манастиру.

Из ових записа видимо да је манастир Бођани био у вези са манастирима Манасијом и Милешевом, и да су пострижници и монаси ових манастира долазили у Бођане, где су и остајали, а каткада и игумани постајали. Из Милешева су доношене књиге и друге ствари потребне за манастир.

Године 1848. манастир је пострадао од мађарске војске, а 1876. је била велика поплава, тако да су црква и доњи спрат конака били у води, због чега је манастир оштећен.

Изнад улазних врата, на западном зиду у цркви, налази се натпис из кога видимо да је данашњу цркву манастира Бођана, посвећену Ваведењу подигао 1722. године о свом трошку Михаило Темишварлија, житељ краљевске вароши Сегедина, и да је 19. септембра 1737. завршен живопис, такође његовим трошком, за владе Карла Шестог, а у време патријарха Арсенија Четвртог и епископа бачког Висариона Павловића.

Црква је од основа сазидана печеном циглом и има следеће димензије: дужина десет хвати, ширина три хвата и два шуха, висина до свода три и по хвата, висина кубета седам хвати. Уз цркву је сазидан звоник. (Горњи текст је са сајта СПЦ Алтена.де)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Цркву је осликао Христофор Жеферовић.

''Када се у тридесетим годинама 18. века појављује у српској средини Христофор Жефаровић, процес раскидања с традиционалним уметничким наслеђем још није попримио онај замах и ону снагу коју ће му он дати, забележивши у живопису манастира Бођана у Бачкој 1737. рођење једне нове сликарске епохе. У 18. веку, Жефаровић је био први који се у српском сликарству јасно определио за ново и свакако слободније схватање форме и боје. Реч је о мајстору који се, с нескривеним темпераментом, смело упуштао у напоре да целокупну организацију слика подреди колористичким слободама што су у том облику биле непознате у српској уметности до средине 18. века. Већ најранији истраживачи наше уметности новијег доба истакли су да је бођански живопис извео сликар од маште и темперамента, који тежи к новом, личном и експресивном. Тада је речено да је црква у Бођанима једно од места у коме се родило наше модерно сликарство.'' (Одломак из текста 'Ликовна уметност 18. и 19. века' Дејана Медаковића са сајта Пројект Растко)

Христофор Жефаровић (родј. око 1710. умро у москви 1753) српски сликар, зограф, касније постао бакрорезац и калиграф.

Рођен је крајем XВИИ или почетком XВИИИ века, крај Дојранског језера у Македонији, у свештеничкој породици, од оца Димитрија и мајке Ђурђице. Христофор му је било монашко име. О његовој младости се мало зна. Сматра се да је у очевој кући изучио књигу, тј. научио да чита и пише. Најпре пошао у неки оближњи манастир да постане јеромонах, али је дошао само до чина јерођакона. Не зна се у којој је зографској дружини изучио живопис, али, када тридесетих година XВИИИ креће на север већ је био обучени живописац. Преко Пећке патријаршије стиже у Београд где је сликао иконе и држао ученике. Тада је радио за митрополита Викентија Јовановића. Радови из тог периода нису познати. Прелази потом у Сремске Карловце и Нови Сад, где посредством епоскопа Висариона (Павловића) добија посаоп живописања манастира Бођана, саграђеног 1722. Бођански живопис се сматра једним од његових најзначајнијих дела.

Као и у осталим војвођанским манастирима фреске нису рађене класичном фреско-техником (сликање у влажном малтеру) већ улљаним бојама по осушеном зиду.

Мирјана Ђекић у књизи ‘Водице у Војводини’ наводи да је,по предању, манастир Бођани настао је као водица - бинар или извор лековите чудотворне воде. Пошто је, по предању, Богдан, о коме је реч на више места у тексту, оздравио, затражио је дозволу од тадашњег мађарског краља Матије Корвина да на том месту подигне цркву и оправи исцелитељски извор.

Изнад извора у конаку је саграђена капеле посвећена светој Петки чији је оштећени живопис обновио 1896. монах ковиљки Рафаило Момчиловић (који је живописаоа и иконе у манастиру Раковица).

На овим сликама с краја лета 2009. су и слике о обнови извора – бунара испод конака као и капеле свете Петке у конаку.

У конаку смо 2003. разгледали богат и стручно уређен музеј са многим старинским гравирама, уљаним сликама, црквеним сасудама, штампарском пресом и сл. У манастиру се чувају и бројни предмети донети из манастира Манасије. Да ли ће музеј – ризница бити поново доступни посетиоцима нисам дознао.

У манастирском дворишту - парку има многих дрвета која нису уобичајено на овим просторима. Вреди видети парк у рану јесен кад лишће буде у свим бојама. На жалост, слике из једне такве посету су пропале у компјутерској хаварији.

Манастир је од изградње у XВ веку па све до 1991. год. био мушки манастир. Од 1991. год. краће време га преузимају га монахиње, а сад ага опслужују монаси манастира Ковиљ.

До села Бођани, у коме је манастир стиже се кроз Бач.

ИЗВОР

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ту се налази чудотворна икона Богородице Бођанске пред којом су се десила многа исцељења...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

Чудотворна икона Богородице Бођанске, једна од 6 канонизованих икона у Српској Православној Цркви. У релативној близини Београда.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 years later...
  • 2 weeks later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...