Jump to content

Господ, животиње и њихово спасење

Оцени ову тему


Recommended Posts

опет ти лозе бојицом ...

није казна него је последица.

зар ти пропусти да је Бог и праведан - да је на смокви која нема рода, будући Једини Човекољубац, показао како ће да сасуши бесплодне? читај тумачење од 18. стиха http://www.svetosavl...poMateju/21.htm

или да је пуцао бичем изнад глава лицемерним фарисејима и садукејима, растерујући их испред и из храма?

или да је грдио тешким речима, називајући неке породом аспидиним?

или да саучествује у нашој патњи попевши се на Крст, па како је то онда патња ако је "благослов", што је молио да га горка чаша мимоиђе, зар Га није болело кад су га шибали, шутирали, пљували, подсмевали и на крају и укуцали?

значи, ова смртна реалност ЈЕСТЕ патња, ал је благослов уствари могућност промене таквог живота, али тек пошто се наврши конац живота о ком висимо, коначност света коју су унели троје наших родитеља (у смрти, Адам, Ева и први пали анђео) по телесности, по смрти, да бисмо могли да васкрснемо у духовној телесности Христа, у Светој Тројици.

друго, светитељство не постоји ван Бога, па је личносна љубав тих васкрслих људи у исто време и љубав Бога, управо то нимбови казују.

треће, свет више није добар, у смислу савршенства, јер му је природа покварена и квари се све више што се људи кваре јер је директно везан утицајем човека, како је Адам везан за сву творевину. човек јесте створен добар, исконска природа јесте добра, ал може да је квари још горе иако је нагрижена (само) смрти, гордошћу. колико се сећам, Бог је створио травицу и за змију и за зеку, а не зеку за змију ... то што се једу међусобом, као што ми једемо једни други и сами себе, па и све живо око себе - то је последица смртности, извитоперене природе. добро је за Ника Вујичића да неће у есхатону бити сакат, иако је и сад већ спознао радост Божју, ако већ овде мора да пати због својих недостатака па се иконе иконопишу из есхатонске перспективе безболности и без недостатака, као што се света мати Матрона иконопише са очима, иако је рођена без њих. разумеш ли раскорак између земаљског "добра" и савршенства будућег Добра, трансформације која ће настати на разним нивоима?

четврто, то "ватрено крштење" ме брине у тој твојој квази-еклисиологији пошто подсећа на римокатоличку доктрину чистилишта или моралних митарстава која се протежу и на овоземаљски живот ... да не помињем безумну идеју Бога и прута која Њега чини, ако не пописном комисијом, онда барем конобарем у туђој кафани.

пето, поменуо сам ти свето причешће и као очигледан пример БЕСПЛАТНОСТИ дарова које Бог даје а једино што тражи је добра воља међу људима, а не да Му се клањамо већ да САУЧЕСТВУЈЕМО својим Амин (нека тако буде, јесте и биће) на Литургији, саборности Бога, човека и анђела :) чак и док Бог даје живот детету, двоје у љубави саучествује у стварању, ми смо саучесници у сваком дару, још мусави и мутави какви смо :)

шесто, где си ти то пронашао да сам ти оспорио љубав, сем тога што си мене испрозивао за крутост фиокирања и гадљивост на човека?

седмо, Црква није болница, омашио си да не протумачиш светог Кипријана како треба, а не буквално како имаш тенденцију. колико се сећам свети Кипријан је рекао да вернику треба Црква као болеснику болница, али Црква није болница јер свето причешће није лекић који кусаш и делује а поготово црквене доктрине немају терапеутску или психолошку сврху јер би се свела на аутосугестију или негирање природности тела и душе и због та два би постала идеолошка установа а не Тело Христово. узми читај једно митрополитовско тумачење о идентитету Цркве, мада ћеш морати да се потрудиш да издржиш до пола текста да би наишао на ту "терапеутску" тенденцију верних у Цркви ... www.spc.rs/sr/crkva

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 3 years later...

  

  • Одговори 165
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Ево зашто волим ЖРУ, јер су ту људи који не могу да замисле рај без својих кућних љубимаца Дивно bighugbighug

:bendoff:

Животиње немају душу,већ неки животни дух,које има цела флора и фауна ...проблем је друге врсте,што се људи толико везују за животиње ,да покушавју створити неки личносни однос,што је немогуће,јер животње нису личности!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

To se i ja cesto pitam...u knizi Duhovnih saveta sam procitala da " zivotinje imaju dusu, ali  je ta dusa  nerazumna i nalazi se u krvi zivotinje"

Mada, niko mi ne brani da mastam....  :stadaradim:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Hvala vam na odgovorima.Ali za mene je imala dusu.Uvek kad mi je bilo tesko ona bi dosla u moje krilo,ja sam tu macu volela i previse.Bila je jako mala kad sam je dobila,u subotu je napunila sedam meseci i moj muz je hteo kastrirati,kada smo otisli da je dovedemo kuci bila je mrtva.Ja od tog renutka ne prestajem plakati,osecam se krivom .Mozda je ovo nekome smesno,za nekoga je ona samo neka macka,ali meni nije,ja sam je previse volela.Te noci sam je sanjala kako lebdi visoko u vazduhu, ja je zelim uhvatiti ali nemogu.Ja nju nikada nisam sanjala,taj san mi je bio cudan,i to jutro sam imala jako los osecaj,ona me je jako cudno gledala u oci,nekako drugacije ,kao da je znala da ce umreti,u Tom trenutku sam je htela uzeti i poneti kuci.I zato se osecam kao da sam je ja ubila.Tako mi nedostaje,tako mi je tesko.Ona nije bila stara i bolesna,ali nije se vise probudila,i veterinar kaze da mu se dosad to nikad nije desilo.Od tada je sanjam svake noci,ali moj bol za njom ne prestaje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Hvala vam na odgovorima.Ali za mene je imala dusu.Uvek kad mi je bilo tesko ona bi dosla u moje krilo,ja sam tu macu volela i previse.Bila je jako mala kad sam je dobila,u subotu je napunila sedam meseci i moj muz je hteo kastrirati,kada smo otisli da je dovedemo kuci bila je mrtva.Ja od tog renutka ne prestajem plakati,osecam se krivom .Mozda je ovo nekome smesno,za nekoga je ona samo neka macka,ali meni nije,ja sam je previse volela.Te noci sam je sanjala kako lebdi visoko u vazduhu, ja je zelim uhvatiti ali nemogu.Ja nju nikada nisam sanjala,taj san mi je bio cudan,i to jutro sam imala jako los osecaj,ona me je jako cudno gledala u oci,nekako drugacije ,kao da je znala da ce umreti,u Tom trenutku sam je htela uzeti i poneti kuci.I zato se osecam kao da sam je ja ubila.Tako mi nedostaje,tako mi je tesko.Ona nije bila stara i bolesna,ali nije se vise probudila,i veterinar kaze da mu se dosad to nikad nije desilo.Od tada je sanjam svake noci,ali moj bol za njom ne prestaje.

Покушавам да смислим нешто утешно, ... ... одустајем.

Ако ти то нешто значи, ево и ја тугујем.

 

Сав сам изгребан.

Прекјуче ме је мој мачак ујео за уво јер нисам хтео да устанем кад ме је будио.

 

Није смешно.

Било је крволиптање к'о да сам заклан.

 

И опет не могу без њега.

Покријем га ћебетом па га гњавим.

Зовем га Дудуле Тиквасти.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Hvala Javore

То у вези са душом, немој да се бавиш тиме.Ко то зна?

 

Не треба се глупирати са љубимцима па их третирати као људе.

Али, ко ти може рећи да их не волиш и не пазиш и не будеш нежна према њима?

Напротив, мислим да је човек увек одговоран за оно што се дешава животињама и да оне одговарају љубављу на нашу пажњу, али се њихово понашање компликује њиховим животињским нагонима и самом њиховом природом коју ми не разумемо.

И, само зато што не разумемо нихове поступке, склони смо да их оптужимо.

Није поштено.

 

Са мачкама нема лажи, нема трговине.

Треба много тога научити од њих, а највише о слободној вољи и достојанству који не ометају друге.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pozdrav svima

 

Apsolutno sam novi na forumu da noviji ne mogu biti i umjesto neke adekvatne teme u kojoj bih se predstavio prvi komentar ispisacu Mihaeli kao utjehu zbog gubitka voljenog bica.

Dusa, kako je licno shvatam, ne ide nikuda niti moze otici. Dusa nema dimenzije, nema ni imena ni prezimena, pola, nacionalnosti, roda, vrste ili podvrste. Dusa je univerzalna, bezgranicna, sveobuhvatna, sveprozimajuca ciji je jedan mali djelic obitavao u tvojoj maci, bas kao sto jedan dio te iste duse obitava u tebi. Materija koja je poprimila oblik tvoje mace vraca se svom izvoru, a taj djelic duse se stapa sa cjelinom koju obogacuje za jos jedno zivotno iskustvo.

Vjeruj da se taj djelic duse u tebi i onaj dio koji je pripadao maci i dalje mogu igrati, druziti i bezgranicno voljeti.

Ne dozvoli da ti tjelesna cula i uzitci budu neprobojna granica prema dusi, jer tamo je sva car vjecnog zivota.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

по канонима још увијек није могуће вјенчати човјека са животињом.

православно схватање је да човјек везује за човјека или да се човјек везује за бога.

свака смрт пс и смрт животиње нам показује да је земаљско за малена царство а небеско свагда и до века.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Педесетнице (силаска Светог Духа на апостоле), данас у недељу, 07. јуна 2020. године,Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, служио је Свету Архијерејску литургију у цркви Свете Тројице у Гроцкој.    Након Свете литургије, Патријарх Иринеј је служио Вечерње и призив Светог Духа, а потом је предстојао литији око храма. На крају, Патријарх Иринеј је са свештенством, кумовима славе и верним народом пререзао славски колач прослављајући храмовну славу.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије служио је данас, 30. маја, на празник Светог апостола Андроника и Јуније, Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда, гдје су синоћ враћене мошти Светог Арсенија Сремца, након што је у претходна два дана походио вјерни народ у Подгорици и Кучима.     На Светој архијересјкој литургији су саслуживали протосинђел Сергије, намјесник острошки, протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски, протојереј Илија Зекановић, парох Комана, Бандића, Загарача и Загреде, отац Пеђа Катанић, јерођакон Роман и ћакон Иван Црногорчевић, уз молитвено учешће сестринства ове свете обитељи и вјерног народа.   Митрополит је у чин чтеца произвео Недјељка Кнежевића а у току Литургије је крштена нова слушкиња Божија Арсенија чиј је кум био владика Амфилохије.   Након прочитаног јеванђелског зачала, подсјетивши на Христове ријечи “Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека и свијета”, Високопреосвећни Митрополит је казао да су то ријечи онога који је сјединио небо и земљу, Бога и човјека, и испунио домострој спасења па је земљу онебесио и обесмртио.   “Небеса је уселио у људску природу, самога себе као Сина Божијега јединороднога, да би човјек од смртнога бића, пролазнога, постао бесмртно, непролазно биће, да би задобио дар усавршавања у мјеру раста висине самога Христа”, казао је владика.   Даље је објаснио да је Христова мјера безмјерна и да је усавршавање у Христу безмјерни и безгранични напредак и усавршавање те да нема границе и да је тако и са човјеком и људском природом, која се вазноси на небеса и сједи са десне стране Бога и Оца.   “Онај који је у Христу је у Богу Оцу, и онај који иде за Христом иде јединим истинским и правим путем који открива и дарује живот и вјечну истину. То је оно што нам открива и дарује Господ, то је оно што добија своју поноћу у овом празнику кога прослављамо у Светом Вазнесењу Христовом”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије.   Митрополит је подсјетио да се Господ вазнео на небеса, претходно родивши се од Духа Светога и Пресвете Дјеве, поживевши заједно са нама, преобразивши се на Гори таворској и тим преображењем откривши Духа Светога животворнога, свјетлост вјечну и њоме обдаривши човјека, пострадавши ради нас и нашега спасења.   “Узео је крст на себе и послије тога васкрсао из мртвих, да би се јављао светим ученицима 40 дана и да би послије тога јављања пред њима вазнео се на небеса, потврдивши да ће Он остати заједно са њима до краја свијета и вијека, тиме што ће ми послати Духа Светога животворнога који ће их водити у сваку истину. И то је оно што примамо у Светој тајни крштења. Од мајке рођење је рођење за пролазни живот, а рођење Духом Светим и водом у Тајни крштења то ново рођење је рођење за вјечност и непролазност, за бесмртност.”   Честитајући крштење својој куми Арсенији, Архиепископ цетињски је нагласио да је она примила тај дар новога вјечнога рођења овдје поред ћивота Светог Арсенија. Добивши то име, како је казао, она је добила и благослов Светог Арсенија чудотворца, чувара ове светиње и душе нашега народа, наследника Светога Саве, који својим живим присуством овдје потврђује то јединство без прекида Цркве Божје у Христу. То јединство и силу јединственога Господа Оца и Сина и Духа Светога је, како је објаснио, примила и Арсенија у Светој тајни крштења и миропомазања, примивши печат дара Духа Светога животворнога.   “Онога Духа којим је рођен сам Господ и кога је Господ обећао својим ученицима, Цркви својој, и којега је подарио на Духовдан – Тројичиндан, а који је дошао по Његовом обећању послије Његовог вазнесења. Тако да ево још једна душа је пришла том Божјем дару и вјечном и непролазном Царству Божијем, примила квасац у себе бесмртнога вјечнога живота, новога рођења Духом Божјим и водом”, рекао је владика.   Заблогадаривши Господу који даровима вјечнога живота дарује човјека, Митрополит је истакао да је Господ обдарио људску природу тим даром вјечним вазневши је на небеса тиме што је сам сишао са небеса и вазнео човјека и људску природу. Обдарио је човјека вјечним и непролазним, бесмртним животом, у заједници својој –  Цркви, која је тијело Његово, “подаривши том тијелу душу а та душа Цркве Божије и оних који се крштавају јесте управо Дух Свети животворни”.   “Зато се и поклањамо Богу нашем и кршатавамо у име Оца и Сина и Духа Светога. И трудимо се да живимо овај кратки земаљски живот у Оцу и Сину и Духу Светоме примајући Њега и Његове Свете божанске дарове, испуњавајући Његове заповијести, ходећи за Њим заједно са светим пророцима и апостолима, светим Божјим људима, који су кроз вјекове служили Господу”, рекао је Митрополит Амфилохије.   Међу те свете људе спадају и Свети отац Арсеније, Свети апостол Андроник и Света Јунија, које данас прослављамо, као и сви свети у којима је диван Господ и у којима почива силом свога Духа животворнога, призивајући све људе и све земаљске народе у то вјечно и непролазно Царство своје.   “Зато читамо ово Јеванђеље гдје је Господи попевши се на Гору открио својим ученицима и рекао да иду и да крштавају све земаљске народе, све људе у име Оца и Сина и Духа Светога, и да их уче да испуњавају све оно што им је заповиједио. И тако се наставља то дјело Божије, дјело Цркве Божије, Христово дјело, кроз вјекове и овдје код нас и широм свијета и међу свим земаљским народима”, казао је на крају своје бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празник Светих Равноапостолних Кирила и Методија учитеља словенских прослављен је у недељу 24. маја 2020. године, у манастиру Светих Козме и Дамјана на Воденој Пољани код Нове Вароши. Божанском Литургијом предстојао је Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије, уз саслужење настојатеља ове свете обитељи архимандрита Теофила и ђакона Ивана Савића.   Звучни запис беседе   Говорећи о важности учествовања у светим богослужењима, а нарочито у Божанској Литургији, Епископ Атанасије је рекао: – На свакој Божанској Литургији примамо неизмерно богатство Божијих дарова. Причешћујемо се Господом, Његовим живим животом, Његовом крепошћу и Његовом мудрошћу. Тешко је набројати све те дарове које на Литургији примамо. Треба, између осталог, да знамо и то да недељама и великим празницима када учествујемо у Божанској Литургији, имамо могућност једног већег сазнања, бољег сагледавања стварности, сагледавања живота, разазнавања ствари и путева. То примамо сагледавајући и личности које прослављамо тога дана, затим читајући из Светог Јеванђеља, и апостолских посланица одређене текстове, одељке. Тако данас наша Света Православна Црква прославља оне који су Бога прославили на висок начин, равно апостолима, прославља апостолима равне Свете Кирила и Методија, учитеље свих православних Словена, и прославља Светог Никодима, Архиепископа српскога.   – Најштетнији, најубитачнији, најсмртоноснији вирус јесте грех, сваки грех. Од малог, почетног, до оног који се развио у велики. Сваки грех је смртоносан, јер грех се управо састоји у погрешном живљењу, а погрешно живљење је пре свега одвајање од Бога. Сваки грех од Бога одваја и зато води у смрт, јер је извор живота Бог. Он је живот, Он је светлост, Он је мудрост, Он је свако добро.   – Најважније је увидети да наше спасење, сваког човека, спасење човека у историји, спасење човечанства, зависи од љубави. Љубав је најважнија. Људи врло радо изговарају ту реч али уопште не улазе у смисао њеног садржаја. А Господ рече за себе: Ја сам љубав! а то је правилан, исправан начин живљења, то су здравље личности, то су здрави односи, исправни односи човека према Богу, исправни односи међу људима, односи у заједници… Способност давања себе другима, то је љубав. Да можемо даривати себе другоме, кроз служење другоме, помоћ другоме. Та способност, и то чињење то се зове љубав, то је љубав која је од Бога ушла у овај свет. Зато и кажемо да једино љубав спасава овај свет.   – Видите како је Господ дао себе за наш живот, распет на Крсту. И кажемо да је тај однос, такав, давањем себе, пружањем себе, у свет ушао са Христом. И Његови апостоли, први су се угледали на Њега, и Он их је послао по целом свету да такав однос проповедају и успостављају. И сви апостоли одрекли су се себе и свих својих удобности, и све своје време су дали служењу Христу, рекао је Епископ Атанасије сабранима.     Извор: Епархија милешевска
    • Од JESSY,
      Разговор са схи-монахињом мати Теодором, новоизабраном Игуманијом манастира Грачанице
      Замонашила сам се у манастиру Грачаници 1955. године. Похађала сам монашку школу која је трајала десет година, у којој је предавао Патријарх Павле.
      Чему Вас је учио Патријарх Павле у монашкој школи?
      Учио нас је историју, катихизис, црквенословенски – да преводимо са црквенословенског на српски језик – учио нас је Стари Завет, Нови Завет, Свете Оце – шта је рекао Свети Сава Освећени, Василије Велики, Јован Златоуст, Григорије Богослов – како су се подвизавали. Предавао нам је о Лоту, о Мртвом мору, о два спаљена града, Содоми и Гомори – како се Господ јавио Лоту и упутио га да иде ка Сигору; како су се Аврам и Лот поделили, а нису се свађали.
      Које светоотачке поуке се сећате из тог периода?
      Волела сам оно што нам је причао о Светом Сави Освећеном, који је рекао: „Нека је нас оволико колико нас је.  Хране има довољно. Који извршавамо вољу Божју да останемо, а који нисмо такви, да се отпуштамо. Боље је и један који врши вољу Божју, него множина безаконика“.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Давно је било када сам први пут био на Газиместану. Има и педесет година… био сам матурант. То је био најснажнији доживљај у мом животу. А било је и косовских божура…брао сам их својом руком“-сјећао се о Видовдану љета Господњег 2018. свог првог сусрета са мјестом на коме се српски народ опредијелио за Царство небеско, дијелећи своја сјећања са слушаоцима Радија ,,Светигора“, наш блаженог спомена отац Момчило Кривокапић.   Звучни запис беседе   “Кажу да су Срби на Газиместану доживјели пораз и да ми као народ  славимо поразе. Ако је пораз пут ка Царству небеском- ја сам за то да живим у том поразу“- громогласно је свједочио своје опредјељење за Царство небеско наш драги отац Момчило.   ,,Надање је наше закопано на Косово у једну гробницу-ријечи су Владике Петра другог ловћенског тајновидца. То је надање која ће васкрснути. Вјерујем у то исто као што је вјерујем да ће се у Аја Софији поново појати Света литургија. Вјерујем, иако то сада изгледа потпуно нереално. То што се ми надамо да ће Косово и Метохија поново бити наше, гледано људским рациом је потпуно нелогично. Ни о славном Васкрсењу Христовом многи нису морали да вјерују да су жене мироносице стварно видјеле Васкрслог Господа. Али Христос је заиста Васкрсао. Тако ће васкрснути и  Косово и Метохија које је срце српског народа и срце Црне Горе и Србије. И зато на  Косову се или гине или иде у живот вјечни“- снажно је свједочио Лазарево опредјељење отац Момо.     Отац нас је учио да, иако живимо у апсурдима, Косвски завјет увијек треба да буде наш орјентир да и ми сами не упаднемо у апсурде.   “Ми смо косовског предјељења. Свака сила до времена а Божија свевремена. Могу други народи доћи на Косово али ће са њега срамотни отићи. А ми ћемо бити срамотни ако Косово издамо. Нека нас буде и тројица тамо- али тамо су наше Светиње. Свети Краљ Стефан Дечански и Свети Јоаникије Девички нас чувају. Ту је Грачаница, и црква Богородице Љевишке…Боже која је то љепота!!! Па да ништа друго нема, не само српски народ него цијела Европа, да пред свијетом да прикаже Дечане, Грачаницу, Љевишку имали би сучим изаћ пред Милоша, што наш народ каже. Наш идентитет је оцртан и постоји на Косову и Метохији. Нас нема без Косова. Косово је наш идентитет. У срцу сваког од нас дубоко је урезан Косовски завјет. Он је душа душе Србинове“-говорио је отац Момчило.     Шта је косовски завјет, мит или стварност? Колико је Косовски завјет наша реалност? О косовском завјету као праслици Новог завјета. О Тајној вечери Господа нашега и оној Лазаревој вечери. О васкрсењу нашег народа на Косову пољу, односно оном опредјељењу за Царство небеско и одговору Срба на оне ријечи Светог цара Лазара: Ко је Србин и српскога рода…-разговарали смо са Протојерејем-ставрофором Момчилом Кривокапићем, јуна 2018. године поводом Видовдана завјетног празника српскога рода.   Дирљивом поруком, коју нам је за емисију ,,Косметска кандила“, прочитала Милица Бараћ-Славковић, једна од ,,Божура“ родом из Приштине ,,Косовски божури“ су се опростили од вољеног оца Мома- стожера которско-косметског.   Сјећамо се и дијела величанствене атмосфере када је према ријечима управо оца Мома, чија нас је очинска љубав све окупљала у Котору тог 18. августа 2018. “Котор направио велику метанију пред косметским жртвама“   Ову емисију посветили смо оцу Момчилу Кривокапићу који нам је сваком својом ријечју и очинском љубављу свједочио вјеру у Косвски завјет и славно Христово Васкрсење.   Оче Момо молимо се да сте сада у друштву српских бесмртника, у загрљају Христовом у Царству Оца нашег небеског, коме сте вјерно служили више од педесет година. Вјечан вам спомен.     Христос васкрсе!     Извор: Радио Светигора

×
×
  • Креирај ново...