Jump to content

Господ, животиње и њихово спасење

Оцени ову тему


Препоручена порука

Па ни ти немаш душу. Једноставно платонистичко-гностичка душа не постоји - барем тако верују православни хришћани.

ок за платонизам, ал шта је онда Дах Бога?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 165
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Ево зашто волим ЖРУ, јер су ту људи који не могу да замисле рај без својих кућних љубимаца Дивно bighugbighug

:bendoff:

Који је смисао да и у есхатону поново постоје бактерије? И шта им вреди васкрсење када ће и даље бити бесловесне, какав им је то живот, неће знати да постоје, то је као и да не постоје..

То може да се каже и за остали "живи" свет (наравно, не и за човека!).

не знамо шта ће бити, према томе не можемо ни да тврдимо да нешто неће бити.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Има сврху постојања на овом свету, али у Есхатону нема.

а коју су сврху имали у Едемском врту?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Нисам питао за изглед, него за функцију. Која им је функција?

Коју функцију има риба у есхатону која је на земљи живјела 2000 метара под морем, и имала велике буљаве очи да би видјела у мраку?

коју ти имаш функцију?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

било би јака фора, да и човек као бог учествује у стварању Раја :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1324262778' post='545592]

човек је тај који квари душу животиње, исто колико и своју.

ми смо створени са вишом и непоквареном душом, па својим утицајем и кваримо творевину тако да творевина и не може да буде боља од нас, може само равна по штроки да нам буде, али не и словесна.

Како то ми кваримо творевину? Добро знамо за немилосрдну сечу шума, загађивање ријека, испуштање емисије штетних гасова...али да животиње нису словесне због тога што их је човек покварио, то баш неће бити тачно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1324263481' post='545598]

а коју су сврху имали у Едемском врту?

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1324263714' post='545599]

коју ти имаш функцију?

Сврха читавог створеног света је да буде мјесто у коме човјек достиже своје обожење. Овај свијет је помоћно средство.

Творевина не може бити обожена, према томе творевина не задржава свој првобитни изглед него јој се даје нови, "ново небо и нова земља".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Сврха читавог створеног света је да буде мјесто у коме човјек достиже своје обожење. Овај свијет је помоћно средство.

Творевина не може бити обожена, према томе творевина не задржава свој првобитни изглед него јој се даје нови, "ново небо и нова земља".

Ne slazem se.

Smatram da je svrha sveg stvorenog sveta je da kroz Adama i Evu bude prinet-priveden Bogu...

U tom smislu, stvoreni svet nije puko pomocno-tehnicko sredstvo, pozornica ili sta vec. Nije nuznost u smislu da fizicki svet i ziva bica moraju postojati, eto samo zato sto je covek duhovno-telesno bice, pa njegovo postojanje samo po sebi zahteva postajanje nekakvog materijalnog sveta i zivih bica.

Verujem da svaki akt u dogadjaju Stvaranja ima svoj duboki smisao.

Sve stvoreno imalo i ima za cilj da bude privedeno Bogu.

I covek je bio pozvan da kao svestenik stvorenog prinosi Bogu ono sto mu je povereno.

Nesto poput "Tvoje od Tvojih, Tebi prinoseci..."

p.s. pod "tvorevinom" i "stvorenim svetom" prvenstveno mislim na ono sto se u Postanju oznacava kao "duse zive"

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ako kazemo da zivotinjama nema mesta u eshatonu, sta ce biti sa zivotinjama zivim u tenutku drugog dolaska i uspostavljanja carstva? Sigurno Bog nece uciniti da nestanu ili tako nesto. Tako da mislim da zivotinje itekako imaju svoju ulogu u eshatonu. Mozda ona nama nije jasna, ali verujem da imaju.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ја бих волео образложење за фотке, уколико није спрдање у питању ... аргументоване и утврђене у Предању или Светом Писму, не емотивне :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Како то ми кваримо творевину? Добро знамо за немилосрдну сечу шума, загађивање ријека, испуштање емисије штетних гасова...али да животиње нису словесне због тога што их је човек покварио, то баш неће бити тачно.

ко је поменуо узрок недостатка словесности у животиње човеком?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Сврха читавог створеног света је да буде мјесто у коме човјек достиже своје обожење. Овај свијет је помоћно средство.

Творевина не може бити обожена, према томе творевина не задржава свој првобитни изглед него јој се даје нови, "ново небо и нова земља".

тачно, не може бити обожена, може бити освећена обоженим човеком, очишћена од кварне твари смрти.

али се слажем са Ивановом констатацијом да свет око нас није антропоцентричан у смислу власти, већ у смислу одговорности човека према свему датом, па и сопственој природи коју не негирамо.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

And..? :)

Jednakost pred Bogom, u Crkvi i pred ljudima je jedna osnova naše vere, i o tome se, koliko ja razumem, ovde govori. Svi ljudi, svi narodi i sva plemena, nezavisno svog porekla, svojih ubeđenja, svog obrazovanja i znanja, svog socialnog, familijarnog i političkog statusa, svog izgleda, svog zdravlja, svojih godina, svojih poseda, imanja, uspeha, rada i tako i tako dalje, te ako hoćemo i nezavisno svoje vere ili nevere, i naravno nezavisno svog pola, da li su muško ili žensko, svi oni, dakle, su jednaki i ravnopravni. Jedino gde znamo podelu jeste u pravednosti i nepravednosti. Ovde opet moramo da ispitamo šta je pravednost a šta nepravednost. Jer ako ja imam dovoljno hleba da ne znam kuda s njim, a drugi nema ni za sebe ni za svoju decu niti može da nađe ili da zaradi, i ja mu ne dadnem, a on ukrade, ko je od nas sad pravedan a ko nepravedan? Da'l nisam možda ja nepravedan a on je pravedan iako je ukrao? Nešto tako mislim..))

Ovde u svetu nama ostaje u koji pravac hoćemo da upravljamo jednakost i ravnopravnost, jer jednakost i ravnopravnost može da bude isto da nekome oduzmemo prava i privilegije, ali naravno, da dodamo prava i privilegije, dakle umesto gospodin da postane sebar da svi sebari postanu gospoda, umesto slobodni da postane rob da svi robovi postanu slobodni. Ja sam za ovo zadnje. Služba Bogu znači i služba čoveku, i u ovome trebali bi malo više da se vežbamo.. Naime, mnogi na ovo zaborave.

Ne vidim u tekstu ništa što bi govorilo da neće da bude muškog i ženskog u smislu same ljudske prirode. Možda su mi ovo godine koji tako govore, a kad ostarim, sa sedom bradom i bez zubi, sa trećom nogom ili u kolicama, možda ću drugačije da razmišljam. što ne znači da ću tad da budem u pravu.

твој рај ко муслимански, обиље земаљских дарова и кресања greengrin greengrin greengrin

да цитарам још једном:

У Христу престаје све што је "по човеку", и настаје све "по Богочовеку": и вредности и мерила и стварности и мисли и осећања, све бива по Богочовеку, ништа по човеку. Отуда у Христу и небивало и невиђено јединство рода људског, јединство остварено без насиља и принуда, добровољно и благодатно: богочовечанско јединство, и богочовечански ред и поредак. Јер ту је увек и у свему: на првом месту Бог, па човек; никад обратно, и никад човек без Бога. Живећи у Богочовечанском организму, телу Христовом, Цркви, људи саборнизирају и своје душе и своје савести и своја срца и своје мисли, те живе и делају из те саборности, из тог богочовечанског свејединства, и расту један са другим и један кроз другога, сваки кроз све и сви кроз свакога, заједно "са свима светима" растући сваки у човека савршена, у меру раста висине Христове (Еф. 3,18; 4,12-13; 1,22-23; Кол. 1,24-28).

па да, не пише нигде сем очигледног да НЕМА НИ МУШКОГ НИ ЖЕНСКОГ У ХРИСТУ. Рај се успоставио већ по Васкрсу, а за нас је то будућност јер очекујемо свој трен смрти. нов човек нема пола јер нема потребе за њим. неће бити нити једне слабости, као што ће васкрсење бити са новим телима а они који су рођени са недостацима или задобили недостатке током живота - неће имати недостатака. зато се света Матрона, жена слепа од рођења, правилно иконопише са очима а не без. у Рају нема патње, нема недостатака, нема слабости. потреба за храном је одраз слабости, глад, а како ћемо јести ако ћемо бити сити Богом?

успут, иконе су представљене онако како човек може најлакше да их схвати а не истинито, иначе не бисмо никако могли анђеле, који су бестелесни, да иконопишемо већ их означавамо крилима, бесполним ликовима и без пупка.

приземно то посматраш, неће бити потребе ни за хлебом, према томе ни црева, према томе ни расплодних органа јер неће бити потребе за сексом да бисмо се множили. према томе, нема потребе за половима.

човек је и као полан и као националан већ једнак пред Богом. није то било у раскораку па нам је Бог донео земљаску слободу. донео је слободу од греха, од смрти, од поделе, од удаљења од смисла живота. то што је човек смислио у својој гордости да је веће ово или оно, овај или онај, то је ствар смрти, Пада. а последица Пада је подела сваке врсте, а последица Васкрса и Литургије је саборност СВАКЕ врсте.

да је другачије, не би било потребе за Распећем и Васкрсењем већ би било ударена земаљска слобода и земаљско царство и довиђења, готов посао.

ја могу да ти напишем или препишем, ал не могу да разумем за тебе.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

уосталом, могли бисмо боље да читамо него да умујемо:

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&lang2=&book=46&chap=15

поготово од 35. стиха :)

а ево и тумачења по светом Теофилакту Охридском:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Tumacenje_prve_poslanice_Korincanima/15.htm

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У првој недељи Божићног поста, а на празник Светог апостола и јеванђелисте Матеја, сабрали смо се око Свете Чаше, да примимо Крв и Тело Господа нашег Исуса Христа, на спасење наше и живот вечни. Евхаристијско сабрање у овом прохладном новембарском дану, предводио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин са свештеним братством овога храма. 

       
      Јеванђелско зачало нам је говорило о милостивом Самарјанину. Ово је прича из  Јеванђеља по Луки која говори о томе како је Господ Исус Христос објаснио законику ко је наш ближњи. Према речима Светог Теофана Затворника: „Ономе који га је упитао како да се спасе, Господ је узвратио питањем: Шта је написано у закону? Како читаш? (Лк. 10, 26). Тиме је показао да се за решење свих недоумица треба обраћати речи Божијој, најбоље је читати Божанско Писмо.“
      Након прочитаног зачала, јеванђељско тумачење ове приче кроз беседу произнео је Владика Јустин. Он је изразио радост што се наш храм сада додатно улепшава постављањем новог иконостаса, али је подсетио и да наше тело представља храм Духа Светога. Душа људска вреднија је него читав створени свет и све што је у свету. И као такви, када знамо своју вредност не треба да будемо бедни и јадни.
      У причи о милостивом Самарјанину, најважније је да знамо да тај Самарјанин јесте Господ наш Исус Христос. Сваки човек који је рођен и пролази овај свет у животу своме наилази на разбојнике, на демоне, на зле духове који сваког нападају. Данашње време нам доноси многа искушења. Видимо како је живот близу смрти, колико су велике тешкоће и патње у роду људском. Било их је и биће. И ко се може спасити? Само онај који послуша глас Цркве, који је и глас Божији.
      Свети Силуан Атонски је живео у Манастиру Пантелејмону, радио у воденици, у манастиру са великим пословима, великим братством. Иако са честом главобољом, марљиво је радио – јер посао у великој обитељи није могао да чека. У том опиту да задобије живот вечни, он се прекалио и утврдио у истинитој вери. Када су монаси, подвижници, лаици и многи други долазили да га питају како да се спасу, шта да чине да превазиђу све муке, опасности, болести и недаће овог света, он им је говорио: Држи ум свој у аду и не очајавај. А како то да нам ум буде у аду, ако ми стремимо рају? Не може се рај задобити без Голготе. Данас скоро да немамо ниједну породицу а да неко у њој није заражен од ове болести, и свима нама је тешко. Али, нисмо у безизлазу, јер једини излаз јесте име Христово – Личност Његова. Само нас Он спасава, само нас Он лечи од наших болести које по допуштењу Божијем долазе. Зато, речи старца Силуана упућене су и нама да у тешкоћама ум наш остане у молитви и богомислију.
      Господ је на крају приче о милостивом Самарјанину рекао законику: Иди, па и ти чини тако. И нама исто то каже. Све што знамо у Јеванђељу, све што смо научили и што нам је јасно, и ми да треба да чинимо тако како у Јеванђељу пише. Изговора нема. Можемо да помогнемо сваком онолико колико можемо. Можемо да се молимо за оне који су у болници, и да чинимо добро намењено за њих и њихово исцељење, на исцељење читавог света. Господу је све могуће. И зато док још имамо времена, потребно је да живимо у Истини, да живимо за Истину, а та Истина ће нас заиста ослободити. Данас славимо и апостола Матеја, цариника којег је Господ призвао и у његовом дому обедовао, поучавајући нас да не требају здрави лекара, него болесни.
      Епископ је беседу завршио благословом Божијим, свима који су данас били на евхаристијском сабрању, али и онима оправдано одсутним, као и болеснима у нади на оздрављење и спасење.
      У наставку, заједница се причестила спасоносном и животодавном Тајном Тела и Крви Христове.
       
      Извор: Епархија жичка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      За радио Светигору Митрополит је говорио о сусрету са Грчком кроз сјећања о светим Старцима, свом монашењу, рукоположењу, првој парохији.   Разговор водио протојереј Никола Пејовић.   Звучни запис разговора     Извор: Радио Светигора 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Педесетнице (силаска Светог Духа на апостоле), данас у недељу, 07. јуна 2020. године,Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, служио је Свету Архијерејску литургију у цркви Свете Тројице у Гроцкој.    Након Свете литургије, Патријарх Иринеј је служио Вечерње и призив Светог Духа, а потом је предстојао литији око храма. На крају, Патријарх Иринеј је са свештенством, кумовима славе и верним народом пререзао славски колач прослављајући храмовну славу.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије служио је данас, 30. маја, на празник Светог апостола Андроника и Јуније, Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда, гдје су синоћ враћене мошти Светог Арсенија Сремца, након што је у претходна два дана походио вјерни народ у Подгорици и Кучима.     На Светој архијересјкој литургији су саслуживали протосинђел Сергије, намјесник острошки, протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски, протојереј Илија Зекановић, парох Комана, Бандића, Загарача и Загреде, отац Пеђа Катанић, јерођакон Роман и ћакон Иван Црногорчевић, уз молитвено учешће сестринства ове свете обитељи и вјерног народа.   Митрополит је у чин чтеца произвео Недјељка Кнежевића а у току Литургије је крштена нова слушкиња Божија Арсенија чиј је кум био владика Амфилохије.   Након прочитаног јеванђелског зачала, подсјетивши на Христове ријечи “Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека и свијета”, Високопреосвећни Митрополит је казао да су то ријечи онога који је сјединио небо и земљу, Бога и човјека, и испунио домострој спасења па је земљу онебесио и обесмртио.   “Небеса је уселио у људску природу, самога себе као Сина Божијега јединороднога, да би човјек од смртнога бића, пролазнога, постао бесмртно, непролазно биће, да би задобио дар усавршавања у мјеру раста висине самога Христа”, казао је владика.   Даље је објаснио да је Христова мјера безмјерна и да је усавршавање у Христу безмјерни и безгранични напредак и усавршавање те да нема границе и да је тако и са човјеком и људском природом, која се вазноси на небеса и сједи са десне стране Бога и Оца.   “Онај који је у Христу је у Богу Оцу, и онај који иде за Христом иде јединим истинским и правим путем који открива и дарује живот и вјечну истину. То је оно што нам открива и дарује Господ, то је оно што добија своју поноћу у овом празнику кога прослављамо у Светом Вазнесењу Христовом”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије.   Митрополит је подсјетио да се Господ вазнео на небеса, претходно родивши се од Духа Светога и Пресвете Дјеве, поживевши заједно са нама, преобразивши се на Гори таворској и тим преображењем откривши Духа Светога животворнога, свјетлост вјечну и њоме обдаривши човјека, пострадавши ради нас и нашега спасења.   “Узео је крст на себе и послије тога васкрсао из мртвих, да би се јављао светим ученицима 40 дана и да би послије тога јављања пред њима вазнео се на небеса, потврдивши да ће Он остати заједно са њима до краја свијета и вијека, тиме што ће ми послати Духа Светога животворнога који ће их водити у сваку истину. И то је оно што примамо у Светој тајни крштења. Од мајке рођење је рођење за пролазни живот, а рођење Духом Светим и водом у Тајни крштења то ново рођење је рођење за вјечност и непролазност, за бесмртност.”   Честитајући крштење својој куми Арсенији, Архиепископ цетињски је нагласио да је она примила тај дар новога вјечнога рођења овдје поред ћивота Светог Арсенија. Добивши то име, како је казао, она је добила и благослов Светог Арсенија чудотворца, чувара ове светиње и душе нашега народа, наследника Светога Саве, који својим живим присуством овдје потврђује то јединство без прекида Цркве Божје у Христу. То јединство и силу јединственога Господа Оца и Сина и Духа Светога је, како је објаснио, примила и Арсенија у Светој тајни крштења и миропомазања, примивши печат дара Духа Светога животворнога.   “Онога Духа којим је рођен сам Господ и кога је Господ обећао својим ученицима, Цркви својој, и којега је подарио на Духовдан – Тројичиндан, а који је дошао по Његовом обећању послије Његовог вазнесења. Тако да ево још једна душа је пришла том Божјем дару и вјечном и непролазном Царству Божијем, примила квасац у себе бесмртнога вјечнога живота, новога рођења Духом Божјим и водом”, рекао је владика.   Заблогадаривши Господу који даровима вјечнога живота дарује човјека, Митрополит је истакао да је Господ обдарио људску природу тим даром вјечним вазневши је на небеса тиме што је сам сишао са небеса и вазнео човјека и људску природу. Обдарио је човјека вјечним и непролазним, бесмртним животом, у заједници својој –  Цркви, која је тијело Његово, “подаривши том тијелу душу а та душа Цркве Божије и оних који се крштавају јесте управо Дух Свети животворни”.   “Зато се и поклањамо Богу нашем и кршатавамо у име Оца и Сина и Духа Светога. И трудимо се да живимо овај кратки земаљски живот у Оцу и Сину и Духу Светоме примајући Њега и Његове Свете божанске дарове, испуњавајући Његове заповијести, ходећи за Њим заједно са светим пророцима и апостолима, светим Божјим људима, који су кроз вјекове служили Господу”, рекао је Митрополит Амфилохије.   Међу те свете људе спадају и Свети отац Арсеније, Свети апостол Андроник и Света Јунија, које данас прослављамо, као и сви свети у којима је диван Господ и у којима почива силом свога Духа животворнога, призивајући све људе и све земаљске народе у то вјечно и непролазно Царство своје.   “Зато читамо ово Јеванђеље гдје је Господи попевши се на Гору открио својим ученицима и рекао да иду и да крштавају све земаљске народе, све људе у име Оца и Сина и Духа Светога, и да их уче да испуњавају све оно што им је заповиједио. И тако се наставља то дјело Божије, дјело Цркве Божије, Христово дјело, кроз вјекове и овдје код нас и широм свијета и међу свим земаљским народима”, казао је на крају своје бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празник Светих Равноапостолних Кирила и Методија учитеља словенских прослављен је у недељу 24. маја 2020. године, у манастиру Светих Козме и Дамјана на Воденој Пољани код Нове Вароши. Божанском Литургијом предстојао је Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије, уз саслужење настојатеља ове свете обитељи архимандрита Теофила и ђакона Ивана Савића.   Звучни запис беседе   Говорећи о важности учествовања у светим богослужењима, а нарочито у Божанској Литургији, Епископ Атанасије је рекао: – На свакој Божанској Литургији примамо неизмерно богатство Божијих дарова. Причешћујемо се Господом, Његовим живим животом, Његовом крепошћу и Његовом мудрошћу. Тешко је набројати све те дарове које на Литургији примамо. Треба, између осталог, да знамо и то да недељама и великим празницима када учествујемо у Божанској Литургији, имамо могућност једног већег сазнања, бољег сагледавања стварности, сагледавања живота, разазнавања ствари и путева. То примамо сагледавајући и личности које прослављамо тога дана, затим читајући из Светог Јеванђеља, и апостолских посланица одређене текстове, одељке. Тако данас наша Света Православна Црква прославља оне који су Бога прославили на висок начин, равно апостолима, прославља апостолима равне Свете Кирила и Методија, учитеље свих православних Словена, и прославља Светог Никодима, Архиепископа српскога.   – Најштетнији, најубитачнији, најсмртоноснији вирус јесте грех, сваки грех. Од малог, почетног, до оног који се развио у велики. Сваки грех је смртоносан, јер грех се управо састоји у погрешном живљењу, а погрешно живљење је пре свега одвајање од Бога. Сваки грех од Бога одваја и зато води у смрт, јер је извор живота Бог. Он је живот, Он је светлост, Он је мудрост, Он је свако добро.   – Најважније је увидети да наше спасење, сваког човека, спасење човека у историји, спасење човечанства, зависи од љубави. Љубав је најважнија. Људи врло радо изговарају ту реч али уопште не улазе у смисао њеног садржаја. А Господ рече за себе: Ја сам љубав! а то је правилан, исправан начин живљења, то су здравље личности, то су здрави односи, исправни односи човека према Богу, исправни односи међу људима, односи у заједници… Способност давања себе другима, то је љубав. Да можемо даривати себе другоме, кроз служење другоме, помоћ другоме. Та способност, и то чињење то се зове љубав, то је љубав која је од Бога ушла у овај свет. Зато и кажемо да једино љубав спасава овај свет.   – Видите како је Господ дао себе за наш живот, распет на Крсту. И кажемо да је тај однос, такав, давањем себе, пружањем себе, у свет ушао са Христом. И Његови апостоли, први су се угледали на Њега, и Он их је послао по целом свету да такав однос проповедају и успостављају. И сви апостоли одрекли су се себе и свих својих удобности, и све своје време су дали служењу Христу, рекао је Епископ Атанасије сабранима.     Извор: Епархија милешевска

×
×
  • Креирај ново...