Jump to content
Guest - . . .-

Господ, животиње и њихово спасење

Оцени ову тему

Recommended Posts

Takvu Zemlju, u cinu Raja, Bog je prvobitno i stvorio. I to ne "smatraju ljudi". I svedocanstvo Otaca je takvo...

KOje je tvoje misljenje?

Моје је мишљење да је описа раја у Библији, као једног зеленог парка из кога теку ријеке и који је настањен животињама, само алегоријски приказ.

Што се тиче самог раја - живота будућег вијека, то не могу ни да замислим. Једино могу да замислим да од већег раја нема него бити у прусуству Бога живога. Када су апостоли свједочили Христовом преображењу на гори Тавор, толико им је било добро усљед доживљаја нестворене свјетолости која је исијавала из Христа показујући његово Божанство, да су они помислили да је добро да начине сјенице за Мојсија, Христа и Илију док су они разговарали.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Cega je to alegorijski prikaz?

Еденског врта у коме су Адам и Ева пребивали. Четири ријеке кој напајају рај, послушне животиње, дрвеће са свакојаким плодовима за јести, дрво познања добра и зла...све су то алегоријски прикази у причи која је требала да има поучни карактер, а не историјски извјештај

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pazi, ako sve zaboravljavamo, onda zabadava vaskrsenje, onda možemo i navek da umremo. Jer ako zaboravim sebe, onda ja više nisam ja, onda ću ja koji sam danas da budem mrtav. Ako mi umre majka ili ćerka, navek je otišla, jer sve ćemo zaboraviti i nećemo se setiti jedno drugog? Ne znam odakle dolazi ta nauka, ali ovo prvi put čujem. Zaboravićemo na bolove, na patnju, ali ovo možemo na razne načine da tumačimo, jer zaboraviti u ovom kontekstu znači preboleti. Ili čemu, po Jovanovom otkrivenju, Bog briše suze svakom čoveku po vaskrsenju ako ovaj sve zaboravi? Naime, ako se onaj ničega ne seća, nema ni razloga da plače. Ne bih ja rekao da ćemo da zaboravimo. Nego ćemo da se usavršimo, stećićemo viši stepen egzistencije, jednu novu, bolju, savršeniju prirodu. Time ćemo da razumemo, da shvatimo, time ćemo da se izlečimo, i imaćemo drugačije potrebe. Kad si žedan, popiješ vodu. Kad se napiješ vode, više nisi žedan pa i voda ti ne treba da je piješ. Tako je to sa potrebama. U budućem veku imaćemo novu prirodu i nove potrebe, i time ćemo da budemo u stanju da prebolimo i oprostimo svako zlo i svaku tugu koja nam se bila desila u ovome svetu. Ali zaboraviti, izgubiti pamćenje, ne, to ne mislim.

U vezi muškog i ženskog, rečeno nam je da ćemo da budemo kao anđeli, ali ne da ćemo da budemo anđeli. Rečeno je da neće da bude braka, a brak je zakon, jedan ugovor pred ljudima, i brak nije uvek razumeo da se ljudi uzimaju u slobodi i ljubavi. Sveti Vasilije govori da je kraj Božijih zapovesti život večni. Da li ovo znači da u budućem veku smemo da ubijamo, da lažemo, da varamo, da otimamo i da mrzimo na Boga? Ili se misli da je Božija zapovest jedan zakon prema kojim trebamo da se upravljamo, a u budućem veku neće nam biti potreban zakon pošto ćemo sami po svojoj prirodi da ispunjavamo zakon? Postoji li zakon da se hranimo? Ne. Nego kad smo gladni, uzmemo i jedemo. Ovo nam je priroda. Ne zaboravimo, i Adam i Eva stvoreni su kao muško i žensko, nisu stvoreni kao hermafroditi. Bezbračnost koju pominje Hristos u odgovoru sadukejima može da znači da više neće da bude seksualnosti, ali može isto da znači da ćemo se, oni koji budu hteli, usavršiti u seksualnosti i u ljubavi, i dvoje će da budu savršeni par, ali pošto je brak ljudski zakon oni neće da budu u braku iako će da žive u braku, ali po svojoj prirodi. Svakako, oni koji bi se odlučili, u takvom slučaju, odluka bi im bila definitvna, znači ne bi se rastajali.

Ма какво губљење памћења. Губљење памћења је поменула синергија. Нисам то рекао већ да ће се начин односа у есхатону изгубити какав смо имали овдје на земљи. То не подразумијева губитак памћења већ утврђивање у односу који не познаје синовство или очинство будући да смо ми сви дјеца Божија. У чему се ти од своје мајке или оца или дјетета док сте заједно на литургији разликујеш? Ни у чему. Кад се узме још и то да о васкрсењу нема старосних разлика, онда долазимо до тога да односи какве познајемо на земљи, а које произвиру из мајчинства, очинства или синовства нестаје у есхатону. Ми на земљи више наших осјећања и интиме поклањамо родитељима, браћи и сестрама, дјеци и тако даље него комшијама или тамо некога кога уопште нез намо. У есхатону нема разлика. По предању чак ми ћемо сви да васкрснемо са изгледом и стасом који одговара Христовим годинама, дакле старци, мала дјеца, средовечни људи сви ћеваскрснути тијелима налик Христовом. Кад станеш поред оца који изгледа слично теби, и кад станеш поред неког тамо православног јапанца, по чему ћеш то више љубави изражавати према земаљском оцу него према том јапанцу?

Ја тако стичем утисак да неки људи схватају рај, рај у коме ће људи бити раздељени на локалне заједнице онако како су живјели на земљи, и да ће о васкрсењу живјети у рајским кућицама са осталим члановима својих породица и својим драгим кућним љубимцима које ће изводити у шетњу рајским стазма.

Ово је погрешна концепција раја.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да се мало нашалим :

Ако неће бити ни мушко ни женско , ни Јудејина ни Грка , него ће сви бити једно , како онда да буде кучета и мачета ?

И ако мислите да ће и кучићи и мачићи ући у рај , какво то једно ми можемо бити са њима ?

:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

to ne znaš

молим?

Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.

Галатима посланица, глава 3, стих 28

3,28

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Galatima/Galatima03.htm

Обукавши се у Христа, ви сте се обукли у новог човека, вечног човека - Богочовека: Он људе благодаћу претвара у богољуде; Црква је Његова божанска радионица, у којој се људи светим тајнама и светим врлинама прерађују у благодатне богољуде: сви постају синови Божји, и међу собом света божанска браћа. "Нема више Јеврејина ни Грка; нема више роба ни слободњака; нема више мушкога рода ни женскога: јер сте сви ви једно у Христу Исусу". У Богочовеку Христу све земаљске разлике што су међу људима нестају; људи се онебесују, обожују, обогочовечују, охристовљују, и за хришћане Господ Христос постаје све и сва у свима њиховим видљивим и невидљивим световима. Што је Његово, то је њихово: Његов ум - постаје њихов ум (ср. 1. Кор. 2,16), Његова душа - њихова душа, Његова савест - њихова савест, Његова воља - њихова воља, Његова истина - њихова истина, Његова правда - њихова правда, Његова љубав - њихова љубав, Његов живот -њихов живот, Његова смрт - њихова смрт, Његово васкрсење - њихово васкрсење, Његово вазнесење - њихово вазнесење, Његово Царство - њихово Царство, Његов рај - њихов рај, Његова вечност - њихова вечност, Његово блаженство - њихово блаженство. А све то хришћане духовно и благодатно уједињује у једно тело, у један организам, у једну Цркву: у њој сваки живи у свакоме и са сваким, сваки живи за све и за свакога, сваки осећа себе собом у свакоме и у свима: једно срце, једна душа, једна савест (ср. Д. А. 4,32; 1. Кор. 10,17; 12,12-27; Рим. 12,5; Еф. 3,18); сви једно у Христу Исусу, и стога сви једно међу собом, и један у другоме, сваки у свакоме, и сви у свакоме. У Христу престаје све што је "по човеку", и настаје све "по Богочовеку": и вредности и мерила и стварности и мисли и осећања, све бива по Богочовеку, ништа по човеку. Отуда у Христу и небивало и невиђено јединство рода људског, јединство остварено без насиља и принуда, добровољно и благодатно: богочовечанско јединство, и богочовечански ред и поредак. Јер ту је увек и у свему: на првом месту Бог, па човек; никад обратно, и никад човек без Бога. Живећи у Богочовечанском организму, телу Христовом, Цркви, људи саборнизирају и своје душе и своје савести и своја срца и своје мисли, те живе и делају из те саборности, из тог богочовечанског свејединства, и расту један са другим и један кроз другога, сваки кроз све и сви кроз свакога, заједно "са свима светима" растући сваки у човека савршена, у меру раста висине Христове (Еф. 3,18; 4,12-13; 1,22-23; Кол. 1,24-28). Ми се сви крстимо у једно тело, били Јевреји или незнабошци, били робови или слободњаци, и сви постајемо једно тело, које је Црква; тако смо тело Христово, и уди међу собом (ср. 1. Кор. 12,13.20.27). У Цркви нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос - τὰ πάντα καὶ ἐν πᾶσι Χριστός (Кол. 3,11): Христос све у свачијој души, све у свачијем срцу, све у свачијој савести и животу и мислима и осећањима и хтењима, све у свима световима и бесмртностима и вечностима.

читај тумачење од 12. стиха :)

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Tumacenje_prve_poslanice_Korincanima/12.htm

Share this post


Link to post
Share on other sites

Животиње немају удио у животу будућег вијека као ни биљке, ни камење нити вода нити ваздух, ни гравитација, нити електромагнетизам, нити свјетлост...... То да ће и животиње и биљке васкрснути настаје из помисли да ће будући живот имати налик садашњем, а све нас ће "одозго" посматрати Бог и смјешкати нам се и освјетљавати нас својом нестрвоеном таворском свјетлошћу. А ми ћемо се играти са својим псићем на ливади, води ти га у шетњу (неће бити потребно носити кесу за каку јер неће какити, нити поводац да се отме јер ће бити послушан, нити брњицу јер неће уједати) и након што обавимо шетњу, и оставимо пса кући, ићи ћемо на "вечерњу службу" гдје ће као и на свим другим службама, овај пут присутни Бладика бити Христос лично...

Живот будућег вијека не може ни да се замисли. Јер је речено да Бог дарује онима који Га љубе, оно што око не видје, нити ухо чу, нити до срце допре. Сав видљиви свијет чека свој преображај, па тако и сва материја ће добити нову форму постојања. Човјек као круна Божанског промисла израња из читаве материје и као миркокосмос у коме се преламају сви пријашњи и будући свјетови, микрокосмос кога је Христос вазнео на небо да пребива са десне стране Оца, једина је форма чији залог имамо да ће бити таква каква јесте...све остало можемо само да додајемо својој машити, али не видим која користи има од једног псића, акваријумских рибица или змије у терарујуму, у будућем вијеку гдје централно мјесто заузима созрецање и доживљавање истинитог Бога.

то што није словесно остало сем нас не значи да човек нема однос човека са Богом преко те бесловесне или несловесне творевине, јер та иста љубав може да се пројави и преко творевине до Бога, или обрнуто.

све је то под Богом, Божјим Духом створено и према томе неодвојиво од човека.

знамо да се Бог не каје за учињено и даровано, али не знамо да ли ће, и како, бити трансформисано, и да ли ће.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zašto sozrecanje i doživljavanje istinitog Boga ne bi značilo da se igramo i sa našim psićima? Kako zamišljate zajednicu sa Bogom, da ćemo da budemo kao trava na livadi koja stoji samo upravo i, poput narkomana kad sebi dadne dozu herojina pa je u delirijumu, zeva u nekakvu svetlost? Pa nije nas Bog za ovo stvorio, nego da budemo savršena bića, u telu, u materiji, jer u telu ćemo da vaskrsnemo, nećemo da budemo duhovi ili neke energije..

Nismo mi potrebni Bogu. Bog je sam sebi dovoljan i niko ga nije video, ni sami anđeli nisu ga ikad videli, jedino sin jedinorodni, on vidi Boga. Ali nas je Bog opet stvorio. Koji bi to razlog bio što nas je Bog stvorio? Možda da živimo, da budemo, da egzistiramo..? Jer Bog je život, pa normalno je da život stvara život. I tako smo mi nastali, da živimo. Ali Bog hoće više od nas, ne samo da živimo nego da budemo i savršeni, da živimo u ljubavi i bez zla. Ali i da imamo slobodu. I ovo savršenstvo ja ne razumem da ćemo da budemo kao trava koja se uzdiže k suncu, ne.. Nego ćemo da budemo bogovi, a Bog naš stalni pratilac u našem savršenstvu i ljubavi. Bićemo svojstvena bića, individualna, ali opet neprekidno zajedno sa Bogom, imaćemo svoju prirodu, ali će i Božija priroda da bude deo naše prirode i mi istovremenom deo Božije prirode. Imaćemo svoje misli, svoju volju, svoj um, nećemo da se utopimo u neku zajedničku masu i da nestanemo kao ličnosti, i imaćemo svoje telo, individualno i po izgledu lepše od svakog tela koje je ikad postojalo na zemlji. Ono, što nas čeka, to ne može da se opiše rečima. Kad bi samo delić videli od onoga što nas čeka, mi ne bi mogli da izdržimo ni tren od života na ovome svetu od čežnje za ono što je za nas pripremljeno. Ili ko od vas nije jeo tri dana i onda mu se donese lepa hrana i stavi na sto, a on kaže: Ah, ne žuri mi se, mogu i sutra da jedem..? Ali još nam nije vreme da krenemo, jer moramo još da se učimo i da se pripremamo na ovome svetu, u ovoj našoj sadašnjoj prirodi; i zbog toga samo ponešto čujemo od budućeg veka. Niti nam je dozvoljeno da krenemo ranije nego kao što je određeno. Ne treba niko da sumnja u divotu i blaženstvo budućeg veka.. I da onda poželi svog psića ili svoju macu, ja ne sumnjam da neće da bude tako. Hristos je lepo rekao: "Vratite se i budite kao deca. Ako ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko!" Ovo ne znači da budemo detinjasti, naprotiv, nego da imamo tu iskrenu i milostivu dušu kao deca što znaju da je imaju, dopunjeno sa znanjem, zrelosti i odgovornosti odraslog.

како ниси потребан Богу, то би значило да је Бог индиферентан, да Га боли уво за творевину, словесну или не.

љубав не постоји без односа а Бог се не каје за творевину.

Стварањем је Бог разделио своју непотрошну љубав а ми нисмо играчке за играње јер имамо слободну вољу, али и одговорност.

зло је само одсуство љубави, не постоји дуалитет.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne razumem potrebu ove teme prica se o spaselju zivotinje koje nemaju dusu i nisu sveste od cega da se spasu?

зато што не разумеш да је остатак творевине повучен у смртну природу Адамовим падом, којем је дата одговорност и власт над њом.

кад се Адам, метафорички речено, човек преко васкрслог Богочовека, врати у првобитност плана шта мислиш шта ће се десити са остатком творевине?

антропоцентризам није део Цркве.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja ću pre poverovati da moja stolica ima dušu nego da životinje nemaju. Samo je njihova duša čistija od ljudske, valjda zato ti je to nepojmljivo

човек је тај који квари душу животиње, исто колико и своју.

ми смо створени са вишом и непоквареном душом, па својим утицајем и кваримо творевину тако да творевина и не може да буде боља од нас, може само равна по штроки да нам буде, али не и словесна.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zivotinje nemaju dusu i one ne odlaze nigdje njih Gospod ozivljava.Zivotinje ne poznaju grijeh niti ga cine,osjecaju patnju ali i srecu,zivotinje svaki dan slave Gospoda na jeziku koji mi ne razumijemo evo primjera:Ako ste se ikada nocu nasli u prirodi mogli ste da cuje te sa svih strana razne zvukove zivotinja,to je vecernja sluzba Bogu stvoritelju! Kada je Gospod stvorio Adama i zivotinje nije ih bio stvorio da ih Adam tj,covjek jede vec da budu prijatelji Adamu i sve su ga zivotinje slusale i voljele.Ali kada je Adam zgrijesio i bi istjeran iz raja zemaljskog te iste zivotinje su htjele da ga rastrgnu jer su zivotinje osjecale grijeh Adamov i udaljavanje od Boga.Tada covjek tj,Adam pocinje da jede meso i da ih lovi a do tada Adam i Eva su bili vegetarijanci.

али то није словесна служба, према томе нема уздизања природе, нити утицаја на човека.

пријатељство означава недостатак непријатељства и љубав, а не однос који може бити словесан.

оног тренутка кад је Адам пао, творевина се окренула против свега што је човек и Бог, јер зависи од човека.

Адам и Ева су до Пада били вегетеријанци, после су потомци у Старом Завету добили одређене инструкције за јело и пиће, а од Новог Завета је све благословено јести. не може се парцијално гледати Божја Заповест, а Стварање још није завршено јер се и данас бебе рађају и звезде настају.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Светом архијерејском Литургијом у храму Светог оца Николаја у Доњем Милановцу началствовало је Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Иларион уз саслужење свештенства борско-поречког намесништва.     Након Литургије и ломљења славског колача владика Иларион је поучио сабрани народ својом архипастирском беседом нагласивши велико молитвено заступништво Светог Нектарија Егинског као чудотворца и помагача у најтежим облицима телесних и духовних обољења које сналазе данашњег човека. Тиме је дао подстрек и подсетио да треба умножити пост и молитву како бисмо пребродили сва искушења која нам се чине да су нерешива. Господ кроз своје угоднике и светитеље даје утеху, оздрављење и спасење свакоме човеку који тражи помоћ, додао је Преосвећени владика.   Честитајући празник и благословивши поверену му паству, наш Епископ је наставио ову празничну радост уз трпезу љубави у парохијском дому са својим свештенством, председником општине Мајданпек г. Драганом Поповићем, директором ХЕ ,,Ђердап 1“ из Кладова, директором националног парка ,,Ђердап“ и са црквеним одбором доњомилановачке парохије.     Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
    • Од Логос,
      Протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, служио је свету Литургију у недељу 12. по Педесетници, 8. септембра 2019. године, у Алмашком храму у Новом Саду, уз саслужење братства наведеног храма.     Ићи за Христом не значи ништа друго него ићи са Њим заједно на Голготу, узети свој крст, узети оно што нам – по милости и доброти Божјој – овај живот доноси и без роптања поћи за Христом. Проживети своју личну голготу заједно са Њим, али надајући се и верујући да нас чека Васкрсење, спасење и живот вечни, навео је архијерејски намесник новосадски први, беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи.   Прота Миливој је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја о пензионисању протопрезвитера Славка Ћирина, донесену на основу испуњених услова за пензионисање. Према речима архијерејског намесника новосадског првог, до постављања новог пароха – досадашњу парохију оца Славка привремено ће опслуживати протопрезвитер Бранко Вујиновић, настојатељ Алмашког храма.      Извор: Инфо служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Дана 11. августа 2019. године, у недељу осму по Духовима, прослављен је јубилеј 100 година од освећења храма. Том приликом Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ шумадијски Г. Јован са свештеницима Епархије шумадијске. Међу свештеницима који су саслуживали Епископу Јовану су били и пензионисани свештеници, који су били пароси у Лапову, и то протојереји-ставрофори Србољуб Марковић и Миленко Стикић.   Звучни запис беседе     Мноштво народа је дочекало свога Епископа у порти, а затим је освештан фрескопис, који је осликао фрескописац Драган Милојевић из Баточине. Осим свештеника, Епископу Јовану су саслуживали и протођакон Иван Гашић, као и ђакони Стеван Илић и Немања Стојковић.   На Светој Архијерејској Литургији одговарао је црквени хор "Опленац" из Тополе под руководством диригенткице Марије Ракоњац.   Храм Свете Параскеве у Лапову сазидан је између 1910. и 1912. године на иницијативу тадашњег српског Митрополита Димитрија. На месту на ком је сазидан храм, пре тога је порушена брвнара, која је саграђена 1827. године за време књаза Милоша Обреновића који је био и њен ктитор. Међутим, због Балканских ратова, а затим и Првог светског рата, црква је освештана тек седам година касније од стране Митрополита Димитрија и то 26. јула 1919. године по старом календару, на празник познат у народу као света Петка Трнова.   После прочитаног Јеванђеља Преосвећени Владика Јован је одржао пригодну беседу присутним верницима Лапова и околине рекавши да пред Бога не можемо изаћи ако се нисмо сабирали у храму у име Божије. Наши преци у овоме храму су се сабирали годинама и упућивали своје молитве Господу. Христос каже да прво иштемо Царство Божије, а све остало ће се додати. Прво треба мислити о души, па о телу, јер обоје је од Бога. Данашње Јеванђеље нам дивно сведочи о томе. Нити смо само душа нити смо само тело и обоје треба хранити, али треба знати чиме се храни једно, а чиме друго, нагласио је Епископ Јован. Души не треба ни јело ни пиће, али зато то треба телу. Душа човека је боголика и богочежњива. Ако затрпамо душу овоземаљским животом изгубићемо је. Господ је са пет хлебова и две рибе нахранио 5.000 људи. Прво им је нахранио душу, а тек потом тело. Ако тело хранимо, а душу не онда то није добро. Свети апостол Павле каже да Духа Божијега не гасимо у себи, а он се гаси нехришћанским животом и неделима. Ми хришћани имамо извор и хлеба и воде, а то је Христос, даље је нагласио Владика шумадијски. Причешћем се хране и душа и тело и цело наше биће, а нашим причешћивањем ми подстичемо и друге да се причешћују. Ми људи лако просипамо речи, али те речи тешко претварамо у дела. Епископ Јован је даље нагласио да се из сваке речи Христове храни цело човечанство. Господ је дошао да људе нахрани духовном храном. Ми смо сажаљиви према другоме човеку, али нико није тако сажаљив као Господ.   Затим је Епископ шумадијски Јован благословио све присутне нагласивши да је до сад преко 11.000 Литургија одслужено у храму подигнутом светој Параскеви.   После одслужене свете Литургије на којој су се причестили сви присутни свештеници као и велики број верника, уследила је свечана академија на којој су учествовали академик Матија Бећковић, КУД “Лапово” под руководством Дејана Петровића, црквени хор при храму Свете Параскеве “Свети Јован Дамаскин” којим диригује Дејана Банковић, књижевник Јовица Николић, као и етно састав “Ступови”. Иако су сви учесници академије били на висини задатка, нарочито треба нагласити богонадахнуто учешће академика Матије Бећковића који је својом беседом изазвао спонтане аплаузе свих присутних. У оквиру прославе је организована и изложба старих црквених богослужбених књига и предмета, као и ликовни радови локалних уметника Лапова.   Потребно је нагласити да је поводом овог великог јубилеја за Лапово и храм Свете Параскеве написана споменица коју су писали следећи аутори: мр Небојша Ђокић, др Момчило Исић, Оливера Думић, др Иван Бецић, протонамесник Горан Живковић, протојереј Саша Антонијевић и Дејан Радисављевић, а краће прилоге су написали и диригентица црквеног хора Дејана Банковић, протонамесник Дејан Шишковић и ђакон Марко Арсенић.   Споменица се бави историјатом храма Свете Параскеве и Лапова, али и утицајем храма на духовни живот становника овога места. Такође у њој можемо наћи биографије свештеника који су ту служили, као и оних који су пореклом одатле. Обрађена је и црквено-уметничка страна храма, историјат околних манастира, као и богомољачки покрет, јер је Лапово било један од центара тог покрета. Протојереј Саша Антонијевић је у оквиру споменице написао прву биографију познатог свештеника, проте Живана Маринковића, који је службовао у Лапову, а касније био ректор Богословије "Светих Кирила и Методија" у Призрену.   На крају овог великог јубилеја је уследила трпеза љубави у шатору постављеном у дворишту основне школе “Светозар Марковић” за све присутне која је употпунила овај велики дан пун духовне радости у Лапову.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      У понедељак, 5. августа 2019. године, када наша Света Црква прославља свете мученике Трофима и Теофила, који су пострадали за време цара Диоклецијана, Њеогово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве на Аеродрому. Понедељак је дан када прослављамо небеске бестелесне силе, како им певамо у тропару: “Војсковође небеских сила, непрестано вас молимо ми недостојни, да нас вашим молитвама заштитите”... дан када је Господ започео стварање читаве твари.   Звучни запис беседе   Преосвећеном су саслуживали оци: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, јеромонах др Амвросије Весић, јереј Иван Антонијевић, и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су г-дин Милош Коцић и Влада Степовић.   У јеванђељу по Матеју (16,1-6), Христос говори апостолима да се чувају квасца фарисејског и садукејског. Следећи традицију хришћанских сабрања Преосвећени је протумачио прочитани одељак из Писма. Фарисеји и садукеји су тражили знак од Христа да би веровали у њега. Ове речи у Писму као да одговарају појединим данашњим хришћанима који кажу: “Када би неко дошао са онога света да нам каже како је тамо, да ли су видели Бога, па би онда они и на такав начин поверовали”. Ти исти хришћани када би им неко из мртвих устао и казао да постоји живот после смрти, они би некако поверовали у њега. То је браћо и сестре само изговор таквих људи који имају слабу веру. Онај ко има слабу веру тешко му је да поверује у све, и у Бога и у чуда Божија. Господ је много чуда учинио да би људи кроз та чуда припремао људе за та духовна чуда. Преосвећени се докатао и појаве чуда Божијих: “Најмногобројнија чуда престају бити чудесна ако их човек посматра оком злоће и пакости, како су то управо чинили фарисеји и садукеји. Око злоће и пакости су као два ђавола која не дају да у Исусовим чудесима човек види чудотворца”. Ако тај духовни вид је сакривен од човека, он не може да поверује у чудеса Божија. Зато и ови фарисеји и садукеји, траже знак са неба. А Господ каже: “Овом роду ће се дати знак Јоне пророка”. Ми хришћани који верујемо у Бога, Цркву, свете оце који су нам све тако објаснили, просто се питамо да ли човеку треба већи знак од Господа нашег Исуса Христа, јер је Господ са неба сишао, и зато ови траже да им покаже неки знак са неба. Они не могу да схвате да је сам Бог са неба сишао и све што је сишло са неба то је на наше спасење сишло. Зато човек све на овоме свету што види, треба да види као знак неба. Да види парче неба, и ко у Христу не види Бога ни небо, неће га видети нигде, па ни на небу. Ако Бога не гледамо срцем својим, душом својом, мислима својим, вером својом, онда где ћемо да га видимо? Где ћеш да га видиш ако Га не осећаш у себи? Видећеш Бога и чудеса Божија онолико колико осећаш Бога у себи и верујеш у њега. Ако погедамо целу земљу, зар то није управо знак неба? Зар не живи све на њој за небо? Дакле, браћо и сестре, да ми не тражимо више него што нам је дато. Свети ап. Павле каже: “Немој скидати завесу, иди до ње докле ти је дато”. Нама је дато сасвим довољно да познамо Бога. Како се каже у Старом Завету: не може човек видети лице Божије и остати жив. Све има своје време, али зато време треба да искористимо за спасење наше. Да употребимо време за тај сусрет са Богом. Када се сретнемо са Богом све ће нам се објаснити и постаће опипљивије. Како да нам постане опипљивији Бог ако не верујемо у апостолске речи? “Што очи наше видеше и руке наше опипаше тога вам Бога ми проповедамо”. Будимо задовољни са свим оним колико је нама откривено и о Богу и о знаковима, и то ће нам бити довољно. Ништа од тога нећемо видети ако немамо вере, и још посебно, ако веру не претварамо у дела. Нека нам Господ помогне да живимо вером у Бога, Цркву, и кроз Јеванђеље.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа Цетињског, Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, и ове године одржавају се суботом духовне вечери у Горњем Манастиру Острогу. У суботу 14 јула у 19:00 часова предавање је одржао протојереј Драган Пешикан на тему ”Спасење као светотајински живот у Цркви”

       
      Извор: Манастир Острог

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...