Jump to content
Guest - . . .-

Господ, животиње и њихово спасење

Оцени ову тему

Recommended Posts

Биће то прелијепо. Пси се неће лињати, нећете их морати хранити, неће бити потребе да пазите да не запрља каком рајске стазе док их будете водили у шетњу, неће бити потребе да их вакцинишете, неће бити бојазни да ће неког ујести...тако да ће и власници питбултеријера коначно моћи да имају своје љубице без бојазни да ће им бити одузети јер су некога крваво напали.

Него, јели неко размишљао шта ће бити са осталим псима који нису били у ничијем власништву? Да они неће бити смјештени у неку врсту "рајске кафилерије"?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Oni će biti udomljeni kod rajskih ljudi :)

С обзиром да је било мнооого паса кроз историју...изгледа ће онда свака рајска кућа имати можда по једног или више паса као љубимаца.

Међутим имају и мачке као љубимци, па ће тако и мачке бити распоређене у сваку кућу. Исто тако и патке и гуске и кокоши које су држане на имању и неки људи су их волели као љубимце биће такођер распоређене по приватним рајским кућама. Вјероватно и коњи, говечета, те козе и овце неће такођер бити мимоиђене.

У Азији се у појединим дијеловима земље држе тигрови као љубимци, исто као и слонови. Вјероватно ће и они бити исто тако удомљени. Овај пут слонови неће бити кориштени да се носе дебла и тежак терет него ће просто јести рајске траве, а њихови власници ће их водити у шетњу и јахати их.

Саами народ је читаве крде Ирваса држао као приватно власништво...Ваљда ће и они исто тако бити поново са својим слатким ирвасима.

А да тешко нама када нас свиње које смо поклали и пропустили кроз наш дигестивни систем у виду кобасица и сланина....свиње ће нам бити судије...нарочито ако се испостави да нисмо добро правили крвавице или смо их товили лошом храном па из тога добијали сапуњасте сланине.

Нема рај има да буде прави зоолошки врт :).

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ša' me boli uvo,ja sam i onako stočar,ako se budem spasio,odgovaraće mi zoovrt oko mene :D

Ти си у предности, твоје високо образовање има и небеске квалификације. :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Molim vas, nemojte zeke da zaboravite! Ja bez moje Koko (Coco Chanel) ne idem nigde! Pa ko će onda da mi gricka kablove xD ?

Ма само смо побројали оне основне, али с обзиром да ће о васкрсењу све животиње постати умиљате и послушне, биће ту мјеста да се удоми једно пар трилијарди пацовчића и мишева који су икад бивали на земљи. Треба и ту да се нађе кандидата. А ко ће да удоми једно пар зилиона глисти, црва, паукова, шкорпиона, мува, комараца, жохара итд...о том потом. Извлачићемо сламке.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не знамо како ће изгледати и да ли ће постојати јединке животиња, не знамо ни шта ће с нама бити, отприлике знамо само да ће цело Постојање бити преображено, дакле не само животиње већ и нежива твар...

Еdit: Ово је за тему, није одговор на Ивицино питање.

Измењено од angst

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Питање јесте занимљиво , али мислим да је погрешно постављено .

Није дакле поента приче да ли ће се животиње и друга жива бића спасити већ да ли ће постојати у царству небеском које долази ?

Само се човек може спасити и теоријски постоји могућност и за пале анђеле да се спасу малчице је друкчије у пракси.

Спасава се онај коме треба спасење да не би пропао и ошо у геону.

Животињама није нужно спасење пошто за њих категорија греха не важи јер нису словесна бића, још мање за биљке које немају никакву вољу да чине.

Ево док ја ово пишем ши цу који ми је у кући јури моју папучу и баца је горе доле и трчи из кујне у собу па назад , шкеври , лаје, режи на папучу и то зато што осети (благухани) мирис мој на папучи а све зато што нећу да се играм са њим , тако он мени показује да је љут на мене јербо нећу да се играм са њим.

Значи псић је љут, али да ли ће и њега васкрснути Бог ?

Мислим да је најбоље питање/одговор дао Моцарт, а то је какав је однос других живих бића према Богу , дакле њихов словесни однос.

Па никакав, немају га.

Што не значи да нема Бога.

Него просто животиње немају свест ни о себи а камоли о Богу.

Али имају некакве осећаје , инстинкт рецимо.

Дакле некакав однос животиња и других бића према свом Творцу постоји али он није логосан, као код човека.

То опет не значи да Бог не цени животиње.

Један светитељ вели да не би требали да једемо месо животиња јербо су она наша браћа.

Ово је мени у први мах звучало као неки хиндуизам, а после сам размишљао и видим да је у праву.

Какав је однос светитеља према животињама и биљкама , томе слично је најближе однос Бога према истима.

А светитељи веле животиње и биљке немају вечну душу.

Е сад овде долазимо на једну типичну ЖРУ-оску наизглед контрадикторност.

Наиме било је тврдњи овде да ни човек нема вечну душу.

Тачније да има душу која је по природи пропадљива али по благодати вечна.

Исто тако и животиње и биљке имају душу која је створена дакле пропадљива, једино они немају ту "срећу" да им душа по благодати може бити вечна.

И то је основна разлика између њих и нас.

Стога ако Бог у Царству Небеском и подигне неке нове облике живих бића или обнови палу природу са све животињама и биљкама или барем оним животињама и биљкама које су подобне за Царство Небеско (дакле никако тираносауруса рекса или биљку месождерку) то ни у ком случају неће бити исте оне животиње и биљке које смо ми познавали у нашем животу.

Или ће можда бити баш оне и то због нас самих.

Не знам , логички је да неће бити пошто немају вечну душу.

Ја лично мислим да у Царству Небеском неће бити ни биљака ни животиња, већ тако неки свемирски бродови , васионска пуста пространства и велика тишина.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Живот свих животња, као и биљака зависи од природних процеса и физичких закона.

Једино човјек може да се изузме од физичких закона за које је дјелимично везан, и да својом креативношћу, интелигенцијом и когнитивним способностима издигне себе изнад природе.

Због тога ће само човјек да васкрсне у свом физичком тијелу, док ће сва природа да буде преображена, на који начин нама то није познато. Ако је читав свемир могао бити сажет у једну инфинитезмалну бесконачну тачку, зашто онда сав видљиви свемир не би могао добити потпуно нов облик које служити сврси живота који одговара есхатолошком стању, а никао стању које има везе са нашим опажањем света.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

dodala bih moje viđenje,da su životinje drugačije od nas,nemaju potrebe da poste i da se ispovedaju i posmatram ih kao "parče energije" samog boga,koji ih je spustio i ponovo će ih vratiti u prvi oblik.hoću reći nema suda za njih kao za nas.možemo nazvati to i dušom,ali mislim da nisu isti.zato nas tako dobro osete i prepoznaju...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Педесетнице (силаска Светог Духа на апостоле), данас у недељу, 07. јуна 2020. године,Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, служио је Свету Архијерејску литургију у цркви Свете Тројице у Гроцкој.    Након Свете литургије, Патријарх Иринеј је служио Вечерње и призив Светог Духа, а потом је предстојао литији око храма. На крају, Патријарх Иринеј је са свештенством, кумовима славе и верним народом пререзао славски колач прослављајући храмовну славу.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије служио је данас, 30. маја, на празник Светог апостола Андроника и Јуније, Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда, гдје су синоћ враћене мошти Светог Арсенија Сремца, након што је у претходна два дана походио вјерни народ у Подгорици и Кучима.     На Светој архијересјкој литургији су саслуживали протосинђел Сергије, намјесник острошки, протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски, протојереј Илија Зекановић, парох Комана, Бандића, Загарача и Загреде, отац Пеђа Катанић, јерођакон Роман и ћакон Иван Црногорчевић, уз молитвено учешће сестринства ове свете обитељи и вјерног народа.   Митрополит је у чин чтеца произвео Недјељка Кнежевића а у току Литургије је крштена нова слушкиња Божија Арсенија чиј је кум био владика Амфилохије.   Након прочитаног јеванђелског зачала, подсјетивши на Христове ријечи “Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека и свијета”, Високопреосвећни Митрополит је казао да су то ријечи онога који је сјединио небо и земљу, Бога и човјека, и испунио домострој спасења па је земљу онебесио и обесмртио.   “Небеса је уселио у људску природу, самога себе као Сина Божијега јединороднога, да би човјек од смртнога бића, пролазнога, постао бесмртно, непролазно биће, да би задобио дар усавршавања у мјеру раста висине самога Христа”, казао је владика.   Даље је објаснио да је Христова мјера безмјерна и да је усавршавање у Христу безмјерни и безгранични напредак и усавршавање те да нема границе и да је тако и са човјеком и људском природом, која се вазноси на небеса и сједи са десне стране Бога и Оца.   “Онај који је у Христу је у Богу Оцу, и онај који иде за Христом иде јединим истинским и правим путем који открива и дарује живот и вјечну истину. То је оно што нам открива и дарује Господ, то је оно што добија своју поноћу у овом празнику кога прослављамо у Светом Вазнесењу Христовом”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије.   Митрополит је подсјетио да се Господ вазнео на небеса, претходно родивши се од Духа Светога и Пресвете Дјеве, поживевши заједно са нама, преобразивши се на Гори таворској и тим преображењем откривши Духа Светога животворнога, свјетлост вјечну и њоме обдаривши човјека, пострадавши ради нас и нашега спасења.   “Узео је крст на себе и послије тога васкрсао из мртвих, да би се јављао светим ученицима 40 дана и да би послије тога јављања пред њима вазнео се на небеса, потврдивши да ће Он остати заједно са њима до краја свијета и вијека, тиме што ће ми послати Духа Светога животворнога који ће их водити у сваку истину. И то је оно што примамо у Светој тајни крштења. Од мајке рођење је рођење за пролазни живот, а рођење Духом Светим и водом у Тајни крштења то ново рођење је рођење за вјечност и непролазност, за бесмртност.”   Честитајући крштење својој куми Арсенији, Архиепископ цетињски је нагласио да је она примила тај дар новога вјечнога рођења овдје поред ћивота Светог Арсенија. Добивши то име, како је казао, она је добила и благослов Светог Арсенија чудотворца, чувара ове светиње и душе нашега народа, наследника Светога Саве, који својим живим присуством овдје потврђује то јединство без прекида Цркве Божје у Христу. То јединство и силу јединственога Господа Оца и Сина и Духа Светога је, како је објаснио, примила и Арсенија у Светој тајни крштења и миропомазања, примивши печат дара Духа Светога животворнога.   “Онога Духа којим је рођен сам Господ и кога је Господ обећао својим ученицима, Цркви својој, и којега је подарио на Духовдан – Тројичиндан, а који је дошао по Његовом обећању послије Његовог вазнесења. Тако да ево још једна душа је пришла том Божјем дару и вјечном и непролазном Царству Божијем, примила квасац у себе бесмртнога вјечнога живота, новога рођења Духом Божјим и водом”, рекао је владика.   Заблогадаривши Господу који даровима вјечнога живота дарује човјека, Митрополит је истакао да је Господ обдарио људску природу тим даром вјечним вазневши је на небеса тиме што је сам сишао са небеса и вазнео човјека и људску природу. Обдарио је човјека вјечним и непролазним, бесмртним животом, у заједници својој –  Цркви, која је тијело Његово, “подаривши том тијелу душу а та душа Цркве Божије и оних који се крштавају јесте управо Дух Свети животворни”.   “Зато се и поклањамо Богу нашем и кршатавамо у име Оца и Сина и Духа Светога. И трудимо се да живимо овај кратки земаљски живот у Оцу и Сину и Духу Светоме примајући Њега и Његове Свете божанске дарове, испуњавајући Његове заповијести, ходећи за Њим заједно са светим пророцима и апостолима, светим Божјим људима, који су кроз вјекове служили Господу”, рекао је Митрополит Амфилохије.   Међу те свете људе спадају и Свети отац Арсеније, Свети апостол Андроник и Света Јунија, које данас прослављамо, као и сви свети у којима је диван Господ и у којима почива силом свога Духа животворнога, призивајући све људе и све земаљске народе у то вјечно и непролазно Царство своје.   “Зато читамо ово Јеванђеље гдје је Господи попевши се на Гору открио својим ученицима и рекао да иду и да крштавају све земаљске народе, све људе у име Оца и Сина и Духа Светога, и да их уче да испуњавају све оно што им је заповиједио. И тако се наставља то дјело Божије, дјело Цркве Божије, Христово дјело, кроз вјекове и овдје код нас и широм свијета и међу свим земаљским народима”, казао је на крају своје бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празник Светих Равноапостолних Кирила и Методија учитеља словенских прослављен је у недељу 24. маја 2020. године, у манастиру Светих Козме и Дамјана на Воденој Пољани код Нове Вароши. Божанском Литургијом предстојао је Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије, уз саслужење настојатеља ове свете обитељи архимандрита Теофила и ђакона Ивана Савића.   Звучни запис беседе   Говорећи о важности учествовања у светим богослужењима, а нарочито у Божанској Литургији, Епископ Атанасије је рекао: – На свакој Божанској Литургији примамо неизмерно богатство Божијих дарова. Причешћујемо се Господом, Његовим живим животом, Његовом крепошћу и Његовом мудрошћу. Тешко је набројати све те дарове које на Литургији примамо. Треба, између осталог, да знамо и то да недељама и великим празницима када учествујемо у Божанској Литургији, имамо могућност једног већег сазнања, бољег сагледавања стварности, сагледавања живота, разазнавања ствари и путева. То примамо сагледавајући и личности које прослављамо тога дана, затим читајући из Светог Јеванђеља, и апостолских посланица одређене текстове, одељке. Тако данас наша Света Православна Црква прославља оне који су Бога прославили на висок начин, равно апостолима, прославља апостолима равне Свете Кирила и Методија, учитеље свих православних Словена, и прославља Светог Никодима, Архиепископа српскога.   – Најштетнији, најубитачнији, најсмртоноснији вирус јесте грех, сваки грех. Од малог, почетног, до оног који се развио у велики. Сваки грех је смртоносан, јер грех се управо састоји у погрешном живљењу, а погрешно живљење је пре свега одвајање од Бога. Сваки грех од Бога одваја и зато води у смрт, јер је извор живота Бог. Он је живот, Он је светлост, Он је мудрост, Он је свако добро.   – Најважније је увидети да наше спасење, сваког човека, спасење човека у историји, спасење човечанства, зависи од љубави. Љубав је најважнија. Људи врло радо изговарају ту реч али уопште не улазе у смисао њеног садржаја. А Господ рече за себе: Ја сам љубав! а то је правилан, исправан начин живљења, то су здравље личности, то су здрави односи, исправни односи човека према Богу, исправни односи међу људима, односи у заједници… Способност давања себе другима, то је љубав. Да можемо даривати себе другоме, кроз служење другоме, помоћ другоме. Та способност, и то чињење то се зове љубав, то је љубав која је од Бога ушла у овај свет. Зато и кажемо да једино љубав спасава овај свет.   – Видите како је Господ дао себе за наш живот, распет на Крсту. И кажемо да је тај однос, такав, давањем себе, пружањем себе, у свет ушао са Христом. И Његови апостоли, први су се угледали на Њега, и Он их је послао по целом свету да такав однос проповедају и успостављају. И сви апостоли одрекли су се себе и свих својих удобности, и све своје време су дали служењу Христу, рекао је Епископ Атанасије сабранима.     Извор: Епархија милешевска
    • Од JESSY,
      Разговор са схи-монахињом мати Теодором, новоизабраном Игуманијом манастира Грачанице
      Замонашила сам се у манастиру Грачаници 1955. године. Похађала сам монашку школу која је трајала десет година, у којој је предавао Патријарх Павле.
      Чему Вас је учио Патријарх Павле у монашкој школи?
      Учио нас је историју, катихизис, црквенословенски – да преводимо са црквенословенског на српски језик – учио нас је Стари Завет, Нови Завет, Свете Оце – шта је рекао Свети Сава Освећени, Василије Велики, Јован Златоуст, Григорије Богослов – како су се подвизавали. Предавао нам је о Лоту, о Мртвом мору, о два спаљена града, Содоми и Гомори – како се Господ јавио Лоту и упутио га да иде ка Сигору; како су се Аврам и Лот поделили, а нису се свађали.
      Које светоотачке поуке се сећате из тог периода?
      Волела сам оно што нам је причао о Светом Сави Освећеном, који је рекао: „Нека је нас оволико колико нас је.  Хране има довољно. Који извршавамо вољу Божју да останемо, а који нисмо такви, да се отпуштамо. Боље је и један који врши вољу Божју, него множина безаконика“.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Давно је било када сам први пут био на Газиместану. Има и педесет година… био сам матурант. То је био најснажнији доживљај у мом животу. А било је и косовских божура…брао сам их својом руком“-сјећао се о Видовдану љета Господњег 2018. свог првог сусрета са мјестом на коме се српски народ опредијелио за Царство небеско, дијелећи своја сјећања са слушаоцима Радија ,,Светигора“, наш блаженог спомена отац Момчило Кривокапић.   Звучни запис беседе   “Кажу да су Срби на Газиместану доживјели пораз и да ми као народ  славимо поразе. Ако је пораз пут ка Царству небеском- ја сам за то да живим у том поразу“- громогласно је свједочио своје опредјељење за Царство небеско наш драги отац Момчило.   ,,Надање је наше закопано на Косово у једну гробницу-ријечи су Владике Петра другог ловћенског тајновидца. То је надање која ће васкрснути. Вјерујем у то исто као што је вјерујем да ће се у Аја Софији поново појати Света литургија. Вјерујем, иако то сада изгледа потпуно нереално. То што се ми надамо да ће Косово и Метохија поново бити наше, гледано људским рациом је потпуно нелогично. Ни о славном Васкрсењу Христовом многи нису морали да вјерују да су жене мироносице стварно видјеле Васкрслог Господа. Али Христос је заиста Васкрсао. Тако ће васкрснути и  Косово и Метохија које је срце српског народа и срце Црне Горе и Србије. И зато на  Косову се или гине или иде у живот вјечни“- снажно је свједочио Лазарево опредјељење отац Момо.     Отац нас је учио да, иако живимо у апсурдима, Косвски завјет увијек треба да буде наш орјентир да и ми сами не упаднемо у апсурде.   “Ми смо косовског предјељења. Свака сила до времена а Божија свевремена. Могу други народи доћи на Косово али ће са њега срамотни отићи. А ми ћемо бити срамотни ако Косово издамо. Нека нас буде и тројица тамо- али тамо су наше Светиње. Свети Краљ Стефан Дечански и Свети Јоаникије Девички нас чувају. Ту је Грачаница, и црква Богородице Љевишке…Боже која је то љепота!!! Па да ништа друго нема, не само српски народ него цијела Европа, да пред свијетом да прикаже Дечане, Грачаницу, Љевишку имали би сучим изаћ пред Милоша, што наш народ каже. Наш идентитет је оцртан и постоји на Косову и Метохији. Нас нема без Косова. Косово је наш идентитет. У срцу сваког од нас дубоко је урезан Косовски завјет. Он је душа душе Србинове“-говорио је отац Момчило.     Шта је косовски завјет, мит или стварност? Колико је Косовски завјет наша реалност? О косовском завјету као праслици Новог завјета. О Тајној вечери Господа нашега и оној Лазаревој вечери. О васкрсењу нашег народа на Косову пољу, односно оном опредјељењу за Царство небеско и одговору Срба на оне ријечи Светог цара Лазара: Ко је Србин и српскога рода…-разговарали смо са Протојерејем-ставрофором Момчилом Кривокапићем, јуна 2018. године поводом Видовдана завјетног празника српскога рода.   Дирљивом поруком, коју нам је за емисију ,,Косметска кандила“, прочитала Милица Бараћ-Славковић, једна од ,,Божура“ родом из Приштине ,,Косовски божури“ су се опростили од вољеног оца Мома- стожера которско-косметског.   Сјећамо се и дијела величанствене атмосфере када је према ријечима управо оца Мома, чија нас је очинска љубав све окупљала у Котору тог 18. августа 2018. “Котор направио велику метанију пред косметским жртвама“   Ову емисију посветили смо оцу Момчилу Кривокапићу који нам је сваком својом ријечју и очинском љубављу свједочио вјеру у Косвски завјет и славно Христово Васкрсење.   Оче Момо молимо се да сте сада у друштву српских бесмртника, у загрљају Христовом у Царству Оца нашег небеског, коме сте вјерно служили више од педесет година. Вјечан вам спомен.     Христос васкрсе!     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...