Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

marija

Патолошки лажови

Recommended Posts

Moja komsinica kada laze povija obrve, iskrene glavu i drmusa nogom koju je prekrstila preko druge, tako da nas ludo zabavlja kada se uplete u svoje fikcije, a kako krene da laze sve dublje i dublje ona sve brze drmusa nogicom ko kuce repom.   :))

Share this post


Link to post
Share on other sites
ŠTO MANJE LAŽEMO TO SMO ZDRAVIJI

Naučnici su otkrili da ljudi koji više lažu češće pate od depresije i migrene, osećaju se napeto i imaju bolove u grlu.

Istraživači sa Univerzitata Notr Dam u Indijani ustanovili su da što manje lažemo, to smo zdraviji, kako mentalno, tako i fizički.

Prema pisanju "Sana", naučnici su tokom deset nedelja na detektoru laži testirali 110 volontera, starih između 18 i 71 godinu, proveravajući redovno njihovo zdravstveno stanje, kao i raspoloženje.

Otkrili su da oni koji više lažu češće pate od depresije i migrene, osećaju se napeto i imaju bolove u grlu.

"Ljudi koji ne lažu su rasterećeniji i više u skladu sa samim sobom", objasnili su istraživači.

Prethodna istraživanja su pokazala da Amerikanci lažu u proseku 11 puta sedmično.

"Malo sam skeptičan u pogledu činjenice da iskrenost poboljšava zdravlje, ali sa psihološkog stanovišta to je verovatno tačno", komentarisao je u psiholog Robert Feldman.

- See more at: http://znakoviporedputa.com/psihologija/619-%C5%A1to-manje-la%C5%BEemo-to-smo-zdraviji#sthash.p0hlcone.dpuf

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја не верујем да има особе која баш није никада лагала.

Понекад мала лаж може да буде корисна.Наводим пример.

Ако је у питању штедљива особа која не воли да троши много  , а не воли и други око ње да троше много , зар није добро да се каже нешто мања цена онога што си купио да неби се та особа сикирала.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nije dobro (al nije ni lose samo po sebi), jer je time neces izleciti od sekiranja oko plotskih stvari, to je samo produzavanje agonije. Ali ako ne verujes da moze to da prevazidje, onda ti ne preostaje nista drugo nego da umanjis cenu lol :))

 

Imam i ja takih tripova, ali onda nekako izvrdam tj promenim temu ili se snadjem nekako, jer gledam da ne lazem oca koji ume biti stedljiv lol, iako je on meni rekao da ne veruje nikome, pa ni meni, tako da sta god da kazem dodje mu na isto hahahaa

Share this post


Link to post
Share on other sites
Psiholog objašnjava: Zašto ljudi lažu i šta ih motiviše da ne govore istinu!

Smatramo da ljudi, čim osete da je njihovo samopoštovanje ugroženo, odmah počinju da lažu na višim novoima, kaže psiholog Robert Feldman

 
 

Šta je to što motiviše ljude da lažu? Psiholog i autor knjige The Liar in Your Life: The Way to Truthful Relationships, Robert Feldman, navodi samopoštovanje kao jedan od glavnih krivaca u potrebi za laganjem i raznim načinima na koje ljudi lažu, i dodaje: "Smatramo da ljudi, čim osete da je njihovo samopoštovanje ugroženo, odmah počinju da lažu na višim novoima."

Većina laži nastane u nameri da se održe društveni kontakti, mimo uvreda ili razdora u komunikaciji i odnosu. Najčešća vrsta laži je "mala laž" koja služi da se izbegne konflikt, s obzirom na to da se izbegavanje konflikta svrstava u najveće motivatore za pokretanje laži, prevare, obmane.

Na primer, kada slažete da kasnite zbog gužve u prevozu, a ne zato što ste se uspavali, vi koristite "malu laž" koja nema tendenciju nikoga da povredi ili ošteti, pri čemu "krivicu" prebacujete na nešto drugo, odnosno na nekog drugog, umesto da prihvatite odgovornost za svoj postupak. Glavni cilj je, u ovom slučaju, izbegavanje konflikta. Ista situacija je i sa rečenicom tipa: "Odlično ti stoje te pantalone", jer kako ističe Feldman, to je ona vrsta laži koja "život čini lakšim i jednostavnijim".

Što je nečije pravo Ja dalje od idealnog Ja, veće su šanse da će ljudi lagati kako bi sebe idealizovali u nečijim očima, ali i u sopstvenim. Sa druge strane, ukoliko vas neko doživi na jedan način – koji, zapravo, ne opisuje vas u realnosti, ali vam se ta slika dopada, veće su šanse da ćete je promovisati i u budućnosti, bez namere da prikažete sebe u stvarnom svetlu, te da na taj način padnete u nečijim očima, isprovocirate konflikt ili prouzrokujete razočaranje kod osobe kojoj se dopadate.

Koliko često ljudi lažu

Jednom studijom objavljenom u knjizi Basic and Applied Social Psychology, utvrđeno je da je 60 odsto ljudi lagalo najmanje jednom između deset razgovora koja vode dva stranca. U proseku, ispitanici su lagali oko tri puta u desetominutnoj konverzaciji.

Još jedno istraživanje, sprovedeno u Velikoj Britaniji, gde je ispitano dve hiljade ljudi, dokazalo je da, u proseku, muškarci izgovore šest laži dnevno, a žene tri. Najučestalija laž, izgovorena od strane oba pola, bila je: "Sve je u redu. Dobro sam."

U SAD, u studiji koja je uključivala 77 studenata i 70 članova zajednice, od ispitanika je zatraženo da vode dnevnik u kojem će detaljno pisati o svojim obmanama. Studenti su priznali da, u proseku, lažu dva puta dnevno, a članovi zajednice – jedanput.

 

http://stil.kurir.rs/psiholog-objasnjava-zasto-ljudi-lazu-i-sta-ih-motivise-da-ne-govore-istinu-clanak-22952

Share this post


Link to post
Share on other sites

Od malena nas uče da ne lažemo. Ipak, ne postoji osoba koja nikad ne laže. Kako je došlo do toga i kako se boriti sa tim? Šta znači Ko prizna pola mu se prašta? Da li verujemo u bele laži? I, najzad, šta je laž odevena u ljubičasto?

Prema istraživanjima, jedna četvrtina svih komunikacija su laži. Nažalost, generalno smo loši u proceni da li je neka informacija lažna ili istinita, do 60 posto tačnosti procene. Zanimljivo, zatvorenici su bolji u ovim procenama, ali samo ako je informacija lažna, ali ne i ako je istinita. Iako su žene generalno bolje u neverbalnoj komunikaciji, prema istraživanjima nisu ništa bolje od muškaraca u proceni istinitosti informacija. Takođe, rezultati pokazuju da muškarci lažu više nego žene i to preko 50 posto muškaraca čak više puta dnevno.

Roditelji govore deci da ne lažu. Ipak, kad priznaju šta su uradili, uglavnom budu kažnjeni. Posebna ironija leži u tome da, prema istraživanjim,a roditelji izgovore čak 3000 laži svom detetu tokom odrastanja. Najčešća laž (84 posto) je da Deda Mraz donosi poklone samo dobroj deci. Tako što lažu svoju decu, roditelji utiču na to da od starta bivamo učeni da će nam istina često doneti mnogo problema. Najgore je kad da shvatimo da Ko prizna pola mu se prašta zapravo niko ne poštuje. Tada nas obaveste da se to samo tako kaže. A mi već priznali greh.

Kako onda iskoreniti laži? Prvo, treba da budemo svesni da će ih uvek biti. I da i mi lažemo. Nekad i ne znamo da zapravo lažemo. Ako i ne lažemo drugog, lažemo sebe. Dakle, laži će definitivno uvek biti i u nama i oko nas, tako da ne možemo zahtevati apsolutnu iskrenost ni od porodice ni od partnera ni od prijatelja, niti se možemo obavezati na stoprocentnu iskrenost.  Ipak, možemo nekoliko stvari.  Možemo i moramo da se trudimo da, na prvom mestu, ne lažemo sebe. Kako ćemo to postići? Tako što ćemo o svim našim nedoumicama redovno pričati sami sa sobom (ne nismo ludaci, ne pričamo naglas mada možemo i tako) u sebi ili pismeno, možda kroz dnevnik. Česta samolaž je precenjivanje: „Kakvih ima, ja sam zlato“. Pored toga, veoma česta samolaž su lični izgovori, opravdanja samom sebi zašto smo nešto uradili ili nismo uradili. Potrudimo se da lupimo sebišamar istinom. Tek tad možemo da počnemo da razmišljamo kako nešto da unapredimo.

Ako smo roditelji, umanjićemo tendenciju ka laganju kod naše dece ako razvijemo sistem nagrađivanja priznavanja grešaka. Dakle, podsticanjem dece da priznaju ako su nešto pogrešili i izbegavanjemkažnjavanja za greške u slučaju priznavanja. Ipak, neophodno je jasno naglasiti zašto je to delo bilo pogrešno, kako je trebalo postupiti i pohvaliti za priznavanje. Naravno, treba imati meru u svemu tome. Dete nekad ipak mora biti kažnjeno i kad prizna, jer možemo postići kontraefekat ovakvim vaspitanjem: naime, dete može naučiti da kad god prizna – izvućiće se.

U stvarnom životu Ko prizna pola mu se prašta je zamka. Uglavnom ta fraza služi za promovisanje iskrenosti. Ipak, retko kad pomaže. Zato, ako želimo da nam se u nekoj relaciji uzima u obzir priznanje kao olakšavajuća okolnost, moramo se obavezati da će to biti uzajamno.

http://www.psihoverzum.com/laz-odevena-u-ljubicasto/

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Stižem za 2 minuta“ ili – bele laži

Belim lažima smatramo laži koje su sitne i koje neće mnogo povrediti drugu osobu ili će joj čak i pomoći u datom trenutku (prema našoj proceni). Kad su u pitanju ove laži, moramo biti svesni nekoliko stvari.

  • Prvo, i to su laži (da se ne lažemo, jesu).
  • Drugo, nekad zaista mogu biti korisne. Na primer, ako je neka osoba potištena i pita da li se lepo ošišala, nije greh da je slažemo da jeste.
  • Treće, moramo ostati dosledni toj laži, a ne da sledeći dan zaboravimo šta smo rekli.
  • Četvrto, možemo razmotriti da kad našeg sagovornika prođe loše raspoloženje ipak kažemo istinu. Tada moramo biti vrlo pažljivi. Nikako nije preporučljivo reći: „To je bilo za tvoje dobro“, jer ko smo mi da odlučujemo šta je dobro za drugu osobu? Zato je bolje reći da smo imali najbolje namere.
  • I poslednje, nemojte ozbiljnije laži nazivati belim lažima. Moramo imati kriterijume. Možda je najbolje i što više ih izbegavati.

Najzad, vreme je da otkrijemo šta je laž odevena u ljubičasto. To je prećutkivanje. Mnogi kažu da je prećutkivanje gore od laži. Ipak, to ne može biti sasvim tačno. Ne možemo uvek smatrati nekog odgovornim što je zauzeo neutralnu poziciju. Nekad imamo prava na neutralnu poziciju, zavisno od konteksta.

Recimo, osoba sazna da je njegovog poslovnog saradnika prevarila devojka. Ta osoba ima pravo da odluči da navedeno saznanje prećuti. Ne možemo je optužiti za to, a kamoli reći da je to gore od laži. U bližim relacijama priča je malo drugačija. Tada se prećutkivanje može oštro osuditi. Ipak, i tada može biti izuzetaka. U jednoj mojoj romantičnoj vezi suočila sam se sa primerom prećutkivanja koje nisam osudila. Često sam svom dečku hvalila neke ljude koje je on poznavao bolje nego ja. On se nije mešao. Vrlo brzo se ispostavilo da sam ih precenila. Nisam se ljutila što mi nije rekao da ih idealizujem. Nije hteo da mi kvari entuzijazam i hteo je da sama naučim lekciju o naivnosti i preranom zaključivanju.

Ljubičasta je lepa boja, ali ne možemo je nazvati jasnom, definisanom, ona je miks boja. Primamljiva je, ali može se oceniti i kao zagasita boja. Prećutkivanje može biti vrlo korisno, ali i vrlo kobno; u svakom slučaju, izuzetno je složeno. Zato prećutkivanje nazivam lažima odevenim u ljubičasto.

Laži su kao gramatika. Ima nekih pravila, ali i gomila izuzetaka. Na nama je da postavimo svoja sopstvena pravila i da ih se dosledno i pošteno držimo. Ipak, najbolje je da što ređe lažemo, barem sudeći prema američkom naučniku dr Brajanu Brunu, koji kaže da osobe koje ređe lažu žive duže

http://www.psihoverzum.com/laz-odevena-u-ljubicasto/

Share this post


Link to post
Share on other sites
 
laz.jpg

У лаж могу да се уброје: неизвршавање датих обећања, сплетке, измишљотине и преувеличавања у празним причама, клевета, преношење својих претпоставки као поузданих чињеница ближњем, смело расуђивање о стварима које човек мало познаје, наметање савета ближњем уз недостатак довољног искуства и духовности. Тај грех је толико дубоко ушао у свест савременог човека, тако се дубоко укоренио у душама, да се људи чак ни не замишљају над тим да сваки облик неистине, неискрености, лицемерја, преувеличавања, хвалисавости представља испољавање тешког греха, служење сатани – оцу лажи. По речима апостола Јована, у Небески Јерусалим “неће ући ништа нечисто, ни који чини гадост и лаж” (Откр. 21, 27). Лаж се може испољавати без имало стида, отворено, у свој својој сатанској одвратности, постајући у том случају човекова друга природа, стална маска прирасла за његово лице. Он се толико навикава да лаже да не може да изражава своје мисли другачије осим да их заодева у речи које им очигледно не одговарају, и самим тим не осветљавају већ затамњују истину. Лаж се неприметно ушуњава у човекову душу од детињства: често, не желећи некога да видимо молимо ближње да кажу посетиоцу да нас нема код куће, уместо да директно одбијемо да учествујемо у неком нама непријатном послу претварамо се да смо болесни или заузети другим пословима. Таква “свакодневна” лаж, наизглед невино преувеличавање, шале засноване на обмани, постепено развраћају човека дозвољавајући му да касније ради сопствене користи иде на компромис са савешћу. Лаж треба искоренити на најодлучнији начин: запамти, као што од ђавола не може бити ничег осим зла и погибељи за душу, тако и од лажи – његовог порода – не може произаћи ништа осим изопаченог, сатанског, антихришћанског духа зла. Не постоји “спасоносна” или “оправдана” лаж, саме ове синтагме су богохулне, јер нас спашава и оправдава једино Истина, Господ наш Исус Христос! Заповест “не укради” неки схватају превише конкретно, као забрану очигледне крађе, пљачке и т.сл. Међутим, пљачкање је свако назаконито присвајање туђе имовине, како личне, тако и друштвене. Под крађом (лоповлуком) треба подразумевати невраћање новчаних дугова или позајмљених ствари. У овај грех спадају: беспосличење, прошња без крајње нужде, уколико постоји могућност да човек сам заради. Уколико човек, користећи несрећу других људи узима од њих неко добро, веће него што треба онда он чини грех зеленаштва. То се такође односи на препродају ствари и намирница по повишеним ценама (накупништво). Шверцовање у градском превозу и т.сл. грехови такође представљају нарушавање заповести “не укради”. Уколико покајник има грех који је има везе с наношењем материјалне штете некоме, пожељно је да по могућности надомести свој дуг, врати украдену ствар или њену вредност, без обзира на време које је протекло од времена када је поступак учињен! То ће бити најбољи вид епитимије.

Архим Лазар Абашидзе
из Тајна исповести

 

http://manastirglogovac.blogspot.rs/2017/03/blog-post_13.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

meni su uvek bile opasniji i odbojniji ljudi koji govore poluistine, kada upoznaš nekog i znaš da je patološki lažov, pomiriš se nekako sa tim, prihvatiš ga, ne shvataš ga ozbiljno...a kad se neko polulažima koristi, prosto ne znaš koju polovinu u vodu da baciš :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па то су ти прави лажови, кад помешају истину и лаж па немаш појма шта да верујеш... А најгори су они што уопште не искажу лаж, већ само прећуте неке ствари и наведу те да сам помислиш нешто што није истина. То су велемајстори лажи и преваре.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...