Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Katoblepa

Однос православних хришћана према злим људима

Recommended Posts

Želim da kažem,(odnosno napišem  .smesko.) to da mogu da razumem da hrišćanin ubije nekog iz samoodbrane,ili braneći svoju porodicu

ali da sam započinje ratove i da ide u ratove ubijajući,mislim da tu nema sledjenja zakona Hristovog.

A imamo primere za takve "hrišćane"iz naše istorije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Бог зна који човек је зао, а који не. Ми можемо на основу грехова које смо посведочили да су ти људи учинили ( не и када само посредно чујемо! ), или који су нанели  нама, можемо само да закључимо да су таква дела грешна, а ти људи оболели од греха. У мери колико можемо ваљало би да такве људе усмеримо на добро, а какав год исход наших настојања био, требало би да се Богу молимо за њих, да их Он уразуми, јер ми сами не можемо учинити ама баш ништа. "Зле" људе треба да жалимо, јер су то најтрагичније личности.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Према хришћанском схватању, зло се у суштини не може превладати на други начин и другим средствима него само добром, али се поставља питање да ли је хришћански у борби против зла примењивати и физичку силу. Крајње поједностављено речено, хришћани знају да је зао човек, који зло поступа, заробљеник зла, у власти злих сила.

 

На то основно питање — да ли је у духовном смислу допуштено супротстављати се злу и физичком принудом и спречавањем, присиљавањем, односно праведном силом — Иљин одговара позитивно, уколико је задовољено пет основних услова.

Први, ако је реч о стварном злу, а не о нечему што је налик на зло (слабост, заблуда, омашка, случајност, болест), односно ако постоји зла људска воља, јаросна, агресивна, безбожна, бестидна, која се манифестује као спољашња сила. Ако се излива у спољашњем деловању и не зауставља ни пред каквим средствима.

Други, ако постоји стварна перцепција зла; оно се мора најпре уочити, сагледати његово спољашње делање и прозрети последња, скривена његова злоба. Треба ли или не треба физички спречавати злочинца, за то је компетентан само онај ко је сагледао и осетио реално зло, искусио га, али се њиме није заразио, примио га, али га није прихватио. Многи људи, унапред стрепећи од неопходности и физичког супротстављања злу, окрећу се од њега као да га не виде.

Трећи, постојање истинске љубави према добру у души онога који пита и решава о супротстављању злу. Према томе, само уочавање разлике између добра и зла није довољно, јер ако се та разлика и уочи, може се према њој остати равнодушан. Дакле, да би се злу супротставило потребно је осећати истинску љубав према добру које је угрожено.

Четврти, постојање воље за деловање; осим живе љубави, потребна је и решеност за деловање, и то не само у границама сопствене личности него и на душевно–духовни живот и душевно–телесну делатност других људи. Жив и здрав дух не може да не учествује на страни добра; он не може да не воли, да не решава, да се не напреже, помажући добро а спречавајући зло.

Пети, кад се покаже да осталим средствима и начинима није могуће одвратити другог човека од злочињења; кад се осети да је физичко деловање неопходно и, практично, једино право средство у датим околностима, то јест да човеку преостају само две могућности: или попустљиво неделање или физичко супротстављање, ограничавање воље злотвора.

Значи, уколико постоји истинско зло, а не неки привид зла; ако је то зло несумњиво уочено; затим, ако су љубав и воља у души онога који се злу супротставља и, најзад, уколико је потребно његово практично спречавање. Тада је не само допуштено, већ и неопходно спречавати зло физичким присиљавањем, односно праведном силом, свесно идући на опасност, патњу, смрт.

 

http://www.rastko.rs/rastko/delo/14128

Share this post


Link to post
Share on other sites
Узрок сваког зла се и крије у томе што туђе грехове испитујемо са највећом марљивошћу, а своје 

 

пропустамо са великим немаром. Било би, међутим, потребно да поступамо супротно: Да увек имамо 

 

на уму своје грехове, а да о туђим никада и не размишљамо. 

 

 

Свети Јован Златоусти

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pitanje sadrži više pitanja: kako se odnositi prema zlu koje neko čini a kako prema zlom čovjeku. 'budite i vi kao Otac koji voli jednako zle i dobre', 'ne osudjuj', 'ne vraćaj zlo za zlo' - to je zapovijest data nama. Uglavnom je to da se sami klonimo zla naspram zla drugih. Da se za zle molimo ne bi li ih Bog prosvijetlio i onima oko njih bio lakše, to je najmanje i najlakše. Čovjeka ne treba mrziti ali od njegovog zla treba zaštititi druge, naročito slabije, to je moje mišljenje. 'Nema veće ljubavi nego da ko žvot svoj položi za druge', mislim da se na to odnosi - da malo žrtvujemo svog komoditeta da se borimo protiv zla i zaštitimo slabe. Dopuštanje zla, mirenje sa zlom koje se čini drugima dođe saučestvovanje u zlu. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prema zlim ljudima treba biti zao tj. ne ciniti nista sto ih cini srecnima,jer se oni raduju zlu.Treba biti dobar,ali prema njima narocito trijumfalno najbolji i svoj...ne podilaziti im,takodje namerno iz principa...ignorisati zle komentare i moliti se Bogu da im dok se snobovski setaju u parku na glavu padne beli sadrzaj...ne bi li napokon prestali da na ljude gledaju sa visine,deleci ih u nekoliko kategorija.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da je u svemu najbolje naci srednji put....ne mislim na ratove, nego na nase svakodnevne kontakte s ljudima.

 

Krajnost -okretati drugi obraz dok jos nismo ocisceni i srca punog ljubavi i milosti - dovodi nas u situaciju da spolja oprostimo a iznutra se pojedemo k'o chvarak, em upadnemo u greh neprestane mrznje i osude prema osobi , ispade to veci greh...prema sebi i drugom.

 

Krajnost - uzvratiti isto i odmah, bez da znas ima li u osobi njegove licne borbe na putu preumljenja ili pokajanja - isto ne valja.

 

 

Evidentno zle, podmukle i cinicne ljude s kojima nismo primorani da delimo zivot treba izbegavati i moliti se za njih. Ne dolazis u situaciju da procenjujes, budes povredjen, osudjujes i glava ne boli.

 

Oni s kojima moras biti u kontaktu povremeno pa gledaju svaku priliku da ujedu, treba blago opomenuti nasamo, ne govoreci mu o njegovom ponasanju, nego o tome kako se ti osecas zbog toga, jasno i ne cekajuci da se nakupi previse pa da se ta blaga opomena pretvori u natezanje, njegovo negiranje i svadju na kraju.

 

Posle ti sam sa sobom raspravis kakve je strasti to vredjanje podstaklo u tebi i zasto....

 

ali treba se odbraniti od takvih na nacin "budite lukavi kao zmije a bezazleni kao golubovi"  - primenjivo na nash odnos prema drugima znaci prepoznati one prve, kloniti se, s drugima opomenuti ih ali, ovde je ta tanka granica

 

jer, potrebno je prvo otrpeti i reagovati kad preteraju.....mozda se postide nasom trpeljivoscu pa nesto ucine sami...

 

ali ostaviti ih da neprestano to cine, znaci povladjivati tom grehu i dovoditi ih u zabludu da tako treba..znaci sam covek postavlja ograde oko sebe preko kojih ne pusta druge, na blag ali odlucan nacin...

 

ako se ostrve bez obzira na opomene, onda idu teze sankcije, najbolje ne odgovoriti ali otici, skloniti se po svaku cenu, znaci ucinio sam, opomenuo, dalje nije moje, nego tvoje, prebacis odgovornost na njega a sebe rasteretis molitvom i za sebe i za njega..

 

PS, ovo su moja iskustva posle dugih lutanja po krajnostima, iskoristite ih:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svi smo mi vise ili manje slabi, nemocni protiv sopstvene sujete, ljubomore, osude, zavisti i onda je jako dobro prepoznavati u sebi sve to.

 

Vo vremja ono, kad nisam znala za to, mnoooogo sam se namucila u relacijama, jer "zli" ljudi osete ko je kolebljiv i nekako se lepe na takve, nece oni na one koji ce ih ostaviti bez zuba smesta:)))

 

 

A ti se krchkash i kuvash u nedoumici sta da radis. Pa mesecima tako.

 

 

Tada mi je jedan svestenik rekao da sam u zapovesti "Ljubi bliznjeg svog kao samog sebe" zaboravila na drugi deo zapovesti....

 

 

znaci, ogradi prvo svoje dvoriste, ne samoljubivo, nego napravi tu dosta mesta za druge ali neka te jasno postavljena ograda cuva od iskushenja da pustish preko crte nepozeljne....i ne zaboravi - uvek blago i s razumevanjem da i taj drugi ima svoje zveri koje ga muche..

 

cini uvek inako da imas istinski mir prvo povodom odnosa prema samm sebi, onda ce lakse biti da to isto primenis i prema drugima..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ли постоје зли људи? Сигуран сам да већина сматра да постоје. Некада може да заплаши лакоћа којом се други човек, сусед, бивши партнер, колега, етикетира као „зла особа”. Однос добра и зла, које је многима очигледно, губи привид једноставности када кренемо да о томе размишљамо и истражујемо.

Прва ствар која изненађује је да људи који чине зле ствари не сматрају да је то што чине заиста нешто зло. У њиховим главама они никако нису зли, већ сматрају да су добри. Они друге оцењују као зле, што и јесте главни разлог да према њима поступају агресивно. Иако други и они трећи који чине публику оцењују да први чине зло, они сами верују да чине добро. Њихова субјективни психолошки став је да су они заправо борци против зла, да они „прогањају прогониоца”. Верују да су „анђели заштитници”, а никако „ђаволи” како их други доживљавају. У томе је објашњење изреке да је пут у пакао поплочан добрим намерама.

Када једно људско биће почиње да верује да је друго људско бића зло? Изгледа да је за такву оцену потребно да другога сагледава кроз „троугао мржње”. То значи да постоје три услова која морају да се стекну како би неко закључио да је други зао. Први је да други чини нешто чиме угрожава оно што је првој особи веома важно. Други је да то чини свесно и намерно, а не случајно, нехотице, због болести или измењене свести. И трећи услов, који је најважнији, а који „затвара” троугао састављен од ова три услова јесте да други то чини без икаквог повода или оправдања. Како онај који оцењује не види логику за такво понашање, он налази „објашњење” да то чини зато што је ирационалан, зао. Управо је овај ирационални моменат, односно неразумевање субјективних разлога због којих неко чини нешто деструктивно, главни разлог да се тај означи као зао.

Тако настаје логичка петља зла: људи чине зле ствари другим људима зато што мисле да су ти други људи толико зли да су то заслужили. Зли поступци неке особе израстају из њеног субјективног уверења да је она добра, а да је неко други зао.

Сва она непријатељска, деструктивна, брутална и немилосрдна понашања којима се изражава однос према злим другима, битно би се смањила када људи не би били у могућности да „затворе” троугао зла. Када бисмо могли да боље разумемо разлоге, аргументе и логику других који чине ствари које нам се не свиђају, када бисмо повећали емпатију, њихово понашање би нам било мање ирационално, а они мање зли. Тиме што разумемо нечију логику, никако не значи да је одобравамо или прихватамо. Овакво разумевање нечијих разлога омогућава дијалог, преговоре, утицај на особу да промени своје резоновање и понашање. То је много боље од црно-белог дечјег размишљања и етикетирања.

Зоран Миливојевић

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...