Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Дејан

Светогорски монах оснива манастир у Новој Енглеској

Оцени ову тему

Recommended Posts

svetogorskimonahosnivam.jpg

Василис Бакос, који рођен у предграђу Бостона од верујућих родитеља, био је марљив студент на теолошком факултету Часног крста 80-их година, заљубљеник природе и посвећен православној вери. Пратио је и помагао тада Епископа бостонског Антимоса (Драконаки), који је сада помоћник Епископа олимпијског.

Након завршеног факултета 1985, о Василису се ништа није знало. А онда се прочуло да је на Св. Гори и да је у манастиру Симонопетра.

Данас је монах, добио је монашко име Јаков. Истовремено је стоматолог манастира Симонопетра и целе Св. Горе. Ових дана, након 26 година, налази се у Бостону, по позиву Митрополита бостонског г. Методија, са благословом игумана манастира Симонопетра, оца Јелисија. Отац Јаков разматра могућност оснивања манастира у Новој Енглеској.

На питање „Националног гласника“ зашто је отишао из прелепог Бостона како би постао монах на Св. Гори, он одговара: „Одмах након дипломирања, јуна 1985, отишао сам на ходочашће у Свету Земљу. Онда сам провео три месеца у Грчкој. Отишао сам на бденије у манастир Симонопетра за празник Успеније Пресвете Богородице. У манастиру сам боравио пет дана и ту сам одлучио да постанем монах.“

На питање да ли је та одлука донета изненада, он одговара: „Не, одувек сам желео да постанем монах, посебно када сам прочитао житије Св.Антонија Великог, још док сам био у Богословији. Тражио сам такав монашки живот, такав однос са Богом, где бих пожелео да дам више од себе.“

Што се тиче стоматологије, отац Јаков каже: „То је била потреба у манастиру, а ја сам имао неко практично знање стоматологије из детињства. Када сам потао искушеник у манастиру, отишао сам код зубара. Почели смо да разоварамо и на крају сам рекао да је то срамота да монаси напуштају Св. Гору за једноставне процедуре, чишћење зуба и пуњење.“ И тако је 1993. почела са радом стоматолошка ординација при манастиру. Један професор са универзитета долазио је на Св. Гору. Био сам му асистент две године. Након те двегодине он је сам сео на столицу и дозволио ми да одрадим неке поправке на његовим зубима, тако сам мало по мало почео. Уствари, ја сам самоуки стоматолог, јер сам у то време већ био монах, и није било прикладно да идем на стоматолошки факултет.“

Разлог због којег је отац Јаков дошао у Америку је следећи: „Његово Високопреосвештенство, Митрополит бостонски г. Методије, већ дуже време жели да оснује манастир у бостонској митрополији, који би по уставу био једнак манастиру Симонопетра. Летос је посетио манастир и питао игумана да дођем овде и истражим шта се може учинити.“

О томе да ли ће манастир бити мушки или женски отац Јаков одговара: „У овом тренутку размишљамо о мушком манастиру, али ако буде постојала потражња за женским манастиром, размислићемо и о томе.“

На питање да ли ће манастир бити метох манастира Симонопетра он одговара: “Рано је о томе говорити. За сада се водимо у складу са жељама Његовог Високопреосвештенства, и покушавамо да му помогнемо, још увек је рано.“

На питање да ли ће манастир бити основан, одговара: „Као што знате, имамо велику површину земљишта, око 200 хектара, која припада кампу а манастир се мора подићи на удаљенијем месту, како би се избегло ометања манастира, а и да манастир не би ограничавао живот камапа.“

О римокатоличком самостану, који се продаје у близини Ворчестера, каже: „Отишао сам тамо и видео, и мислим да је изводљиво тамо основати манастир.“

Отац Јаков види као најпогодније место за манастир земљиште које припада кампу Контокук, у Новом Хемпширу јер, како каже „има простора,“ док на питања како населити манастир одговара: „То је Божје дело,“ и додаје „ потребно је да Бог проговори у срцу човека.“ На питање да ли ће манастир финансијски издржавати митрополија, односно људи, отац Јаков каже: „Све је синергија. Људи ће свакако прилагати своје донације, али на крају Бог ће ставити руку и доћиће благослов Господњи.“

ИЗВОР

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од micro,
      Pozdrav, u poslednje vreme dosta slušam predavanja oca Arsenija. 
      Međutim dosta viđam ljudi koji daju komentare kao ove: http://prntscr.com/kcs7dz
      Verovatno zbog njegove istorije, ali neki i komentarišu to što nosi nočare za sunce u nekim intervjuima..
      Šta vi mislite o ocu Arseniju?
    • Guest
      Од Guest,
      Сутрадан, на сам дан празника, 30. децембра 2012. Љета Господњег, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, а саслуживали су му: игуман Сергије, сабрат манастира Рмањ, протосинђел Варнава, намјесник манастира Трескавац, јеромонах Теофил, намјесник манастира Глоговац, јерођакон Дионисије, сабрат манастира Ковиљ, и ђакон Никола Перковић из Босанског Петровца. Манастирски храм Свете Великомученице Марине био је испуњен до посљедњег мјеста, а сви окупљени присуствовали су несвакидашњем чину монашења.
      У току Свете Литургије, на малом входу, настојатељ манастира Клисина, игуман Василије, привео је манастирског искушеника Дарка Иваниша пред олтар Господњи, гдје је искушеника Дарка епископ Хризостом постригао у чин мале схиме, давши му монашко име Данило, по Светом Пророку Данилу, чији се молитвени спомен данас празнује. На овај свети и историјски дан, и за ову прилику, у манастир Клисину пристигли су монаси из манастира Рмња, Ковиља, Трескавца, Глоговца, монахиње из манастира Гомионице, игуманија са сестрама из манастира Дуљево, у Митрополији црногорско-приморској, те многи други, како би заједно са новопостриженим монахом Данилом, и његовим братством, подијелили ову велику духовну радост.
      У бесједи, након прочитаног Јеванђеља, Епископ Г. Хризостом, поучио је новопостриженог монаха Данила и све окупљене, истичући важност врлинског живота и неопходност узрастања свих нас у Љубави Христовој, за коју и ради које монаси носе своје бреме са захвалношћу, ишчекујући блаженство Небеског Јерусалима. Истичући поједине моменте из живота старозавјетног Пророка Данила, Преосвећени Владика указао је на пут којим млади монах Данило мора поћи и на њему устрајати, све до часа сопствене смрти, у коју се монаштвом и погрузио, ради вјечног живота у Христу Исусу.
      С обзиром да се Материце празнују двије недјеље пред празник Рођења Христовог, велики број окупљених вјерника причестио се Пречистима Тајнама Христовим, а већ по традицији манастирско братство припремило је за сву окупљену дјечицу пригодне пакетиће.
      На овај велики празник мајки и жена, а у поводу монашења монаха Данила, манастир Клисина постао је богатији за реплику чувене светогорске иконе „Достојно Јест“, чији се оригинал чува у Протатској цркви у Кареји, а коју су нашем манастиру даривали пријатељи наше Свештене Обитељи, господа Зоран и Владица Лемић, из Бањалуке.
      Након Свете Литургије у трпезарији манастирског конака приређен је празнични ручак.
      Желећи новопостриженом монаху Данилу ревностан и подвигом испуњен живот, манастирско братство захваљује свима онима који су овом приликом били са нама, али и онима који су били спријечени да својим присуством увеличају нашу радост, а који су се радовали свим својим срцем.
      Игуман Василије (Рожић)
      Извор: Манастир Клисина
      Беседа Епископа Хризостома на монашењу

      Беседа Епископа Хризостома на Литургији






      Остатак фотогалерије
    • Guest
      Од Guest,
      Свечаности су присуствовали представник Васељенског патријарха, Митрополит Карпатоса и Касоса Амвросије, Митрополит Драме, Павле, Митрополит Еласоне, Василије, чланови Свете Епистасије (управе Свете Горе), игумани и представници свих 20 светогорских манастира, командант ратне морнарице Грчке вицеадмирал Космас Христидис са највишим официрима морнарице, гувернер Свете Горе Аристос Касмироглу и многи други угледни гости.

      Молитвена прослава је почела бдењем, увече 14. новембра у Протатском храму у Кареји, у коме се налази икона Пресвете Богородице „Достојно јест". Посебну, благодарствену службу за ову прилику сачинио је химнограф јеромонах Атанасије Симонопетријски.
      Следећег дана, након литургије, одржана је свечана седница Свештене општине Свете Горе у форми „дуплог сабора", односно у присуству игумана и редовних представника свих двадесет манастира. Том приликом је прочитан записник седнице одржане пре стотину година из оригиналног документа који се чува у Светој епистасији. Одлуке тадашње историјске седнице су се односиле на дочек ослободилачке грчке ратне морнарице након петстотина турског ропства. Прочитана су и имена свих чланова сабора из тог времена, где је наведено и име хиландарског представника, старца Климента.

      Заповеднику грчке ратне морнарице је током свечаности поклоњена уметничка слика са представом доласка бродова у луку Дафни и предаје кључева од стране турске управе. Слика коју је насликао јеромонах Лука Ксенофонтски, представља уметничко виђење догађаја од 2. новембра (по старом календару) 1912. када се у 10.30. часова 25 турских војника предало ослободилачкој војсци. Вицеадмирал Космас Христидис је заузврат Свештеној општини поклонио стару сабљу коју су носили морначки официри из времена ослободилачког рата.

      Након тога, уприличена је свечаност на ратном броду, фрегати „Саламис", која је била усидрена у близини луке Дафни. На броду је одржано мало освећење воде и донешен је део Часног Крста који се чува у оближњем манастиру Кенофонту. Занимљиво је да део посаде брода чине жене и ово је била јединствена прилика да се сусретну са светињом Свете Горе у самом њеном предворју. У складу са грчким законом, фрегата је била на усидрена на 500м од обале. На крају, око 15. часова, 21 плотун са ратног брода означио је крај ове заиста величанствене прославе.






















      Коришћени подаци и фотографије са: www.agioritikovima.gr, agioritikesmnimes.blogspot.gr
      Извор: Манастир Хиландар
    • Guest
      Од Guest,
      Свештенство РПЦ нема јединствен став према професионалном спорту. Једни кажу да је то „извор греха“, а други благосиљају излазак на ринг. Међутим, на аматерском нивоу православни свештеници су на добром путу да помраче славу руског монаха-ратника Пересвета и ратоборних становника храма Шаолин.




      Црни појас и карактер
      Архимандрит Силвестар Лукашенко, настојатељ храма светог мученика Андреја Стратилата у селу Сулост у Јарославској области, на протеклој Олимпијади у Лондону био је духовник читаве руске репрезентације. Овај свештеник је дебитовао на њиви спортског „капеланства“ две године раније, на Светском такмичењу у борилачким вештинама у Пекингу. То је потпуно логично, јер отац Силвестар има црни појас (пети дан) у једној верзији теквондоа и потпредседник је регионалног одељења Савеза борилачких вештина Русије. „У младости сам се озбиљно бавио атлетиком, али већ тада су ми изнад кревета биле окачене боксерске рукавице“, прича он за „Московске новости“. „Отац је имао жарку жељу да ја будем способан да се одбраним у свакодневном животу и зато ме је учио основама бокса. Теквондоом сам почео да се бавим недавно, када сам већ обукао мантију. Не видим у томе ништа неприродно.“
      Свештеник тврди да професионални спорт и борилачке вештине нису у супротности са основним постулатима његове вере. „Сваки спорт правилно изграђује човеков карактер. Данас је то и иначе један од основних начина да се наша омладина сачува од погубних саблазни. Успеси професионалних спортиста су стимуланс за масовно бављење спортом. Уверен сам да то мишљење дели и наш патријарх, иначе тешко да бих добио благослов за одлазак у Лондон“, каже отац Силвестар.
      Борба као метафора
      Мишљење оца Силвестра дели и настојатељ московског храма Светог Николе у Тројекурову, отац Александар (Немченко). Међу својим колегама по мантији он, по свему судећи, има највишу спортску титулу: крајем 1980-их је постао мајстор рвања слободним стилом. И дан-данас се он свакодневно труди да остане не само у духовној, него и у спортској форми. „Вежбам на справама, бавим се јогом, понекад спарингујем“, каже он. „Када сам постао свештеник рвање је за мене својеврсна метафора, као неки непрекидни двобој са својим људским страстима.“
      Од 2000. године при храму ради Центар за рехабилитацију бивших затвореника и помоћ адолесцентима и наркоманима. Кажу да је то можда први такав центар у нашој земљи. Ту увек има педесетак људи којима је потребан опоравак, и отац Александар сматра да је бављење спортом један од начина да се они врате у нормалан живот.
      Бокс по благослову
      Засада се само један православни свештеник професионално бави борилачким вештинама. То је отац Сергије Акимов. Он служи у Нелидовској парохији при храму Баликинске иконе Пресвете Богородице у Тверској области. У мају ове године је отац Сергије први пут изашао на професионални ринг. Изгубио је меч, и могуће је да ће то бити његов једини професионални наступ. „Ипак ја имам већ 34 године“, прича отац Сергије за „Московске новости“. „А и жена је против тога, каже да се много брине за мене. У своје време сам био доста успешан у аматерском боксу, доспео сам до звања мајстора спорта, а био сам близу звања мајстора међународне класе. Да будем искрен, изашао сам на професионални ринг због новца. Наша парохија је сиромашна.“
      У септембру је отац Сергије поново отворио дечију секцију бокса за парохијане. Пре тренинга се сви прекрсте и направе метанију. У секцију се примају деца независно од вероисповести. „За све то ја имам благослов, иначе не бих наставио да боксујем“, прича свештеник-боксер.
      Витезови – то смо ми
      Има и друкчијих мишљења. Јеромонах Теоктист Петров, творац система борилачких вештина „Светоруско витештво“, каже да је професионални спорт „извор греха“. По његовим речима, витештво је систем руковања свим врстама оружја и вештина борбе без оружја, као и борбе без оружја против наоружаног противника. Отац Теоктист тврди да сви називи захвата и техника имају староруски корен. Све се то учи у центру „Витешка слобода“ који се налази у Самарској области.
      „У нашем случају је циљ учења борилачких вештина искључиво одбрана вере и православне отаџбине“, каже отац Теоктист за „Московске новости“. „То је свето и богоугодно дело. Ми не желимо да имамо никакве везе са спортом, поготово професионалним. Чим се неко издвоји као најбољи, он одмах почиње да испољава гордост и грубост, а то су пороци. Због тога је такмичарски дух избачен из нашег система борилачких вештина. Није грех применити силу у име виших циљева, али је грех ако се то ради из забаве.“

      Извор: Росијска газета


      Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...