Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Guest Светлана

Вести из Румунске Православне Цркве

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest Светлана

Основана новинска агенција Румунске Православне Цркве

19. јун 2008 - 8:51

Румунска Православна Црква је јуче пустила у рад своју новинску агенцију - Василика (Basilica), са благословом Његове Светости Патријарха Данила. Уз ову агенцију, Румунска Патријаршија има и свој радио и телевизију и дневне новине. Задатак новинске агенције јесте да представи у форми кратких вести и новинских извештаја рад и делатности Румунске Патријаршије, али и осталих сестринских цркава.

Вести и обавештења су организована тако да са сајта basilica.ro сви заинтересовани могу да преузму вест и да је објаве у својим гласилима. На сајту ће бити и саопштења за јавност Светог Синода, активности епархијских архијереја, свештеника, богословских школа и црквених братстава. Информације на сајту ће бити вишејезичне и то на румунском, енглеском, француском и руском језику.

Извор: www.basilica.ro

http://www.spc.rs/sr/osnovana_novinska_agencija_rumunske_pravoslavne_crkve

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest ja

УПОКОЈИЛА СЕ ДВОЈИЦА ЕПИСКОПА

Букурештанска патријаршија је саопштила да су се упокојила двојица епископа. Епископ Слобоције и Калараша, Дамаскин (Кораву) потицао је из Крајове, рођен је 1940. Студирао је у Букурешту, докторирао у Атини, потом био професор и ректор крајовске богословије. За викарног епископа северинског биран је 1980. као и за декана Богословског факутета у Крајови. Епископ Слобоције постао је 2000. Аутор је бројних научних радова. Умро је 23. априла.

Епископ Хуша, Јоаким (Мареш) умро је 23. априла. Био је рођен 1927. у Магирештију. Епископ је био од 1985. а од 1996. у новој епархији Хуши.

http://pravoslavlje.spc.rs/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Патријарси Вартоломеј и Даниел служили Свету Литургију у Кападокији

1. јун 2009 - 8:45

Његова Свесветост Патријарх константинопољски Г. Вартоломеј служио је јуче Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење Његове Светости Патријарха румунског Г. Даниела, у цркви Светог Теодора, у месту Малакопис, у Кападокији. Патријарх Даниел се налази у званичној посети Васељенској патријашији. Посета Патријарха румунског је део велике меморијалне манифестације посвећене Светом Василију Кесаријском.

У четвртак 28. маја 2009. године двојица Патријараха служила су Свету Службу у цркви Светог Георгија, а затим су отпутовали у Кападокију. У суботу, 30. маја вечерњу служби двојица првојерараха су служили у цркви Светих Константина и Јелене у Синасосу.

Треба подсетити да је Румунска Православна Црква 1925. године добила аутокефалију и ранг патријаршије од Мајке Цркве у Константинопољу.

Посета Патријарха Даниела Васељенској Патријаршији траје од 27. маја до 2. јуна.

Извор: www.basilica.ro

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Alefshin

РУМУНСКА ЦРКВА

Мошти светога Григорија Паламе донео је из Грчке у Букурешт митрополит веријски Пантелејмон, на молбу румунског епископата. Оне су биле изложене у патријаршијској катедрали, чији је параклис посвећен овом светитељу. Потом су пренете на Политехнички универзитет престонице, као и у епархију Доњи Дунав (Дунарес Жос) где их је свечано дочекао епископ Касијан са народом.

Ово је 650. годишњица престављења Светитеља, такође исто толико година од оснивања Влашке митрополије.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1012/tekst/kroz-hriscanski-svet/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

http://manastir-lepavina.org/novosti/images/uploads/070805

Rumunski zapisi

Rumunija - veoma agrarna zemlja. Može biti, baš zbog toga narod je ovde veoma miran, spokojan - kao ovaj pastir , koji napasa svoje ovčice na brdskim predelima Južnih Karpata.

Moj prijatelj, saznavši da sam se vratio iz Rumunije začuđeno je upitao: “ Odakle ?Odakle? I kakva je to zemlja, pričaj, jer o Rumuniji znamo samo da ona postoji, a šta je tamo i kako je - nije nam poznato. Kakava je tamo vera ? Ispričaj nam”. I evo da ispričam…

Raskrsnica Evrope

Rumunija - evropska država, koja se nalazi između Ukrajine, Moldavije, Srbije, Mađarske i

Turske. I još je Rumunija - jedna od najpravoslavnijih zemalja u svetu. Svaki koji poseti ovu zemlju može se bez svake sumnje uveriti u to.

Glavni grad - Bukurešt. Ime je nastalo od reči “bukur” - pastirski. Kažu da je prvu naseobinu osnovao ovde jedan čovek tog zanimanja. Jednim delom jedna crta nečega “seoskog” zadržala se u glavnom gradu Rumunije, države koja je u većim delom i sada agrarna. Narod se veoma jednostavno odeva, u poređenju sa Moskovljanima koji izgledaju kao uvažena gospoda.Praktično uopšte nema nebodera, nego uglavnom veoma žovopisne prizemnice i kuće na sprat naseljene stanarima, a ne preduzećima.Oštećene fasade.

I mnogo crkava.Staneš na bilo kojoj ulici Bukurešta i pogledaš okolo. Ako ne vidiš ni jednu biseriku (tako na Rumunskom zvuči reč “bazilika”, crkva) - znači da ne vidiš dobro. Na tri miliona stanovnika Bukurešta - 300 pravoslavnih crkava. (u 11 milionskoj Moskvi crkava - 400 ). Gotovo 90 posto stanovništva - pravoslavni. Pritom ne na rečima, nego i na delu. Ali o tome ćemo kasnije, nego da se vratimo na ulice Bukurešta.Mirni, sa kućama na sprat, malo provincijalni pejsaž Bukurešta, ponegde je narušen staljinističkom arhitekturom, napominjući nas o tome da je celu polovinu XX veka Rumunija bila pod vlašću komunista. Svima je poznato i ime Nikolaja Čaušeskua - moćnog diktatora, koji je vladao 25 godina. Za to vreme Čaušesku, kao što je svojstveno svakom diktatoru, ostavio je veoma jak trag u arhitekturi glavnog grada. Npr. ogromna zgrada Kasa populi - Dom naroda - smatra se drugom po veličini građevinom u svetu.Izgradnja je počela l983. godine, drug Čaušesku je hteo ovde da bude parlament, CK kompartije, savet ministara… lična rezidencija, ali nije u tome uspeo: u 1989. godini njegov život se završio tragičnim i retkim za savremene tirane načinom.Obično tihi i mirni Rumuni, nisu ga samo skinuli s vlasti, nego za nekoliko dana osudili i zajedno sa suprugom streljali, prikazavši sve to na televizoru.

I još je Nikolaj Čaušesku proširio udesno centralni trg Bukurešta, koji je ranije bio okružen gospodskim vilama i stranim ambasadama. Dobili smo veliki trg Uniri, u centru kojeg je ne baš lepa fontana, a na krajevima su osmospratnice iz 70-ih godina. I po njoj šeta  masa obično odevenih Rumuna, među njima lutaju Cigani kojih u Rumuniji ima veoma mnogo.Posvuda su trgovci cvećem i raznom robom ("Kupite, sve po 10 hiljada leva!")Pored svakog vedro.Obično limeno vedro, koje stoji na dve cigle izbušeno na dnu i sa strane sa mnogo rupica.U vedru gori ugalj -trgovci se tako greju.

Rumunski narod je primio hrišćanstvo veoma davno, prvih vekova hrišćanske ere. Gotovo svu svoju istoriju ovaj narod je bio pod nečijom vlašću: Bugara, tatarskih Mongola, Grka, Turaka… Istorija rumunske države broji manje od 150 godina. I ako je narod nosio veru kroz toliko vekova tuđe vladavine i sačuvao je u takvom vidu u kakvom se može i danas u Rumuniji vidjeti, to je možda baš ta prava vera?

U crkvi kao kod kuće

Ispostavlja se da su svi ti ljudi: prolaznici bukureštanskih ulica, posetioci trgovina i restorana, ulični trgovci, pa i Cigani,- svi oni su pravoslavni! U čemu se ogleda njihov crkveni život? Da bismo saznali uđimo u neku od crkava u Bukureštu.

Odmah uz crkvu je građevina, slična pravougaonoj besedi sa tri ravna zida i krovom. Zidovi su ukrašeni freskama oslikanih likovima svetih koji se veoma poštuju u Rumuniji ili jevanđelskim detaljima. U dnu zidova- stolovi svrha mesingani sa mnogo svećnjaka, slični našim svećnjacima za pominjanje pokojnih. To i jeste mesto za pominjanje, ali ne samo za upokojene, nego i za žive. Od jutra do večeri ovde ima naroda: čovek dođe, zapali sveću za žive, drugu za pokojne, prekrsti se i ide dalje. Pitam, zašto se sveće iznose na ulicu? Kažu, da su na tom davno insistirali restauratori, koji se plaše za očuvanje fresaka, jer je u Bukureštu veoma mnogo crkava iz XVII i čak XVI veka (u nekim su se sačuvale i freske). I mora se reći, da restauratore treba razumeti: pri takvoj posećenosti crkava, kao što se može videti u Rumuniji, njihovi zidovi bi se morali renovirati jednom godišnje!

Običaj je da muškarci u crkvi stoje napred, a žene pozadi. Za vreme čitanja Jevanđelja mnogi kleče na kolenima.

Petak, kasno jutro, radni dan. U hramu liturgija. Ne može se reći da ima mnogo naroda, ali kod nas u Moskvi, ne bude u svakom hramu toliko ni na nedeljnoj liturgiji. Oko 100- 150 ljudi- muškaraca i žena, starih i mladih. Decu, radnim danom, istina ne možeš videti: deca su u školi. Unutar hrama Rumuni ne stoje kao kod nas: muškarci desno, žene levo. Ovde su muškarci najčešće napred, a žene pozadi crkve. Ako Evharistijski kanon još nije počeo, može se primetiti, da poneko sedi ( uz zidove su sagrađene na grčki način, specijalne stolice, stasidije), poneko kleči. Rumuni uopšte veoma vole molitvu na kolenima. Sve crkve u Rumuniji su pokrivene tepisima. Za vreme Evharistijskog kanona na kolenima se svi mole. Mnogi drže sklopljene ruke ispred sebe “ s dlanovima” malo na katolički način. U zadnjem delu hrama se nalaze stolovi za prinošenje- kao pored naših kanuna( veliki svećnjak u obliku stola, a pored njega sto za ostavljanje darova)- a za delenje parohijanima osvećenog: ulja na komadiću vate, izrezanog u kockice hleba, brašna u malenim papirnim fišecima. Rumuni veoma vole pomazanje uljem. Uvek- za vreme liturgije, posle akatista ili večernje- pomazuju se.

U hramu se Rumuni ponašaju veoma slobodno. Na primer, hodati po soleji (uzdignuti prostor ispred oltara) dozvoljeno je apsolutno svima: i muškarcima, i ženama. I u svako vreme. Ali, naravno, oni se penju na soleju samo kada je neophodno: celivati ikone koje su tamo, uzeti blagoslov. Jedan karakterističan prizor : centar Bukurešta, Hram Rumunske patrijaršije. Završava se Heruvimska pesma, i baš počinje veliki vhod. Odjednom krupna starica sa dvema velikim crnim plastičnim kesama u rukama, staje na soleju, prilazi ikonama koje stoje s obe strane carskih dveri, celiva ih i mirno se vrati nazad,u crkvu. Druga slika! Ide Kanon Evharistije, puna strahopoštovanja molitvena atmosfera u crkvi, svi su na kolenima. Mršav i visok čovek, srednjih godina podiže se na soleju, ide prema severnim dverima oltara i....kuca u njih. Čeka. Na kraju dveri se otvaraju, izlazi sveštenik pred kojim čovek naklanja glavu da bi dobio blagoslov - Rumuni ne slože ruke kao mi, a nisko naklone glavu. Kada je dobio blagoslov, ide. Ispočetka sam se u duši smućivao takvim, kako je meni izgledalo , suviše slobodnim ponašanjem. Ali kasnije sam nešto shvatio. Stvar je u tome da za te ljude hram nije samo Dom Božiji, nego i njihov lični dom, na kojeg su se navikli, u kojem im je prijatno i toplo. A kod kuće se čovek oseća slobodno.

Mnogi stanovnici Bukurešta vole da se mole u manastiru Skitul Darvar- službe su ovde posebno duge i svečane. Manastir je nazvan po osnivaču vojvodi Konstantinu Darvaru. Uopšte mnoge rumunske crkve nisu nazvane po svetom događaju ili po imenu svetoga u čast kojega je osvećen presto, nego po imenu ktitora ili graditelja.

Pismo svetoj Paraskevi

Zadivljujuće je to što rumunski komunistički režim praktično nije progonio Pravoslavnu crkvu. Kažu da je to zasluga Čaušeskua, koji nije hteo da liši svoj narod onog najdražeg- Crkve. A onda, možda je to i zasluga naroda?

Došavši u hram, ljudi pišu na listićima što posebno vredi opisati. Kod nas je uobičajeno obično nabrajanje imena, a Rumuni prvo pišu molitve, svojim rečima. Nisam mogao izdržati i pogledao sam za šta pravoslavni Rumuni mole Boga i svetitelje .

“ Gospode Bože! Blagodarim ti za prvi ispit! Pomozi da položim i ostale!” “ Presveta Bogorodice!  Pomozi mi s autom, molim Te!” “ Sveta Paraskevo! Pomoli se da se on brzo vrati kući!” Posle takvih molitava, na papiru su napisani redovi imena kao obično. Koliko mnogo neposrednosti i vere u takvom, reklo bi se ne sasvim kanonskom ali iskrenom odnosu prema Bogu i Crkvi! Takvu neposrednost sam primetio i jednom za vreme liturgije, kada je žena koja je stajala na kolenima uzela i celivala kraj stihara đakona koji je izašao na sredinu crkve da pročita jekteniju. Liturgiju svi pevaju, to jest cela crkva.

Nedeljno jutro u selu Valja Popului. Svi su otišli u crkvu, na liturgiju.

A liturgija se sastoji uglavnom iz neizmenjenih tekstova- samo izuzev tropara i kondaka, - i nije čudo što ljudi koji od rođenja idu u crkvu, znaju službu napamet. Ako se tome pridoda prirodna muzikalnost Rumuna, dobijete u potpunosti skladno pevanje koje izvodi nekoliko stotina ljudi. Što se tiče pesama koje se menjaju, na večernjoj ili na jutarnjoj, njih pevaju za pevnicom. Ovde se oseća silan uticaj Grka. Pevaju s isonom, to jest na nepromenljivoj basovskoj melodiji, na čiju se osnovu ulivaju složeni delovi vizantijskih melodija. Uopšte, u savremenom rumunskom pevanju jasno se može čuti isprepletenost dve tradicije: vizantijske i narodne, domaće. Na primjer: jekteniju pevaju najčešće veselim i ruskom uhu razumljivijim narodnim napevom. O jektenijama: kod Rumuna je običaj svaku jekteniju završavati rečima: “ Molitvama Bogorodice, spasi nas.” Pevaju to svi prisutni.

"Radim na projektu i usrdno se molim"

Vreme je da kažem i nešto o društvenom radu Rumunske Pravoslavne Crkve. Uopšte nije tako kao kod nas. Uopšte crkvenih društvenih aktivnosti u Rumuniji nema mnogo: Rumunska crkva nije bogata. U isto vreme desetine stranih dobrotvora - društvenih fondova, komiteta, saveta, jednostavno privatnih lica - punom snagom žure da pomognu stanovnicima. Jednako mnogi od njih neće da daju novac Crkvi, posebno Pravoslavnoj.U vezi s tim mnoštvo socijalnih ustanova u Rumuniji i zvanično imaju karakter svetskih nevladinih organizacija. Ipak praktično sve ove i slične aktivnosti slobodno možemo nazvati crkovnim. Eto npr. dobrotvorna organizacija “Sveti Stelian”, jedna je od najstarijih u Rumuniji. I prva koja zvanično radi pod blagoslovom patrijarha. Nazvana je u čast veoma poznatog rumunskog svetog., koji je pokrovitelj rumunske dece. Osnivateljka “Svetog Steliana” Irina Dragoj, vrlo energična žena srednjih godina,ispričala nam je kako je počeo rad ove organizacije:

“1993. godine, nas dvadesetak, izvinite na izrazu malo “udarenih” rešili smo da nekako pomognemo deci bez doma, kojih je tada nekoliko godina posle revolucije po ulicama lutalo veoma mnogo. Među nama su bila tri bivša inženjera ( ja sam npr. inženjer - projektant u penziji), tri medicinara, studenti. Počeli smo od toga što smo se registrovali kao privatna organizacija, i napravili projekat i tražili novac od stranaca. Znate, najvažnije je u našem radu - napraviti dobar projekat, na osnovu kojeg ćemo dobiti novac.  Obično pravimo nekoliko projekata, i usrdno se molimo, da Gospod ispuni bar jedan od njih… I tako, počeli smo sa radom. Prvi naši koraci su bili osnivanje mobilne kuhinje: ona je putovala po Bukureštu i hranila gladnu decu,- po 300 do 400 ljudi dnevno uspevali smo da nahranimo. Danas imamo 12 projekata koji funkcionišu: dečija kuhinja, dom dnevnog boravka, letnji kamp i drugi”. Bio sam u domu dnevnog boravka. Nekoliko godina unazad Irina Dragoj je kupila polurazrušenu prizemnicu u Centru Bukurešta, i renovirala je. A sada ovde dolaze deca iz tzv. problematičnih kategorija: deca čiji su roditelji nezaposleni, alkoholičari, narkomani. Deca iz siromašnih, ne potpunih porodica. Uopšte, oni koji su često prinuđeni da lutaju po ulici, železničkim stanicama i podrumima u potrazi za hranom i avanturama. Neki dolaze sami, a neke i dovode - gotovo na silu - zaposleni u centru. Većina te dece - Cigani. Cigana u Rumuniji ima veoma mnogo ( po oficijelnoj statistici, oko 10% stanovništva), i to je naproblematičnija kategorija ljudi.Ali u takvoj državi kao što je Rumunija čak su i Cigani pravoslavni. I ko bi se bavio njima ako ne Crkva. Posla mnogo:Cigani - oduvek poznati po ostavljanju dece, profesionalni vaspitači malih prosjaka i lopova, ne libe se ni trgovine drogom."Nedavno sam pokušala jednoj majci da nađem posao, - žali se Irina Dragoj, - našla sam joj jedno radno mesto - ne ide, drugo - neće, treće - ne sviđa joj se. Radi se o tome da stalan posao nije to što njima treba, i u tome je problem”.

U “Sv.Stelianu” se radi u dve smene, u zavisnosti od školskog rasporeda dece. Deca rade domaće zadatke, crtaju. Ovde radi odlična kuhinja i deca su uvek sita. Pred početkom jela zajedno sa odraslima se mole, čitaju u horu “Oče naš”. Stavljam primedbu vaspitačici Dori Marinesku, da se u Rusiji “Oče naš” obično peva. “E, nama s njima još samo pevanje nedostaje!” - smeje se Dora.

Od zanimanja u “Sv. Stelianu” ima i jedno veoma karakteristično za Rumuniju a neobično za nas. Deca crtaju ikone na staklu. Ova starinska ikonopisna tehnika - najraniji primeri su još iz XIII veka - a potiče iz severnog dela Rumunije, Transilvanije. Komad stakla se položi na ikonu – obrazac, i tušem (danas prosto tankim crnim markerom) ocrtaju konture - rade skicu. Onda specijalnim bojama, obično temperom sa dodavanjem lepila, boje ocrtane konture. Teškoćaje u tome što se svo ikonopisanje se radi s naličja, sa zadnje strane stakla i veoma je važno ispunjavati redom nanose raznih slojeva boja. Ali pod rukovodstvom profesionalnog slikara, deca se prekrasno s tim snalaze: njihovi radovi ne samo da ukrašavaju crveni ugao ( ugao u kojem se nalaze ikone s kandilom),.nego se i dobro prodaju na izložbama, donoseći centru kakav- takav prihod.

Organizacija sličnih “Sv. Stelianu” u Rumuniji ima više od 1500, iako su većinom registrovane kao privatne, sve one rade u punom kontaktu sa Crkvom. Npr. Za decu “Sv. Steliana”, potpuno je prirodno da se nedeljom ujutro svi skupe u centru i svi zajedno idu u crkvu.

Pre nekoliko godina rumunske vlasti su rešile da ukinu većinu državnih dečijih domova, smatrajući da oni nisu efikasni. Umesto toga su rešili da rade na usvajanju dece. Zapadni fondovi rado daju novac organizacijama koje se bave siročićima.Pozvali su me da vidim kako to izgleda u “Svetom Stelianu”.

Predgrađe Bukurešta, petnaest kilometara od grada. Na kraju prilično lepog sela- kamene prizemne kuće sa polukružnim arkama terasa, a usred njih obavezno crkva, okolo obrađena polja- izdvajaju se iz opšteg pejsaža drvene kuće vidno nesvakidašnjeg izgleda. To je selo za usvojitelje i siročiće koje su oni uzeli. Gradili su ih Holanđani, o čemu govori i jarki natpis: “Holandske kućice”. Odmah bih rekao: “utisak posle posete ovim domovima kod mere je dvojak.

S jedne strane kao sve je dobro. Čistoća unutra i izvana, nove stvari, blistavo kuhinjsko posuđe, sve podseća na stil IKEA. Ali stanovnici tih domova su nas sreli nekako veoma napregnuto. U svim njihovim pokretima se osećala ukočenost, zbunjenost. Ulazimo u prvi dom, upoznajemo se. Mama i tata mladi, imaju svoju kćerku od 9 godina i dvoje prihvaćenih Cigančića.

- Zar nije teško sa decom koja vam nisu rođena?

- Ma ne, nije! Navikli smo, to za nas nije prvi put.”

- Kako nije prvi put? A gde su prethodna deca?

- Pa tamo se projekat završio...i uopšte, došli smo ovde na novo mesto.

Dok mi idemo u drugi dom, tiho pitam našu pratilju, radnicu “Svetog Steliana”, Magdalenu:

- Kod nas, u Rusiji, pre nego postanu staratelji, ljudi prolaze prilično ozbiljnu pripremu. A u Rumuniji?

- Da kod nas isto. Dve nedelje, naravno, traje priprema, testiranje, a onda se može postati staratelj.

- Zar nije malo dve nedelje?Verovatno, ima i nevolja, kada se ljudi pokažu nesposobnim za starateljstvo?

- Za sada takvih slučajeva nije bilo. Možda, radi toga što je ovaj program počeo kod nas odnedavno…

Holandski domovi su bili jedinstveno mesto od mnogih mesta koje sam posetio u Rumuniji, u kome je bilo veoma malo ikona na zidovima i u uglovima.

I gde su na pitanje , da li često idu u crkvu, odgovarali: na praznike…

“Kod nas nije svuda tako, nemoj misliti,” - umirio me čovek iz Rumunske patrijaršije koji me je pratio na putovanju. -Ti idi ocu Tanase u selo na planini. Tamo je u selu napravljen crkveni dečiji dom. Tamo i žive i rade i mole se.

Tako sam otišao u selo Valja Plopului, 122 km od Bukurešta na sever, Rumunski Karpati.

Graditelj i namesnik svih crkava koje se nalaze okolo sela Valja Plopului, otac Nikolaj Tanase kaže:” Na najlepšem mestu u našem kraju sagradili smo hram u znak sećanja na žrtve abortusa (na fotosu). Za Rumuniju je to veoma bolna tema, neka svi koji prolaze vide kako je prekrasan naš hram, i još neki put se zamisle o prekrasnom Božijem daru čoveku - životu

Odlučni otac Tanase

U prevodu sa rumunskog Valja Popului znači “Dolina topola’’. Zaista, baš topolama su pokriveni bregovi planina ovog dela Rumunije. U dolinama među padinama, skrivaju se od planinskih vetrova seoca, jedno od njih je i Valja Popului. Doputovao sam u nedelju u 9 ujutro, da bih stigao na liturgiju. Selo nije veliko 100 - 150 kuća, na ulicama tiho i bez ljudi, perspektiva glavne ulice završava se visokim, napola skrivenim u visokoj šumi hramom. Prilazim do vrata - zatvoreno. U stvari, ima još jedna crkva u blizini, zimska. Manja je, i lakše se može zagrejati. Ulazim. Unutra sve skromno, nije kao u Bukureštu. Ima samo ono najneophodnije - deisis na ikonostasu, par ikona, dva svećnjaka pred amvonom. Ali i nekoliko kaljevih peći, sa otkrivenim vratašcima, tako da se vidi kako gori vatra. I pored toga u crkvi je hladno. Služba je već počela, i razočarao sam se što ima malo ljudi unutra. Hram je bio praktično pust, samo u prednjem desnom uuglu, iza peći, sedelo je na stolicama oko 20 starijih ljudi. Poslušavši službu shvatio sam da su to jutarnje molitve. Rumuni, znači služe večernju uveče, a jutarnju ujutro, pre liturgije. Znači, pomislio sam, doći će još naroda.

I nisam pogrešio:što se više približavalo vreme liturgije, brže se ispunjavao hram. Ulazeći, ljudi su kupovali za stolom prosfore (mali hlebovi), samo iz jednog dela napravljene - i sveće. Onda, kada su napisali svoja poetična pisamca, i stavili u njih novčiće, stajali su u redu sa prosforom i upaljenom svećom u rukama, ispred severnih dveri oltara. Iz njih se pomaljao sveštenik, i blagosiljajući ih, primao prineseno. Iako se prosfore ne peku kod kuće, ali baš ova proskomidija -u prevodu s grčkog znači “prinošenje"- na samom delu je tako. Počinje liturgija. Crkva je već puna naroda, 200 - 250 ljudi.Došli su stariji i muškarci srednjih godina. Na levoj strani , ali isto napred stajali su mladići. Gledao sam ih i mislio: u slobodno vreme oni se voze motorom i uopšte se ne ponašaju kao poslušni dečaci, nego kako inače priliči seoskim mladićima. A eto došli su na nedeljnu liturgiju, tačno na vreme su došli, stali na tačno određeno za njih mesto, stoje i pevaju. U našim selima se tako nešto ne može ni sanjati.

Liturgiju su svi pevali: bake sa maramama na glavama, mladići, devojke u farmericama, deca kojih je u crkvi bilo oko 40. Za pevnicom - crkveni pojac i nekoliko devojčica od 10 godina.Pojac se zvao Kristijan. Posle službe sam ga pitao da li on vežba pevanje sa devojčicama za pevnicom. “Ne, to nije moj posao, time se bavi đakon.”, strogo je rekao Kristijan.

Služio je namesnik, otac Tanase, koji je ustvari otac Nikolaj, a Tanase- mu je prezime. Jednostavno , Rumuni zovu sveštenike po prezimenu- da ne pogreše. Sveštenik je visok, crnokos, sa dugom bradom, i dugom, uredno upletenom kosom u pletenicu. Pokreti brzi, odlučni, glas snažan. Po svemu sudeći, veoma energičan čovek. Otac Nikolaj ima oko 50 godina i otac je petoro već odrasle dece. Postavili su ga u ovu eparhiju 1980. godine. Tada u selu uopšte nije bilo crkve, što je za Rumuniju neuobičajeno .Ali stvar je u tome, što je 1977. godine, u vreme poznatog rumunskog zemljotresa, koji se osetio čak i u Moskvi,- mnogi Moskovljani se sećaju kako su se ljuljali lusteri i malter se osipao sa plafona,- tada je i seoska biserika srušena. I tada je odlučan bio otac Nikolaj. Ne obazirući se na zabranu za izgradnju crkve , on je zajedno sa stanovnicima Valja Populuia počeo polako, noću da gradi hram...I eto, na kraju:” Sa strahom Božijim i verom pristupite”. Napred idu žene sa bebama, a iza njih red ka čaši ,ali posle beba, začudio sam se-niko-ni odrasli, čak ni starija deca- nisu pošli da se pričeste. Pitao sam posle službe oca Nikolaja o čemu se radi.” Da”, rekao je “ imamo takav problem. Ljudi se retko pričešćuju, obično 4 puta u godini, tj. jedanput u sva 4 velika posta. Zašto? Ranije nije bilo tako, do rata su se pričešćivali veoma često. A u godinama komunističke vlasti došlo je do promene.”

Kada sam se vratio u Bukurešt, pitao sam mnoge Rumune o tome. Objasnili su mi da je retko pričešćivanje opšteprihvaćeno praktično svugde. “ Bolje je pričešćivati se retko, nego često i nedostojno,"neki su rekli.Drugi su tvrdili da se u vreme posta mnogi pričešćuju gotovo svaku nedelju.

Jedan poznanik mi je rekao : “Naš baćuška u propovedi je ovako rekao:” Uzmite primer blagorazumnog razbojnika. On se uopšte nikada u životu nije pričestio, ali se ispovedio pred smrt , i bio nagrađen carstvom nebeskim”. Rumuni se zaista, često i podugo ispovedaju. To sam ja video svojim očima u svim crkvama; masa ljudi u redovima za ispoved.

Ali da se vratimo u Valja Popului.Posle službe smo sa ocem Nikolajem otišli da obiđemo njegov čuveni Dom za decu. Prešavši seosku ulicu i posle uzbrdice, sišli smo u susedu dolinu.

Pet- šest urednih belih domova, ali sa sređenim potkrovljima. Svuda polja obrasla travom, pašnjaci. Ispred domova malo fudbalsko igralište, po kojem razigrani dečaci i devojčice trče za loptom. Drugi su zauzeti kućnim poslovima, neko nešto nosi, neko metlom mete, jedan dečak od 12- 13 godina cepa drva dobrom sekiricom sa dugačkom drškom- takve sekire imaju ovde svi seljaci.

Otac Nikolaj priča: 1999. godine, on je osnovao asocijaciju pod nazivom” Pro vita - za rođene i nerođene”. Rođeni- to su deca odbačena od strane roditelja na volju sudbine. Ovde kod oca Nikolaja ima ih 50, devojčica i dečaka uzrasta od 2 meseca do 18 godina, uglavnom kao i obično Cigančića. Ovde u posebnom domu živi 20 otpuštenih iz Dečijeg doma. Oni uspešno pomažu ocu Nikolaju u domaćinstvu, rade na farmi i u polju. I svi su zadovoljni: dečijem domu-dobitak je hrana, devojkama- krov nad glavom, hrana i crkva. U dečijem domu ima posebna crkva sa svojim sveštenikom, iako do glavne crkve peške treba samo 10 minuta.

A “ nerođeni"- to su jadne žrtve abortusa. U znak sećanja na njih otac Nikolaj je sagradio na najlepšem mestu u celom kraju na vrhu brda malu belu crkvu. To je prva ckva u Rumuniji u znak sećanja na žrtve abortusa. Kod oca Nikolaja žive i one koje su uspeli da ubede da ne urade abortus. To su mlade žene sa nesređenim ličnim životom iz raznih gradova Rumunije.

Jedna koju sam video bila je toliko mlada, da kada sam ušao u sobu i video nekoliko devojčica, pitao sam tiho na francuskom, da niko ne bi razumeo, koja je od njih uopšte mama.” Evo ona, ostale devojčice su joj došle u goste. A dete- evo ga, pogledajte kako je lepo; devojčica je"Mlada mama je ovde već 4 meseca i ostaće još 1 mesec. Posle toga će se vratiti kući gde je čeka majka koja je sve razumela i koja joj je oprostila.

Vraćamo se iz dečijeg doma u selo. Prolazimo pored manje crkve, posle 5 kuća još pored jedne, na kraju ulice se vidi još jedna. Pa koliko ih je ovde, u selu koje ima samo 6000 stanovnika!

- Oče Nikolaj, zašto ima toliko mnogo crkava?

- Sve ih ja ovde gradim.

- Ali zašto tako mnogo?

- Znate naš narod je lenjiv. Videli ste da je danas na službi bilo ne više od 300 ljudi. A kada je crkva odmah pored kuće, ljudi se neće tako lenjiti. Na leto ću služiti po redu u svakoj. Da bi svi išli.

http://manastir-lepavina.org/novosti/images/uploads/070805

http://www.nsad.ru/index.php?issue=12&section=10&article=174

Fedor KOTRELEV

Foto: А. CAREVA

http://www.manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/rumunski_zapisi/

Prevod s ruskog: N. U.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Светлана

ПАТРИЈАРХ ДАНИЛО ЗАХТИЈЕВА ДА СЕ У ПРОГРАМ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА УКЉУЧИ ИЗУЧАВАЊЕ РЕЛИГИЈА

Објављено од стране Славко и Марија Живковић на 20/08/2009

БУКУРЕШТ, 20. август 2009. г. – Религија треба да буде обавезан предмет у програму средњег образовања у Румунији. Са таквим захтјевом обратио се 19. августа у отвореном писму предсједнику Трајану Басеску, Патријарх румунски Данило.

„У пројекту закона о средњем образовању, који је предложила предсједничка комисија за анализу и разраду политике у области образовања, религија уопште није заступљена и нема никаквог званичног статуса, изјавио је Патријарх, подсјетивши да је Уставом Румуније предвиђен слободан приступ религиозном образовању.

Коментаришући обраћање румунског Патријарха, специјалиста за уставно право Раду Карп, казао је да сагласно постојећем законодавству, религија може ући у систем средњег образовања, само као факултативни предмет. „То значи да је Министарство образовања Румуније дужно да у школском програму обезбиједи предмет о религији, али избор тог предмета у својству обавезног је ствар самог ученика и његовог родитеља или старатеља“, казао је правник.

http://svetigora.wordpress.com/2009/08/20/%d0%bf%d0%b0%d1%82%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0%d1%80%d1%85-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b8%d0%bb%d0%be-%d0%b7%d0%b0%d1%85%d1%82%d0%b8%d1%98%d0%b5%d0%b2%d0%b0-%d0%b4%d0%b0-%d1%81%d0%b5-%d1%83-%d0%bf%d1%80%d0%be/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Постављена слика

Његова светост Патријарх румунски Данијел Чоботеа

рођен:22. јул 1951.

Добрешти (Румунија)

Патријарх румунски Данијел Чоботеа је поглавар Румунске православне цркве после избора у Светом синоду РПЦ 12. септембра 2007. Његов претходник је био патријарх Теоктист.

Патријарх Данијел је рођен под именом Дан Илије Чоботеа, 1951. године у селу Добрешти, код Темишвара у округу Тимиш. Закалуђерио се 1987. године у манастиру Сихастрија, а школовао се у Стразбуру,

Фрајбургу и Бриесгоу. Био је професор на Екуменском институту у швајцарског граду Босију последње две године. Био је и саветник румунског партријарха.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Постављена слика

РОЖДЕСТВЕНСКОЕ ПОСЛАНИЕ СВЯТЕЙШЕГО ПАТРИАРХА РУМЫНСКОГО ДАНИИЛА

Благодать, милость и мир вам от Господа Христа, и от нас отеческое благословение!

Рождество Твое, Христе Боже наш, возсия мирови свет разума…

Тропарь Рождества Христова

Преподобные и благочестивые отцы, возлюбленные о Господе братья и сестры!

Евангелие вечерни праздника Рождества Христова (см.: Лк. 2: 1–20) говорит нам, что весть о Рождестве Христа, возвещенная ангелом Господним пастухам из Вифлеема, сопровождалась славой Господней, которая осияла пастухов, когда ангел Господень стоял рядом с ними. Итак, весть о Рождестве Господнем передается внезапно через слово небесное и видение небесное; Бог Слово, невидимый плотскими очами, непознаваемый умом, неосязаемый руками, делается Человеком, Которого видят глаза, слышат уши, понимает ум и осязают руки.

Для чего это? Для того чтобы даровать нам, людям ограниченным и смертным, славу Его безграничную и вечную. Чтобы возвести нас в Его святость, – нас, впадших в грех. Чтобы даровать нам жизнь вечную, – нам, смертным. Чтобы научить нас смиренному послушанию и благодарности Богу, – нас, непослушных и неблагодарных. Правитель мира, всемогущий и прославляемый ангелами, сделался Человеком бедным и смиренным слугой, чтобы освободить нас от рабства желания материальных благ, и от тирании гордости, и от пустой славы.

Святое Евангелие от Матфея (см.: 2: 1–12), читаемое во время рождественской литургии, говорит нам о том, как Спасителя Иисуса Христа, рожденного в Вифлеемской пещере, почитают три мудреца, три волхва с Востока. Путь волхвам указывает чудесная необычная звезда, которая приводит их в Иудею, в Вифлеем. Евангелие также рассказывает нам о встрече этих трех волхвов с царем Иродом, который, услышав, что волхвы с Востока прибыли поклониться новому, рожденному недавно Царю, пришел в волнение, как и весь Иерусалим. Эта тревога Ирода достигла своего апогея в избиении 14 тысяч младенцев в Вифлееме и его окрестностях, совершенном с намерением убить новорожденного Младенца Иисуса. Но все, что написано в Святом Евангелии о Рождестве Спасителя Иисуса Христа, имеет и духовное значение.

Место, где рождается Спаситель, и то, каким образом Он рождается и как Его принимают одни люди и отвергают другие, то, каким образом волхвы приходят с Востока, ведомые звездой, и поклоняются Младенцу Иисусу, дары, которые они преподносят, – все это имеет глубокий духовный смысл и открывает нам свет разума, то есть свет спасения и освящения нашего в Иисусе Христе Сыне Божием, Который сделался Человеком из любви к людям и для их спасения.

Спаситель Иисус Христос рождается на земле от Девы без семени отца. Праведный Иосиф – не Его отец по плоти, но приемный отец; это нужно для того, чтобы Матерь Божия имела защиту от людского осуждения, от злословящих о том, что Ребенок якобы родился вне брака. В то же время праведный Иосиф – отчим Иисуса, покровитель и защитник Его, потому что Младенец Иисус, как и любой ребенок, имеет потребность как в материнской любви, так и в любви отчей. Ему было необходимо воспитываться в семье, поскольку это образ жизни, благословленный Господом.

Все же следует ясно сказать, что Рождество Иисуса Христа – сверхъестественно и выше нашего понимания, то есть необычно, несмотря на то, что подчас и говорится об Иисусе, как о ребенке, живущем в семье, то есть о сыне Иосифа и Марии. Рождество Христово сверхъестественно и превосходит земное человеческое представление о нем, поскольку Тот, Кто рождается на земле от Матери без семени отца, есть предвечный Сын Бога Отца, Который рождается предвечно от Отца Небесного без матери. Этим чудом зачатия и рождения Спасителя Христа как Человека от Святого Духа и от Девы Марии соединяется жизнь небесная и духовная с жизнью земной. И именно через само рождение по плоти Иисуса Христа закладывается основание для нового рождения, то есть рождения свыше или рождения от Святого Духа. Сын Божий воплощается, становится Человеком «от Духа Свята и Марии Девы», чтобы мы, люди, рожденные от жены, родились снова в Духе Святом, то есть в крещении. Впрочем, вплоть до IV века празднование Рождества Христова соединялось с празднованием Крещения Господня, потому как именно в рождении Сына Божия от Святого Духа и от Жены полагается начало духовному рождению человека, дарованному в крещении водой и Духом Святым, являющее собой тайну усыновления человека по благодати (см.: Ин. 1: 12).

Спаситель воплощается и рождается как человек от жены из глубин человеческого естества, из чрева Девы, потому что Господь желает обновить мир изнутри его в согласии с волей человека и полным участием человека в своем спасении. Рождество Спасителя Иисуса Христа имеет место только после того, как зачатие Его произошло по свободному соизволению Матери Божией. «Да будет мне по слову твоему» (Лк. 1: 38), – сказала Дева Мария из Назарета архангелу Гавриилу, принесшему благую весть. Таким образом Рождество Спасителя Иисуса Христа – это свет спасения человека и свет свободы человека в отношении его к Богу. Бог не спасает нас против нашей воли, но только в соработничестве с нами, изнутри нас, в согласии с желанием нашей души. Он не хочет только предстоять нам, но Он желает присутствовать в нас по благодати, быть жизнью нашей жизни, нас обновлять и нас просвещать изнутри, даровать нам залог вечной небесной жизни еще во время этой земной нашей жизни, начиная с таинства святого крещения.

Поэтому свет разумения, о котором говорит тропарь Рождества Христова, – это свет, который просвещает внутренний состав человека, мысли и чувства, душу и тело, жизнь и его деятельность.

Но Рождество Спасителя Иисуса Христа от Жены имеет еще и другой смысл, а именно: как однажды через женщину вошел в рай соблазн греха непослушания, так как Ева была первой, которая позволила диаволу обмануть себя, так ныне через воплощение и рождение Христа через Жену приходит и спасение, в том смысле, что Ева новая, то есть Дева Мария, рождает Сына Божия как Человека со смиренным послушанием, исполняя волю Божию дать спасение людям.

Спаситель Иисус Христос приходит в мир не как зрелый человек 30 или 40 лет, но как Младенец. Он – Бог-Дитя. Это указует нам на великую тайну – что есть человек-дитя, а именно: никто не может стать настоящим человеком, если не был прежде ребенком.

Почему так? Потому что если кто-либо не прошел через состояние ребенка, тот не почувствует и не переживет вполне тайну родительской любви. Итак, только через рождение Сына Божия на земле как Младенца раскрывается тайна родительской любви Бога Отца ко всем людям, рожденным от женщины.

Спаситель Иисус Христос рождается в пещере, в недрах земли, чтобы освятить и землю. Он пришел в мир, чтобы освятить не только душу и тело человека, родившись от Марии Девы, но и всю Вселенную.

Спаситель наш Иисус Христос, рожденный в пещере, положен затем в ясли, потому что ясли имеют здесь и духовный смысл. Пророк Исаия говорит: «Вол знает хозяина своего, и осел – ясли господина своего, а Израиль не знает» (Ис. 1: 3). Исходя из этих слов пророка Исаии, очень часто в христианской иконографии рядом с яслями, в которые положен Младенец, изображаются вол и осел, которые, будучи бессловесными животными, более послушны хозяину своему, чем множество людей, которые забывают часто о Боге, Властителе своем, и больше не любят подобных себе.

Положение Иисуса Христа в ясли после рождения Его как Младенца имеет еще и другой духовный смысл. Ясли – это место, где животные принимают пищу. Другими словами, нас поучают, чтобы не жили только телом, питаясь только пищей земного преходящего мира, но питались бы Богом Словом, Который стал Человеком, то есть, чтобы мы напитывались и духовной пищей, духовными смыслами святого Евангелия, присутствием жизни и любви Христовой в святой евхаристии. Итак, освящение человека питающей его любовью Бога Отца, телом и кровью Христовой в святой евхаристии – вот в чем глубокий смысл тайны положения в ясли Христа. Поэтому икона Рождества Христова в пещере помещается в жертвеннике храма, где уготовляются дары для святой евхаристии.

Спаситель Иисус Христос почитается волхвами, мудрыми людьми, пришедшими издалека, людьми неизвестным, тем самым Господь дает назидание людям известным, тем, кто был рядом, и которые не приняли Иисуса Христа; никто из тех, кто был с Ним из народа, не принес Ему дары. Царь Иудеи, родины Христа, пытается убить Младенца, но другие цари, иноземцы, принесли Ему дары. Через это тайное, неожиданное действо святое Евангелие Рождества Христова показывает нам, что Господь желает сделать из людей дальних людей близких, призвать и другие народы к спасению, а не только избранный народ. Чужих Господь делает друзьями и почитателями Иисуса, пришедших издалека паломников Господь делает ближайшими свидетелями божественности и царственности Младенца Иисуса.

Дары, принесенные волхвами, также означают многое. Золото – царский символ – говорит о царском достоинстве. Ладан указывает на Младенца как на будущего Великого Священника, Который принесет жертву Господу, будучи Сам жертвой жертв, а смирна свидетельствует о том, что Иисус пройдет через смерть, чтобы даровать людям воскресение и жизнь вечную.

Вот так, возлюбленные верующие, свет разумения, лучащийся из таинства Рождества Спасителя Иисуса Христа побуждает нас еще больше любить Господа и наших близких.

Дорогие христиане!

В это время празднования Рождества Господня мы слышим множество прекрасных колядок о рождественском Деде Морозе. Но вот что ново: появляется в обществе этакий секуляризованный и коммерциализованный Дед Мороз, символ индивидуалистического потребления и материализма. Все же подлинный смысл рождественского деда лежит в отчей любви Бога Отца, любви, явленной в мире Рождеством Его предвечного Сына, Спасителя мира.

Дед Мороз приходит из страны отдаленной. Обычно говорится, что он приходит с Севера, где царят холод и мрак. В символическом смысле он приходит оттуда, где существует запредельная тварному миру тайна, место недоступное и необъяснимое здравым смыслом. Дед Мороз предстает перед нами чудесным образом, который контрастирует с холодом и мраком, а именно: лик его излучает свет, душа – внутренний жар, он приносит столько милостивой любви и выказывает такую щедрость, что мрак, заброшенность и холод побеждаются его добротой и душевным теплом.

Тем самым Дед Мороз показывает нам еще раз, что любовь Бога Отца сильнее греховного мрака и холодной отстраненности человека от Бога и отчуждения людей друг от друга.

Рождественский добрый Дед Мороз – это любовь доброго Бога Отца, Отца светов, от Которого нисходит «всякое даяние доброе и всякий дар» (Иак. 1: 17), и Который даровал нам Своего Сына как Спасителя (см.: Ин. 3: 16).

Таким образом рождественский Дед Мороз, который персонифицирует любовь Отца Небесного, понуждает нас быть добрыми, отвечать на доброту Божию своей добротой к Нему и ближним, отвечать молитвой благодарения и добрыми делами, дарами, в которых выражена признательность к Богу, и дарами нашей любви для всех бедных и нуждающихся, больных и старых, сирот и путешествующих.

Рождество Спасителя Иисуса Христа понуждает нас также к радости и надежде, потому что, вопреки всем трудностям, грехам и злу, в мире все еще существует надежда и радость для людей, если люди любят Бога и своих близких.

Итак, Рождество Спасителя Иисуса Христа показывает нам, что мы не одиноки, что Сын Божий с небес спускается к нам, на землю, становится Человеком, чтобы людей возвести на небо, соединить их навечно с Богом милостивым и святым. Потому воспевает ныне Церковь: «Христос раждается – славите. Христос с небесе – срящите. Христос на земли – возноситеся!»

Возлюбленные верующие!

Возлюбленные верные!

На протяжении всего юбилейного 2009 года православный румынский народ с великой радостью и с большой духовной пользой чтил святителя Василия Великого и всех святых Каппадокийских отцов. Новый 2010 год был провозглашен Священным Синодом Румынской Православной Церкви «Годом Символа веры и автокефалии Румынской Православной Церкви».

В грядущем 2010 году мы призваны еще глубже проникнуться православной верой и чаще свидетельствовать о ней как о свете христианской жизни и основе нашего спасения, залоге вечной жизни.

Также в 2010 году с признательностью помянем всех служителей святых алтарей и наших церковных учреждений, клириков и мирян, которые на протяжении 125 лет, с 1885 года – года признания автокефалии нашей Церкви – вплоть до настоящего времени способствовали сохранению и укреплению православной веры в румынском народе, развитию христианской румынской культуры, укреплению нашего национального единства, диалогу и сотрудничеству нашей Церкви с другими Церквами и христианскими народами, а также воспитанию румынского достоинства.

В начале 2010 года будет опубликована «Энциклопедия румынского Православия», и, надеемся, появятся многие другие книги о Символе веры, об истории и жизни Православной Румынской Церкви.

В ночь с 31 декабря 2009 года на 1 января 2010 года призываю всех вознести молитвы благодарения за все блага, полученные от Бога в ушедшем году, и просить Его помощи в том, чтобы нам богатеть добрыми делами веры в году новом.

Не забудем в наших молитвах румын, оказавшихся за границами Румынии, которые радуются, когда чувствуют поддержку и любовь всех жителей страны.

Будем культивировать дар национального единства и мира между людьми, будем трудолюбивыми и милостивыми, соединим свободу с ответственностью, чтобы творить добро повсюду.

По случаю святых праздников Рождества Господа нашего Иисуса Христа, нового – 2010-го – года и Крещения Господня обращаюсь ко всем вам с самыми теплыми пожеланиями мира и здоровья, счастья и большой помощи от Господа во всех добрых делах!

«Благодать Господа нашего Иисуса Христа, и любовь Бога Отца, и общение Святого Духа со всеми вами!» (2 Кор. 13: 13).

Ваш ко Христу Господу молитвенник

+ ДАНИИЛ,

Божией милостью Архиепископ Бухарестский,

Митрополит Мунтенийский и Добруджийский,

Наместник Кесарии Каппадокийской и Патриарх Румынской Православной Церкви

РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО, 2009 г.

Перевод с румынского Владимира Мухина

05 / 01 / 2010

http://www.pravoslavie.ru

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Постављена слика

РУМУНСКА ПАТРИЈАРШИЈА ОГРАНИЧИЛА УЧЕШЋЕ СВОЈИХ КЛИРИКА У ЕКУМЕНСКИМ ПРОГРАМИМА

Објављено од стране Славко и Марија Живковић на 16/01/2010

БУКУРЕШТ, 15. јануара – Клирици Румунске цркве могу учествовати у Недјељи молитве за јединство хришћана, која ће протећи од 18. до 25. јануара. Међутим, њихово учешће у екуменским програмима биће ограничено.

Како је речено из Румунске патријаршије, на основу одлуке Светог синода од 29. октобра 2008. године, поводом Недјеље молитве за јединство хришћана у катедралном сабору Букурешта и у другим православним храмовима Румунске цркве на територији земље и ван њених граница представници других хришћанских деноминација могу се присајединити православном богослужењу на вечерњи, на којој неће бити евхаристијског дијела.На тај начин ће бити остварено учешће клира Румунске цркве у екуменском богослужењу других хришћанских цркава – православно свештенство може учествовати само у оним молитвама, које не садрже евхаристијске моменте.

http://www.pravoslavie.ru/news/33579.htm

Svetigora press

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Постављена слика

85-ГОДИШЊИЦА РУМУНСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

Објављено од стране svetigora на 02/02/2010

БУКУРЕШТ, 2. фебруара – У четвртак 4. фебруара навршиће се 85-та годишњица уздизања Румунске Православне Цркве у ранг Патријаршије. Тога дана у свим храмовима у земљи и иностранству служиће се служба Благодарења, којом ће се обиљежити овај историјски тренутак у историји Румунске Цркве. Након Благодарења биће одслужен и помен свим блаженопочившим патријарсима: Мирону, Никодиму, Јустинијану, Јустину и Теоктисту.

Истога у дана у Патријаршијској резиденцији биће одржано свечано засиједање Светог архијерејског сабора, којим ће предсједавати Његово Блаженство Патријарх Данило.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Недеља Православља у Румунији

24. фебруар 2010.

Говорећи на празник Недеље Православља, патријарх Румунски Данило је нагласио да права вјера, прије свега, значи исповиједање Исуса Христа као Сина Божијег. „Право исповиједање, или права вјера, не значи исповиједити оно што видимо тјелесним очима, већ оно што је тјелесном виду невидљиво, а то је оно што видимо духовним видом. Натанаило је пво својим тјелесним очима видио Исуса Назарећанина као човјека, видио је човјека ограниченог простором, у људском тијелу, али исповиједио је Бога безграничног и невидљивог.

Видио је, дакле, тјелесним очима човјека, а исповиједио је Богочовјека. Ово је права вјера", казао је Патријарх, додавши да Бога оваплоћеног исповиједамо и кроз свете иконе: „Православље је Црква у којој истину исповиједамо ријечима, али и кроз иконе, као видљиву форму. Онај Који је бестјелесан, оваплотио се у људском тијелу ради нас људи и ради нашег спасења. Зато онај ко не поштује иконе не може бити православан, јер исповиједамо и ријечима и кроз иконе".

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

Постављена слика

СИНОД РУМУНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ДОНИО ОДЛУКУ О ПИСАЊУ РЕЧНИКА ИСТОРИЈЕ И ФИЛОСОФИЈЕ РЕЛИГИЈЕ

Објављено од стране Светигора на 25. март 2010.

БУКУРЕШТ, 25. марта - На засједању 18. марта Свети Синод Румунске православне цркве донио је одлуку о прављењу речника историје и философије религије.

Руководство над процесом стварања и публикације речника повјерено је протојереју Николи Ачимеску, предавачу историје и философије религије на Факултету православне теологије Јаског универзитета.

По мишљењу јерараха Румунске Цркве речник ће послужити као инструмент рада у теологији за професоре и студенте, у новинарству, за мисионарски рад, и у општеобразовне сврхе

http://www.sedmitza.ru/news/1066583.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

БУКУРЕШТАНСКА ПАТРИЈАРШИЈА

Поводом 85. годишњице васпостављања румунске патријаршије (1925), саопштени су следећи статистички подаци: Румунска Православна Црква (РПЦ) има 53 архијереја, од тога, поред патријарха, 8 митрополита, 11 архиепископа, 19 епархијских епископа, 2 патријархова викара и још двојицу викара. Архијерејских намесништава је 182, парохија 11.674 са 2.660 филијала. Манастира има 475, скитова 175 и 10 подворја. У државним установама је 530 храмова (119 у касарнама, 42 у затворима, 217 у болницама, 76 у образовним установама, 75 у установама социјалне заштите).

Свештеника и ђакона има 14.580, и готово сви примају плате из државног буџета. Свештеника старих до 30 година је 2.710, до 40 их је 4440, 40-50 њих 3.050, 50-60 њих 2812, 61-70 њих 824, а преко 70 година има 112 свештенослужитеља. Прошле године је рукоположено 470 свештеника и ђакона, а пензионисано њих 115. Само богословију има око 2000 свештеника, а остали факултетско образовање. Доктора теологије је 270, 1.417 магистара, а 230 је завршило и неки други факултет осим богословског.

Црква запошљава 17.258 мирјана. Од тога: 5.700 појаца, 3.500 за одржавање чистоће, 1.500 звонара, 704 чувара. Монаха има 2.930 а монахиња 5.181. Прошле године обављено је 113.000 крштења, 69.500 венчања, 141.000 опела.

Катедрала „Спасења народа” у центру Букурешта треба да се изгради до краја 2013. године. Она ће коштати око 170 милиона евра. Црква истиче да толико кошта градња 8,5 километара аутопута. Биће дуга 120 метара, 70 широка, 120 висока, у њу је моћи да стоји 5.000 лица. Земљиште је дато од државе као репарација за, из урбанистичких разлога, срушене храмове у престоници, а држава ће делом учествовати у трошковима градње. Патријаршијска катедрала треба да репрезентује „веру и достојанство румунског народа”. Црква одбија критике да се ради о „фараонском” или „мегаломанском” пројекту: храм ће бити висок не као тридесетоспратница, како тврде њени противници, већ као зграда са 15 спратова.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Оливера

+ДУМИТРУ ПОПЕСКУ

У Букурешту је у 81. години живота умро најзначајнији савремени румунски богослов, Думитру Попеску. Написао је 11 књига, најчитаније су: Богословље и култура, Православље и савременост, Христос-Црква-друштво, Мисија Цркве у секуларизованом свету, Исус Христос Пантократор.

Школовао се у Букурешту, Лозани, Босеу и Риму, а докторирао је више пута. Био је директор Букурештанске богословије, декан и дугогодишњи ректор. Академија наука га је изабрала за почасног члана. Као ученик Думитру Станилоеа, посебно га је интересовала апологетика и „синтеза православног богословља с науком и културом“, такође и упоредно богословље.

Share this post


Link to post
Share on other sites

БУКУРЕШТАНСКА ПАТРИЈАРШИЈА

Свештеника и ђакона има 14.580, и готово сви примају плате из државног буџета. Свештеника старих до 30 година је 2.710, до 40 их је 4440, 40-50 њих 3.050, 50-60 њих 2812, 61-70 њих 824, а преко 70 година има 112 свештенослужитеља. Прошле године је рукоположено 470 свештеника и ђакона, а пензионисано њих 115. Само богословију има око 2000 свештеника, а остали факултетско образовање. Доктора теологије је 270, 1.417 магистара, а 230 је завршило и неки други факултет осим богословског.

Који ли је однос броја свештеника и ђакона?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...