Jump to content

Za sve one koji još piju (reciklirano), mleko


w.a.mozart

Препоручена порука

ovo mi stiglo na mail

Mleko sa proteklim rokom šalju natrag proizvođaču,

koji ima zakonsko dopuštenje da ponovi proces pasterizacije na 190 stepeni,

te da ga vrati natrag na tržište.

Prema zakonu, taj proces se može ponavljati pet puta.

Proizvođač je dužan objaviti koliko puta je ponovio ovaj proces i on ga obično objavi

ali na svoj način, znajući da nitko ne pita, je li bilo kupljeno mlijeko prerađeno više puta.

Tajna je napisana na dnu kartonske kutije, sitnim brojevima.

Pretpostavimo da je napisani broj 12345, nedostajući broj označava koliko puta je bilo mlijeko reciklirano.

Recimo 12 45, broj 3 nedostaje - to znači da je mleku 3 puta protekao rok i toliko puta je bilo ponovo prekuvano.

To nije sve, jer u paketu sa 12 tetrapaka, nekim kutijama nedostaju brojevi, a u drugima ne.

Ipak to znači da je cela pošiljka tretirana jednako.

Na taj se način,firme se dobro bogate i to tako što recikliraju pokvareno mleko a oni koji snose posledice smo, naravno mi koji pijemo, ono što pijemo.

dr. Andrej Gregori

Zavod za naravoslovje

(Institute of Natural Sciences)

Ulica bratov Učakar 108

1117 Ljubljana

VAT: SI30620961

Slovenija

EU

Ja sam provjerila, i od 10 mlijeka (Dukatovih) koje imam u kući

na dva tetrepaka je bio samo br. 2 ... što znači da Dukat možda

ne izostavlja broj koliko je puta mlijeko bilo reciklirano, već samo taj broj ostavi !

Ja sam proverio pet brikova Subotičkog mleka. Na nekima nije na dnu štampano ništa, na drugima su cifre 123456•, a na trećoj je samo 6•. Buca

Trenutno u kuci imam dva Imlekova tetrapaka, Kravicu, od 0,5 l, na oba fali broj 2...

Ljudi kakav uzas. Gde mi zivimo. R

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево га - Имлек "моја кравица" - 2.

А на дну флаше млека "Bello" је број 7, али мислим да то има везе са пет-амбалажом,а не са рециклажом млека.

У сваком случају, ако је то истина, згрожена сам !

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovdje u Češkoj je bila isto priča oko toga, mlijeka sa prošlom dobom trajnosti se nigdje ne vraćaju već ih prodavači moraju isti dan kad ustanove da takva na prodavnici imaju jednostavno izlit u kanalizaciju. A za te brojeve su rekli šta je, valjda broj šarže ili ne znam šta, nije ni važno. Bilo to davno pa sam zaboravio kako je to tačno objašnjeno šta ima bit taj broj. To mislim da je hoax, dezinformacija koja kruži po internetu i emailem. Ovdje je bio isto takav hoax u vezi s tim da su gljive po šumama u Češkoj radioaktivne. A o jedan ali ne hoax već stvarnu takvu vijest se zaslužio glavni češki higijenik Michael Vit kad je proglasio u nekom polusatnom govoru kako je mlijeko iz automata strašno štetno po zdravlje. Inače sitniji proizvođači mlijeka, male seoske zadruge su u Češkoj instalovali takve automate s frižiderom iz kojeg si svako po ubacivanju para mogao naliti svježeg mlijeka koliko je htio. Mlijeko je samo bilo potrebno prekuhati kod kuće na šta su upozoreni natpisom na automatu. Inače automati su ustvari takvi frižideri, ispunjavaju sve higijenske norme UE i Češke Republike. No, kako je on izašao s tom pričom prodaja mlijeka s automata je naglo opala. Sumnja se da je to uradio na zahtjev i vjerovatno na narudžbu velikomljekarenskih firmi koje svoje mlijeko prodaju isključivo u tetrapakim kako ne bi imali nikakvu neželjenu konkurenciju. Ali teško je sad bez dokaza bilo šta od tog mu dokazati. Znači moglo se raditi o korupciji, vjerovatno je to uradio za nekiu protuuslugu ili novac. Inače sad je već svejedno ionako pod policijskom istragom u vezi drugih isto nekakvih sumnjivo provedenih javnih konkursa i zbog zloupotrebe pravomoći javnog činitelja.

Hlavní hygienik Vít má zase PROBLÉMY! Vyšetřuje ho policie!

http://tn.nova.cz/zp...ho-policie.html

http://zpravy.idnes....80120_domaci_jj

http://zpravy.idnes.cz/hygienik-vit-celi-dalsimu-trestnimu-oznameni-pry-taji-informace-pxn-/domaci.aspx?c=A111025_080120_domaci_jj http://zpravy.ihned.cz/cesko-zdravotnictvi/c1-52838530-hlavniho-hygienika-vita-vysetruje-policie-kvuli-sporne-zakazce-pro-exposlance

A ovako izgledaju ti automati za mlijeko:

automat.jpg

ABC3151e2_mlecny_automat_bmp.jpg

190905-top_foto1-dmx28.jpg

A ovo je školski automat za mlijeko namjenjen djeci u školama:

PJE29138e_140420_2709228.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једна моја пријатељица ми је рекла да смо попут канализацијских пацова навикли на свако тровање.

Јер нас дословно трују, од поврћа и воћа нашприцаних сваккаквим пестицидима и инсектицидима, од мљека

па до меса. Имамо само један избор, или остати у граду и јести све то шта нам нуде корпорације, или отићи на

село и заборавити на све.

Ја не могу отићи на село, да су дјеца одрасла, врло би радо. Не преостаје нам ништа него јести, сву ту сумњиву храну,

коју скупо плаћамо.

Ја се увјек, прекрстим кад идем јести, и храну прекрстим, и дјечицу сам тако научила, док Господ не пошалје Ману, друге

хране немамо. Нек Он детоксинира својим Крстом и снагом сву нечистоћу и пестициде, јер то није у нашој моћи.

Престала сам размишљати о домаћој храни, кад сам тако једном отишла код једних сељака, купити то драгоцјено домаће млијеко,

а они не само да су ми зарачунали двапут више, него су ми , у неку прљаву флашу улили мљеко.

Захвалила сам се на њиховој домаћој храни, и купујем увјек у трговини, све одреда.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovdje bila neka kontrola kvaliteta namirnica i tih hipermarketovih i tih takozvanih BIO. I pogodite kako je to prošlo! Te BIO koje su se prodavale nasjkuplje, čak i nekoliko puta skuplje od svojih "konfekcijskih" pandana često nisu bili ni takvog dovoljnog kvaliteta kao oni a u izvjesnom broju slučajeva nisu čak ispunjavali ni osnovne higijenske norrme, bili znači štetni po zdravlje i uopšte se nisu kao takvi ni smjeli objaviti u prodaji.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Kafanski amater,
      NAUČNICI ISTRAŽIVALI I DOKAZALI: Današnja hrana je napravljena da bi ubijala ljude! (VIDEO sa prevodom) – Naš Svet
      NAS-SVET.COM Nakon što je nezavisni američki laboratorij Natural News analizirao više od 1000 vrsta različite hrane, od “super” hrane do...  
    • Од Bogdan011,
      Cuo sam da neki hriscani na Usekovanje glave sv. Jovana ne konzumiraju hranu crvene boje kao sto je paradajz, paprika i tome slicno.
      Da li je to neko sujeverje ili ima utemeljenje u crkvenom etosu?


    • Од Danijela,
      Izvor: Freeimages
      Nakon što je pronađen kolač koji je posle 106 godina mirisao "jestivo", postavilo se pitanje postoji li još namirnica koje imaju slične osobine? Odgovor je, zapanjujuće, da.
      Prvi na listi je med. Pre dve godine, arheolozi su izjavili da su pronašli med star 3.000 godina prilikom iskopavanja grobova u Egiptu. Tvrdili su da je bio poptuno jestiv.
      Med je dugotrajan jer ima malo vode, a mnogo šećera, pa bakterije ne mogu rasti na njemu. Takođe sadrži malu količinu hidrogen peroksida, koja sprečava rast mikroba. Zato ga pčele proizvode u svojim košnicama – ujedno je i hrana i zaštita.
      Iako ponekad deluje da je pokvaren, kada se kristališe, jednostavnim zagrevanjem med će se vratiti u svoj pravi oblik.
      Sušene mahune takođe nemaju rok trajanja. Sušen pasulj, sočivo i ostale mahune povećavaju koncentraciju šećera, dok smanjuju koncentraciju vode, što sprečava pojavu bakterija i buđi. Međutim, ukoliko ih izložite vodi, mogu trajati samo nekoliko meseci.
      Možda će ovo zvučati čudno, ali soja sos je takođe na listi ovih dugotrajnih namirnica. Ima potencijal da se ne pokvari čak tri godine, neotvoren. Ukoliko se otvori, rok trajanja zavisi od mesta i načina na koji se čuva, kao i od samog soja sosa.
      Sirće i beli pirinač su takođe namirnice koje se ne kvare, kao i crna čokolada. Dodatak mleka joj skraćuje rok trajanja, ali ukoliko se dobro čuva, crna čokolada može trajati i do dve godine.
      Šećer i so se takođe ne kvare zbog toga što izvlače vodu, pa bakterije ne mogu rasti na njima. Ukoliko se šećer i so čuvaju na pravi način, daleko od vlage i u zatvorenim posudama, mogu trajati večno.
      Za sve ostale namirnice važno je gledati ne samo rok upotrebe naznačen na pakovanju, već i to kako hrana izgleda i miriše, piše CNN.
       
      http://rs.n1info.com/a293075/Lifestyle/Lifestyle/Hrana-koja-traje-godinama.html
    • Од Милан Ракић,
      Ono što je doista teško prihvatiti (barem za zapadnjake) jest da smo dobili ulogu pasivnog promatrača koji samo može sjediti i gledati koja će mu biti sudbina. Da bi izbjegli takvu situaciju, skloni smo se luđački opsesivno uključiti u razne aktivnosti, reciklirati stari papir, kupovati organsku hranu, bilo što, samo da bismo bili sigurni da nešto radimo, dajemo svoj doprinos – poput nogometnog fana koji navija za svoj tim pred svojim TV-om, vičući i skačući kao će to nekako utjecati na ishod utakmice.

      Za nedavnog posjeta Kaliforniji, bio sam na večeri u kući jednog profesora, s prijateljem Slovencem, teškim pušačem. Kasno navečer, prijatelj je postao očajan i pristojno zamolio domaćine da zapali cigaretu na terasi.
      Kada je domaćin, ništa manje ljubazno, rekao “ne”, moj je prijatelj rekao da će otići na ulicu. Domaćin je i to odbio. Rekao je kako pušenje u javnosti može naškoditi njegovu statusu u susjedstvu. No, ono što me doista iznenadilo bilo je to što nam je, nakon večere, domaćin ponudio (ne baš) laku drogu. Pušenje sada nije bilo problem, kao da droga nije opasnija od cigarete.
      Sve može, ali...
      Ovaj čudni događaj dokaz je bezizlaznosti današnjeg konzumerizma... S jedne strane je potrošač koji kalkulira sa zadovoljstvima, dobro zaštićen od svih oblika maltretiranja i zdravstvenih prijetnji, a s druge strane ovisnik o drogama ili samodestruktivni pušač. Uživanje se tolerira, čak i potiče, no pod uvjetom da je zdravo i ne prijeti našoj psihičkoj ili biološkoj stabilnosti: čokolada, da, no bez masnoća; Cola, da, ali dijetna; kava, da, ali bez kofeina; pivo, može, ali bez alkohola; majoneza, da, ali bez kolesterola; seks da, ali siguran...

      Što se tu događa? U posljednjem desetljeću otprilike nastao je “kulturalni kapitalizam”. Kupujemo proizvod, recimo, organsku jabuku, jer ona predstavlja sliku zdravog stila života. Ono što u stvari kupujemo kada kupujemo “organsku hranu” i slično, je određeno kulturalno iskustvo, iskustvo “zdravog, ekološkog stila žvota”.
      Isto vrijedi i za svaki prikaz “stvarnosti” – u reklami koja se prije desetak godina prikazivala širom SAD-a, grupa običnih ljudi prikazana je kako uživa uz roštilj i pleše uz country glazbu. Popratni tekst je bio: “Govedina. Prava hrana za prave ljude”. Ironija je bila u tome da je meso, ponuđeno kao simbol određenog stila života (“pravih” ljudi iz američke radničke klase), više kemijski i genetski manipulirano nego organska hrana koju konzumira “umjetna” elita.

      Kupujemo sve manje proizvoda (stvari) koje želimo imati, a sve više životnih iskustava – iskustava seksa, prehrane, komunikacije, kulture, sudjelovanje u stilu života. Kupujemo formu u vježbaonicama, duhovno prosvjećenje upisujući tečajeve transcendentalne meditacije i svoju javnu personu idući u restorane u koje zalaze ljudi s kojima želimo biti povezani.
      Naš doprinos
      I antikonzumeristička ekologija je slučaj kupovanja autentičnog iskustva. Postoji nešto varljivo umirujuće u našoj spremnosti da prihvatimo krivnju za prijetnje okolišu – sviđa nam se biti krivcima, jer ako smo krivi, onda sve i ovisi o nama. Mi vučemo konce katastrofe, pa se možemo spasiti živeći drugačije.
      Ono što je doista teško prihvatiti (barem za zapadnjake) jest da smo dobili ulogu pasivnog promatrača koji samo može sjediti i gledati koja će mu biti sudbina. Da bi izbjegli takvu situaciju, skloni smo se luđački opsesivno uključiti u razne aktivnosti, reciklirati stari papir, kupovati organsku hranu, bilo što, samo da bismo bili sigurni da nešto radimo, dajemo svoj doprinos – poput nogometnog fana koji navija za svoj tim pred svojim TV-om, vičući i skačući kao će to nekako utjecati na ishod utakmice.

      Ne kupujemo li organsku hranu iz istog razloga? Tko doista vjeruje da su polutrule i skupe organske jabuke zaista zdravije? Stvar je u tome da, kupujući ih, ne samo da konzumiramo proizvod, nego i pokazujemo svoje brižno lice i globalnu svjesnost te sudjelujemo u velikom kolektivnom projektu. Ne kupujemo prozvode zbog korisnosti ili kao statusne simbole. Kupujemo ih da dobijemo iskustvo koje nam pružaju, konzumiramo ih da bi nam život bio ugodniji i smisleniji.
      Eksplozija tjeskobe
      Nedavni oglas za hotele Hilton sadrži jednostavnu tvrdnju: “Putovanje nije samo dolazak od točke A do točke B. Ono bi nas trebalo napraviti boljom osobom”.

      Možete li uopće zamisliti takav oglas prije desetak godina? Posljednji znanstveni izraz ovog novog duha je nastanak nove discipline tzv. studija sreće. Kako to onda da u našoj eri produhovljenog hedonizma, kada je cilj života jasno definiran kao sreća, eksplodiraju tjeskoba i depresija?
      Đenada KUČKOVIĆ

×
×
  • Креирај ново...