Jump to content

Mocartom protiv raka debelog creva?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Hidden

Mocartom protiv raka debelog creva?

Može li klasična muzika sprečiti rak debelog creva? Nova istraživanja pokazuju da može – barem posredno.

68121584eb2c30fbfb3f972538248_orig.jpg

Naime, naučnici sa Univerziteta u Teksasu otkrili su da lekari koji slušaju Mocarta za vreme kolonoskopije češće pronalaze predkancerogene polipe kod pacijenata.

U studiji su istraživači pratili lekare sa dugim iskustvom u izvođenju kolonoskopije, a zatim merili njihov učinak u pronalaženju kancerogenih promena sa ili bez Mocartove muzike.

Jedan od lekara je u proseku u 21,5 odsto slučajeva otkrivao opasne promene na debelim crevima, dok je uz Mocarta primetio 66,7 odsto.

Zašto je to tako? Stručnjaci smatraju da slušanje klasične muzike poboljšava razumevanje vremena i prostora, što je jedna od manifestacija takozvanog „Mocartovog efekta“.

U svakom slučaju, postoje jasni dokazi da se pouzdanija dijagnostika smanjuje mogućnost pojave raka debelog creva.

IZVOR

Линк до поруке

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Uživotu ste neminovno sreli barem jednu ovakvu osobu – tvrdi da je stručnjak, da je vešta i prepuna znanja, ali kada treba to znanje i veštinu da pokaže, isti izostaju. Verovatno vam je prva misao da se svi malo hvale: stvaramo bolju sliku o sebi, „prodajemo se“ bolje ili to jednostavno radimo kako bismo hvaljenjem svojih sposobnosti prikrili nesigurnosti. Ovo su moguća objašnjenja, ali ona podrazumevaju namerno pretvaranje i svest o svojim nedostacima.
      A šta je sa onima koji iskreno veruju da su puni znanja, a to nisu?
      Psihologija nudi odgovor – oni se nose sa takozvanim Daning-Kruger efektom.
    • Од Дејан,
      Doktor nauka sa Tehnološkog fakulteta za 021: Teorije o čipovanju ljudi preko vakcina protiv virusa korona potpuno netačne Nedavno je belgijski doktor Tijeri Šmic, zagovornik alternativne medicine od osamdesetih godina, objavio blog post i pismo o najavljenoj vakcini protiv covid-19, iznoseći tvrdnje da iza cele priče u vezi sa izradom vakcine stoji - Bil Gejts.   Foto: Pixabay Dr Šmic, zagovornik ozonizacije, tvrdi da se u naučnim krugovima polemiše o ubacivanju mikročipa u vakcinu, te da "u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, fondacija Bila Gejtsa finansira sedam projekata vakcine protiv virusa korona, među kojima i unošenje nanočipa u ljudski organizam".    Šmic tvrdi da je Bil Gejts u istraživanju za pronalazak vakcina protiv virusa korona već uložio 250 miliona dolara i kaže da bi lica koja se vakcinišu s nanočipom dobila "pasoš" koji to potvrđuje. Takođe, navodi da je eksperiment s takvom čipovanom vakcinom već izvršen na 3.000 izbeglica na Tajlandu.   I dok je zavidan broj domaćih medija preneo ove neutemeljene tvrdnje belgijskog zagovornika lečenja nemedicinskim metodama, nijedan se nije potrudio da proveri - da li je čipovanje čoveka kroz vakcinu na ovaj način uopšte moguće?   Kako bismo proverili istinitost svih tvrdnji o čipu u vakcini, Bilu Gejtsu, 5G tehnologiji i nameri da se ljudi prate pomoću mikročipa, porazgovarali smo sa dr Ivanom Stijepovićem, doktorom nauka u oblasti tehnološkog inženjerstva i naučnim saradnikom sa Katedre za inženjerstvo materijala Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu koji se, između ostalog, bavi istraživanjem i primenom nanomaterijala.   021: Da li se nanotehnologija već sad koristi u borbi protiv covid-19?   Dr Stijepović: Ne. Protiv covid-19 ne možete da se borite nanotehnologijom, već medicinom koja koristi antitela. Protiv virusa se naše telo i svaki organizam bori tako što imunitet obrazuje antitela koja uništavaju virus i posle možemo da dođemo do tih antitela u krvi ozdravljenih. Ne postoji trenutno način da se nanotehnologija ili bilo šta što nosi prefiks "nano" koristi za lečenje covid-19.    021: Da li se nanotehnologija koristi u izradi zaštitne opreme?   Dr Stijepović: Naravno, pre svega kod filtera koji koriste nanomaterijale za apsorbovanje gasova, čestica, to je ono što nanotehnologija može da uradi. Nanofilteri filtriraju vazduh, vodu ili drugu materiju i tako posredno učestuvuju u prevenciji zaraze. Mogu da se koriste u maskama, a pre svega se koriste u aktivnim maskama kao što su gas maske. Koriste se i u uređajima za specijalna odela - skafandere, da prečišćavaju vazduh u takozvanim "čistim sobama" u odeljenjima intenzivne nege. Njihova osnovna funkcija je funkcija filtera.    021: Da li se nanotehnologija koristi u svakodnevnoj opremi, recimo u rukavicama i maskama koje kupujemo u apoteci ili nabavljamo preko interneta?   Dr Stijepović: Veličina pora na N95 maskama veličine je tri mikrometra - što je hiljadu puta veća dužina od nanometra. Dakle, nema govora o nanotehnologiji. Kroz te maske nanočestice mogu da prolaze vrlo jednostavno, dok su virusi mikroveličina, tako da nema potrebe da se koristi nešto što je na skali hiljadu puta manje za zaštitu nečega što je hiljadu puta veće. Zašto biste pravili maske sa šupljinama nanometarskih veličina kad sasvim dovoljno dobro taj posao rade maske sa mikroveličinama pora?   Da biste nešto učinili hiljadu puta manjim na skali, povećavaju se troškovi proizvodnje i nivo tehnologije. Maska koja sada košta dvadesetak dinara sigurno bi koštala nekoliko hiljada dinara da bi mogla da zaštiti od takvih čestica - i to opet ne bi bilo i nije namenjeno građanstvu. Te specijalne maske i skafanderi koriste se u institutima koji rade s opasnim virusima, bakterijama i slično, na odeljenjima intenzivne nege.   021: Zbog čega se onda sada spominje nanotehnologija?   Dr Stijepović: Nano i nanotehnologija je trenutno "buzzword", ključna reč koja zvoni i zvuči jako dobro i novo onima koji ne znaju šta to praktično znači. Koriste se za podsticanje onih koji će da klikću na vest koja u naslovu ima nano ili nanočip, izgleda kao nešto jako novo i napredno i stavljaju se naslovi koji nemaju veze ni sa čim realnim što se sada proizvodi i istražuje.      021: Možda nema veze ni sa čim realnim, ali je reč o vrlo izraženim tvrdnjama. Teoretičari zavera tvrde da se razvija vakcina protiv covid-19 koja sadrži mikročipove pomoću kojih će ljudska vrsta biti kontrolisana. Bil Gejts finansira izradu ovakve vakcine, a spominje se i 5G tehnologija...   Dr Stijepović: Ne znam odakle tačno da krenem. Oni koji izveštavaju o tome apsolutno nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa realnim stvarima koje se trenutno dešavaju u nanotehnologiji i nanomaterijalima. Kao jedan primer - nanovija generacija mobilnih telefona koji su izašli ove godine (i izaći će sledeće godine) koriste tehnologiju koja se zove šestnanometarska ili sedamnanometarska tehnologija. To znači da je veličina tranzistora na čipu koji koriste naši telefoni oko šest ili sedam nanometara. Kažem "oko" jer kad dođete na tu skalu, već je teško izmeriti precizno veličinu tog uređaja. To znači da je najmodernija tehnologija, što jesu novi telefoni, generacija šest odnosno sedamnanometarska. Prethodna generacija, pre tri ili četiri godine, bila je desetnanometarska. Četiri godine prođu od prethodne generacije dok se ispitaju sve vrednosti onoga što mi nazivamo nova generacija čipova, a to su šestnanometarski i to bi značilo da vi na čipu koji ima površinu 100x100 nanometara možete na svakih šest do sedam nanometara da napravite nešto što je veličine šest do sedam nanometara.   021: Zbog čega govorimo o dimenziji baš 100x100 nanometara?   Dr Stijepović: Kad ubacite u ljudsko telo strani predmet, kao što bi bio taj čip ili bilo šta drugo što je veće od 100 nanometara, ljudski organizam ima imuni sistem sa makrofagama koje automatski uklanjaju to nepoželjno strano telo veće od 100 nanometara. Da bi taj čip uopšte opstao u ljudskom organizmu, u krvi, tkivu, mora da bude manji od 100 nanometara, u suprotno makrofage će ga istog momenta ili vrlo brzo nakon ubacivanja u telo jednostavno odstraniti. To jeste strano telo našem organizmu i imuni sistem sva strana tela veća od 100 nanometara prepoznaje i izbacuje. Taj čip bi, stoga, morao da bude manji od 100x100 nanometara, što je meni sad u ovom trenutku prosto nezamislivo na nivou tehnologije koja se koristi. Tako da je priča o nanočipovima i mikročipovima potpuno deplasirana.    Ono što je moguće uraditi, a neki konceptualni umetnici su već uradili, je da se ispod kože instalira neka vrsta čipa, koja nikako neće biti nanočip već makročip koji može da se vidi ljudskim okom. Taj čip može da meri temperaturu ili osetljivost ljudske kože... ne znam šta bi tačno radio. Mogao bi da šalje neki signal kao oni čipovi u odeći koja se koristi da se ne bi kralo. Ali, mogao bi samo da šalje GPS koordinatu, ali kome bi to koristilo i zašto bi se to koristilo?    021: Zašto bi Bil Gejts to radio?   Dr Stijepović: Ne znam. On ima ogroman novac koji može da uloži u istraživanje, ali ni on ne može da pređe fizički zakon koji važi u prirodi, a to je ograničenje veličine čipa na ispod 100 nanometara. Ni on sa svim svojim milijardama ne može da pobedi fiziku, biologiju, koja mu nameću ograničenja koja sad u ovom momentu nije moguće rešiti na način da za godinu dana se taj čip ubaci u vakcinu, a potom da se ubaci u ljudsko telo i bude funkcionalan.   021: Prema Vašoj proceni, koliko vremena bi trebalo da prođe da bi tako nešto bilo moguće?   Dr Stijepović: Razvoj čipova je kroz vreme išao na sledeći način: krenulo se od dvadesetnanometarskih, spustio se na 14, potom 10 i sedamnanometarskih čipova. Sledeća generacija će biti pet ili četiri nanometra i oni se sigurno razvijaju već sada. Međutim, od dana njihove proizvodnje do dana puštanja u promet prođe otprilike tri do pet godina jer je samo ispitivanje čipova i njihove funkcionalnosti duže i mukotrpnije od proizvodnje. Tehnologija koju koriste proizvođači čipova verovatno može da proizvede tranzistore koji su na nivou pet nanometara, ali kad se stave na makroskalu gde treba da pokažu neku pravu funkcionalnost, ispitivanje te funkcionalnosti, ispravnosti svakog tog tranzistora i čipa traje od tri do pet godina - možda i duže, zavisi od veličine skale tranzistora. Sve to povećava troškove ispitivanja i istraživanja ispravnosti takvog čipa.    Ako bi u ovom trenutku neko počeo da izmišlja i proizvodi takav čip, on bi bio u upotrebi negde za četiri ili pet godina. Međutim, takva tehnologija će se pre pojaviti u našim mobilnim telefonima i kompjuterima kroz koju godinu, a ne kao čip koji će se ubacivati u vakcinu.     021: Kako bi se preko vakcine ubacio čip? Kako tečnost reaguje sa čipom i uspešno obavlja bilo koju zamišljenu funkciju unutar organizma?   Dr Stijepović: Zapravo je vrlo jednostavno ubaciti nešto što je jako malo u tečnost. To je manji deo problema. Uzmimo hipotetičku situaciju da postoje zamišljeni čipovi na skali dva ili tri mikrometra i gustinu informacija koja tu može da bude spakovana. Veličina crvenih krvnih zrnaca kod čoveka je između tri i osam mikrometra, tako da je sasvim moguće da se to ubaci kao neki čip. E sad, problem nastaje opet kod imunog sistema koji će prepoznati strano telo. Bez obzira koliko vi dobro sakrijete, u vakcini, neko strano telo, organizam će ga prepoznati i automatski ga izbaciti.    Ono što se sad koristi su kontrasti za magnetnu rezonancu. Imate nanomaterijale koji se koriste kao kontrasti za magnetnu rezonancu na bazi gvožđe-oksida, koji imaju poseban omotač i odobreni su od strane američke FDA. Metabolizam tih nanočestica traje oko sedam dana - to znači kad ove nanočestice ubacite pomoću injekcije u organizam, one idu na mesto gde ste ih ubacili - a pošto se radi o gvožđu, metabolizam gvožđa u ljudskom organizmu je takav da te čestice uglavnom idu u jetru. One budu u krvotoku oko sedam dana i na kraju ih izbacimo kroz mokraću, kao i sva ostala strana tela. Te čestice su manje od 100 nanometara i organizam ih ne prepoznaje kao strana tela, ali svakako ih metaboliše i izbacuje preko jetre. Oni koji imaju alergije vrlo dobro znaju kako organizam reaguje na čestice veće od 100 nanometara. Tako da je i svaka priča o ubacivanju čipova kroz vakcinu u krvotok deplasirana.   021: Gde se tu uklapa priča o 5G tehnologiji?   Dr Stijepović: 5G je "buzzword", kao i nanotehnologija. 5G nije ništa drugo nego nastavak 4G. Do sada smo imali 4.0, 4.1, 4.2 i tako nadalje, dok naučnici nisu stigli do 4.8 tehnologije i neko je onda rekao: 'Hajde da ne zovemo ovu tehnologiju 4G, već je prošlo dosta vremena, zvaćemo je 5G'. Promena je u imenu, a tehnologija upotrebe radio-talasa je vrlo mala u odnosu na 4G. Upravo te reči podstiču na kliktanje. Naravno da se ljudi boje onoga što ne znaju. Većina ljudi ne zna šta znači 5G, nanočip, a mi se inače bojimo onoga što ne znamo - kao što je i covid-19. Što ga više upoznajemo, ljudi će se manje bojati jer će sve više znati. Zato me je i iritiralo prenošenje dezinformacija jer je reč o nepotrebnom širenju straha.    Mi koji se bavimo nanomaterijalima ponekad padnemo u iskušenje da se samo nasmejemo i kažemo da su to gluposti. A u stvari - treba što više da pričamo i to je naš zadatak, kao naučnika i onih koji se bave prosvetom, da podučavamo i razbijamo dogme o tehnologiji. Kako ljudi budu bolje poznavali tehnologije, sve će se manje bojati. Kako je zadatak medicinske struke da govori o potrebi za vakcinama (bez obzira na to koliko je neki antivaks pokret jak), tako je i naš zadatak u nauci da razbijamo zablude teoretičara zavere.   021: Da li će nauka ikada dostići taj nivo da nanočipovanje bude moguće?   Dr Stijepović: To se ne zna, to su razgovori za naredne decenije, 50 godina od sada, na primer. Tu imate i moralna pitanja i definitivno se u 2020. godini ne može govoriti o čipovanju ljudi za covid-19, virus koji je igrom slučaja stigao sada. Taj čip je morao da počne da se razvija mnogo pre ovog trenutka da bi sada bio spreman, a ranije je tehnologija bila još manje razvijena. Takođe, zašto bi se ljudi čipovali tako skupim čipom? Mene zaista interesuje zašto bi neko besplatno davao da se mi čipujemo kad je izuzetno skupa igračka u pitanju?   021: Da li Vi verujete u bilo kakvu teoriju zavere?   Dr Stijepović: Ne. Jako teško. Verovatno to ima veze sa obrazovanjem i sa vaspitanjem, a razumljivo je da svako sa sobom nosi neku sumnjičavost, to postavljanje pitanja koje nam automatski pada na pamet kad nešto pročitamo. Ja krećem sa pozicije - ništa nije nemoguće i razne stvari su ocenjivane kao nemoguće, pa i u nauci. Sam Bil Gejts je davnih dana rekao da će naši računari dostići memorijski kapacitet od 64 kilobajta i da će to biti sasvim dovoljno za jednog prosečnog čoveka i njegovu upotrebu. Mislim da je sam sebi skočio u stomak s takvom izjavom. Posle 20-30 godina vidimo dokle smo stigli, sad je to nekoliko miliona puta veće od onoga što je on procenio kao optimalno. Sve što smo nekad mislili da je nemoguće pokazalo se da je moguće ili moguće u manjoj meri. Ne govorim a priori da nešto nije moguće, već da je malo verovatno.    To je i problem s naučnicima jer mi ne govorimo u apsolutnim terminima, već se služimo statistikom i govorimo da li je nešto više ili manje moguće. Oni koji prenose naše izjave obično koriste neke definicije i navode ih kao apsolutne istine. Autor: Gorica Nikolin - [email protected]    VEST © 021 Novi Sad 1999-2020. Sva prava zadržana.
    • Од JESSY,
      Za početak, stručnjaci kažu da je za preranu smrt krivac genetski faktor u 10-20 odsto slučajeva. A šta je sa ostalih 80 i 90 odsto?
       
      "To je vaša ishrana i način života! Tipičan način ishrane jedne moderne osobe zapravo je glavni krivac za preuranjenu smrt i hronične bolesti. Drugim rečima, dug i zdrav život su stvar vašeg izbora", kaže dr Blekburn.
       
      Šta mi to biramo svakog dana?
       
      Kad bolje razmislimo, za mnoge od nas odgovor neće biti najpovoljniji. Da li pušite? Da li se bavite sportom? Da li se zaustavite s jelom onda kada više niste gladni, ili jedete dok ne pojedete sve?
       
      To su samo neka od pitanja koja postavlja dr Blekburn, i poručuje da su sledeća pravila ključ dugog i zdravog života:
       
      - Prestanite da pušite;
       
      - Ne prejedajte se;
       
      - Bavite se sportom bar pola sata dnevno (računa se i šetnja);
       
      - Jedite zdravo (više voća, povrća i žitarica celog zrna, manje mesa).
       
      Doktor Leo Bokerija: Ova dijeta mi je pomogla da smršam 9 kilograma i prestanem da pušim!
      foto: Shutterstock
    • Од demonsss,
      Kad pročitate ovakav naslov, pomislite da se tu krije bogapitajšta. U ovom konkretnom slučaju, iza naslova stoji definicija jednog u svijetu vrlo rasprostranjenog fenomena, a po njegovoj učestalosti po glavi stanovnika i ukorijenjenosti, Balkan je vjerovatno svjetski šampion.
      Stanovništvo na ovim prostorima je poznato po svestranosti, pa je tako vaš komšija za koga znate da je jedva završio osnovnu školu, dane provodi gledajući TV (na njemu rialitije i slične stvari) i obavezno režimski dnevnik, zapravo ekspert za astrofiziku i svemirski program i odgovorno tvrdi da su svi letovi u svemir izmišljotine. Ali tu nije kraj: pet minuta kasnije, on će da demonstrira svoje zavidno znanje iz oblasti političkih nauka i nevjerovatnu obaviještenost, pa vam objasni koji su američki planovi u pokoravanju svijeta i kako su britanski imperijalisti ucijenili Novaka Đokovića životima roditelja, kako bi izgubio finale Vimbldona protiv Mareja (ima tu i struja koja smatra da mu je plaćeno). Onda će da isplivaju njegove sportske vještine, jer će da ima vrlo podrobno mišljenje o tome u kojoj formaciji treba da igra određeni fudbalski klub, pošto njegov trener nema pojma. I sve to onako, sjedeći u potkošulji na klupi pred nekom prodavnicom, pijući „pivu kliparu“. On bukvalno zna sve. I to uvijek bolje od vas. I od svih drugih. I nikada ne propušta priliku da to pokaže.
       Takvih komšija, ukućana, poznanika imamo na izvoz. Prosto je nevjerovatno kako ta vrsta ljudi (latinski naziv pametolog blebetaris) kod nas uspijeva. Ono što je karakteristično je da se umnožava proporcionalno sa stepenom degradacije obrazovanja. Što je obrazovanje gore, tako ova populacija prosto cvjeta. Paradoks koji ni Stiven Hoking (Stephen Hawking) ne bi umio da objasni – obrazovanje sve oskudnije i banalnije, a narod svestraniji. Ova pojava je posebno uočljiva na internetu – dovoljno je otići na bilo koji portal, na bilo koju vijest, pa pročitati komentare. Za nekog ko proučava društvene fenomene, to je pravi raj (sve dok ne završi istraživanje – tad će mu trebati bensedinska terapija). Ako nešto ponudite javno, dobićete milion neargumentovanih i destruktivnih kritika, a nijedan primjer ili uputu kako da poboljšate to nešto, ako već nije dobro. Ta vrsta kritike dolazi od ljudi koji nisu u stanju da stvore bilo šta, ne posjeduju kreativne sposobnosti ili ih imaju, a ne koriste, ali zato imaju mišljenje o tome kako neko drugi treba da radi ono što oni sami nikad nisu radili. Iako nisu, oni o tom znaju sve. Šta god da je to, sasvim je svejedno. Nepismeni ljudi će vam govoriti kako da pišete, oni koji se nikad nisu bavili sportom objasniće vama kako da to radite, oni koji nikad nisu sjeli za volan znaju bolje od vas kako da vozite i tako u nedogled. Pašće na prvoj logičkoj prepreci i čim im postavite neko takvo pitanje, nerijetko će da se naljute i počnu da vas vrijeđaju, psuju itd. Neki bi se i tukli. Znate ono – intelektualna kapitulacija dovodi do fizičkog obračuna. Ništa Balkan ne opisuje bolje od rečenice „ma šta ti znaš“.
       U čemu je zapravo stvar? Nešto što je oduvijek postojalo u ljudskom rodu posebno je zainteresovalo dvojicu psihologa sa Univerziteta Kornel (Cornell University) u Sjedinjenim Američkim Državama. Dejvid Daning (David Dunning) i Džastin Kruger (Justin Kruger) su 1999. izveli seriju eksperimenata koji su bili pripremljeni tako da provjere kakvu predstavu o sebi ljudi imaju. Testirali su sposobnosti logičkog zaključivanja, gramatike i smisao za humor. Nakon što su učesnici uradili testove, dobili su zadatak da sami daju ocjenu svojih sposobnosti. Rezultati su bili sljedeći: oni koji su bili na vrhu liste po uspješnosti su uglavnom potcijenili svoje sposobnosti, smatrajući da su to pitanja koja bi svako mogao riješiti, dok su oni sa dna liste precjenjivali svoje sposobnosti i smatrali se mnogo boljim nego što stvarno jesu. Zvanično, Daning-Krugerov efekat se definiše kao kognitivna predrasuda-sklonost, pri kojoj ljudi skromnije inteligencije smatraju da su intelektualno superiorni u odnosu na one sa višim intelektualnim sposobnostima. Ljudi koji zaista imaju visoku inteligenciju toga često nisu svjesni i smatraju svoje sposobnosti nečim uobičajenim.
       Rezultate svojih istraživanja Daning i Kruger su objavili u naučnom radu pod naslovom Nesposobni i nesvjesni toga: kako poteškoće u sagledavanju sopstvene nesposobnosti dovode do napuhanih procjena sebe (Kruger, Justin; Dunning, David (1999). „Unskilled and Unaware of It: How Difficulties in Recognizing One’s Own Incompetence Lead to Inflated Self-Assessments“. Journal of Personality and Social Psychology 77 (6): 1121–34).
    • Од Снежана,
      DOKTOR JE ZAKAČIO LISTU SA 10 ZAPOVESTI na vrata ordinacije i POSTAO HIT NA BALKANU!
         

      Lista "ambulantnih zapovesti", koju je sastavio jedan doktor iz Hrvatske, bila je zakačena na vratima jedne ambulante i postala je apsolutni hit na društvenim mrežama.
       
       
      Iako je popis nastao davno, fotka je se ponovo pojavila na Fejsbuku i širi se društvenim mrežama.
      Evo i deset ambulantnih zapovesti:
       
      1. U ovoj ambulanti JA sam doktor, a VI ste pacijent. Ako vam se ne sviđa, nađite neku u kojoj je obrnuto.
       
      2. Ambulanta NIJE trgovina mešovite robe, jer da jeste, onda bi kompjuter bio blagajna, ja bih bio trgovac, a merač za pritisak bi bio stalak za kondome.
       
      3. Ako već ulazite preko reda uz poklik 'treba mi samo', onda tu ne spada još i merenje pritiska, recept za babu, osip koji traje 6 meseci, ali se sad baš ne vidi, i td.
       
      4. Ako kažete 'da ste došli da izmerite pritisak' onda ga i izmerite, što mene gnjavite.
       
      5. Čekaonica NIJE mesto za druženje, već za čekanje. To se da zaključiti iz imena.
       
      6. Sumamed NIJE preparat na bazi meda.
       
      7. Ako vam  je komšinica Mara preporučila tablete za reumu, neka vam odmah napiše recept.
       
      8. Ako nakon kucanja čujete iz ordinacije 'samo malo', to ne znači da treba da nastavite da kucate smanjenim intenzitetom, već da samo pričekate.
       
      9. Ako ste stariji od 90 godina, a imate malih problema sa škljocanjem kolena, to je normalno. Ustvari, to nije normalno jer vam je već trebalo sve škljocati!
       
      10. Kad posle radnog vremena nema više nikoga u ambulanti, nemojte se živcirati. Pričekajte. Doći će neko sigurno.
       
      Doktor koji je zaslužan za listu koja je mnogobrojne nasmejala, a medicinski radnici odmah su ga potpisali, danas živi u Slavoniji, a javio se u komentarima uz opasku da je "taman pomislio kako su ljudi to zaboravili".
       
      - To nikada neće pasti u zaborav! - poručili su mu.
       
      (Espreso.rs/Index.hr)
×
×
  • Креирај ново...