Jump to content

Радојe Домановић РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ СРПСКОГ ВОЛА

Оцени ову тему


Препоручена порука

Радојe Домановић

РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ СРПСКОГ ВОЛА

Разних чуда бива у свету, а наша је земља, као што многи веле, плодна чудима у толикој мери да већ више и чуда нису чуда. Код нас има људи са врло великим положајима који ништа не мисле, а у накнаду за то, или можда из других разлога, почео је размишљати један обичан сељачки во, који се ништа не разликује од осталих српских волова. Бог ће знати шта је било да се тај генијални брав одважи на тако дрско предузеће - мишљење, јер се досад доказало да се од тог несрећног заната у Србији само могло имати штете. Хајде, рецимо, да он јадник, у својој наивности, и не зна да се у његовој постојбини не рентира тај занат, те му то нећемо приписивати у нарочиту грађанску кураж, али, ипак, остаје загонетно што баш во да мисли, кад он нити је бирач, ни одборник, ни кмет, нити га је ко изабрао у каквој волујској скупштини за посланика, или чак (ако је у годинама) за сенатора, а ако је грешник сањао да у каквој волујској земљи буде министар, онда би, напротив, требало да се вежба како ће што мање мислити, као што то чине одлични министри у неким срећним земљама, мада наша земља и ту нема среће. На крају крајева, шта се нас тиче што је во у Србији предузео напуштен занат од људи, а може бити да је баш почео мислити по неком природном нагону.

Па какав је то во? Обичан во који има, што рекла зоологија, главу, труп и удове, све као

остали волови; вуче кола, пасе траву, лиже со, прежива и риче. Зове се Сивоња.

Ево кад је почео мислити. Једног дана његов газда укошка у кола њега и његовог друга Галоњу, натовари на кола неке покрадене врљике и отера у град да прода. Продао газда врљике још чим је наишао на прве градске куће, узео паре, искошка Сивоњу и његовог друга, закачи ланац којим су везани за јармењачу, баци пред њих раздрешен сноп шаше, па весео уђе у једну малу ме'аницу да се поткрепи, као човек, с којом ракијом. У вароши је била нека свечаност, па људи, жене, деца, пролазе са свију страна. Галоња, који је и иначе међу воловима познат као приглуп, није посматрао ништа, већ са свом озбиљношћу приступи ручку, наједе се добро, мукну мало од задовољства, па онда прилеже, и уз слатко дремање поче преживати. Ништа га се не тичу разноврсни људи који мимо њега врве на све стране. Он мирно дрема и прежива. (Штета те није човек, како има диспозиције за високу каријеру.) Али Сивоња ни да окуси. Његов сањалачки поглед и тужан израз лица говорили су на први поглед да је то мислилац и нежна, упечатљива душа. Пролазе мимо њега људи, Срби, поносни на своју светлу прошлост, своје име, на народност, а тај понос се оличава на њиховом крутом држању и ходу. Сивоња је то посматрао, па му, тек, душу обузе туга, бол силне неправде, и он не могаше подлећи тако јаком, изненадном и силном осећању, већ рикну тужно, болно, а у очима му се завртеше сузе. И Сивоња од силног бола поче мислити:

- Чиме се поноси мој газда и остали његови суграђани, Срби? Зашто толико дижу главе и с надувеном гордошћу и ирезрењем гледају на мој род?... Поносе се отаџбином, поносе се тиме што им је милостива судбина доделила да се роде овде у Србији. Па и мене је мајка отелила овде у Србији, и не само да је ово отаџбина моја и оца мога, већ су и моји стари као и њихови, сви заједно, прешли у ове крајеве још из старе словенске постојбине. Па нико од нас волова не осећаше понос због тога, већ смо се ми увек поносили тиме који више терета узбрдо може повући, а ниједан во до данас не рече неком швапском волу: „Шта ти хоћеш, ја сам српски во, моја је отаџбина поносна земља Србија, ту су се отелили сви моји стари, ту су, у овој земљи, и гробови предака мојих.“ Боже сачувај, тиме се ми никад нисмо поносили, то нам ни на ум није падало, а ето се они и тиме поносе. Чудни људи!

1

При таквим мислима во тужно заврте главом, зазвони меденица о његовом врату и крцну

јарам. Галоња отвори очи, погледа друга, па мукну:

- Ти се опет твојски лудираш! Једи, будало, те се гој, видиш да ти се ребра броје; да је

добро мислити, то људи не би оставили нама воловима. Та нас срећа не би снашла!

Сивоња погледа свога друга са сажаљењем, окрете главу од њега и удуби се даље у своје

мисли.

- Поносе се светлом прошлошћу. Имају Косово поље, Косовску битку. Чудна чуда, па зар и моји стари нису још и тада вукли војсци 'рану и ратне потребе; да нас није било, тај би посао морали радити сами људи. Имају устанак на Турке. То је велика, племенита ствар, али ко је ту био. Зар су дизали устанак ови надувени шупљоглавци што се овако не радећи ништа шепуре поред мене с поносом, као да је то њихова заслуга. Ето, да узмем за пример само мога газду. И он се поноси и хвалише устанком, а нарочито тиме што је његов прадед као редак јунак погинуо у рату за ослобођење. Па зар је то његова заслуга? Његов прадед је имао права да се поноси, али он не; његов је прадед погинуо да би мој газда, као његов потомак, могао бити слободан. И он је слободан, али шта ради у тој слободи? Украде туђе врљике, седне и он на кола, па ја вучем и њега и врљике, а он на колима спава. Сад је продао врљике, пије ракију, не ради ништа и поноси се светлом прошлошћу. А колико је у устанку мојих старих поклано да се борци хране, па зар нису и моји стари, у то време, вукли ратне потребе, топове, храну, џебану, па нама ипак не пада на ум да се китимо њиховим заслугама, јер ми се нисмо изменили, ми и данас вршимо своју дужност као год и наши стари што су је савесно и трпељиво вршили.

Поносе се патњама својих предака, петстогодишњим робовањем. Мој род пати откад постоји, памтимо ми и дандањи и робујемо, па ми то никад не ударисмо на велика звона. Кажу, Турци их мучили, клали, ударали на коље, па и моје су старе клали и Срби и Турци, пекли, и на какве нас још муке нису ударали.

Поносе се вером, а не верују ни у шта. Што сам ја крив и мој цео род што нас не примају у хришћане. Вера им каже „не укради“, а ето мој газда краде и пије за те новце што је од крађе добио. Вера им налаже да чине добро ближњем своме, н они један другом само зло чине. Код њих је најбољи човек, кога сматрају за пример врлине, ако само не чини зла, а већ, разуме се, да нико и не помишља да захтева од кога да, сем тога што никоме зла не чини, учини и добро. И ето на шта су спали да су им примери врлина равни свакој бескорисној етвари, које само ником зла не чине.

Во дубоко уздахну и његов уздах подиже чак прашину с пута.

- Па зар онда - продужи он даље своје тужне мисли - нисмо ја и мој род бољи у томе од свију њих? Ја нисам никога убио, никог оговорио, ником ништа нисам украо, нисам ииког отпустио из државне службе ни крива ни дужна, нисам направио дефицит у државној каси, нисам лажно банкротирао, нисам никад окивао и апсио невине људе, нисам оклеветао своје другове, нисам изневерио своје воловско начело, нисам лажно сведочио, нисам никад био министар и чинио зла земљи, а сем тога што нисам зла чинио, чиним добра и онима који мени зла чине. Мајка ме отелила, па су ми одмах зли људи и млеко мајчино одузимали. Бог је траву тек ваљда створио за нас волове, а не за људе, па нам и њу отимају. И ми, ипак, поред толиких ударања, вучемо људима кола, оремо им и хранимо их хлебом. Па, ипак, нико не признаје те наше заслуге за отаџбину...

- Ако је до поста, лепо, њима, људима, вера каже да посте све посте, а они ни то мало поста неће да издрже, а ја и цео мој род постимо целог свога века, откад нас од сисе мајчине одбију.

http://www.scribd.co...ADOJE-DOMANOVIC

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Kada srpsko RV i PVO uvede u naoružanje nove Erbasove helikoptere dobiće drugu letelicu sa EASA tip sertifikatom. Nakon Pajper Seneke, H145M biće drugi tip proizveden u skladu sa najstrožim civilnim standardima. Vojsci to suštinski neće mnogo značiti jer zbog svojih specifičnih misija i potreba ne mora obraćati pažnju na saglasje sa civilima (što MUP mora).

      Erbas Helikopters zapravo je naslednik nekoliko proizvođača koji su godinama evoluirali ovaj model helikoptera. Njegovo pravo ime, ono što mu piše na EASA tip sertifikatu je MBB-BK117 D2M. H145M je Erbasova poslednja iteracija integrisanog brendinga koja će se možda nekada i ponovo menjati (sećamo se da su do 2014. imali „EC“ prefiks) ali zvanična oznaka na tip sertifikatu neće.
      Ako vojska neplanirano dobija EASA sertifikovanu letelicu (Gazela, Mi-17 i Mi-35 to nisu) zbog čega je onda Helikopterska jedinica MUP-a Srbije dobila M, odnosno vojnu („Military“ ili „Militarized“) verziju? Interesantno obrnuto pitanje koje nam je postavljeno nekoliko puta na portalu.
      Neće biti samo lep, moguće je da će biti i veoma koristan / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Jednostavan odgovor je – zajednička kupovina. Po načinu upotrebe i većini očekivanih misija deluje naizgled logično da je policija trebalo da kupi civilnu verziju. Budući da je država kupila sve helikoptere kao deo šireg strateškog dogovora unificiranje flote je očekivano, jednostavnije je.  Dalje, ono što možemo pretpostaviti, je da MUP-u (i državi generalno) dobro dođe opcija da po potrebi svoje helikoptere može i naoružati (nečim ozbiljnijem od dva mitraljeza). Kako saznajemo od Erbas Helikoptersa, civilna verzija ne može biti naoružana (logično) a konkretno M verzija Helikopterske jedinice nema instalacije za HForce 1, 2 ili 3 ali je to moguće promeniti relativno jednostavno. Ono što M verzija MUP-a ima (kao i sve M verzije tipa) je skremblovani taktički (Rohde & Schwarz) radio. Još jedno sprečavanje mogućnosti da se RV i PVO i MUP nekada u budućnosti „ne razumeju“ u ključnim, združenim, taktičkim, zadacima.
      Instalacija postolja za mitraljeze vizuelno najbolje dočarava modularnost / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Modularnost ili „swiss army knife“ koncept (koji Erbas Helikopters intezivno koristi u marketingu ovog helikoptera) dobija na praktičnom značaju jedino u srpskoj kupovini od svih dosadašnjih mušterija ovog tipa u svetu. Srbija će tako od svojih devet letelica dobiti ukupno 5 verzija za dve službe (HEMS, SAR, CSAR, Combat i Utility) sa većinom opreme (kako smo detaljno opisali) koju je moguće vaditi, premeštati sa letelice na letelicu i nadograđivati. Pored najvećeg tehnološkog skoka za domaći vertikalni transport, H145M predstavljaju možda do sada „najvišenamenskiju“ kupovinu države. Nivo iskustva koji će vojne i policijske posade dobiti sa ovoliko mogućih upotreba biće izuzetan. Potom je dovoljno samo skalirati celu priču (naručiti još primeraka) i efikasnost cena-upotreba biće nešto najracionalnije što ćemo videti kada su domaće nabavke ovog tipa u pitanju. Ili će sve biti logistički košmar. Videćemo.
      Do tada, uživajte u detaljnom obilasku vojne „petsto petice“.
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Kada oduševljnje srpskom trobojkom i RV rondelom splasne (a neće još jer nas čeka Partner sa domaćom, srpskom, premijerom) vreme je da analiziramo i popišemo sve detalje vezane za „projekat H145M“ koje smo uspeli da rekonstruišemo, saznamo ili dobijemo kao zvanični komentar.

      Tango Six prati „Erbas Helikopters u Srbiji“ priču sada već tri godine. Doneli smo vam ekskluzivne informacije, preneli sva najbitnija dešavanja, obišli sve moguće lokacije na koje su nas zvali i one na koje nisu. Najviše od svega, trudili smo se da rekonstruišemo i poslednji detalj ove nabavke u oblastima prateće opreme, upotrebe i drugim segmenata.
      Ovo je sve što znamo do sada.
      Burže
      Kako smo već javili, H145M u srpskim bojama jedan je od dva HForce demonstratora u Erbasovom koralu na najvećoj svetskoj vazduhoplovnoj izložbi. Izložena letelica je i dalje D-HMBB (do zvanične primoporedaje koja će biti nakon Partnera svi helikopteri su formalno i dalje Erbasovi) s tim da joj je za dane izložbe privremena registracija danas ipak uklonjena. U pitanju je vojni evidencijski broj „14505“ (ne 504 kako smo javili juče) koji je Parizu „obučen“ u nevođeni set naoružanja lokalne VTI-Jugoimport proizvodnje.
      Kako Tango Six saznaje, nastavak isporuke H145M za Srbiju desiće se već za četiri nedelje. Prva dva primerka za Helikoptersku jedinicu MUP-a Srbije stižu u Srbiju između 8. i 10. jula. Na helidrom „Tesle“ prvi će sleteti YU-MED i YU-SAR a krajem jula i YU-ICE. Očekuje se da skoro celokupna civilna i vojna flota Srbiji bude isporučena Srbiji do kraja ove godine. Moguće je da će najviše dva helikoptera „preteći“ sa isporukom u iduću, zavisno od sitnijih logističkih faktora. Isporuka je trebalo da započne nekoliko meseci ranije ali, kako saznajemo, srpska strana nije bila krivac kašnjenju.
      „14505“ pored još jednne nove Erbasove letelice, A330neo / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Erbasovi H145M će u srpskom RV i PVO najverovatnije dobitni vojnu oznaku HV-50 / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kokpit sa Talesovom HMSD kacigom Škorpion / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Takođe saznajemo da je procedura razrade već potpisanog ugovora za kupovinu policijskih srednje transportnih helikoptera H215 u toku. Okvirno, obuke MUP-ovih letača i tehničara započunju polovinom oktobra 2021. godine. Prijem prve Super Pume trebalo bi po dinamici koja je trenutno aktuealna da se dogodi najkasnije u februaru 2022., druga i treća očekuju se u aprilu iste godine.
      Domaća stručna i šira javnost prvi put će imati priliku da „14501“ vidi tokom Partnera, već prvog dana manifestacije 25. juna, kada u Beograd dolazi i direktor Erbas Helikoptersa Bruno Evan. Tom prilikom biće uručen i sertifikat remontnom zavodu „Moma Stanojlović“ koji će formalno biti odobren od strane Erbasa za remont helikoptera Gazela (sad zvanično jelte). Erbasova prodajno-politička diplomatija se tu nije zaustavila, i kako smo već javili, planirano je da u sredu na Burže dođe i premijerka Ana Brnabić, koja će obići i H145M u srpskim bojama.
      Hronologija i detalji naručene opreme helikoptera
      Objektivno najlepši H145M u Erbasovom koralu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six AMPS senzori vidljivi na donjem delu helikoptera / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Ugovor za nabavku devet helikoptera H145M od kojih šest za Vojsku Srbije i tri za Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbija je, preko Jugoimport SDPR-a, sa Erbasom potpisala decembra 2016. godine. Naša zemlja je tako postala treća mušterija vojnih verzija helikoptera H145i to u najnovijoj varijanti H145M a istovremeno i prva država koja će koristiti helikoptere sa oružanim sistemom HForce Nivoa 1 i to, kako smo naknadno saznali, naoružanjem domaće proizvodnje. Svi helikopteri namenjeni za RV i PVO imaće instalacije za kasnije moguće nadogradnje na vođene pakete HForce kompleta. MUP-ovi primerci nemaju te instalacije.
      Erbas je od početka ovu prodaju posmatrao strateški pridodavši joj svojevrsni „zaslađivač“ u formi šire industrijske saradnje, odnosno konačne „legalizacije“ remonta Gazela, eventualno i za treća lica. Ministarstvo odbrane je priliku ozbiljno shvatilo, nije bilo kašnjenja sa naše strane, u međuvremenu je izvršena i integracija našeg naoružanja. Erbasu se strateški pristup naknadno isplatio prodajom Super Puma MUP-u. Helikopterska jedinica tako kompletno prelazi na Erbas nakon prodaje Belova i konačne nerentabilnosti zadržavanja Gazela koja će kad tad doći na dnevni red. Evropskom konzorcijumu onda ostaju prodajne aktivnosti foksirane na Er Srbiju i njihove moguće A320/319neo kupovine ili aranžmane iznajmljivanja. Tu je mnogo adekvatniji A220 ali i jedini transportni avion RV i PVO koji bi trebalo da je operativan možda može biti zamenjen sa C-295. Sve u svemu, prodajne aktivnosti Erbasa daleko su od kraja.
      Prema prvoj verziji narudžbine RV i PVO dobilo bi 6 a MUP 3 helikoptera. Aprila 2018. godine zvanično je saopšteno da će MUP ipak dobiti 4H145M a krajem jula iste godine ponovo je nagovešteno da bi Vojska Srbije mogla dobiti samo 5 helikoptera dok bi šesti pripao Helikopterskoj jedinici policije koja će svoje H145M koristiti za različite misije, između ostalog i za specijalne snage (Žandarmeriju, SAJ i podršku vojsci po potrebi). Definitivna potvrda da će odnos broja helikoptera biti 5 za vojsku i 4 za policiju dobijena je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića nakon vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’. Prva fotografijasrpskog H145M objavljena je 7. septembra 2018.
      Primopredaja prvog vojnog H145M izvršena je 22. novembra 2018. Na toj ceremoniji prikazan je primerak sa vojnim evidencijskim brojem 14501 (fabrički broj 20231) koji je namenjen za borbeno traganje i spasavanje a bio je opremljen elektrooptičkim i infracrvenim sistemom FLIR Star Safire 380HDc, farom za traganje TRAKKA Systems TrakkaBeam A800, dizalicom Goodrich Model 44301, fiksnim konzolama za tehniku iskrcavanja ljudi fast-rope, WSPS (Wire Strike Protection System) “makazama“ za sečenje naponskih i drugih kablova. Ovu letelicu videćete na Partneru i ona je jedina koja od vojnih primeraka trenutno ima planiran elektro-optički i infracrveni sistem.
      Svoja prva dva H145M Ministarstvo unutrašnjih poslova zvanično je dobilo 20. decembra 2018. kada je u Nemačkoj izvršena primopredaja helikoptera sa registracijom YU-ICE (maskirni primerak, sa privremenom nemačkom registracijom D-HADR) koji je namenjen za eventualne borbene namene i kako Tango Six saznaje glavni korisnici biće Žandarmerija i SAJ a biće naoružan sa dva PKT mitraljeza koji će biti postavljeni na bočna vrata. Reč je o Zastavinim M84 7,62 koji se mogu postaviti na nosače sa obe strane. Imaće 6 sklopivih sedišta pozadi.
      Šest sklopivih sedišta. Ukoliko se ukloni instalacija za dva mitraljeza moguće je staviti još dva / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Ne zaboravimo ovaj trenutak u istoriji srpskog vazduhoplovstva kada je MUP izabrao najbolje registracije ikad: YU-MED, YU-ICE, YU-SAR i YU-MUP / Foto: Tango Six Drugi helikopter koji je tada predat srpskom MUP-u bio je YU-MED (privremena nemačka registracija D-HAD0) namenjen za medicinski transport. On će biti zadužen za prevoz pacijenata kojima je već prethodno stabilizovano stanje. Od medicinske opreme imaće dva ili tri savijajuća nosila u zavisnosti od izabrane konfiguracije, mesto za dva ili tri medicinska tehničara, EKG aparat, portabl kiseonik i defiblirator. Medicinska oprema koju nosi tehnički mu omogućava obavljanje HEMS misija ali Policija to neće smeti da radi zbog domaćih regulatornih ograničenja.
      U periodu od kraja novembra 2018. do početka aprila ove godine objavljene su fotografije svih srpskih vojnih H145M. Najzanimljivi je svakako helikopter sa evidenicjksim brojem 14502 (fabrički broj 20236)jedini vojni primerak sa meteo-radarom Honeywell RDR 2000 koji ima ugrađenu i dizalicu Goodrich Model 44301 a koristiće se za traganje i spasavanje. Za razliku od vojnih, svi MUP-ovi Erbas helikopteri imaće meteo radar firme Telephonics, model RDR-1600. Razlog za ovo leži u fizičkoj poziciji radara koji se na civilnoj verziji nalazi na nosu dok vojna verzija (odnosno one vojne verzije koje će biti čisto borbene) na toj poziciji mora imati senzore Hensoldt AMPS sistema za aktivnu samozaštitu.
      Srpsko nevođeno oružje trebalo bi u nekom trenutku da bude i zvanično uvršteno u prodajni portfolio Erbasa / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Preostala tri helikoptera koji će biti „čistokrvni borci“ imaju privremene nemačke registracije D-HADZ (14503), D-HMBB (14505) i D-HCBT(14504). Oni će pored AMPS sistema imati domaće razvijeno nevođeno naoružanje i kako saznajemo, naša vojska trenutno ne razmatra kupovinu elektro-optičkog sistema. Ciljanje nevođenog naouružanja biće moguće sa HMSD kacigom (više detalja o njoj pogledajte u našoj video reportaži) ali će određivanje daljine i drugih parametara (uz pomoć laserskog daljinometra) biti sigurno potrebno u perspektivi. Tako da je RV i PVO i dalje potencijalna mušterija za Wescamove MX-15 ili MX-15D (D – „Designator“ verzija) sisteme. Sistem ispod nosa helikoptera „14505“ na Buržeu je Wecamov MX-15. Podvešen je odlukom Erbasa u cilju promocije svih mogućih opcija nadogradnji.
      Integrisanje i ispitivanje domaćeg naoružanja, kontejnera GH-78 sa mitraljezom kalibra 12,7 mm i sedmocevnih saćastih lansera L80-07ruskih nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm kako saznajemo već se dogodilo. Za sada je proizvođač H145M vršio ispitivanja opcija HForce sistema sa naoružanjem koje je uključivalo mitraljeze, topove, nevođena raketna zrna i vođena raketa zrna (HForce Nivo 1 i 2). Nivo 3 sistem HForce podrazumevaće integraciju savremenih vođenih raketa vazduh-zemlja i vazduh-vazduh.
      L80-07 / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kontejner GH-78 sa mitraljezom 12,7 mm / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Jedinica koja će koristiti vojne H145M biće 119. mešovita helikopterska eskadrila “Zmajevi“, 98 vazduhoplovne brigade na aerodromu ‘’Narednik pilot Mihajlo Petrović’’ u Nišu. Njeni piloti i pripadnici vazduhoplovnootehničke službe su u nekoliko grupa krenuli na obuku još u septembru prošle godine. Helikopteri će biti smešteni u novom hangaru koji je skoro identičan novom hangaru na Batajnici a njegova izgradnja je pri kraju.
      Do danas smo videli fotografije tri od četiri helikoptera namenjenih Helikopterskoj jedinici MUP-a, jedino još nije objavljena fotografija helikoptera registracije YU-MUP. Osim već spomenutog maskirnog YU-ICE i medicinskog YU-MED tu je i primerak za traganje i spasavanjeYU-SAR (privremena nemačka registracija D-HCBV) koji će, kako takođe saznajemo, imati dizalicu Goodrich Model 44301, elektrooptički i infracrveni sistem FLIR Star Safire 380HDc i far za traganje TRAKKA Systems TrakkaBeam A800. Policija za sada (kao i RV) dobija samo jedan FLIR koji može prebacivati sa helikoptera na helikopter budući da će kao i u slučaju vojnog „14501“, moći da ga lako instalira i deinstalira sa jedne od skija.
      H145M YU-MUP imaće samo dizalicu (MUP je uzeo dve dizalice za sve svoje Erbasove) i jedini neće imati specifičnu ulogu. Vojni H145M imaće instalaciju za upotrebu kuke radi prevoza spoljnog podvešenog tereta. Zanimljivo je da srpski policijski helikopteri imaju skoro potpuno identičnu šemu farbanja poput one na nemačkim policijskim H145, osim naravno maskirnog YU-ICE koji ima šemu skoro identičnu srpskim vojnim H145M ali je braon boja malo tamnija. Takođe je interesantno da će sve MUP-ove letelice imati zatamljena stakla putničke kabine. Dva policijska H145M imaće duple kuke za podvesni teret. Kuke će moći da se prebacuju sa helikoptera na helikopter a razlog zbog čega je u pitanju dupla instalacija nalazi se u strožijim civilnim „fail-safe“ zahtevima kada su HESLO (Human External Load Cargo) misije u pitanju.
      Ako do sada niste, pogledajte i panel o vojnim helikopterima Srbije i regije na Tango Six SEAS samitu iz marta 2018. godine. Tada smo ugostili ključne ljude iz vojnog dela priče nabavke helikoptera H145M, dr. Nenada Miloradovića, pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse i nekadašnjeg načelnika Uprave za odbrambene tehnologije general-majora dr. Bojana Zrnića. Na panelu su takođe govorili predstavnici kompanije Erbas kao i analitičar Igor Tabak i vazduhoplovni publicista Antonio Prlenda.
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Kako smo juče i najavili, kompanija Erbas Helikopters izložila je na ovogodišnjem Buržeu helikopter H145M u bojama srpskog RV i PVO. Kako je takođe ranije najavljeno, Erbas je na najvećem svetkom vazduhoplovnom sajmu na helikopter stavio i srpsko oružje.

      Ponos je mala reč. Rondela srpskog RV i PVO prvi put na Buržeu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six
      Izložen helikopter nosi Erbasovu registraciju D-HMBB. Radi se o letelici koji će, jednom kada bude zvanično uvedena u RV i PVO, najverovatnije nositi vojni evidencijski broj 14504. Pored RV i PVO rondele koja je jasno vidljiva evidencijski broj je prekriven budući da do primopredaje on formalno pripada Erbasu. Kao što smo najavili, primopredaja za medije dogodiće će se na sajmu naoružanja Partner u Beogradu poslednje nedelje ovog meseca.
      D-HMBB je privremena registracija nemačkih civilnih vazduhoplovnih vlasti rezervisana za Erbas Helikopters radi letenja tokom fabričkih testiranja i obuke / Foto: Petar Vojinović, Tango Six  Postavljen između Helikoptera H175 i H125 (koji je prvi put izložen u jurišnoj varijanti kao HForce demonstrator za manje Erbasove platforme sa vertikalnim poletanjem i sletanjem) srpski H145M biće „opkoljen“ standardnom i izuzetno raznovrsnom gamom naoružanja inostrane proizvodnje koju smo već imali priliku da vidimo. Međutim, jedino oružje koje je zapravo nakačeno na helikopter srpske je proizvodnje.
      Kontejner raketa S-8 oznake L80-07 / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Poslednje pripreme za srpski helikopter pored koga će u narednih sedam dana proći najviše ljudi u njegovoj karijeri / Foto: Petar Vojinović, Tango Six  U pitanju je sedmocevni lanser nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 milimetara oznake L80-07 i kontejner sa jednocevnim mitraljezom kalibra 12,7 milimetara. Oba oružja razvijena su u Vojnotehničkom institutu Ministarstva odbrane Srbije i ukoliko integracija u sistem upravljanja naoružanjem HForce (čiji je Srbija prvi kupac) prođe kako treba, Erbas Helikopters planira da ga uvrsti u svoj prodajni portfolio.
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од Драгана Милошевић,
      Aleksandar Savić iz Jasenice kod Žitorađe, zbog venčanja sa Filipinkom Katarinom u Manili, ostao je bez posla, jer od firme nije dobio obećano neplaćeno odsustvo od mesec dana. Uz to, mladenci nisu mogli da obave građansko venčanje zbog nedostatka jednog papira, pa se mladoženja u rodno selo vratio bez neveste.
        Aleksandar je šest meseci radio u fabrici „Solemez“ u Žitorađi da bi sakupio novac za avionsku kartu do Manile, gde ga je čekala izabranica koju je upoznao preko društvenih mreža, prenosi "RTS".
      Ljubav koja je buknula na daljinu, i posle tri godine trebalo je da bude krunisana brakom. Da bi to tamo i obavio, u Srbiji je prikupio gomilu papira.
        FOTO: RTS / SCREENSHOT Venčali su se u crkvi, ali kada je trebalo da obave građansko venčanje, nedostajao mu je jedan papir.
      - Taj jedan dokument je bio problem zato što se kod nas ta dva dokumenta zovu istim imenom - objašnjava mladoženja Aleksandar Savić.
      Pošto nisu uspeli da obave građansko venčanje, venčali su se u Grčkoj pravoslavnoj crkvi, gde je mlada Filipinka promenila veru i dobila ime Katarina.
       
      FOTO: RTS / SCREENSHOT
      - Zvanično u dokumentima ona još uvek ima svoje staro ime Dženis Paganavan, ali problem je sada što mi građanski sada nismo zvanično venčani samo zbog tog jednog papira - dodaje Aleksandar.
      Iako je protiv ove veze bio njegov otac Dušan, a kada je video da ne može da promeni njegovu odluku da ode i iz dalekog sveta dovede mladu, svu svoju ušteđevinu, od hiljadu evra, dao mu je za put.
      - Pristao sam, morao sam, šta ću. Kaže: ja idem pa bilo kako idem tamo, pa ću da se ženim - objašnjava mladoženjin otac Dušan Savić.

      Aleksandar se, međutim, vratio bez mlade, koja bez venčanog lista nije mogla da dobije vizu. To nije bio kraj njegovim mukama, jer ga je dočekala i vest da je ostao bez posla.
      - Ja sam tražio to neplaćeno odsustvo, oni su mi prvo obećali, ali kasnije su mi rekli da mi se ne odobrava - kaže Aleksandar.
      Za novi odlazak na Filipine, uz pribavljen papir, Aleksandar više nema para, a bez posla, teško da će ih uskoro i sakupiti. Od male penzije njegovog oca, koja jedva da je dovoljna za lekove neophodne za lečenje njegove bolesne sestre, žive svi u kući. Tako će zajednički život dvoje zaljubljenih morati da sačeka neka bolja vremena.
      izvor
       
       
×
×
  • Креирај ново...