Jump to content

Recommended Posts

“Сада је све то иза нас, прошло је, трудим се да заборавим, али се никада нећу потпуно опоравити. И даље скачем ноћу, будим се уплакана и бојим се да останем сама у кревету…Када је судија прочитала 18 година затвора, смејала сам му се у лице, била сам пресрећна што ће нам отац трулити у затвору“, објаснила је за “Ало!“ уз равнодушни израз лица глувонема М. Ј. (21), чији је отац Р. Ј. (47) осуђен због сексуалног злостављања ње и њене млађе сестре (18).

depression.jpg

Несрећној девојци у детињству су због високе температуре оштећене гласне жице и од тада је нема и чује само 30 одсто на једно уво. Отуда није била ни у стању да дозива у помоћ када ју је отац у јулу 2009, када је имала 19 година, мртав пијан уз батине два пута силовао у напуштеној кућици у шумарку у околини Сопота.Њена храброст да се пожали на ужас који је преживела спасла је њену тада 16-годишњу сестру још већег пакла. Њихов отац је од новембра 2007. до средине августа 2009, уместо у брачној постељи са супругом Е. Ј. (54), спавао са несрећном девојчицом С. Ј. Иако је она у почетку инсистирала да сестра лаже, жалећи за оцем, у суду је настао тајац када је штуро и без емоција потврдила да је отац годинама силовао, да је било срамота да некоме каже шта је преживљавала и да је, пошто није видела други излаз, два пута покушала да се убије.С. Ј. није желела да се обави ексхумација бебе коју је родила 6. јануара 2008. у шестом месецу трудноће и која је живела свега 14 дана, тако да су сумње породице да јој је дете направио управо отац остале непотврђене.

- Не желим ничега да се сећам, тако једино могу да живим. Завршила сам средњу школу, заљубљена сам и покушавам да све то оставим иза себе! Тешко ми је било и себи да признам сав тај бол... а камоли да говорим о томе! Легнем да заспим, затворим очи и даље видим њега, чини ми се да чујем његове кораке, иде према мени - прича С. Ј. (19).Она се међутим смеје и додаје да и она и сестра М. Ј. ипак имају младиће, да су како-тако наставиле своје животе и да ће бар њихове млађе сестре од 16 и 14 година успети да “остану неукаљане рукама њиховог оца монструма“. Како каже С. Ј., била је изузетно поносна када су психијатри на почетку суђења завршили вештачење њене сестре М. Ј, за коју је њихов отац тврдио да је глувонема, али и ментално заостала, јер су га налази демантовали. Испоставило се да је М. Ј, иако необразована, натпросечно интелигентна.

- Суђење је било мучно за нас, говорити о свему томе пред непознатим људима било је страшно, он се ниједног тренутка није кајао… Чекамо да пресуда буде коначна! Једини страх који имамо и којинас вероватно никад неће напустити јесте да му не смање казну или да не изађе и да га једног дана опет не угледамо! - кажу девојке.За разлику од мајке, која је због претњи и батина ћутала о страхотама које су деца преживљавала, жена која је скупила храброст да погледа истини у лице и све пријави полицији била је Б. Ј, иначе рођена сестра осуђеног.- Када вам јадна деца тако нешто повере, нема те крвне везе која би умањила оно што је мој брат учинио. Када су му изрицали пресуду, морали су да ме држе за руке да га не дохватим за гушу и удавим! Он им никад више неће наудити, па макар и изашао из затвора! Ако изађе, купићу пиштољ и убити монструма - каже несрећна жена.

Центар за социјални рад доделио је својевремено старатељство над поменуте четири девојчице њиховој тетки Б. Ј. Девојке живе у изузетно трошној, оронулој кућици препуној влаге и буба заједно са братом (22), који је радно неспособан, и његовом супругом и ћеркицом, због чега су се пријавиле за емисију “Радна акција“ на ТВ “Прва“ у нади да ће можда добити бар мало пристојнији дом.

Апелациони суд наложио је крајем јануара ове године ново суђење оптуженом Р. Ј. (47) из Сопота због извршења два продужена кривична дела силовања ћерки од тада 16 и 19 година, насиља у породици и запуштања и злостављања малолетних лица. Он је новом пресудом 6. септембра поново осуђен на 18 година и поново је уложио жалбу. Међутим, како пише “Ало!“, тужилаштво је подигло нову оптужницу за покушај силовања и његове треће ћерке Т. Ј. (16) и суђење је почело пре 10 дана. Он је тада 14-годишњу девојчицу покушао да силује у шумарку, али је спасло то што је наишао један од мештана. Гинеколози су потврдили да је детету оштећен химен и да има трагова сексуалног злостављања.

Vesti online

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Знате шта,без увреде,моли те,Анастасија,

али ово нема чак ни педагошки карактер већ ицрпљујуће-мучан доживљај.Схватам да се страшне и ужасне ствари дешавају али дајте да то каналишемо на мало другачији начин.

Баш сам се потресла...праштај сестро!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Veliki je problem sto se zlostavljanje djece uopste krije, ne prijavljuje nadleznima, od strane okoline, koja UVIJEK zna, jer jos nisu savladane predrasude da je to toboze privatna stvar porodice. (Prevencija je generalno na niskom nivou, skole tek pocinju preuzimati tu funkciju a mediji tek u rudimentarnim zacecima). Pa se onda dese ekstremne stvari kao ubistvo cetvorogodisnje K.J. u BG prije 6 godina, ili samoubistvo djeteta itd.
A OVO ZLO se jos vise krije, razumljivo, jer je 'sramota'. Nikako ljudi da shvate da sramota jeste, ali za zlostavljaca, ne za njih. Nikako zrtve da speru krivicu sa sebe. Vrlo je jak mehanizam okrivljivanja zrtve. Te zena je izazvala, te dijete je pogrijesilo. Onda zrtva introjektuje taj stav kao krivicu.
Zato je djecu potrebno nauciti sta je zlostavljanje kako da ga prepoznaju i kako da se zastite. Zato je potreban socijalni radnik u svakoj skoli, i u obdanistu, jer zlostavljanje pocinje uglavnom u ranom djetinjstvu, cak i ovo najmonstruoznije.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Jeste iscrpljujuće mučan doživljaj,a što se pedagoškog karaktera tiče,može da ima zavisi kako se gleda na to.Ovo je stvarnost,svakodnevna na žalost,i dešava se svakodnevno,ali retko se desi da neko odgovara pred sudom za ovakve stvari,u ovoj zemlji.Za mene je to nada,da će ovakvi zločinci,završavati tamo gde im je i mesto,na dugo godina - osuđeni u zatvoru.Osim toga hrabrost ove devojke nikako nije zanemarljiva.Nisam želela ovim člankom da nikoga sablaznim,ali ajmo da žmurimo i da se pravimo da ovakve stvari ne postoje i osećaćemo se bolje zbog toga.Na žalost postoje i previše.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

NAPROTIV, NIKAD SE DOVOLJNO NE MOZE GOVORITI O OVAKO STRASNIM STVARIMA! Da ne sudim prestrogo, pa da ne kazem, da to sto bi svi najradije zatvorili oci i pretvarali se da to ne postoji, da to moze olaksati stvar zlostavljacima.

Bilo bi adekvatnije da postoji sistematska prevencija, ali nije zgoreg bacati 'prst u oko' onima koji nemaju usi da cuju, a koji bi trebali. Kad je ubijena malecka K.J. u Srbiji se razmatralo ponovno uvodjenje smrtne kazne. Nema pritiska javnosti bez teskih prica, a nema promjena bez pritiska javnosti i vaninstitucionalnog sektora. Kako li je tek tesko zrtvi ispricati svoju pricu, kad je tesko nama slusati! Pa ako ce biti ikakvog pomaka, rado cemo trpjeti da se potresemo!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не мислим да треба жмурити али ја заиста не видим смисао у постављању оваквих тема...не знам,можда сам превише осетљива,не мислим само конкретно на ову тему,ето пре неки дан,снимак детета кога гази ауто...ужас.

Мислим да све треба довести на ниво Цркве,а то је молитва за цео свет и за страдање овога света.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Udarne vijesti u svim medijima su nesrece,i sto je vise poginulih,povrijedjenih,to je vijest "bolja". Znam ljude koji prvo u novinama traze crnu hroniku. Ljudi kao da vole da citaju o tudjoj nesreci. Ali cemu to... Hocemo li nasom pricom pomoci npr. ovim jadnim djevojcicama?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 10/22/2011 at 10:55, Dijana S. рече

NAPROTIV, NIKAD SE DOVOLJNO NE MOZE GOVORITI O OVAKO STRASNIM STVARIMA! Da ne sudim prestrogo, pa da ne kazem, da to sto bi svi najradije zatvorili oci i pretvarali se da to ne postoji, da to moze olaksati stvar zlostavljacima.

Bilo bi adekvatnije da postoji sistematska prevencija, ali nije zgoreg bacati 'prst u oko' onima koji nemaju usi da cuju, a koji bi trebali. Kad je ubijena malecka K.J. u Srbiji se razmatralo ponovno uvodjenje smrtne kazne. Nema pritiska javnosti bez teskih prica, a nema promjena bez pritiska javnosti i vaninstitucionalnog sektora. Kako li je tek tesko zrtvi ispricati svoju pricu, kad je tesko nama slusati! Pa ako ce biti ikakvog pomaka, rado cemo trpjeti da se potresemo!

Можда си у праву.Ја лично не могу да трпим да се потресем оваквим стварима нити друге оптерећујем истим и ако и сама много знам.

Сматрам да моје сентименталност и потресање неће помоћи никоме,уствари,срамота ме је и да помислим да би могло,али зато,има једна дивна молитва Митрополита Антонија Блума,вечерња молитва,за цео страдајући свет.

Да се разумемо,не живим под стакленим звоном...или можда живим...Бог зна!

 

On 10/22/2011 at 11:04, nikolay рече

Udarne vijesti u svim medijima su nesrece,i sto je vise poginulih,povrijedjenih,to je vijest "bolja". Znam ljude koji prvo u novinama traze crnu hroniku. Ljudi kao da vole da citaju o tudjoj nesreci. Ali cemu to... Hocemo li nasom pricom pomoci npr. ovim jadnim djevojcicama?

Слажем се.Саобраћајна несрећа,људи прво питају:

Има ли мртвих?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pa ja smisao vidim u postavljanju ovakvih tema iz prostog razloga što treba da se zna da se ovo dešava,jer mi zaboravljamo,mi ljudi smo takvi da zaboravljamo.Mi nismo u stanju da ovo ni pročitamo,jer nam je mučno,a kako li je tek onom kome je ova grozota svakodnevnost?Za takvu osobu ne postoji reč koja bi opisala kako se oseća.Da li treba da se zatvorimo u sopstveni mali svet,i da se večito sablažnjavamo na muke,patnju i stradanja drugih ljudskih bića?Možda različito gledamo na stavri ali nadam se,Valentina da ćeš se složiti da o ovakvim stvarima ne treba ćutati.I ne samo dovesti sve na nivo crkve molitvom već i uraditi nešto po ovom pitanju uz molitvu.Uraditi nešto.

 

On 10/22/2011 at 11:04, nikolay рече

Udarne vijesti u svim medijima su nesrece,i sto je vise poginulih,povrijedjenih,to je vijest "bolja". Znam ljude koji prvo u novinama traze crnu hroniku. Ljudi kao da vole da citaju o tudjoj nesreci. Ali cemu to... Hocemo li nasom pricom pomoci npr. ovim jadnim djevojcicama?

Bezvezno postavljanje stvari na mesto.Verujem da na žalost ima ljudi koji uživaju da slušaju i gledaju tuđu nesreću,ali nemoj generalizovati.Ispada kao da je i ovde postavljena da bi neko "uživao" u ovoj gadosti.Ovu vest sam postavila prvenstveno da se vidi ( a što se retko dešava),da u ovoj zemlji nasilnik ove vrste može da bude KAŽNJEN! Osim toga ovo može biti podsticaj eventualno devojkama i ženama koje su izložene ovakvom nasilju,da prijave svoje nasilnike,jer ima nade da će odgovarati i robijati za svoja zlodela.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pa ja smisao vidim u postavljanju ovakvih tema iz prostog razloga što treba da se zna da se ovo dešava,jer mi zaboravljamo,mi ljudi smo takvi da zaboravljamo.Mi nismo u stanju da ovo ni pročitamo,jer nam je mučno,a kako li je tek onom kome je ova grozota svakodnevnost?Za takvu osobu ne postoji reč koja bi opisala kako se oseća.Da li treba da se zatvorimo u sopstveni mali svet,i da se večito sablažnjavamo na muke,patnju i stradanja drugih ljudskih bića?Možda različito gledamo na stavri ali nadam se,Valentina da ćeš se složiti da o ovakvim stvarima ne treba ćutati.I ne samo dovesti sve na nivo crkve molitvom već i uraditi nešto po ovom pitanju uz molitvu.Uraditi nešto.

Наравно да се слажем али и сама прошавши кроз све ово,кроз овакве вести,чак сам и тв избацила из куће пре пар година када је онај монструм убио ону девојчицу,па нисам спавала данима,па сам плакала данима,па ме ухватио страх и за моју децу...па сам баш пострадала,једва сам то превазишла али опет кажем,тек сам то превазишла када сам проблем подигла на ниво Цркве.

Иначе,ако хоћете,ја сам спремна и да нешто конкретно урадимо.Ако има неко неки предлог,нека каже-ја ћу се придружити свакој акцији,али знајте,да једино молитвом и вером овакве ситуације могу да се превазићу,поготово кад испред себе имаш злостављано дете,било физички или сексуално.Не постоје речи којима могу да се опишу ти сусрети.Ја нисам имала много прилика да се сретнем са оваквим стварима,сем што сам као дете делила кревет са девојчицом од три године чија је мајка била проститутка и алкохоличар,па се моја бака сажалила,и узела дете да повремено буде код нас,код ова жена лута,да је не оставља било где.Тешке су то успомене...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Можда си у праву.Ја лично не могу да трпим да се потресем оваквим стварима нити друге оптерећујем истим и ако и сама много знам.

Сматрам да моје сентименталност и потресање неће помоћи никоме,уствари,срамота ме је и да помислим да би могло,али зато,има једна дивна молитва Митрополита Антонија Блума,вечерња молитва,за цео страдајући свет.

Да се разумемо,не живим под стакленим звоном...или можда живим...Бог зна!

Ja sam reagovala kao neko ciji je poziv socijalni rad, (a to je izbor da se citav zivot potresamo i da cinimo nesto po tome), ne kao vjernik. Molitva pomaze, ali tako sto navede dobre ljude da djelaju. To je moje najdublje uvjerenje, za koje ne znam da li je 'pravovjerno'. Kao sto se zlo desava zloupotrebom ljudske slobode, tako i dobro, ili bar suzbijanje zla treba da se desava aktivnoscu ka dobru po slobodi. Luter je to divno rekao 'nije problem u zlu koje cine zli ljudi, nego u cutanju dobrih'.

Inace, vrlo dobro razumijem osjetljivost i bol zbog ovakvih stvari. Ali covjek se bolje osjeca kad bar nesto ucini. Bar da se osvrne oko sebe i razmisli kako bi gdje neko dijete mogao zastititi, ako nista drugo a ono prijavljivanjem nesavjesnih staratelja; ili priblizavanjem ljudima uopste, pa ce se otkriti sta moze da se ucini na dobro... A to je potpuno jevandjelski,i onako uopsteno govorim, nikome konkretno.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ja sam reagovala kao neko ciji je poziv socijalni rad, (a to je izbor da se citav zivot potresamo i da cinimo nesto po tome), ne kao vjernik. Molitva pomaze, ali tako sto navede dobre ljude da djelaju. To je moje najdublje uvjerenje, za koje ne znam da li je 'pravovjerno'. Kao sto se zlo desava zloupotrebom ljudske slobode, tako i dobro, ili bar suzbijanje zla treba da se desava aktivnoscu ka dobru po slobodi. Luter je to divno rekao 'nije problem u zlu koje cine zli ljudi, nego u cutanju dobrih'.

Inace, vrlo dobro razumijem osjetljivost i bol zbog ovakvih stvari. Ali covjek se bolje osjeca kad bar nesto ucini. Bar da se osvrne oko sebe i razmisli kako bi gdje neko dijete mogao zastititi, ako nista drugo a ono prijavljivanjem nesavjesnih staratelja; ili priblizavanjem ljudima uopste, pa ce se otkriti sta moze da se ucini na dobro... A to je potpuno jevandjelski,i onako uopsteno govorim, nikome konkretno.

Наравно,ко нормалан не би пријавио или нешто учинио када би био сведок оваквих ситуација.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

I moje uspomene nisu sjajne,a ono što sam naučila iz tih uspomena je da je ćutanje najgora opcija,ćutanje,guranje pod tepih činjenice da se ovo dešava.Za početak možemo da uradimo to da ne žmurimo nad ovim,jeste ume da poremeti unutrašnji mir u čoveku kad pročita ovako nešto,ali Bože moj,nadam se da nismo baš toliko slabi.I ovaj članak je postavljen kao pokušaj ohrabrenja onima koji kroz ovo prolaze,da se osmele da kažu svoju muku i svoju patnju onima kojima trebaju da kažu i ko treba d aih zaštiti zakonski,a to je država.A možemo i da ne ćutimo i da se ne pravimo da se to nas ne tiče ,ako sumnjamo ili znamo da je neko od naših bližnjih izložen zlostavljanjima bilo koje vrste pa i ovakvom.Većina nas neće da se meša,jer "to nisu naša posla",a žrtve nasilja ( žene najčešće,devojke,devojčice),ćute od stida,straha osude okoline,od straha da neće biti zaštićene,od gomile strahova koje nose u sebi.Pa najbolje da i mi zaćutimo.Ako baš ništa konkretno ne možemo da uradimo,hajde da ih i na ovakav način ohrabrimo da same preduzmu nešto,a ovaj članak je nada da se možda stvari menjaju na bolje u ovakvim slučajevima,da je država počela da radi svoj posao,sporo,ali je počela.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Овај филм сам скоро гледала

http://www.imdb.com/title/tt0929632/

Хоћу да кажем,у реду,ставови су различити,ја сам се у старту извинила за моје негодовање или ако сам изазвала неку лошу реакцију.

Ја бих за почетак,отворила нови подфорум,типа,помоћ,како молитвена тако и стручна и охрабрење.Пошто овде има и социјалних радника,можда и психолога,не знам,ето нешто конкретно...

Могу и да се умоле стручњаци да буду гости и да се рекламира да кажем тај подфорум.

То је по мени неки допринос,а то што ћемо писати и писати...па добро,некоме то значи и мисли да тако треба,поштујем.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Најдража сестро Валентина, жмирење јесте бекство а не Рај, јер ми у Рају нијесмо. Самим тим што жмиримо то је пакао, јер не можемо отворених очију гледати свијет.

Сјећам се када сам отвара теме са неким негативним вијестима из Руске Цркве па је то брисала најдража сестрица Ољица. То није добро. Јер сетимо се доброг старог чика Арија. Бијаше диван и ликом и ријечима то свештеник, али ето мало је причао на своју руку. Да се жмирило у његовом случају и у случају многих других, Црква би сада била само дечије забавиште без Духа, већ само обично камено здање.

То је са Црквом, где је жизњи. Силовања, дрогирања, педофилије, касапљења, атентати, перверзије, содомија... да набројим само један мали део. Па ми окрећемо главу кад видимо инвалида или ментално болесног, јер забога то је једна "ружна" сцена, и зажалимо за секунд њихове ближње који се о њима брину, тај секунд брзо прође и опет можемо монтирати свој хришћански осмијех према осталом "здравом" свијету, у који убрајамо и себе.

Причати, постављати снимке, размишљати - не због тога што је то нешто чиме се треба наслађивати, већ зато да би у овој Долини Плача и ми пустили неку сузу, иначе нема нама Раја. Са осмехом се не улази у Царство. Осмех дође тек кад униђеш унутра.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...