Jump to content
  1. Станоев Никола

    Станоев Никола

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Дејан,
      Манастир Нимник, епархија Браничевска , не поседује отворене налоге на друштвеним мрежама, сходно томе није активан на интернету.
      Групе и странице које се налазе на друштвеној мрежи Фејсбук су направљене без знања и благослова игумана манастира Нимник.
      Братство манастира не стоји иза тих страница и  група на друштвеној мрежи и нема никаквих додирних тачака са самим објавама и писањем на њима!
      Јеромонах Порфирије, сабрат манастира Нимник
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Благословом главног и одговорног уредника „Православљаˮ - новина Српске Патријаршије, протођакона др Дамјана С. Божића, у пасхалној радости редизајнирана је и проширена интернет страница „Православљаˮ (http://pravoslavlje.spc.rs).     У циљу што успешнијег мисионарског деловања од празника Светог Василија чудотворца Острошког интернет страница „Православљаˮ доступна је у новом руху, с тога надахнути овим великим празником препуштамо се молитвеном заступништву нашем заштитнику Острошком чудотворцу молећи га да управља наше мисионарске кораке. Прво што привлачи пажњу је савремен дизајн који смо прилагодили благодарећи Центру за проучавање и употребу савремених технологија Српске Православне Цркве (https://cepis.spc.rs).     У први план је стављен актуелан (најновији) број новина Српске Патријаршије са основним информацијама, кратким описом, садржајем, препорученим текстовима, као и једним (или више) текстова из актуелног броја који су у pdf формату „поклонˮ уредништва посетиоцима сајта. Рубрика са уредничким уводницима посебно употпуњује овај централни део наше нове интернет странице. Важно место на сајту посвећено је и архиви бројева старијих од шест месеци које бесплатно можете да преузмете и читате у pdf формату.   Поред животописâ Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, и нашег уредника – протођакона др Дамјана С. Божића, у оквиру рубрикâ Активности Патријарха, вести и саопштења, можете да се упознате са најважнијим вестима из живота Српске Православне Цркве и важним саопштењима.     Имајући у виду чињеницу да су медији постали „свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова“, Црква је као брижна мајка препознала обавезу да буде део тих токова и да на тој „пијаци богова“, како је говорио преподобни Јустин Ћелијски, понуди и реч Еванђеља Христовог. У том духу, редизајнирана интернет страница нуди и богат катихетски садржај који је посебно истакнут у следећим рубрикама: Богословље, беседе, празници, интервјуи и колажи.   У оквиру рубрике Свет књиге обавештавамо Вас о новим издањима духовне литературе, док рубрика Светиње Косова и Метохије, Вашој пажњи предочава значај светиња Старе Србије. Прилоге о култури објављујемо у истоименој рубрици.   На крају, доступне су информације о уредништву, претплати, као и о начину на који можете да нас контактирате и претплатите се, како бисте на кућну адресу добијали новине Српске Патријаршије које излазе са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја, а у издању Информативно-издавачке установе Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Подсећамо да је први број Православља изашао 15. априла 1967. године. Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август двоброј.   Добро дошли на нови званични сајт „Православљаˮ (http://pravoslavlje.spc.rs), уз Еванђелски позив „Дођи и види“!     Са благословом гл. и одг. уредника "Православља" протођакона др Дамјана С. Божића, катихета Бранислав Илић
          Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Протојереј – ставрофор Мирко Вилотић, архијерејски заменик Владике Лаврентија, у посети Епархији ваљевској.      Блаженоуснули Епископ ваљевски Г. Милутин био је трудољубиви градинар. Епархију ваљевску је уредио и као најлепши врт оставио својој духовној деци. Трагом те дубоке бразде треба наставити у времену које долази, једна је од порука Епископа шабачког Г. Лаврентија, коју је приликом јучерашње посете Ваљевској епархији пренео његов заменик протојереј – ставрофор Мирко Вилотић. Будући старији од 65 година, према прописима ванредног стања, Владика Лаврентије није могао лично да дође и испуни своје обавезе администратора Епархије ваљевске па је то учинио прота Мирко Вилотић.    У Епархијском дому дочек му је уприличио архијерејски заменик блаженопочившег Епископа Милутина, протонамесник  Филип Јаковљевић, са епархијским службеницима. Преневши поздраве и благослове Епископа Лаврентија, прота Мирко Вилотић пожелео је много успеха браћи свештеницима и верном народу, који су под духовним старањем Владике Милутина  живели и у славу Божју стварали. Епархија ваљевска настала је, како је Владика Лаврентије увек говорио, „умножавањем“, а не дељењем Шабачко – ваљевске епархије. Дељење, зборио би архијереј полувековне мисије широм планете, „указује на одвајање, а ми смо у Христовој љубави заједно и тако ће увек бити.“   Владика Лаврентије многим овдашњим свештеницима благословио је одлазак у богословије, многе рукоположио, подсетио је  у разговору протонамесник Филип Јаковљевић. Близак је и до данас многима драг. За његова вакта, у Ваљеву је отпочела изградња Храма Васкрсења Христовог, којег је у пратњи протонамесника Филипа Јаковљевића овога пута посетио протојереј – ставрофор Мирко Вилотић.    У саборном храму дочек је приредио старешина протојереј – ставрофор Драгомир Јовановић и архијерејски намесник други ваљевски, протонамесник Саша Максимовић. Сви заједно са братством храма одслужили су помен Владики Милутину.  Добродошлицу у манастиру Ћелије проти Вилотићу је пожелела игуманија мати Гликерија. Након поклоњења моштима Преподобног Оца Јустина, у срдачном разговору евоциране су успомене на ћелијског богомудраца, период столовања Владике Лаврентије, а нарочито Владике Милутина, који је о Оцу Јустину често говорио и са посебном љубављу се сећао својих сусрета са њим у раном детињству. Након Ћелија пут води ка дому Светог Владике Николаја, манастиру Лелић.    Игуман Георгије и архијерејски намесник први ваљевски, протонамесник Дарко Ђурђевић, приредили су дочек у маниру гостољубља по коме је лелићка светиња надалеко позната. Како и доликује, све протиче у пријатној размени речи и узајамном благодарју. „Канцеларија Епископа Лаврентија пружа чврст ослонац свима нама овде и то много значи. Сарадња је била одлична и, уз Божју помоћ, тако ће и остати“, поручио је у име домаћина протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик блаженопочившег Епископа Милутина.     Боравак у ваљевској епархији прота Мирко Вилотић заокружио је посетом епархијском магацину и, уз поздраве и благодарје браће из Ваљева, кренуо назад пут Шапца.     Извор: Епархија ваљевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Нови интернет пројекат представља 2,2 милиона дигиталних записа из духовног и културног блага Свете Горе.     На сајту Athos Digital Heritage (https://www.mountathos.org/sr-latn-cs/Afigisi-Ergou.aspx) представљено је око 200.000 докумената (556.795 дигиталних записа), 3.300 рукописа (908.336 дигиталних записа) и 1.512 инкунабула – рано штампаних књига (450.473 дигиталних записа).   Збирка такође садржи висококвалитетне фотографије везова, преносних икона, уметности рађене у металу, архитектонског дизајна, скулптура, кованица, керамике, фолклорних предмета, поштанских марака и збирки фотографија из ризнице Свете Горе.   Портпарол Свештене заједнице Свете Горе, јеромонах Јероним из манастира Сименопетра, навео је да је завршетак пројекта „прекретница за православну хришћанску културу, јер су светогорске хиљаде визуелних изображења сада доступне на интернету широј јавности, истичући њено културно наслеђе и младим људима који желе да приђу православној хришћанској традицији са модерном технологијом“.   У раду на пројекту учествовало је 12 од 20 главних манастира: Ватопед, Пантократор, Каракол, Ставроникита, Свети Павле, Симонопетра, Дионисијат, Ксиропотам, Григоријат, Ксенофонт, Дохијар и Зограф.   Страница је тренутно доступна на енглеском, грчком, руском, српском и бугарском језику.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Посетите редизајнирану интернет страницу Богословије светог Петра првог митрополита и чудотворца Цетињског, на адреси: http://www.bogoslovija.me.      На интернет страници ове црквено-образовне установе можете да се упознате са њеним историјатом, са свим предметима који су присутни у петогодишњем црквено-образовном систему, а у прилици сте да прочитате и животописе оца ректора и свих професора. На насловној страни свакодневно можете да читате актуелне вести из живота Цетињске богословије.      
×
×
  • Креирај ново...