Jump to content

Вршњачко насиље! Ваша мишљења и искуства


Препоручена порука

@Aleksandra_A Naravno.Vera je nase ishodiste.Molitva je neprocenjivo blago kojim smo darivani.Uciti decu iskrenoj molitvi i moliti se za njih ne moze da bude lose.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 123
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Ништа друго ни не може да се очекује кад је држава одузела и родитељима и наставницима права да дисциплинују децу. 

To je drugi par cipela. Sa jedne strane, ljudski mozemo i pozvani smo da razumemo nasilnike, i decu nasilnike i da im ne lupimo etiketu jer ma kako strasno izgledalo, resivo je, ta deca mogu izrasti

"Šale" my ass... To je samo socijalno prihvatljivo zlostavljanje. Zoran Milivojević je isto u Emocijama rekao da ono što na socijalnom nivou deluje kao "duhovito nadmetanje" zapravo moćno oruži

Nasilnike koji redovno maltretiraju druge izbaciti iz skole, bez mogucnosti prilaska. Maltretiranu decu roditelji nek upisu na neku borilacku vestinu. Takodje, po mogucstvu umesto drzavne neka privatna skola ili skolovanje od kuce. Ako je van skole, neko mora da intervenise...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 1 month later...

"JOŠ NE MOGU DA PRIHVATIM DA LENA IMA TEŠKO OŠTEĆENJE MOZGA" Ispovest majke iz Kragujevca svedoči o užasnim posledicama VRŠNJAČKOG NASILJA

  •  
  •  

Milica Sretenović

"Svako treba da zna šta jedna tuča u školi može da izazove i šta vršnjačko nasilje može da donese. Desilo se mom detetu, moglo je da se desi nekom drugom detetu. Još ne mogu da prihvatim da Lena ima teško oštećenje mozga", ispričala je Milica Sretenović, čija bi potresna priča mogla da posluži svima kao opomena.

 

Lena je bila zdrava devojčica, odličan đak, trenirala je odbojku i pevala u horu. Sve do jedne tuče u petom razredu. Zbog koje je, ispostaviće se, doživela moždani udar koji je ostavio posledice – fizičke i psihičke.

Lena danas ima invaliditet desne ruke, ne može da drži olovku i prati nastavu jer ima poteškoće sa pažnjom i koncentracijom, ne može više da ide ni na odbojku.

 

Njena majka Milica Sretenović u ispovesti za Nedeljnik govorila je o problemu u kojem se našla porodica zbog vršnjačkog nasilja, o svakodnevnoj borbi da Leni bude bolje, a zašto je odlučila da priča o svemu kaže: “Svako treba da zna šta jedna tuča u školi može da izazove i šta vršnjačko nasilje može da donese. Desilo se mom detetu, moglo je da se desi nekom drugom detetu. Još ne mogu da prihvatim da Lena ima teško oštećenje mozga.”

"Lekari su najpre mislili da je imala nešto urođeno, ispostavilo se da je od udarca imala šlog"

Ta jedna tuča na školskom odmoru promenila je život ove porodice. Proteklih godinu dana traje Lenin oporavak koji još nije završen.

 

“Doktori u Kragujevcu su najpre mislili da je ona imala nešto urođeno, ali sve analize koje smo uradili kasnije, pokazuju da je moždani udar nastao kao posledica udarca, čak je jedan doktor to i napisao. Radili smo angiografiju koja je pokazala da je pogođena glavna arterija na mozgu što je izazvalo šlog. Lena je imala jako tešku ishemiju, cela desna strana tela joj je bila paralisana”, priča Milca Sretenović.

Posle tuče, škola jeste prijavila nasilje, ali ne i važnu činjenicu – da je devojčica doživela infarkt mozga. Lena se vratila u školu, ali nema odgovarajuću podršku, smatra majka.

"Škola nije uradila ništa da joj pomogne, kao da je moje dete nešto napravilo"

“Škola ništa nije uradila da pomogne Leni. To je neka nadmenost kao da je moje dete napravilo nešto, kao da sam ja kriva. Od početka ove školske godine niko je nije zvao na rođendan, ni u šetnju. Razredna nije upitala kako je”, priča Milica Sretenović.

Do tuče između Lene, tada učenice petog razreda, i dečaka iz njenog razreda došlo je 22. oktobra prošle godine u osnovnoj školi “Stanislav Sremčević” u Kragujevcu. Međutim, Lenina majka kaže da je upozoravala razrednu na zadirkivanja i uvrede, ali da je pravovremena reakcija izostala.

 

"Razredna je rekla: 'Važi, rešićemo', ali sve je ostalo na tome"

Gostujući u jutarnjem programu na TV Prva, Milica Sretenović, Lenina mama, rekla je da su između njena ćerke i dečaka Lazara uglavnom bile čarke, ali da se ona žalila razrednoj mesec dana ranije, ali da joj je razredna rekla "važi, rešićemo" ali da je sve ostalo na tome.

- Lena je rekla da joj Lazar priča da je debela, da joj gura ranac, udara. Ja to nisam shvatala ozbiljno da zovem roditelje, već sam pozvala rasrednu. Nemam ništa napismeno, rekla je da će obratiti pažnju - priča Lenina majka.

Kako je dodala, tri dana pre incidenta, Lena je došla kući sa pocepanim džemperom, koji joj je napravio drugi dečak.

- Ja okrenem razrednu, gde mi je ona rekla da je Lena sedela mirna, ne bi se to desilo. Tražila sam da roditelju dođu, i da vidimo zašto je to uradio - priča Milica koja se u tim trenucima osećala potpuno nemoćno.

 

A onda, posle tri dana, razredna je pozvala Milicu, i uzdišući je rekla da su se Lazar i Lena potukli,

- Dolazim u školu, njegov otac koji je bio moj školski drug 8 godina takođe. Vidim Lena uplakana, razredna pita - zašto ste se potukli", gde je on rekao "zato što smo ludi" - objašnjava majka, koja kaže da se to dešavalo u učionici, za vreme malog odmora, da su vrata bila zatvorena, i da dok je nastavnik pio kafu, nije bilo nikoga u hodniku.

Lazar je Lenu, prema rečima njene majke, gađao punom flašicom vode, pesnicama je više puta udario, od čega nekoliko puta i u glavu.

- Dolazi druga devojčia i kaže da je Lazar prevrnuo svima rančeve u učionici, a za to vreme njegov otac ćuti. Sledeći čas su imali francuski, ali sam ja odlučila da odvedem nju kući. Razredna je rekla da pišemo izjavu, i da će i jednom i drugom smanjiti ocenu iz vladanja. Mislim da se nije ni raspitala šta se tačno desilo - priča Lenina majka.

Kako dalje priča Milica, one su došle kući, Lenu je bolela glave, pa joj je rekla da lezi i odmori, pa će videti šta će dalje.

 

"Počela je da povraća, dobila facijalis, oduzele su joj se desna ruka i noga"

 

Lenina majka je tužila školu i roditelje dečaka koji je udarioFOTO: TV PRVA / SCREENSHOT

Lenina majka je tužila školu i roditelje dečaka koji je udario

- Kada sam se vratila počela je da povraća, ja sam pomislila potres mozga. Odvedem je u bolnicu, ona dobija facijalis, desna ruka i noga oduzeti, skener cist, a nama ništa nije jasno. Tada se pojavio i Lenin otac, sa kim ne živimo, ali zajedno odgajamo decu - kaže majka.

Ona dodaje da ima četiri ćerke, od kojih je jedna dete sa posebnim potrebama.

Nakon toga, prema Miličinim rečima, pošto je skener bio čist, rekli su da ćemo videti ujutru i da ostaje u bolnicu.

- Ona je nastavila da povraća do četiri ujutru, facijalis totalni sa desne strane i onda je predložen kontrolni skener u kome se pojavila tačka, a prekosutra već šlog, gde je transportovana hitno za Beograd - objašnjava Lenina majka i dodaje da su joj odradili slikanje krvnih sudova, gde je objašnjeno da je pogođena glavna arterija, koja vrši sve funkcije u mozgu,

Sumnjali su lekari, prema rečima Milice, da je možda imala urođeno, te da je udarac izazvao šlog.

- Lekar je napisao da na osnovu svih ispitivanja nema ništa stečeno, već da je to posledica udaraca, jer nije bio jedan, već očigledno više - priča Milica.

TV Prva je pokušala da razgovara sa direktorom, pedagogom i psihologom škole.

- Direktor nije želeo pred kameru, ali je rekao da oni ne žele o ovom slučaju da pričaju javno, već samo na sudu, s obzirom na to da je u toku sudski proces posle majčine tužbe protiv škole i roditelja dečaka koji je udario Lenu. Takođe kontaktirana je i porodica dečaka, ali je majka rekla da ne želi javno bilo šta da komentariše, jer joj je tako savetovao advokat - ispričala je reporterka TV Prve.

Dodala je da je i ranije, kako pričaju drugi roditelji, bilo incidenata u školi.

- Nezvanično smo saznali od roditelja da su pojedina deca ispisivala iz škole, jer nisu hteli da trpe vršnjačko naselje druge dece. Pitali smo direktora za to, ali nam je rekao da je "ispisivanje iz škole normalno, da je škola velika, sa preko 1.000 đaka, te da su sitni sukobi i čarke mogući" - ispričala je reporterka.

"Razredna je zvala, direktor nijednom"

 

rrRk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bFOTO: TV PRVA / SCREENSHOT

"Moje dete je na lečenju sebi htelo da odseče ruku, uzima lekove za šizofreniju da joj se ne bi tresla ruka": Lenina majka Milica

Lenina majka je ispričala da je razredna zvala kada je Lena bila u bolnici, ali da direktor nije pozvao nijednom.

- Izveštaj škole ne postoji, čak, oni su preduzeli meru da kazne dečaka, ali ga je njegova mama ispisala dva dana kasnije. Lena sa psiholozima nije pričala, ali su oni, od privatnih psihologa gde vodim Lenu, tražili da uzmem izveštaj i odnesem u školu da taj psiholog pročita - priča Milica i dodaje da je Lena išla na privatne terapije, u banje, bazene, da prima lek za šizofreniju, da bi smirila ruku, a ne zato što je šizofrena.

Ti nevoljni pokretni se slabo leče, i prema rečima Lenine majke, devojčici će verovatno ostati posledice za ceo život. Ide u školu, ali provede u njoj dva ili tri časa, a zbog oštećenja je morala da nauči da piše levom rukom.

- Ja pokrećem sudski postupak jer je ostala invalid za ceo zivot zbog odgovornosti škole i roditelja dečaka. Takođe, dobijam povratne informacije da je škola preduzela sve mere i čula sam da su roditelji rekli da je Lena kriva, a da Lazar nije - priča Milica.

"Oni se brane, ja to razumem, ali neću da stanem, jer je bila zdrava"

Pripremno ročište zakazano je za 5. decembar.

- Ne mogu razumeti kako je Lena kriva. Oni se prosto svi sad brane, ja to razumem, ali ja neću da stanem jer želim da pravdu isteram na čistac, jer je bilo zdrava, pevala u horu, trenirala a sada izgleda ovako kako izgleda - priča Milica .

Dečakova majka, prema rečima Milice, je pozvala nju kada je Lena bila u bolnicu, i da je došla jednom da je obiđe, a da od kako je stigla tužba, više nije bila.

- Lena je sada kod iste razredne. Pitali su me zašto, e sad ovako. Svako bi ispisao dete, međutim ja pratim njeno psihičko stanje koje je bitno, imala je velike traume, u banji je htela da odseče ruku, i pomišljala je na sve i svašta, zbog lekova, verovatno.. Pričala je te da jedva čeka u školu, pa da neće i da je baš briga. Ako promeni ambijent, a navikla je na tu decu, može biti problem -priča Milica.

Otišla je, priča dalje Milica, kod psihologa, gde je ona predlagala da Lena može ići u IJUP sistemu, odnosno smanjenom gradivu.

Statistika pokazuje da polovina dece doživi vršnjačko nasilje, te da dve trećine od toga su fizičko, a da u 85 odsto slučajeva, žrtvi nasilja niko nije pomogao.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ништа друго ни не може да се очекује кад је држава одузела и родитељима и наставницима права да дисциплинују децу. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свештеници и вјерни народ Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке на челу са Преосвећеним владиком Кирилом (Бојовићем) данас су упутили поруку молитвене подршке и љубави Високопреосвећеном Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију, који се од 6. октобра налази на лијечењу од корона вируса у Клиничком центру Црне Горе.

       
      Порука на посебан начин, кроз фотографије и натписе, показује бригу и молитвене жеље за опоравак Митрополита Амфилохија, чијим благословом и трудом је и основана Епархија буеносајреска, формирана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 26. маја 2011. године. Молитве за Митрополитов опоравак стижу из свих крајева ове Богом спасаване Епархије.
      “Ваше Високопреосвештенство Митрополите Амфилохије, ваша духовна деца Епархије јужно-централноамеричке, коју сте ви основали, моле се за ваше здравље и оздрављење”,  “Ваша духовна деца из Костарике се моле за ваш опоравак”, “Бог да чува нашега Митрополита Амфилохија”,”Драги Митрополите ваша духовна деца из Аргентине шаљу поздраве и моле Бога за ваш брзи опоравак”, само су неке од порука привржености и љубави упућене Митрополиту Амфилохију.
      Од оснивања ове Епархије Митрополит је био њен епископ-администратор па све до 2018. године када је за првог Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког изабран владика Кирило. Трудом и посвећеношћу Митрополита Амфилохија, његовим мисионарењем, које је наставио владика Кирило, на благословеним просторима Јужне и Централне Америке наставља се дјело Светих апостола Христових, граде се православне цркве и народ се у њима сабира. Отуда и не чуди повезаност и блискост коју вјерни ове Епархије осјећају и показују за свог духовног оца Митрополита Амфилохија. Слике говоре више од ријечи.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост у студију васељенског радија „Светигора“ био је Његово преосвештенство епископ Каракаса и Јужне и Америке г. Јован из Руске Заграничне Православне Цркве. Доносимо звучни запис целокупног разговора који је водио ђакон Павле Божовић.    Звучни запис разговора   Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Након Молебана Пресветој Богородици, који је служен у Саборном храму Светог Василија Острошког, свенародна литија у одбрану вјере православне и светиња прошла је, у четвртак 23. јануара 2020. године, од никшићке Саборне цркве преко Трга Шака Петровића кроз град Никшић до главног градског трга „Слободе“.     Литију је предводио Епископ захумско-херцеговачки Г. Димитрије са свештенством и монаштвом двије Епархије.   Свештеном ходу, при поласку из Саборног храма, придружио се и већи број вјерника из приградских насеља Страшевина и Кличево, који су заједно са надлежним парохом, протојерејем-ставрофором Велимиром Јововићем, литијски дошли до никшићке Саборне цркве Светог Василија Острошког.   Величанственом сабрању вјерног народа, који на миран и достојанствен начин, са иконама, свијећама, црквеним барјацима, духовим пјесмама и молитвама, изражава своје неслагање са дискриминаторским Законом о слободи вјероисповјести, упереним против епархија СПЦ у Црној Гори, на Тргу „Слободе“, обратио се Преосвећени Епископ Димитрије.   Он је казао да је велика част и велики Божји благослов бити у овим литијама и заблагодарио никшићком свештенству, на челу са Владиком Јоаникијем, што су га позвали да дође у град Светог Василија Острошког.   „Чудесне су ове везе које је успоставио свештени ход Светог Оца нашег Василија, који је ходао од Завале и Тврдоша до Никшића и Острога. Чудесан свештени ход који нас је за све вјекове везао у једно, тако да Херцеговци знају да овдје имају увијек човјека, то је Свети Василије Острошки, а тај благослов се продужава кроз вјекове, кроз вријеме“, рекао је Владика захумско-херцеговачки.   Додао је да је велика љубав и велика радост доћи у Никшић, у град Светог Василија, а он је, како је истакао, дошао вечерас, овдје да се научи нечему.   „Ви сте посланица Божја, ви сте посланица написана, не мастилом на папиру, него, ви народе Божји, ваша вјера, ова Црква жива, посланица написана у срцима свих вас, коју ми који дођемо читамо и надахњујемо се љубављу Божјом. То ви нама преносите, ко је паметан и мудар ћути и учи из овог пророчког гласа Божјег, који се одашиље од ваших срдаца“.   „Ваша срца су залог бољитка, залог нашег препорода, јер пророштво ваше није прорицање просто будућих добара, него је то откривење нама воље Божје. Воља Божја је да љубав и мир влада, воља Божја је да влада чојство и јунаштво, да влада поштење, честитост, истина свуда и за све, једино тако ће бити бољитка за ово друштво, за ову државу, за све нас лично“, навео је Преосвећени Епископ.   Поручио је да оно што вјерни народ жели овим литијама јесте правда.   „Али не само за нас, него за све људе свих идеолошких опредјељења, свих националних опредјељења, свих вјерских опредјељења. Ово су литије, које само могу добро донијети овој држави, тако да они који говоре да су оне против, варају се зато што овај народ, и ви сви, свједочите да сте пуни љубави, да желите да сви уђу у истину, да сви уђу у радост Господа, да се сви наслађују правдом Божјом“, закључио је Владика захумско-херцеговачки Димитрије.     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од slovoA,
      Питања за разматрање.
      Излагање мишљења.docx
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама
      Зоран Ђуровић српски теолог, свештеник и сликар већ неко време налази се у жижи јавности. Својим писањем и изношењем ставова изазива велику пажњу код свештеника, али и грађанства.
      Један од његових последњих текстова везује се за мишљење о томе зашто владика Максим треба бити уклоњен с овог места, а изазвао је много контроверзе.
      Претпоставља се како је текст инспирисала полемика између двојице српских владика, епископа бачког Иринеја и западноамеричког Максима, а шта је прави разлог и одакле је црпео инспирацију за овај текст Ђуровић открива за Espreso.rs.
      С њим смо разговарали о ситуацији у СПЦ-у, председнику Александру Вучићу, патријарху Иринеју, будућности и евентуалном решењу за Kосово и многим другим актуелним темама.
      У жижу јавности доспели сте писмом у којем сте позвали на уклањање владике Максима, можете ли да нам објасните природу овог позива и шта тачно замерате вашем колеги?
      – Листа би била дугачка, ова тема је разрађена у више текстова које сам публиковао. Хронолошки је било на првом месту његово онемогућавање мене да дођем на Православно богословски факултет, јер сам у то доба био једини који је имао специјализацију у патристичким наукама, а примили су човека који није имао ниједног дана специјализације, него је тек завршио основне студије на ПБФ, а кафкијански моменат је био кад су у Реферату написали да немају доказе да сам завршио основну школу. И овај сукоб он је искористио да спинује како имам нешто лично против њега.
      Био сам до скоро клирик Васељенске Патријаршије, али је Максим експонент њихове политике, због које сам се топло захвалио Фанару и узео канонски отпуст из те Патријаршије, јер сам јавно писао против идеје источног папизма, коју ова заступа, а нама је било забрањено, под претњом рашчињења, да и приватно можемо нешто да кажемо против такве политике.
      Случај је експлодирао када је Максим тврдио да је Св. Сава на превару задобио аутокефалију СПЦ. Kако се нашао у невољи, јер ипак је Сабор против таквих фанарских интерпретација наше историје (они су у скорашње време у многим студијама негирали да је Сава добио аутокефалију), узео је и фалсификовао свој текст на његовом сајту teologija.net.
      Негирање аутокефалија је фанарска линија која жели да све оне Цркве које су ван граница матичних држава, потчини себи. Зато Максим и вели да је Сава добио некакву дефектну аутокефалију (као ова ткз. Украјинска) за српску државу, па би се подразумевало да СПЦ епархије у САД припадну Фанару. У складу с том политиком, Максим и друга двојица епископа у САД су радили на шизми (расколу) у СПЦ и да те епархије подчине Васељенској Патријаршији.
      Такође, скрећете пажњу да су неки од високих црквених достојанственика поткупљиви, да су се угојили, да живе у комфору, луксузу и изобиљу те се на тај начин све више удаљавају од вере, па и свог позива. На шта сте конкретно мислили кад сте то писали?
      – Нисам Саворанола, али је хришћанство подвиг оно што вели Исус: Уска су врата и тесан пут што воде у живот и мало их је који га налазе (Мт 7, 14). Због разнежености, односно тежње комодитету, направи се један circulus vitiosus, па онда имамо корупцију, негативну селекцију и све оно са чиме се свакодневно срећемо, а тог имамо једнако и у Цркви од почетка па до данашњих времена. То се може кориговати, али само у мањој мери.
      Имали сте и замерке везане за Теолошки факултет. Kако по овама треба да изгледа школовање у овој институцији и које су најбитније промене које треба усвојити?
      – ПБФ је органски уклопљен у Цркву и наше друштво и пати од свега од чега пате и други субјекти. Не може се од никаквих научника правити квалитетна институција. Велики део није прошао озбиљан дрил у смислу светских стандарда. Више од десетак људи из наставног особља би се морало отпустити. Тамо су се нашли на волшебан начин. Тако нпр. Владан Перишић предаје патрологију, а он нема ни основне теолошке студије, нити пак специјалистичке из ове области. И јасно је да није држао ту катедру по научним критеријумима, него по „црквеним“. Или нпр. Максим Васиљевић лети из САД за Србију већ годинама и држи предавања, а уз то је епископ. То у свету не постоји. И сад, кад се напокон кренуло у рашчишћавање тих суманутости (не би ваљало користити блажи израз), Kубат, Перишић, Максим, Вилотић и ини се буне и то у име слободе, модерности и науке! Ово је ретко дрска замена теза.
      Kакав је ваш поглед на веру данашњих људи? Да ли се у модерном свету, у којем је материјални моменат веома изражен, човек удаљава од вере и на који начин се ово може спречити?
      – Нема рецепта. Мора живо сведочење вере, јер је хришћанство у глобалу преуморно. Али то не подразумева некакве појединачне испаде, акције, него свесно и одговорно ангажовање на свим нивоима, од најмањег до највишег човека. Нешто слично као што католици раде, али су и ту велики проблеми, па је KЦ сад окренута више избеглицама и далеки народима, све у нади да ће се преко обраћења ових и њихове интеграције и сама опоравити. Но, ништа од тога се не може направити само за столом. „Производња“ памети и квалитетног кадра који ће радити са народом је једини пут.
      Помињали сте модерне приступе цркве, на шта се то конкретно односи и на који начин црква може ићи у корак с будућношћу?
      – Модеран приступ не значи тралала... Значи познавање свога наслеђа и квалитетну прераду истог, па и чак стварања новог. Писао сам да је хришћанство нужно „новотарско“ или није хришћанство. Kад Исус каза да се сипа ново вино у нове мехове, јер не може ствар да другачије успе (Мт 9, 17), то се није односило само на његово доба, где би као он био нешто Ново под сунцем, него је вечна порука. Зашто би нам Исус слао Утешитеља који ће нас поучавати, ако нас је он све већ тада био поучио (Јн 14, 26)? Но, у том стиху имамо и да ће нас научити, али и подсетити на оно што је Исус рекао. У складу с тим би и Црква морала ходати с модерним светом и „разликовати духове“, јер ни све што је старо није застарело, као ни све што је модерно није на корист, а често је и само древна глупост, али на коју се заборавило.
      Пре него што сте се потпуно окренули вери бавили сте се цртањем стрипова, а касније сте наставили да сликате. Kолико један свештеник остаје у токовима популарне културе и кад одлучи да се фокусира на ствари комплексније природе као што су вера и црква?
      – Kако рекох пре, није све модерно и заиста ново. И данас имам углавном позитивно искуство с популарном културом, иако смо повремено на крв и нож. То се углавном огледа у мом сусрету с геј уметницима или њиховим клубовима, али и с неким „модернима“ који немају смисла за дијалог. Свега сам се нагледао, од папског академика, који је најпре видео моје експресивне фреске, а кад је видео слике: „Па ти си расни сликар!“, до: „То је превише авангвардно“. Покојни Милан Туцовић је био велики поштоваоц мог дела, као и ја његовог, мада смо обојица били „класичари“, а с друге стране сам доживљавао да чујем: „Kако ти је пало на памет да то напишеш, превише је скандалозно!“. Тако нешто рече Паја Аксентијевић, кад сам написао да је Рубљов углавном сликао барбике...
      Модерни стрип или филм који тежи само спољашњим ефектима не ценим. То је баш поп-култура, тј. треш. Превише ми је јефтино. Мада, то ценим као велики рад, у свим областима те културе, јер је израз једног менталитета и неке модерности. Нисам за елитизам по себи.
      Ваше слике и иконе красе уреде неких од најзначајњих верских и световних поглавара, који од њих су вам остали у најживљем сећању и зашто?
      – Kардинал Фјоренцо Анђелини. Он је имао 90 година кад смо се упознали, урадио сам више ствари за њега, а хвалио се како је последњи (тад) и једини кардинал који је био рођени Римљанин. Био је интимус контроверзног премијера Ђулија Андреотија, одговоран за здравство у Риму. Разговори су били кратки и забавни, а преговори о ценама наручених слика још забавнији. Он: „Ниси ваљда Јеверјин“? – Ја: „Нисте ваљда Ви Јерменин“?
      Моје мецене из Екуменског центра у Лавињу су посведочили да сам ушао у историју сликарства Лација, што јесте истина, јер имам дела и по Риму и по Лацију, али и диљем света. Лепу и интензивну сарадњу сам имао са о. Марком Рупником, вероватно највећим живим католичким уметником у свету, али је ту безброј анегдота које би захтевале неколико интервуја.
      У изради икона помаже вам и ваша супруга Сузана. Можете ли, а то људе често јако занима, да нам опишете укратко како функционише брак једног свештеног лица и по чему се он разликује од наших бракова, уколико и постоје неке разлике?
      – Не знам за друге свештеничке бракове, али је наш једноставан, као и сваки други. Не постоје никаква очекивања. Жена ме уредно критикује, без икаквог страха Божијег :)... Око свега се у ходу договарамо, она ради и своје сликарске пројекте, ја јој некад помажем, она мени. Kухиња је била пала на мене када је она студирала на Грегоријани у Риму и завршила Историју Цркве и културна добра. Зато се може рећи да сам духовно посрнули Црногорац :).
      Служите у тзв. дијаспори. Kоје су кључне разлике између службовања у иностранству и обављају истог посла у матици?
      – У матици је све готово, уређено. Нема о чему да размишљате осим о детаљима. У дијаспори је драматично другачије, али и саме дијаспоре се разликују. Нисам у дијаспори где се има плата, али сам и у ситуацији где немам неку бројну паству, а уз то имам и убацивање клипова у точкове од српског владике одговорног за Италију. Око тога сам сигнализирао Синоду, али ћемо тек видети како ће се ствари одвијати, мада нисам превише оптимиста.
      Једном речју, бити у матици је природна средина, у дијаспори је сналажење. Мада, у већем делу дијаспоре ствари су уређене. Већа је гратификација бити свештеник у својој земљи него вани.
      Kако гледате на перманенте сукобе у СПЦ?
      – Нису перманентни, него ови актуелни нам се чине перманентнима. Ми имамо проблем раздељивања колача који би био СПЦ, тако да је у процесу одељивање САД епархија и ове у ЦГ, док је македонска ПЦ давно одељена и питање је њене канонске регулације.
      Мишљење је да српску цркву води милитантно крило, наспрам оног мирнијег?
      – Нажалост, то мишљење је резултат дуготрајног спиновања. Иза свргавања више епископа у СПЦ су стајали Амфилохије, Атанасије, Григорије, Теодосије... Много мекшу позицију су заузимали Патријарх Иринеј и Иринеј Буловић. Бачки је предлагао и рехабилитацију неких од свргнутих (умировљених, смењених) епископа, али за то „мирно“ крило није хтело ни да чује. Истина је да се сада по први пут десило да „милитантне“ владике одговоре овима који су мајстори у спиновању. И они су се нашли у чуду, јер су мислили да могу да раде по свом нахођењу и да им нико ништа не може.
      Kакво је ваше мишљење о доласку Папе у Србију? Да ли до тога треба да дође и кад?
      – Треба да дође, и то без условљавања, јер тако бисмо показали господствени дух. Ово је једини Папа који је позвао другу Цркву (Српску), која нема никаквог права да учествује у одлучивању, да дâ своје мишљење око светости једног блаженика, али не тек реда ради. Познато је да га више поштују у Србији него у Хрватској. Kатоличка популација у Србији би била пресрећна да их посети њихов Патријарх (тј. Папа), зашто бисмо им то ускраћивали? Сигурно је да ће се у догледно време признати и усташки злочини који су почињени у име Kатоличке Цркве, али који нису наређени од исте. Они су само делимично препознати, чиме многи Срби нису задовољни. Што пре дође до тога, то боље.
      Поједине потезе Српске Цркве оштро на друштвеним мрежама критикују отац Ненад Илић, као и владика Григорије у медијима? Kако ви гледате на те критике?
      – Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. У време док је патријарх Павле био на кончини, за њега је лобирао Богољуб Шијаковић, тадашњи министар вера. Сам Григорије је написао писмо у коме се нуди за патријаршијски трон. Kористио је и аргумент немоћи Павлове да води сабор, док смо гледали папу Јована Павла II да у агонији дели благослов! KЦ је озбиљна Црква, тако да расуђивање неког „владичића“ у односу на Њу је беспредметно.
      Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама.
      Свети синод СПЦ је недавно доделио Вучићу највиши орден, онај Светог Саве. Имате ли став по том питању?
      – Вучић је добио ласкави орден Александра Невског од Путина, што нама, који смо неупућени, ипак мора да каже нешто. Не разумем како се „отечествени“ не замисле над чињеницом зашто га је Путин одликовао. Сигурно се није пробудио једног јутра и сетио Вучића! То питање бих поставио букачима из Двери. И тај орден ми је у складу с нашом средњовековном праксом. Поздрављам.
      Патријарх Иринеј тврди да се Вучић као лав бори за Kосово? Да ли бисте и ви рекли тако нешто?
      – Не бих, јер немам валидне информације. Мада, када се размисли, све „издаје“ Вучићеве никако да се остваре... Мало је много... Сигурно испада да АВ се бори за KиМ. Убеђен сам да патријарх зна шта говори.
      Kакав став држава Србија треба да заступа кад је Kосово у питању?
      – Замрзнут конфликт или проглашење окупације, а онда и исцрпљујући преговори са Европом и САД. Kарте на столу се мењају свакодневно. Проглашење окупације би било нереалистично, али зато бисмо морали радити у складу с том неизреченом претпоставком.
      Свештеници на Kосову, у првом реду владика Теодосије, као и игуман Сава, врло су критични према потезима власти. Да ли сте некад били у прилици да с њима разговарате на ту тему? Ако нисте, а да јесте, шта бисте им рекли?
      – Мало сам преко о. Саве разговарао о овим проблемима. Делим позицију Сабора СПЦ да нема поделе KиМ или признавања независности тзв. државе Kосово. Вучић по свој прилици гледа да направи што је могуће бољу позицију за преговарање, јер ми имамо хронично лошу наслеђену позицију. Нисам сигуран да владика Теодосије из страха коначног губљења неких територија на KиМ критикује Вучићеву политику разграничења (до чега није дошло, sic!), него да Теодосије има неке другачије идеје интеграција, али и прихвата идеју суживљења под шиптарском окупацијом. Могуће је да иза свега стоји договор с митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем где би се направиле две црквене јединице аутономне у односу на СПЦ, али у тесној вези једна са другом или пак да Kосовска ПЦ буде у саставу Архиепископије црногорско-приморске, јер Амфилохије претендује да се Метохија потпадне јуриздикцијски Архиепископији.
      Kако гледате на актуелне сукобе власти и СПЦ у Црној Гори?
      - Начелно, СПЦ одбија без задршке овај нецивилизацијски закон који би отео светиње у ЦГ. Сад имамо проблем што у ЦГ нема директне имовине која је укњижена на СПЦ. Дакле, СПЦ само посредно има имовину у ЦГ, а то значи да ако се МЦП осамостали, онда ни у овом минималном облику СПЦ неће имати ништа у ЦГ. Износио сам дуже време да је прича око закона у ствари договор Мила Ђукановића и Амфилохија Радовића, а да је заправо циљ отцепљење МЦП од СПЦ. Мило тако заокружује пројекат независне ЦГ и њен нови идентитет који се гради на антисрпству.
      То је сад јасно и онима који су спорији у закључивања, јер су из црквених кругова у МПЦ и државних у ЦГ пустили спин да су Мило и Вучић у дилу. Kад би то било тако, онда би га Мило радо позвао у ЦГ, али видимо да нас он као тужибаба пријави НАТО, а Хрвати се поломише да нас оптуже за великосрпску агресију. На тој линији је и Амфилохијево свештенство, па ректор Перовић – који је позат по свом антисрпству и антисветосављу – написа да Вућић не долази у ЦГ. То је потврдио у завијеној форми и Епископски савет цркава које су у ЦГ, а које су потчињене Амфилохију.
      Српски народ се тамо бори против губљења свог националног идентитета, историје, али и будућности. Надајмо се да ће се све завршити пребијањем оног свештеника, а зашто је насилник добио само прекршајну пријаву.
      Извор:  Еспресо
       
       
      View full Странице
       
×
×
  • Креирај ново...