Jump to content

Вршњачко насиље! Ваша мишљења и искуства


Препоручена порука

ZVERI: Petorica tukla dečaka, molio ih da prestanu

Autor: mondo.rs

Dečaka Borislava Milića (14) iz Beograda zverski su pretukla petorica mladića. On je teško povređen i preživljava psihičke traume.

11.03.2017. | 14:36  >  14:426
A- A A+
IlustracijaFoto: Guliver/Getty images/ThinkstockIlustracija

 

"Bilo ih je petorica, udarali su me po glavi staklenom flašom, a po stomaku bokserom. Plakao sam i molio ih da prestanu da me tuku, dok nisam izgubio svest. Sada noćima sanjam da dolaze u moju sobu da me ubiju", kaže Borislav Milić za "Kurir". 

Snimali kako ga tuku

Borislav je juče izašao iz bolnice, a drugari iz škole su mu rekli da su ga napadači snimali dok su ga tukli. "Ispričali su mi da je snimak mog prebijanja postavljen i na Youtube i da su ga klinci pokazivali po školi, ali da je kasnije uklonjen", kaže pretučeni dečak.

Njemu je izvađena slezina, prišivena jetra, a zadobio je i teške povrede glave, pošto su ga petorica mladića brutalno pretukla u parku na Vračaru u blizini Kalenić pijace u noći između 4. marta i 5. marta.

Dečakova majka Gorda Šotra (39) kaže da se sve dogodilo jer se njen sin našao "u pogrešno vreme na pogrešnom mestu".

"Borislav je u petak uveče bio sa drugarima u parku, dok je u zgradi bila neka žurka. Neki klinci koji su isto bili u parkiću želeli su da biju dva dečaka koji su bili na žurki, a onda su ta dva dečaka pozvala lokalne navijače i vlasnika jednog kafića u pomoć", navodi Gorda.

"Svi osim Borislava su se razbežali, a ti mladići, koji imaju po 18 i 19 godina, počeli su krvnički da tuku mog sina, ni krivog ni dužnog. Mogli su da ga ubiju. Odvukli su ga u žbunje i ostavili ga tamo tako onesvešćenog i u lokvi krvi. Pronašao ga je drug i pozvao Hitnu pomoć i policiju. Lekari u Urgentnom centru su mi rekli da je Borislav bio životno ugrožen, zadobio je teške povrede, frakturu lobanje, jetra mu je prišivena, a slezina izvađena", kaže dečakova majka.

 

Osim fizičkih trauma, Borislav kaže da ima i ozbiljne psihičke posledice.

"Naredili su mu da kaže da je pao niz stepenice ako ga neko pita. Jadno dete je to prvo i reklo lekarima. Veoma je uplašen, kaže da noćima sanja napadače. Ceo Vračar zna o kome je reč, a podneću i krivične prijave protiv momaka koji su pokušali da mi ubiju dete. Njih petorica su tukli njega jednog koji je pet godina mlađi. Neću dozvoliti da se ovo desi još nekome. Policija trenutno vodi slučaj protiv N. N. lica, a evo javno molim ministra policije Nebojšu Stefanovića da mi se javi i zaštiti našu decu", navodi priča Gorda Šotra, piše "Kurir". 
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 1 year later...
  • Одговори 123
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Ништа друго ни не може да се очекује кад је држава одузела и родитељима и наставницима права да дисциплинују децу. 

To je drugi par cipela. Sa jedne strane, ljudski mozemo i pozvani smo da razumemo nasilnike, i decu nasilnike i da im ne lupimo etiketu jer ma kako strasno izgledalo, resivo je, ta deca mogu izrasti

"Šale" my ass... To je samo socijalno prihvatljivo zlostavljanje. Zoran Milivojević je isto u Emocijama rekao da ono što na socijalnom nivou deluje kao "duhovito nadmetanje" zapravo moćno oruži

Мајка: У школи прете детету да ће га ИЗБОСТИ НОЖЕМ, разредна саветује да не иде на часове

Ученику шестог разреда ОШ „23. октобар“ у Сремским Карловцима група вршњака из одељења претила да „ће га сутра, ако дође у школу, избости ножем“.

classroom-824120_640.jpg

То за ИнфоНет Војводина тврди С. Б. Н, мајка 12-годишњег дечака коме прете, а који додају да вршњачко насиље над њиховим дететом траје две године, од почетка петог разреда.

Напомињу да је тога било и у нижим разредима, али да је „учитељица некако увек успевала да исконтролише проблематичну децу и ситуације”. У петом разреду је, каже мајка, ситуација потпуно ескалирала.

„После безброј претњи, увреда, малтретирања које је трпео, последњи у низу је више него алармантан. Дошао је кући из школе плачући и рекао нам да су му тројица дечака рекли да ће га сутра (13.6.) избости ножем“, каже видно потресена мајка дечака. Мајка затим каже и да јој је разредна старешина саветовала да је најбоље да се дечак у среду, ипак, не појави на часовима.

„Рекла ми је да ме саветује као мајка мајка и да мисли да је можда најбоље да не дође у школу, јер је ситуација сада постала веома озбиљна, те да је група ученика који малтретирају њеног сина сада много бројнија”, каже С. Б. Н.

Директор ОШ „23. октобар“ Горан Маравић потврдио је за Инфонет Војводина да проблем постоји и да га школа решава. Напомиње да могу да реагују у оквирима која им Закон прописује, те да се овим проблемом бави школски Тим за борбу против насиља. На питање да ли га забрињавају малолетничке претње ножем другом малолетнику одговара да су “то више биле дечије размирице у жару борбе”.

“Морамо да испитамо шта каже и једна, и друга, и трећа страна. Те претње ножем сматрам да су више изговорене у жару дечије борбе, када деца и псују и свашта говоре једни другима. Најважније је да су деца процесуирана кроз систем како закон налаже, обављени су разговори са психологом, педагогом, разредном старешином, родитељима деце”, каже за Инфонет Војводина директор школе.

Дванаестогоишњи дечак, чији родитељи тврде да му дете малтретирају већ две године, каже да није задовољна оним што је школа до сада учинила. „За ове две године вршњачко насиље је константно. Говоре му да је педер, псују га, говоре му да му је мама тужибаба, кад год одем у школу да покушам да решим овај проблем, јер се плашим да ће ескалирати И да би могло да се деси нешто много озбиљније И трагичније. Моја је дужност да заштитим своје дете, да бар покушам све оно што је у мојој моћи, као родитеља“, каже мајка С. Б. Н.

Један од последњих у низу инцидената, каже мајка ученика, догодио се прошле недеље, када су њеном сину демолирали бицикл у школском дворишту.

Б92

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Прочитао сам овај ужас јуче. А посебно обратити пажњу на ово:

пре 48 минута, Поуке.орг инфо рече

Мајка затим каже и да јој је разредна старешина саветовала да је најбоље да се дечак у среду, ипак, не појави на часовима.

„Рекла ми је да ме саветује као мајка мајка и да мисли да је можда најбоље да не дође у школу, јер је ситуација сада постала веома озбиљна, те да је група ученика који малтретирају њеног сина сада много бројнија”, каже С. Б. Н.

Доказ да смо дефинитивно угасили и као друштво и као држава.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

" Најважније је да су деца процесуирана кроз систем како закон налаже, обављени су разговори са психологом, педагогом, разредном старешином, родитељима деце"

Не знам, ако се добро сећам, онима који су тукли у мојој школи најмање је било битно шта мисли закон, психолог, педагог, разредни старешина... Они су тражили валидацију најпре једни од других, па онда од девочица, па ширег круга вршњака, и морали су да одиграју своје улоге бахатих насилника да не би пали у очима свих. Проблем је, мислим, што та улога уопште није срамотна међу децом, напротив.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 3 months later...
  • 1 year later...

TELO PRONAĐENO USRED PARKA U Novom Kneževcu nakon svađe četiri tinejdžera su nasrnula na jednog i NASMRT GA PRETUKLA

  •  
 

Novi Knezevac kombo Martin Barna 2FOTO: PRIVATNA ARHIVA

Zbog sumnje da su u Novom Kneževcu ubili Martina Barnu, koji je tek trebao da napuni 18 godina, uhapšeni su M. D. (19), J. D. (18), kao i dvojica maloletnika starosti 16 i 15 godina, saznaje "Blic".

 

Naime, sumnja se da su nakon kraće rasprave četvorica uhapšenih šutirala mladića rukama i nogama. Martinovo telo je pronađeno u parku u Novom Kneževcu 18. septembra ove godine, bez vidljivih povreda.

 

Ipak, obdukcija je pokazala da je mladiću od udarca u stomak pukla jetra, a nakon što je utvrđeno da je smrt nastupila nasilno, klupko ovog zločina počelo je da se odmotava i efikasnom reakcijom policije ubrzo su uhapšena četvorica mladića.

Nakon saslušanja u Tužilaštvu, njima je određeno 30 dana pritvora.

 

https://www.blic.rs/vesti/hronika/telo-pronadjeno-usred-parka-u-novom-knezevcu-nakon-svade-cetiri-tinejdzera-su/dqy05gy

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Preporucujem knjigu "Psihologija vrsnjackog nasilja - kako sa nasilnistvom u skoli", autora Pitera K. Smita. Kupila sam je nedavno, ima je kod nas u popularnijim knjizarama, a knjiga se cita u jednom dahu ako vas tema interesuje..jos mogu da dodam da, obzirom da sam iskusila i sama vrsnjacko nasilje svojevremeno, a i da trenutno imam dete o cijoj buducnosti takodje razmisljam, ova knjiga me poprilicno smirila i dala mi osecaj da konacno znam bar u naznakama kako bih pristupila tom problemu..jako dobri opisi, nude dublje razumevanje kako nasilnicke tako i zrtvene pozicije, nude se i predlozi resenja i za nastavnike i za roditelje..

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Aleksandra_A рече

Preporucujem knjigu "Psihologija vrsnjackog nasilja - kako sa nasilnistvom u skoli", autora Pitera K. Smita. Kupila sam je nedavno, ima je kod nas u popularnijim knjizarama, a knjiga se cita u jednom dahu ako vas tema interesuje..jos mogu da dodam da, obzirom da sam iskusila i sama vrsnjacko nasilje svojevremeno, a i da trenutno imam dete o cijoj buducnosti takodje razmisljam, ova knjiga me poprilicno smirila i dala mi osecaj da konacno znam bar u naznakama kako bih pristupila tom problemu..jako dobri opisi, nude dublje razumevanje kako nasilnicke tako i zrtvene pozicije, nude se i predlozi resenja i za nastavnike i za roditelje..

U tim životnim momentima dece, najbitnije je da se obrate riditeljima, a roditelj treba da posmatra, osluškuje i razgovara sa svojim detetom.

Nažalost danas je i društvo i porodica u krizi, roditelji su van kuće, ne vidjaju se sa decom, jure za egzistencijom, deca kad dožive traumu plaše se da kažu.

Teško je dati savet, majke bavite se svojom decom, razgovarajte, volite ih...ulažite u decu....

A ko će prehraniti porodicu..

 

.tu pomaže i molitva...mnogo..

Kad nisi sa decom predaj ih Majci Božijoj na staranje...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Istopljeni kamen рече

U tim životnim momentima dece, najbitnije je da se obrate riditeljima, a roditelj treba da posmatra, osluškuje i razgovara sa svojim detetom.

Nažalost danas je i društvo i porodica u krizi, roditelji su van kuće, ne vidjaju se sa decom, jure za egzistencijom, deca kad dožive traumu plaše se da kažu.

Teško je dati savet, majke bavite se svojom decom, razgovarajte, volite ih...ulažite u decu....

A ko će prehraniti porodicu..

 

.tu pomaže i molitva...mnogo..

Kad nisi sa decom predaj ih Majci Božijoj na staranje...

tako je, a sve ovo sto ste nabrojali (izuzev dela o molitvi) posebno vezano za odnos roditelja i dece pri bilo kakvom, a narocito traumaticnom iskustvu, predlaze se i u knjizi..hocu da kazem, da su saveti zdravorazumski i topli..

sve u svemu, nemam sta drugo da dodam, osim da se slazem u potpunosti :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Aleksandra_A рече

tako je, a sve ovo sto ste nabrojali (izuzev dela o molitvi) posebno vezano za odnos roditelja i dece pri bilo kakvom, a narocito traumaticnom iskustvu, predlaze se i u knjizi..hocu da kazem, da su saveti zdravorazumski i topli..

sve u svemu, nemam sta drugo da dodam, osim da se slazem u potpunosti :)

Hvala, iskustvo jedne majke ....malo  knjige i život, dobri prijatelji i duhovnici.. ..želja za dobrim, najboljim....sve sabereš....bude i grešaka..i polako....ili nekad brzo, ali u hodu....pod pokrovom Božijim i divnih naših svetitelja....

Hvala Bogu na svemu!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On ‎26‎/‎9‎/‎2019 at 16:42, Aleksandra_A рече

Tema je interesantna i aktuelna u danasnje vreme.Slazem se sa Aleksandrom da je literatura vazna pogotovo za vaspitanje dece ali se  ne moze zanemariti ni uloga sredine u oblikovanju ponasanja mladih kroz socijalno prihvatljive nacine ponasanja.Naravno ljudi od struke daju svojim pisanim delima misljenje o mnogim drustvenim i socijalnim pojavama  uvazavajuci postulate na kojima pocivaju odnosi medju ljudima. Po meni potrebno je uraditi vise na prevenciji nasilja cinjenjem kako u sferi edukacije tako i sankcionisanjem neprihvatljivog ponasanja mladih ukoliko je i dalje tema o kojoj ovde raspravljamo u tom domenu.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pored svih mogućih vidova nasilja medju mladima (fizicko, psihičko, emocionalno, digitalno...), jedan od najodvratnijih je tzv. "fušer", a u pitanju je, citiraću, "epitet koji dobijaju oni kojima roditelji ne kupuju firmirane stvari...". :(

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kod dece kojoj roditelji kupuju firmirane stvari u pitanju je takodje zapostavljanje od strane roditelja.Takva roditeljska paznja ne doprinosi razvoju mladih ljudi i njihovom zdravom odrastanju.Duhovna sirotinja nametanjem materijalizma nasilnim putem tzv."fuser"nasiljem cini sasvim sigurno nasilje u pravom smislu.Nasa vera nas uci da sve sto nam je dozvoljeno nije nam korisno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Slavko 29, slazem se da je neophodno da se ucini najvise sto je moguce u pogledu ogranicavanja nasilnog ponasanja, i uopste postavljati polako neke malo zdravije temelje u ovom razorenom drustvu i sistemu vrednosti...mislim da je vazno takodje i ne zapostavljati ni molitvu za nasu decu, naprotiv - verujem da odatle moramo poceti, pa ce se i sam Bog pobrinuti da reaguje, cak i kad mi ne vidimo resenje, ili smo preslabi da ga sprovedemo u delo...
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свештеници и вјерни народ Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке на челу са Преосвећеним владиком Кирилом (Бојовићем) данас су упутили поруку молитвене подршке и љубави Високопреосвећеном Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију, који се од 6. октобра налази на лијечењу од корона вируса у Клиничком центру Црне Горе.

       
      Порука на посебан начин, кроз фотографије и натписе, показује бригу и молитвене жеље за опоравак Митрополита Амфилохија, чијим благословом и трудом је и основана Епархија буеносајреска, формирана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 26. маја 2011. године. Молитве за Митрополитов опоравак стижу из свих крајева ове Богом спасаване Епархије.
      “Ваше Високопреосвештенство Митрополите Амфилохије, ваша духовна деца Епархије јужно-централноамеричке, коју сте ви основали, моле се за ваше здравље и оздрављење”,  “Ваша духовна деца из Костарике се моле за ваш опоравак”, “Бог да чува нашега Митрополита Амфилохија”,”Драги Митрополите ваша духовна деца из Аргентине шаљу поздраве и моле Бога за ваш брзи опоравак”, само су неке од порука привржености и љубави упућене Митрополиту Амфилохију.
      Од оснивања ове Епархије Митрополит је био њен епископ-администратор па све до 2018. године када је за првог Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког изабран владика Кирило. Трудом и посвећеношћу Митрополита Амфилохија, његовим мисионарењем, које је наставио владика Кирило, на благословеним просторима Јужне и Централне Америке наставља се дјело Светих апостола Христових, граде се православне цркве и народ се у њима сабира. Отуда и не чуди повезаност и блискост коју вјерни ове Епархије осјећају и показују за свог духовног оца Митрополита Амфилохија. Слике говоре више од ријечи.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост у студију васељенског радија „Светигора“ био је Његово преосвештенство епископ Каракаса и Јужне и Америке г. Јован из Руске Заграничне Православне Цркве. Доносимо звучни запис целокупног разговора који је водио ђакон Павле Божовић.    Звучни запис разговора   Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Након Молебана Пресветој Богородици, који је служен у Саборном храму Светог Василија Острошког, свенародна литија у одбрану вјере православне и светиња прошла је, у четвртак 23. јануара 2020. године, од никшићке Саборне цркве преко Трга Шака Петровића кроз град Никшић до главног градског трга „Слободе“.     Литију је предводио Епископ захумско-херцеговачки Г. Димитрије са свештенством и монаштвом двије Епархије.   Свештеном ходу, при поласку из Саборног храма, придружио се и већи број вјерника из приградских насеља Страшевина и Кличево, који су заједно са надлежним парохом, протојерејем-ставрофором Велимиром Јововићем, литијски дошли до никшићке Саборне цркве Светог Василија Острошког.   Величанственом сабрању вјерног народа, који на миран и достојанствен начин, са иконама, свијећама, црквеним барјацима, духовим пјесмама и молитвама, изражава своје неслагање са дискриминаторским Законом о слободи вјероисповјести, упереним против епархија СПЦ у Црној Гори, на Тргу „Слободе“, обратио се Преосвећени Епископ Димитрије.   Он је казао да је велика част и велики Божји благослов бити у овим литијама и заблагодарио никшићком свештенству, на челу са Владиком Јоаникијем, што су га позвали да дође у град Светог Василија Острошког.   „Чудесне су ове везе које је успоставио свештени ход Светог Оца нашег Василија, који је ходао од Завале и Тврдоша до Никшића и Острога. Чудесан свештени ход који нас је за све вјекове везао у једно, тако да Херцеговци знају да овдје имају увијек човјека, то је Свети Василије Острошки, а тај благослов се продужава кроз вјекове, кроз вријеме“, рекао је Владика захумско-херцеговачки.   Додао је да је велика љубав и велика радост доћи у Никшић, у град Светог Василија, а он је, како је истакао, дошао вечерас, овдје да се научи нечему.   „Ви сте посланица Божја, ви сте посланица написана, не мастилом на папиру, него, ви народе Божји, ваша вјера, ова Црква жива, посланица написана у срцима свих вас, коју ми који дођемо читамо и надахњујемо се љубављу Божјом. То ви нама преносите, ко је паметан и мудар ћути и учи из овог пророчког гласа Божјег, који се одашиље од ваших срдаца“.   „Ваша срца су залог бољитка, залог нашег препорода, јер пророштво ваше није прорицање просто будућих добара, него је то откривење нама воље Божје. Воља Божја је да љубав и мир влада, воља Божја је да влада чојство и јунаштво, да влада поштење, честитост, истина свуда и за све, једино тако ће бити бољитка за ово друштво, за ову државу, за све нас лично“, навео је Преосвећени Епископ.   Поручио је да оно што вјерни народ жели овим литијама јесте правда.   „Али не само за нас, него за све људе свих идеолошких опредјељења, свих националних опредјељења, свих вјерских опредјељења. Ово су литије, које само могу добро донијети овој држави, тако да они који говоре да су оне против, варају се зато што овај народ, и ви сви, свједочите да сте пуни љубави, да желите да сви уђу у истину, да сви уђу у радост Господа, да се сви наслађују правдом Божјом“, закључио је Владика захумско-херцеговачки Димитрије.     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од slovoA,
      Питања за разматрање.
      Излагање мишљења.docx
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама
      Зоран Ђуровић српски теолог, свештеник и сликар већ неко време налази се у жижи јавности. Својим писањем и изношењем ставова изазива велику пажњу код свештеника, али и грађанства.
      Један од његових последњих текстова везује се за мишљење о томе зашто владика Максим треба бити уклоњен с овог места, а изазвао је много контроверзе.
      Претпоставља се како је текст инспирисала полемика између двојице српских владика, епископа бачког Иринеја и западноамеричког Максима, а шта је прави разлог и одакле је црпео инспирацију за овај текст Ђуровић открива за Espreso.rs.
      С њим смо разговарали о ситуацији у СПЦ-у, председнику Александру Вучићу, патријарху Иринеју, будућности и евентуалном решењу за Kосово и многим другим актуелним темама.
      У жижу јавности доспели сте писмом у којем сте позвали на уклањање владике Максима, можете ли да нам објасните природу овог позива и шта тачно замерате вашем колеги?
      – Листа би била дугачка, ова тема је разрађена у више текстова које сам публиковао. Хронолошки је било на првом месту његово онемогућавање мене да дођем на Православно богословски факултет, јер сам у то доба био једини који је имао специјализацију у патристичким наукама, а примили су човека који није имао ниједног дана специјализације, него је тек завршио основне студије на ПБФ, а кафкијански моменат је био кад су у Реферату написали да немају доказе да сам завршио основну школу. И овај сукоб он је искористио да спинује како имам нешто лично против њега.
      Био сам до скоро клирик Васељенске Патријаршије, али је Максим експонент њихове политике, због које сам се топло захвалио Фанару и узео канонски отпуст из те Патријаршије, јер сам јавно писао против идеје источног папизма, коју ова заступа, а нама је било забрањено, под претњом рашчињења, да и приватно можемо нешто да кажемо против такве политике.
      Случај је експлодирао када је Максим тврдио да је Св. Сава на превару задобио аутокефалију СПЦ. Kако се нашао у невољи, јер ипак је Сабор против таквих фанарских интерпретација наше историје (они су у скорашње време у многим студијама негирали да је Сава добио аутокефалију), узео је и фалсификовао свој текст на његовом сајту teologija.net.
      Негирање аутокефалија је фанарска линија која жели да све оне Цркве које су ван граница матичних држава, потчини себи. Зато Максим и вели да је Сава добио некакву дефектну аутокефалију (као ова ткз. Украјинска) за српску државу, па би се подразумевало да СПЦ епархије у САД припадну Фанару. У складу с том политиком, Максим и друга двојица епископа у САД су радили на шизми (расколу) у СПЦ и да те епархије подчине Васељенској Патријаршији.
      Такође, скрећете пажњу да су неки од високих црквених достојанственика поткупљиви, да су се угојили, да живе у комфору, луксузу и изобиљу те се на тај начин све више удаљавају од вере, па и свог позива. На шта сте конкретно мислили кад сте то писали?
      – Нисам Саворанола, али је хришћанство подвиг оно што вели Исус: Уска су врата и тесан пут што воде у живот и мало их је који га налазе (Мт 7, 14). Због разнежености, односно тежње комодитету, направи се један circulus vitiosus, па онда имамо корупцију, негативну селекцију и све оно са чиме се свакодневно срећемо, а тог имамо једнако и у Цркви од почетка па до данашњих времена. То се може кориговати, али само у мањој мери.
      Имали сте и замерке везане за Теолошки факултет. Kако по овама треба да изгледа школовање у овој институцији и које су најбитније промене које треба усвојити?
      – ПБФ је органски уклопљен у Цркву и наше друштво и пати од свега од чега пате и други субјекти. Не може се од никаквих научника правити квалитетна институција. Велики део није прошао озбиљан дрил у смислу светских стандарда. Више од десетак људи из наставног особља би се морало отпустити. Тамо су се нашли на волшебан начин. Тако нпр. Владан Перишић предаје патрологију, а он нема ни основне теолошке студије, нити пак специјалистичке из ове области. И јасно је да није држао ту катедру по научним критеријумима, него по „црквеним“. Или нпр. Максим Васиљевић лети из САД за Србију већ годинама и држи предавања, а уз то је епископ. То у свету не постоји. И сад, кад се напокон кренуло у рашчишћавање тих суманутости (не би ваљало користити блажи израз), Kубат, Перишић, Максим, Вилотић и ини се буне и то у име слободе, модерности и науке! Ово је ретко дрска замена теза.
      Kакав је ваш поглед на веру данашњих људи? Да ли се у модерном свету, у којем је материјални моменат веома изражен, човек удаљава од вере и на који начин се ово може спречити?
      – Нема рецепта. Мора живо сведочење вере, јер је хришћанство у глобалу преуморно. Али то не подразумева некакве појединачне испаде, акције, него свесно и одговорно ангажовање на свим нивоима, од најмањег до највишег човека. Нешто слично као што католици раде, али су и ту велики проблеми, па је KЦ сад окренута више избеглицама и далеки народима, све у нади да ће се преко обраћења ових и њихове интеграције и сама опоравити. Но, ништа од тога се не може направити само за столом. „Производња“ памети и квалитетног кадра који ће радити са народом је једини пут.
      Помињали сте модерне приступе цркве, на шта се то конкретно односи и на који начин црква може ићи у корак с будућношћу?
      – Модеран приступ не значи тралала... Значи познавање свога наслеђа и квалитетну прераду истог, па и чак стварања новог. Писао сам да је хришћанство нужно „новотарско“ или није хришћанство. Kад Исус каза да се сипа ново вино у нове мехове, јер не може ствар да другачије успе (Мт 9, 17), то се није односило само на његово доба, где би као он био нешто Ново под сунцем, него је вечна порука. Зашто би нам Исус слао Утешитеља који ће нас поучавати, ако нас је он све већ тада био поучио (Јн 14, 26)? Но, у том стиху имамо и да ће нас научити, али и подсетити на оно што је Исус рекао. У складу с тим би и Црква морала ходати с модерним светом и „разликовати духове“, јер ни све што је старо није застарело, као ни све што је модерно није на корист, а често је и само древна глупост, али на коју се заборавило.
      Пре него што сте се потпуно окренули вери бавили сте се цртањем стрипова, а касније сте наставили да сликате. Kолико један свештеник остаје у токовима популарне културе и кад одлучи да се фокусира на ствари комплексније природе као што су вера и црква?
      – Kако рекох пре, није све модерно и заиста ново. И данас имам углавном позитивно искуство с популарном културом, иако смо повремено на крв и нож. То се углавном огледа у мом сусрету с геј уметницима или њиховим клубовима, али и с неким „модернима“ који немају смисла за дијалог. Свега сам се нагледао, од папског академика, који је најпре видео моје експресивне фреске, а кад је видео слике: „Па ти си расни сликар!“, до: „То је превише авангвардно“. Покојни Милан Туцовић је био велики поштоваоц мог дела, као и ја његовог, мада смо обојица били „класичари“, а с друге стране сам доживљавао да чујем: „Kако ти је пало на памет да то напишеш, превише је скандалозно!“. Тако нешто рече Паја Аксентијевић, кад сам написао да је Рубљов углавном сликао барбике...
      Модерни стрип или филм који тежи само спољашњим ефектима не ценим. То је баш поп-култура, тј. треш. Превише ми је јефтино. Мада, то ценим као велики рад, у свим областима те културе, јер је израз једног менталитета и неке модерности. Нисам за елитизам по себи.
      Ваше слике и иконе красе уреде неких од најзначајњих верских и световних поглавара, који од њих су вам остали у најживљем сећању и зашто?
      – Kардинал Фјоренцо Анђелини. Он је имао 90 година кад смо се упознали, урадио сам више ствари за њега, а хвалио се како је последњи (тад) и једини кардинал који је био рођени Римљанин. Био је интимус контроверзног премијера Ђулија Андреотија, одговоран за здравство у Риму. Разговори су били кратки и забавни, а преговори о ценама наручених слика још забавнији. Он: „Ниси ваљда Јеверјин“? – Ја: „Нисте ваљда Ви Јерменин“?
      Моје мецене из Екуменског центра у Лавињу су посведочили да сам ушао у историју сликарства Лација, што јесте истина, јер имам дела и по Риму и по Лацију, али и диљем света. Лепу и интензивну сарадњу сам имао са о. Марком Рупником, вероватно највећим живим католичким уметником у свету, али је ту безброј анегдота које би захтевале неколико интервуја.
      У изради икона помаже вам и ваша супруга Сузана. Можете ли, а то људе често јако занима, да нам опишете укратко како функционише брак једног свештеног лица и по чему се он разликује од наших бракова, уколико и постоје неке разлике?
      – Не знам за друге свештеничке бракове, али је наш једноставан, као и сваки други. Не постоје никаква очекивања. Жена ме уредно критикује, без икаквог страха Божијег :)... Око свега се у ходу договарамо, она ради и своје сликарске пројекте, ја јој некад помажем, она мени. Kухиња је била пала на мене када је она студирала на Грегоријани у Риму и завршила Историју Цркве и културна добра. Зато се може рећи да сам духовно посрнули Црногорац :).
      Служите у тзв. дијаспори. Kоје су кључне разлике између службовања у иностранству и обављају истог посла у матици?
      – У матици је све готово, уређено. Нема о чему да размишљате осим о детаљима. У дијаспори је драматично другачије, али и саме дијаспоре се разликују. Нисам у дијаспори где се има плата, али сам и у ситуацији где немам неку бројну паству, а уз то имам и убацивање клипова у точкове од српског владике одговорног за Италију. Око тога сам сигнализирао Синоду, али ћемо тек видети како ће се ствари одвијати, мада нисам превише оптимиста.
      Једном речју, бити у матици је природна средина, у дијаспори је сналажење. Мада, у већем делу дијаспоре ствари су уређене. Већа је гратификација бити свештеник у својој земљи него вани.
      Kако гледате на перманенте сукобе у СПЦ?
      – Нису перманентни, него ови актуелни нам се чине перманентнима. Ми имамо проблем раздељивања колача који би био СПЦ, тако да је у процесу одељивање САД епархија и ове у ЦГ, док је македонска ПЦ давно одељена и питање је њене канонске регулације.
      Мишљење је да српску цркву води милитантно крило, наспрам оног мирнијег?
      – Нажалост, то мишљење је резултат дуготрајног спиновања. Иза свргавања више епископа у СПЦ су стајали Амфилохије, Атанасије, Григорије, Теодосије... Много мекшу позицију су заузимали Патријарх Иринеј и Иринеј Буловић. Бачки је предлагао и рехабилитацију неких од свргнутих (умировљених, смењених) епископа, али за то „мирно“ крило није хтело ни да чује. Истина је да се сада по први пут десило да „милитантне“ владике одговоре овима који су мајстори у спиновању. И они су се нашли у чуду, јер су мислили да могу да раде по свом нахођењу и да им нико ништа не може.
      Kакво је ваше мишљење о доласку Папе у Србију? Да ли до тога треба да дође и кад?
      – Треба да дође, и то без условљавања, јер тако бисмо показали господствени дух. Ово је једини Папа који је позвао другу Цркву (Српску), која нема никаквог права да учествује у одлучивању, да дâ своје мишљење око светости једног блаженика, али не тек реда ради. Познато је да га више поштују у Србији него у Хрватској. Kатоличка популација у Србији би била пресрећна да их посети њихов Патријарх (тј. Папа), зашто бисмо им то ускраћивали? Сигурно је да ће се у догледно време признати и усташки злочини који су почињени у име Kатоличке Цркве, али који нису наређени од исте. Они су само делимично препознати, чиме многи Срби нису задовољни. Што пре дође до тога, то боље.
      Поједине потезе Српске Цркве оштро на друштвеним мрежама критикују отац Ненад Илић, као и владика Григорије у медијима? Kако ви гледате на те критике?
      – Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. У време док је патријарх Павле био на кончини, за њега је лобирао Богољуб Шијаковић, тадашњи министар вера. Сам Григорије је написао писмо у коме се нуди за патријаршијски трон. Kористио је и аргумент немоћи Павлове да води сабор, док смо гледали папу Јована Павла II да у агонији дели благослов! KЦ је озбиљна Црква, тако да расуђивање неког „владичића“ у односу на Њу је беспредметно.
      Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама.
      Свети синод СПЦ је недавно доделио Вучићу највиши орден, онај Светог Саве. Имате ли став по том питању?
      – Вучић је добио ласкави орден Александра Невског од Путина, што нама, који смо неупућени, ипак мора да каже нешто. Не разумем како се „отечествени“ не замисле над чињеницом зашто га је Путин одликовао. Сигурно се није пробудио једног јутра и сетио Вучића! То питање бих поставио букачима из Двери. И тај орден ми је у складу с нашом средњовековном праксом. Поздрављам.
      Патријарх Иринеј тврди да се Вучић као лав бори за Kосово? Да ли бисте и ви рекли тако нешто?
      – Не бих, јер немам валидне информације. Мада, када се размисли, све „издаје“ Вучићеве никако да се остваре... Мало је много... Сигурно испада да АВ се бори за KиМ. Убеђен сам да патријарх зна шта говори.
      Kакав став држава Србија треба да заступа кад је Kосово у питању?
      – Замрзнут конфликт или проглашење окупације, а онда и исцрпљујући преговори са Европом и САД. Kарте на столу се мењају свакодневно. Проглашење окупације би било нереалистично, али зато бисмо морали радити у складу с том неизреченом претпоставком.
      Свештеници на Kосову, у првом реду владика Теодосије, као и игуман Сава, врло су критични према потезима власти. Да ли сте некад били у прилици да с њима разговарате на ту тему? Ако нисте, а да јесте, шта бисте им рекли?
      – Мало сам преко о. Саве разговарао о овим проблемима. Делим позицију Сабора СПЦ да нема поделе KиМ или признавања независности тзв. државе Kосово. Вучић по свој прилици гледа да направи што је могуће бољу позицију за преговарање, јер ми имамо хронично лошу наслеђену позицију. Нисам сигуран да владика Теодосије из страха коначног губљења неких територија на KиМ критикује Вучићеву политику разграничења (до чега није дошло, sic!), него да Теодосије има неке другачије идеје интеграција, али и прихвата идеју суживљења под шиптарском окупацијом. Могуће је да иза свега стоји договор с митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем где би се направиле две црквене јединице аутономне у односу на СПЦ, али у тесној вези једна са другом или пак да Kосовска ПЦ буде у саставу Архиепископије црногорско-приморске, јер Амфилохије претендује да се Метохија потпадне јуриздикцијски Архиепископији.
      Kако гледате на актуелне сукобе власти и СПЦ у Црној Гори?
      - Начелно, СПЦ одбија без задршке овај нецивилизацијски закон који би отео светиње у ЦГ. Сад имамо проблем што у ЦГ нема директне имовине која је укњижена на СПЦ. Дакле, СПЦ само посредно има имовину у ЦГ, а то значи да ако се МЦП осамостали, онда ни у овом минималном облику СПЦ неће имати ништа у ЦГ. Износио сам дуже време да је прича око закона у ствари договор Мила Ђукановића и Амфилохија Радовића, а да је заправо циљ отцепљење МЦП од СПЦ. Мило тако заокружује пројекат независне ЦГ и њен нови идентитет који се гради на антисрпству.
      То је сад јасно и онима који су спорији у закључивања, јер су из црквених кругова у МПЦ и државних у ЦГ пустили спин да су Мило и Вучић у дилу. Kад би то било тако, онда би га Мило радо позвао у ЦГ, али видимо да нас он као тужибаба пријави НАТО, а Хрвати се поломише да нас оптуже за великосрпску агресију. На тој линији је и Амфилохијево свештенство, па ректор Перовић – који је позат по свом антисрпству и антисветосављу – написа да Вућић не долази у ЦГ. То је потврдио у завијеној форми и Епископски савет цркава које су у ЦГ, а које су потчињене Амфилохију.
      Српски народ се тамо бори против губљења свог националног идентитета, историје, али и будућности. Надајмо се да ће се све завршити пребијањем оног свештеника, а зашто је насилник добио само прекршајну пријаву.
      Извор:  Еспресо
       
       
      View full Странице
       
×
×
  • Креирај ново...