Jump to content

Вршњачко насиље! Ваша мишљења и искуства


Препоручена порука

1 minute ago, zuti car рече

Ma u Srbiji je sve problem jer nista ne radi kako treba i sve je okrenuto naopako . Prvo policija ne radi svoj posao ,ako ja na tajvanu znam ko prodaje heroin u mom selu sta mislis , znaju li oni? I nista ne rade , sem sto maltertiraju sirotinju . Sudovi isto . Donose se neki debilni zakoni koji niti mogu da se primene nit bilo koga stite sem prestupnika . Na kraju , najogre od svega je sto su vrednosti skroz poremecene , ono sto je nekd bilo sramota sada je na ceni i roditelji usmeravaju decu u tom pravcu , da budu neposteni , siljedzeije , lazovi , cesto ih guraju u kriminal sitni ili krupni . Kriminal i nasilje ne samo da su postali socijalno prihvatljivi nego su stvar prestiza . Tu je problem , narod je kvaran do srzi (cast izuzecima) a ti ne mozes u poljskom klozetu da trazis pcele , samo zelene muve govnare ...

pa normalno da policija ne radi.... zato sam ja libertarijanac, kako rece jedan ekonomista "dajte drzavi saharu, dobicete nestasicu peska" naravno da oni znaju sve. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 123
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Ништа друго ни не може да се очекује кад је држава одузела и родитељима и наставницима права да дисциплинују децу. 

To je drugi par cipela. Sa jedne strane, ljudski mozemo i pozvani smo da razumemo nasilnike, i decu nasilnike i da im ne lupimo etiketu jer ma kako strasno izgledalo, resivo je, ta deca mogu izrasti

"Šale" my ass... To je samo socijalno prihvatljivo zlostavljanje. Zoran Milivojević je isto u Emocijama rekao da ono što na socijalnom nivou deluje kao "duhovito nadmetanje" zapravo moćno oruži

Управо сада, Млађони рече

pa normalno da policija ne radi.... zato sam ja libertarijanac, kako rece jedan ekonomista "dajte drzavi saharu, dobicete nestasicu peska" naravno da oni znaju sve. 

Ja procitao "sahranu" umesto saharu pa se pitam kakve veze ima sahrana sa peskom ...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, zuti car рече

Ja procitao "sahranu" umesto saharu pa se pitam kakve veze ima sahrana sa peskom ...

haha sahara! Ne sahrana :D 

I delimicno je u pravu. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
4 hours ago, Млађони рече

Nisam voleo da igram fudbal i radim sve ono sto je ostalim klincima bilo "normalno".

Tu je vise problem group thinking-a gde si bio neka vrsta crne ovce jer se nisi ponasao kao copor  nisi radio sto i copor i nisi voleo sto i copor. Tada copor hoce da izbaci onog koji odudara jer se plasi za svoj opstanak. A mnogi ljudi unutar copora bi se mozda slozili sa tobom, a nece zbog group thinking-a. Seti se  koliko jos ljudi nije volelo da igra fudbal, a igralo je  zbog drugih. 

To isto moze biti jedan aspekt vrsnjackog nasilja pored ovog da postoji 2-3 mangupa u odeljenju ili ekipica u skoli, koji maltretiraju sve ili nekog ko im je idealan za maltretiranje sto najcesce budu osobe koje se primaju na prozivke, vredjanja i koje su ljute zbog toga. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Osnovna, nisam bio ni zlostavljeni ni onaj koji zlostavlja. Nije mi u prirodi da vrsim fizicko nasilje nad nekim, a bio sam dosta dobar sa glavnim "bajama" po školi pa niko nije hteo da me dira. Jednom sam se pobio stariji razredi osnovne. Nije bilo ništa strašno ni za mene ni za ovog drugog u toku tuče. Ali je taj posle toga dobio batine, ne od mene, mada ne ni strašne, par ćuški.

A srednja je bila puna onoga što nazivaju psihičko nasilje, ali baš puto i na meni i od strane mene. To je bila ludnica, kao što sam već pisao imalo je par nepisanih pravila, da "šale, šege i pošalice" mogu da budu samo na lični račun. Tako da što se tiče srednje skoro svako je u mom odeljenju, prošao kroz ono što danas zovu psihičko nasilje, čak su i neki nadimci ostali, ne baš prijatni za nosioce. Sve te šale bile su veoma neprijatne da si ti onaj koji je meta, ali si uzvraćao istom merom kad tvoj red prođe. Ljutnji i svađa sa druge strane nije bilo. Sem u par slučajeva imali smo dvojicu koja su volela da se šale na tuđe račune, ali su se veoma ljutila kada bi oni postali meta, sa jednim sam čak i prestao da se družim zbog ovoga iako smo bili i u osnovnoj zajedno. 

Čisto da se razumemo te "šale" uopšte nisu bile naivne, kada te uhvate u mašinu po 10ak dana ne znaš kud ćeš, ali nije bilo ljutnje. Jednom je došlo do skretanja sa pravila, sa ličnog krenulo je na porodicu (sestru) i tada je došlo do "tuče" (jedan udarac). I to je bila najveći incident usled četiri godine konstantnog "psihičkog nasilja".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Srednja škola ume da bude gadna. Ja je nisam volela. Niko me nije zlostavljao, ali mi nije ostala u lepom sećanju. Nisam čak htela ni na 10 godina mature da odem.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
46 minutes ago, Odahviing рече

Čisto da se razumemo te "šale" uopšte nisu bile naivne

"Šale" my ass... :)

To je samo socijalno prihvatljivo zlostavljanje.
Zoran Milivojević je isto u Emocijama rekao da ono što na socijalnom nivou deluje kao "duhovito nadmetanje" zapravo moćno oružije odbacivanja i destrukcije.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
5 hours ago, Suncokret54 рече

... да би имала потпунију комуникацију са вршњацима... нисам саркастичан, заправо апелујем на твоју интелигенцију, коју ценим, а против испољене агресивности... упитај се, како човек не научен добру може упутити своје дете на исправан пут, без консултације са онима који тај пут познају...:)

Jesi , sarkastican is i to jako nespretno i providno  , pokusacvas da me "spistis" a sebe prikazes kao nekog duhovno naprednog .Koliko si duhovno iznad mene pokauje upravo ovo tvoje ponasanje . Nego prepodobni , saplicu ti se duhovne visine o mene , sudis mi a ne znas me , a oboje znamo da je receno "ne sudi" . Sledeci put kad prodjes pored ogledala pogledaj se dobro i seti se da je gordost koren svih grehova . I jos nesto , nemoj se baviti mnome , to sam te vec zamolio a sad te molim da se okanes i moje porodice , ako mi treba savet imam koga da pitam , ti  svakako nisi pozvan . Sad da vidimo koliko si stvarno duhovno iznad mene , postoji jednostavan test , videcemo hoces li ga proci .

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
10 hours ago, zuti car рече

Glede nasilnika, oni samo jednu stvar razumeju , nasilje i sve dok bude nekakve korektnosti i cuvaja nekih decijih prava bice naslinika . Kamere u skole pa nasilnicima uraditi isto sto i oni drugoj deci  ako se ponovi otvoriti spcijalne skole gde bi se "prevaspitali" a roditelje kaznjaviti novcano , reciprocno njihovom materijalnom stanju, dakle kaznajavati toliko da zaboli zestoko . Sto se mog deteta tice , takne li ga ko bijem i naslinika i roditelje , sve na gomilu pa ako im ne bude dosta onda ponovo i to do obogaljivanja pa taman me isterali odavde . Kako rece moja pokojna baba, stoka ne razume pricu , stoka samo batinu razume.

Pazi, ko se mača lati, od mača će i da padne. Ovo reče Bog, ne ja. Međutim, i sve društvene studije dokazuju ovo pravilo. Gde je upotreba sile prva opcija, tu se uvek samo gubi. Onda je pitanje vremena kada će tebe neko da "rokne". Stvara se kauzalnost ili odnos uzroka i posledice koje vodi samo do većeg nasilja. Borba mora da bude apsolutno uvek najzadnja opcija, kada sve druge opcije propadnu! Niti je samoodbrana da nekome polomim nos samo što me vređa. Samoodbrana odvija se uvek u onoj meri u kojoj bivam napadnut! Ako me neko vređa ili pljuje, maksimalno smem da uzvratim uvredu ili pljuvanje - sa obzirom da ovde sad provociram eskalaciju konflikta. Zašto se desi da neko uhvati pušku i opali rafalj po kafani? Zato što je došlo do jedne takve eskalacije u kojoj on nije mogao da savlada. Izgubio je eskalalciju i morao je da se povuče. Otišao je, uzeo pušku, vratio se i upucao dvoje, troje, desetoro ljudi. Ubio deset ljudi koji ga nisu ni znali a sve jer ga je jedna budala provocirala i on nije umeo da nadvlada budalu!! To nije normalno, naprotiv, to je bolesno, i mora maksimalno da se sankcioniše. Ako te neko vređa, provocira - okreni se i idi. Jedino ne sme da te dodiruje, da te boli. Ovde moraš da nađeš rešenje za sebe kako da te ne boli, da ako neko "sere", da ne se*e na tebe nego na sebe i na svoje jarane koji ga prate kao psi.

Ako nas Hristos poziva na nenasilje i da ponudimo i drugi obraz, onda ne da budemo slabi i da ne umemo da se branimo. Nego da ne provociramo i ne stvaramo dinamiku nasilja, već da je prekinemo i da zaustavimo ili barem umirimo klimu eskalacije, pa i da moramo da se povučemo, da na prvi pogled izgubimo. Ili zar misliš da Hristos u svojoj Božijoj sili nije mogao da se brani?^^ Jedna pomisao i svi napadači na njega popadali bi mrtvi... Ali kuda odredimo dinamiku, u taj pravac svrljamo, i ako dinamika bude nasilnička, samo ćemo u veće nasilje i ovim u veću nepravdu da jurimo.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Cesto skolska sala zaboli vise nego udarac po licu.

U Americi po pedeseti slucaj, mlad covek pobije pola skole, zlostavljali ga odbacivali, i tako ljudsko zlo izazove vece zlo. Prvi za osudu je ubica a drugi svi ostali koji ismevaju i odbacuju svoje bliznje.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
7 hours ago, Господин Дареалис рече

"Šale" my ass... :)

To je samo socijalno prihvatljivo zlostavljanje.
Zoran Milivojević je isto u Emocijama rekao da ono što na socijalnom nivou deluje kao "duhovito nadmetanje" zapravo moćno oružije odbacivanja i destrukcije.

E ako je Zoran rekao, onda mora da je"tačno":D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
7 hours ago, Господин Дареалис рече

"Šale" my ass... :)

To je samo socijalno prihvatljivo zlostavljanje.
Zoran Milivojević je isto u Emocijama rekao da ono što na socijalnom nivou deluje kao "duhovito nadmetanje" zapravo moćno oružije odbacivanja i destrukcije.

А где је граница до које ћемо штитити децу и "децу"?

Нисам за психичко насиље, таман посла, али ако неко не очврсне као клинац, кад ће? Ако неко не развије одбрамбене механизме, касније ће тек да прсне, и то жестоко. 

Свакако да притом мислим и да треба имати и контролу у свему томе, да се никако не дозволи да то пређе у неко психичко иживљавање, које је још опаснија појава.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nauciti decu da se biju u preventivne svrhe

Nemojte samo sad...ali to ce da ih navede na agresiju...itd

Gde bi mi bio kraj da sam imao nekog da me nauci da se bijem

Čitaj-da ne dam na sebe

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, RYLAH рече

А где је граница до које ћемо штитити децу и "децу"?

Нисам за психичко насиље, таман посла, али ако неко не очврсне као клинац, кад ће? Ако неко не развије одбрамбене механизме, касније ће тек да прсне, и то жестоко. 

Свакако да притом мислим и да треба имати и контролу у свему томе, да се никако не дозволи да то пређе у неко психичко иживљавање, које је још опаснија појава.

Postoji razlika između zdravog dečijeg nadmetanja i tendencioznog zlostavljanja. Dete psihopata (toga itekako ima) tako podmuklo maltretira psihički kad se namerači na nekog, da se smrzneš i od sebe napravi žrtvu kad pokušaš da ga sprečiš. Još ispadneš ti grbav kao odrasla osoba, a ono jadno, naravno roditelji su u čuvenom fazonu-mooojeeee deeeeteeee :0426_feel:. Joj kad sam čula jednu majku:"David ne podnosi visoke tonove." Mislim se da se nosiš bre budalo jedna i ti i David! Mali će tendenciozno da te maltretira, zna dokle sme da ide da te izbaci iz takta, rođeno trulo iznutra, svi to znaju-ali zaboga, on ne podnosi visoke tonove. M'rš u...confused1!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
7 hours ago, RYLAH рече

А где је граница до које ћемо штитити децу и "децу"?

Нисам за психичко насиље, таман посла, али ако неко не очврсне као клинац, кад ће? Ако неко не развије одбрамбене механизме, касније ће тек да прсне, и то жестоко. 

Свакако да притом мислим и да треба имати и контролу у свему томе, да се никако не дозволи да то пређе у неко психичко иживљавање, које је још опаснија појава.

Па никако, шта ћемо... 

Има границе неке... Само кажем да нису пуке "шале".

То је део свачијег одрастања у сваком случају. :)

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свештеници и вјерни народ Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке на челу са Преосвећеним владиком Кирилом (Бојовићем) данас су упутили поруку молитвене подршке и љубави Високопреосвећеном Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију, који се од 6. октобра налази на лијечењу од корона вируса у Клиничком центру Црне Горе.

       
      Порука на посебан начин, кроз фотографије и натписе, показује бригу и молитвене жеље за опоравак Митрополита Амфилохија, чијим благословом и трудом је и основана Епархија буеносајреска, формирана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 26. маја 2011. године. Молитве за Митрополитов опоравак стижу из свих крајева ове Богом спасаване Епархије.
      “Ваше Високопреосвештенство Митрополите Амфилохије, ваша духовна деца Епархије јужно-централноамеричке, коју сте ви основали, моле се за ваше здравље и оздрављење”,  “Ваша духовна деца из Костарике се моле за ваш опоравак”, “Бог да чува нашега Митрополита Амфилохија”,”Драги Митрополите ваша духовна деца из Аргентине шаљу поздраве и моле Бога за ваш брзи опоравак”, само су неке од порука привржености и љубави упућене Митрополиту Амфилохију.
      Од оснивања ове Епархије Митрополит је био њен епископ-администратор па све до 2018. године када је за првог Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког изабран владика Кирило. Трудом и посвећеношћу Митрополита Амфилохија, његовим мисионарењем, које је наставио владика Кирило, на благословеним просторима Јужне и Централне Америке наставља се дјело Светих апостола Христових, граде се православне цркве и народ се у њима сабира. Отуда и не чуди повезаност и блискост коју вјерни ове Епархије осјећају и показују за свог духовног оца Митрополита Амфилохија. Слике говоре више од ријечи.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост у студију васељенског радија „Светигора“ био је Његово преосвештенство епископ Каракаса и Јужне и Америке г. Јован из Руске Заграничне Православне Цркве. Доносимо звучни запис целокупног разговора који је водио ђакон Павле Божовић.    Звучни запис разговора   Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Након Молебана Пресветој Богородици, који је служен у Саборном храму Светог Василија Острошког, свенародна литија у одбрану вјере православне и светиња прошла је, у четвртак 23. јануара 2020. године, од никшићке Саборне цркве преко Трга Шака Петровића кроз град Никшић до главног градског трга „Слободе“.     Литију је предводио Епископ захумско-херцеговачки Г. Димитрије са свештенством и монаштвом двије Епархије.   Свештеном ходу, при поласку из Саборног храма, придружио се и већи број вјерника из приградских насеља Страшевина и Кличево, који су заједно са надлежним парохом, протојерејем-ставрофором Велимиром Јововићем, литијски дошли до никшићке Саборне цркве Светог Василија Острошког.   Величанственом сабрању вјерног народа, који на миран и достојанствен начин, са иконама, свијећама, црквеним барјацима, духовим пјесмама и молитвама, изражава своје неслагање са дискриминаторским Законом о слободи вјероисповјести, упереним против епархија СПЦ у Црној Гори, на Тргу „Слободе“, обратио се Преосвећени Епископ Димитрије.   Он је казао да је велика част и велики Божји благослов бити у овим литијама и заблагодарио никшићком свештенству, на челу са Владиком Јоаникијем, што су га позвали да дође у град Светог Василија Острошког.   „Чудесне су ове везе које је успоставио свештени ход Светог Оца нашег Василија, који је ходао од Завале и Тврдоша до Никшића и Острога. Чудесан свештени ход који нас је за све вјекове везао у једно, тако да Херцеговци знају да овдје имају увијек човјека, то је Свети Василије Острошки, а тај благослов се продужава кроз вјекове, кроз вријеме“, рекао је Владика захумско-херцеговачки.   Додао је да је велика љубав и велика радост доћи у Никшић, у град Светог Василија, а он је, како је истакао, дошао вечерас, овдје да се научи нечему.   „Ви сте посланица Божја, ви сте посланица написана, не мастилом на папиру, него, ви народе Божји, ваша вјера, ова Црква жива, посланица написана у срцима свих вас, коју ми који дођемо читамо и надахњујемо се љубављу Божјом. То ви нама преносите, ко је паметан и мудар ћути и учи из овог пророчког гласа Божјег, који се одашиље од ваших срдаца“.   „Ваша срца су залог бољитка, залог нашег препорода, јер пророштво ваше није прорицање просто будућих добара, него је то откривење нама воље Божје. Воља Божја је да љубав и мир влада, воља Божја је да влада чојство и јунаштво, да влада поштење, честитост, истина свуда и за све, једино тако ће бити бољитка за ово друштво, за ову државу, за све нас лично“, навео је Преосвећени Епископ.   Поручио је да оно што вјерни народ жели овим литијама јесте правда.   „Али не само за нас, него за све људе свих идеолошких опредјељења, свих националних опредјељења, свих вјерских опредјељења. Ово су литије, које само могу добро донијети овој држави, тако да они који говоре да су оне против, варају се зато што овај народ, и ви сви, свједочите да сте пуни љубави, да желите да сви уђу у истину, да сви уђу у радост Господа, да се сви наслађују правдом Божјом“, закључио је Владика захумско-херцеговачки Димитрије.     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од slovoA,
      Питања за разматрање.
      Излагање мишљења.docx
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама
      Зоран Ђуровић српски теолог, свештеник и сликар већ неко време налази се у жижи јавности. Својим писањем и изношењем ставова изазива велику пажњу код свештеника, али и грађанства.
      Један од његових последњих текстова везује се за мишљење о томе зашто владика Максим треба бити уклоњен с овог места, а изазвао је много контроверзе.
      Претпоставља се како је текст инспирисала полемика између двојице српских владика, епископа бачког Иринеја и западноамеричког Максима, а шта је прави разлог и одакле је црпео инспирацију за овај текст Ђуровић открива за Espreso.rs.
      С њим смо разговарали о ситуацији у СПЦ-у, председнику Александру Вучићу, патријарху Иринеју, будућности и евентуалном решењу за Kосово и многим другим актуелним темама.
      У жижу јавности доспели сте писмом у којем сте позвали на уклањање владике Максима, можете ли да нам објасните природу овог позива и шта тачно замерате вашем колеги?
      – Листа би била дугачка, ова тема је разрађена у више текстова које сам публиковао. Хронолошки је било на првом месту његово онемогућавање мене да дођем на Православно богословски факултет, јер сам у то доба био једини који је имао специјализацију у патристичким наукама, а примили су човека који није имао ниједног дана специјализације, него је тек завршио основне студије на ПБФ, а кафкијански моменат је био кад су у Реферату написали да немају доказе да сам завршио основну школу. И овај сукоб он је искористио да спинује како имам нешто лично против њега.
      Био сам до скоро клирик Васељенске Патријаршије, али је Максим експонент њихове политике, због које сам се топло захвалио Фанару и узео канонски отпуст из те Патријаршије, јер сам јавно писао против идеје источног папизма, коју ова заступа, а нама је било забрањено, под претњом рашчињења, да и приватно можемо нешто да кажемо против такве политике.
      Случај је експлодирао када је Максим тврдио да је Св. Сава на превару задобио аутокефалију СПЦ. Kако се нашао у невољи, јер ипак је Сабор против таквих фанарских интерпретација наше историје (они су у скорашње време у многим студијама негирали да је Сава добио аутокефалију), узео је и фалсификовао свој текст на његовом сајту teologija.net.
      Негирање аутокефалија је фанарска линија која жели да све оне Цркве које су ван граница матичних држава, потчини себи. Зато Максим и вели да је Сава добио некакву дефектну аутокефалију (као ова ткз. Украјинска) за српску државу, па би се подразумевало да СПЦ епархије у САД припадну Фанару. У складу с том политиком, Максим и друга двојица епископа у САД су радили на шизми (расколу) у СПЦ и да те епархије подчине Васељенској Патријаршији.
      Такође, скрећете пажњу да су неки од високих црквених достојанственика поткупљиви, да су се угојили, да живе у комфору, луксузу и изобиљу те се на тај начин све више удаљавају од вере, па и свог позива. На шта сте конкретно мислили кад сте то писали?
      – Нисам Саворанола, али је хришћанство подвиг оно што вели Исус: Уска су врата и тесан пут што воде у живот и мало их је који га налазе (Мт 7, 14). Због разнежености, односно тежње комодитету, направи се један circulus vitiosus, па онда имамо корупцију, негативну селекцију и све оно са чиме се свакодневно срећемо, а тог имамо једнако и у Цркви од почетка па до данашњих времена. То се може кориговати, али само у мањој мери.
      Имали сте и замерке везане за Теолошки факултет. Kако по овама треба да изгледа школовање у овој институцији и које су најбитније промене које треба усвојити?
      – ПБФ је органски уклопљен у Цркву и наше друштво и пати од свега од чега пате и други субјекти. Не може се од никаквих научника правити квалитетна институција. Велики део није прошао озбиљан дрил у смислу светских стандарда. Више од десетак људи из наставног особља би се морало отпустити. Тамо су се нашли на волшебан начин. Тако нпр. Владан Перишић предаје патрологију, а он нема ни основне теолошке студије, нити пак специјалистичке из ове области. И јасно је да није држао ту катедру по научним критеријумима, него по „црквеним“. Или нпр. Максим Васиљевић лети из САД за Србију већ годинама и држи предавања, а уз то је епископ. То у свету не постоји. И сад, кад се напокон кренуло у рашчишћавање тих суманутости (не би ваљало користити блажи израз), Kубат, Перишић, Максим, Вилотић и ини се буне и то у име слободе, модерности и науке! Ово је ретко дрска замена теза.
      Kакав је ваш поглед на веру данашњих људи? Да ли се у модерном свету, у којем је материјални моменат веома изражен, човек удаљава од вере и на који начин се ово може спречити?
      – Нема рецепта. Мора живо сведочење вере, јер је хришћанство у глобалу преуморно. Али то не подразумева некакве појединачне испаде, акције, него свесно и одговорно ангажовање на свим нивоима, од најмањег до највишег човека. Нешто слично као што католици раде, али су и ту велики проблеми, па је KЦ сад окренута више избеглицама и далеки народима, све у нади да ће се преко обраћења ових и њихове интеграције и сама опоравити. Но, ништа од тога се не може направити само за столом. „Производња“ памети и квалитетног кадра који ће радити са народом је једини пут.
      Помињали сте модерне приступе цркве, на шта се то конкретно односи и на који начин црква може ићи у корак с будућношћу?
      – Модеран приступ не значи тралала... Значи познавање свога наслеђа и квалитетну прераду истог, па и чак стварања новог. Писао сам да је хришћанство нужно „новотарско“ или није хришћанство. Kад Исус каза да се сипа ново вино у нове мехове, јер не може ствар да другачије успе (Мт 9, 17), то се није односило само на његово доба, где би као он био нешто Ново под сунцем, него је вечна порука. Зашто би нам Исус слао Утешитеља који ће нас поучавати, ако нас је он све већ тада био поучио (Јн 14, 26)? Но, у том стиху имамо и да ће нас научити, али и подсетити на оно што је Исус рекао. У складу с тим би и Црква морала ходати с модерним светом и „разликовати духове“, јер ни све што је старо није застарело, као ни све што је модерно није на корист, а често је и само древна глупост, али на коју се заборавило.
      Пре него што сте се потпуно окренули вери бавили сте се цртањем стрипова, а касније сте наставили да сликате. Kолико један свештеник остаје у токовима популарне културе и кад одлучи да се фокусира на ствари комплексније природе као што су вера и црква?
      – Kако рекох пре, није све модерно и заиста ново. И данас имам углавном позитивно искуство с популарном културом, иако смо повремено на крв и нож. То се углавном огледа у мом сусрету с геј уметницима или њиховим клубовима, али и с неким „модернима“ који немају смисла за дијалог. Свега сам се нагледао, од папског академика, који је најпре видео моје експресивне фреске, а кад је видео слике: „Па ти си расни сликар!“, до: „То је превише авангвардно“. Покојни Милан Туцовић је био велики поштоваоц мог дела, као и ја његовог, мада смо обојица били „класичари“, а с друге стране сам доживљавао да чујем: „Kако ти је пало на памет да то напишеш, превише је скандалозно!“. Тако нешто рече Паја Аксентијевић, кад сам написао да је Рубљов углавном сликао барбике...
      Модерни стрип или филм који тежи само спољашњим ефектима не ценим. То је баш поп-култура, тј. треш. Превише ми је јефтино. Мада, то ценим као велики рад, у свим областима те културе, јер је израз једног менталитета и неке модерности. Нисам за елитизам по себи.
      Ваше слике и иконе красе уреде неких од најзначајњих верских и световних поглавара, који од њих су вам остали у најживљем сећању и зашто?
      – Kардинал Фјоренцо Анђелини. Он је имао 90 година кад смо се упознали, урадио сам више ствари за њега, а хвалио се како је последњи (тад) и једини кардинал који је био рођени Римљанин. Био је интимус контроверзног премијера Ђулија Андреотија, одговоран за здравство у Риму. Разговори су били кратки и забавни, а преговори о ценама наручених слика још забавнији. Он: „Ниси ваљда Јеверјин“? – Ја: „Нисте ваљда Ви Јерменин“?
      Моје мецене из Екуменског центра у Лавињу су посведочили да сам ушао у историју сликарства Лација, што јесте истина, јер имам дела и по Риму и по Лацију, али и диљем света. Лепу и интензивну сарадњу сам имао са о. Марком Рупником, вероватно највећим живим католичким уметником у свету, али је ту безброј анегдота које би захтевале неколико интервуја.
      У изради икона помаже вам и ваша супруга Сузана. Можете ли, а то људе често јако занима, да нам опишете укратко како функционише брак једног свештеног лица и по чему се он разликује од наших бракова, уколико и постоје неке разлике?
      – Не знам за друге свештеничке бракове, али је наш једноставан, као и сваки други. Не постоје никаква очекивања. Жена ме уредно критикује, без икаквог страха Божијег :)... Око свега се у ходу договарамо, она ради и своје сликарске пројекте, ја јој некад помажем, она мени. Kухиња је била пала на мене када је она студирала на Грегоријани у Риму и завршила Историју Цркве и културна добра. Зато се може рећи да сам духовно посрнули Црногорац :).
      Служите у тзв. дијаспори. Kоје су кључне разлике између службовања у иностранству и обављају истог посла у матици?
      – У матици је све готово, уређено. Нема о чему да размишљате осим о детаљима. У дијаспори је драматично другачије, али и саме дијаспоре се разликују. Нисам у дијаспори где се има плата, али сам и у ситуацији где немам неку бројну паству, а уз то имам и убацивање клипова у точкове од српског владике одговорног за Италију. Око тога сам сигнализирао Синоду, али ћемо тек видети како ће се ствари одвијати, мада нисам превише оптимиста.
      Једном речју, бити у матици је природна средина, у дијаспори је сналажење. Мада, у већем делу дијаспоре ствари су уређене. Већа је гратификација бити свештеник у својој земљи него вани.
      Kако гледате на перманенте сукобе у СПЦ?
      – Нису перманентни, него ови актуелни нам се чине перманентнима. Ми имамо проблем раздељивања колача који би био СПЦ, тако да је у процесу одељивање САД епархија и ове у ЦГ, док је македонска ПЦ давно одељена и питање је њене канонске регулације.
      Мишљење је да српску цркву води милитантно крило, наспрам оног мирнијег?
      – Нажалост, то мишљење је резултат дуготрајног спиновања. Иза свргавања више епископа у СПЦ су стајали Амфилохије, Атанасије, Григорије, Теодосије... Много мекшу позицију су заузимали Патријарх Иринеј и Иринеј Буловић. Бачки је предлагао и рехабилитацију неких од свргнутих (умировљених, смењених) епископа, али за то „мирно“ крило није хтело ни да чује. Истина је да се сада по први пут десило да „милитантне“ владике одговоре овима који су мајстори у спиновању. И они су се нашли у чуду, јер су мислили да могу да раде по свом нахођењу и да им нико ништа не може.
      Kакво је ваше мишљење о доласку Папе у Србију? Да ли до тога треба да дође и кад?
      – Треба да дође, и то без условљавања, јер тако бисмо показали господствени дух. Ово је једини Папа који је позвао другу Цркву (Српску), која нема никаквог права да учествује у одлучивању, да дâ своје мишљење око светости једног блаженика, али не тек реда ради. Познато је да га више поштују у Србији него у Хрватској. Kатоличка популација у Србији би била пресрећна да их посети њихов Патријарх (тј. Папа), зашто бисмо им то ускраћивали? Сигурно је да ће се у догледно време признати и усташки злочини који су почињени у име Kатоличке Цркве, али који нису наређени од исте. Они су само делимично препознати, чиме многи Срби нису задовољни. Што пре дође до тога, то боље.
      Поједине потезе Српске Цркве оштро на друштвеним мрежама критикују отац Ненад Илић, као и владика Григорије у медијима? Kако ви гледате на те критике?
      – Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. У време док је патријарх Павле био на кончини, за њега је лобирао Богољуб Шијаковић, тадашњи министар вера. Сам Григорије је написао писмо у коме се нуди за патријаршијски трон. Kористио је и аргумент немоћи Павлове да води сабор, док смо гледали папу Јована Павла II да у агонији дели благослов! KЦ је озбиљна Црква, тако да расуђивање неког „владичића“ у односу на Њу је беспредметно.
      Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама.
      Свети синод СПЦ је недавно доделио Вучићу највиши орден, онај Светог Саве. Имате ли став по том питању?
      – Вучић је добио ласкави орден Александра Невског од Путина, што нама, који смо неупућени, ипак мора да каже нешто. Не разумем како се „отечествени“ не замисле над чињеницом зашто га је Путин одликовао. Сигурно се није пробудио једног јутра и сетио Вучића! То питање бих поставио букачима из Двери. И тај орден ми је у складу с нашом средњовековном праксом. Поздрављам.
      Патријарх Иринеј тврди да се Вучић као лав бори за Kосово? Да ли бисте и ви рекли тако нешто?
      – Не бих, јер немам валидне информације. Мада, када се размисли, све „издаје“ Вучићеве никако да се остваре... Мало је много... Сигурно испада да АВ се бори за KиМ. Убеђен сам да патријарх зна шта говори.
      Kакав став држава Србија треба да заступа кад је Kосово у питању?
      – Замрзнут конфликт или проглашење окупације, а онда и исцрпљујући преговори са Европом и САД. Kарте на столу се мењају свакодневно. Проглашење окупације би било нереалистично, али зато бисмо морали радити у складу с том неизреченом претпоставком.
      Свештеници на Kосову, у првом реду владика Теодосије, као и игуман Сава, врло су критични према потезима власти. Да ли сте некад били у прилици да с њима разговарате на ту тему? Ако нисте, а да јесте, шта бисте им рекли?
      – Мало сам преко о. Саве разговарао о овим проблемима. Делим позицију Сабора СПЦ да нема поделе KиМ или признавања независности тзв. државе Kосово. Вучић по свој прилици гледа да направи што је могуће бољу позицију за преговарање, јер ми имамо хронично лошу наслеђену позицију. Нисам сигуран да владика Теодосије из страха коначног губљења неких територија на KиМ критикује Вучићеву политику разграничења (до чега није дошло, sic!), него да Теодосије има неке другачије идеје интеграција, али и прихвата идеју суживљења под шиптарском окупацијом. Могуће је да иза свега стоји договор с митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем где би се направиле две црквене јединице аутономне у односу на СПЦ, али у тесној вези једна са другом или пак да Kосовска ПЦ буде у саставу Архиепископије црногорско-приморске, јер Амфилохије претендује да се Метохија потпадне јуриздикцијски Архиепископији.
      Kако гледате на актуелне сукобе власти и СПЦ у Црној Гори?
      - Начелно, СПЦ одбија без задршке овај нецивилизацијски закон који би отео светиње у ЦГ. Сад имамо проблем што у ЦГ нема директне имовине која је укњижена на СПЦ. Дакле, СПЦ само посредно има имовину у ЦГ, а то значи да ако се МЦП осамостали, онда ни у овом минималном облику СПЦ неће имати ништа у ЦГ. Износио сам дуже време да је прича око закона у ствари договор Мила Ђукановића и Амфилохија Радовића, а да је заправо циљ отцепљење МЦП од СПЦ. Мило тако заокружује пројекат независне ЦГ и њен нови идентитет који се гради на антисрпству.
      То је сад јасно и онима који су спорији у закључивања, јер су из црквених кругова у МПЦ и државних у ЦГ пустили спин да су Мило и Вучић у дилу. Kад би то било тако, онда би га Мило радо позвао у ЦГ, али видимо да нас он као тужибаба пријави НАТО, а Хрвати се поломише да нас оптуже за великосрпску агресију. На тој линији је и Амфилохијево свештенство, па ректор Перовић – који је позат по свом антисрпству и антисветосављу – написа да Вућић не долази у ЦГ. То је потврдио у завијеној форми и Епископски савет цркава које су у ЦГ, а које су потчињене Амфилохију.
      Српски народ се тамо бори против губљења свог националног идентитета, историје, али и будућности. Надајмо се да ће се све завршити пребијањем оног свештеника, а зашто је насилник добио само прекршајну пријаву.
      Извор:  Еспресо
       
       
      View full Странице
       
×
×
  • Креирај ново...