Jump to content

Вршњачко насиље! Ваша мишљења и искуства


Препоручена порука

To je drugi par cipela.

Sa jedne strane, ljudski mozemo i pozvani smo da razumemo nasilnike, i decu nasilnike i da im ne lupimo etiketu jer ma kako strasno izgledalo, resivo je, ta deca mogu izrasti u normalne ljude uz pravu brigu i negu samo avaj.

S druge strane niko ne radi ni sa zrtvama nasilja, da ih osnazi, reparira traume...

Niko ni sa kim sustinski ne radi jer podjednak trud je potreban i za rad sa zrtvama i sa nasilnicima, al osim par entuzijasta i privatne rezije, niko s tom decom se ne bavi.

I to je nesaglediva tragedija jer ostavlja posledicu na citavu generaciju buducih ljudi odraslih.

Decu zrtve bi trebalo ne samo zastititi nego im dugorocno pruziti psihosocijalnu podrsku, al nase drustvo nije kadro za to, to zahteva mnogo truda, rada.

U Crkvi pogotovo ne ide, dobice jednokratno predavanje kako njih Bog voli, kako oni nisu krivi i treba da idu dalje, a to ne da im nece pomoci nego ce ih ubiti u pojam, jer ce se osecati krivim sto ne mogu "dalje". I naravno povucice se, malo po malo napustiti Crkvu i ceo taj licemerni odnos -ja rekoh i dusu spasih i ako ih Bog zaista pogleda i zivotne okolnosti resice to na neki drugi nacin godinama kasnije sa pridodatih duplo vise nepotrebnih problema.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 123
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Ништа друго ни не може да се очекује кад је држава одузела и родитељима и наставницима права да дисциплинују децу. 

To je drugi par cipela. Sa jedne strane, ljudski mozemo i pozvani smo da razumemo nasilnike, i decu nasilnike i da im ne lupimo etiketu jer ma kako strasno izgledalo, resivo je, ta deca mogu izrasti

"Šale" my ass... To je samo socijalno prihvatljivo zlostavljanje. Zoran Milivojević je isto u Emocijama rekao da ono što na socijalnom nivou deluje kao "duhovito nadmetanje" zapravo moćno oruži

Свака част јелена, веома лепо речено. О насилницима се често прича, али шта ћемо са жртвама насиља?

Како њима помоћи, како њима помоћи да то све превазиђу? 

О томе се не пише или веома мало пише.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ovako uopsteno nikako, ni jednima ni drugima.

Treba raditi i sa decom i sa roditeljima al konkretno.

Ovako uopsteno iskljucivo preventiva-uciti decu da komuniciraju, ispoljavaju ljutnju, tugu, neslaganje, da problem adresiraju tamo gde je nastao i da odgovornost prebace na,pravu adresu, jer nisubdeca odgovorna za sve sto im stavljamo na pleca, uciti decu da budu zajednica, od vrtica, grupni rad, radionice, cudesa...razvijati asertivnost i emotivnu pismenost i tako ce mic po mic promene doci od dece. Roditelji su pisicpropalo za to, preumorni, prezaposleni, preocajni. Mislim da ako bismo ih dodatno opteretili da bi pukli.

Nego kroz igru deci pruziti alternativu i uciti ih. To je preventiva, a gde ima nasilja, reagovati opet konkretno i brizno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Sto se mene tice , bude li ikakvih problema , deca nasilnici ce da gedaju kako im lomim roditelje na njihove oci , pa ako ne bude dosta onda ce i oni da dobiju koliko im sleduje . I manite me komentara kako nisam bolji od nasilnika i slicno, ima ljudi i to ne mali broj sa kojima samo tako moze da se komunicira . 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Sto se mene tice , bude li ikakvih problema , deca nasilnici ce da gedaju kako im lomim roditelje na njihove oci , pa ako ne bude dosta onda ce i oni da dobiju koliko im sleduje . I manite me komentara kako nisam bolji od nasilnika i slicno, ima ljudi i to ne mali broj sa kojima samo tako moze da se komunicira .

Uh... Ja imam klinca od 4 godine i kad pomislim da moze da bude zrtva vrsnjackog nasilja kad krene u skolu, meni kao resenje jedino na pamet pada ovo sto si opisao...

A mislio sam da sam pacifista

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Klaude, deca su nam vrsnjaci :)

Mislim da je to normalna reakcija ja licno ne bih verovala nekom ko mi kaze da bi sad on to mirno, fino tiho.

Al to je afekat, prva reakcija, a sad srecom pricamo pre, pa mozemo da filozofiramo :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 4 months later...
3 hours ago, Dragi рече

Ovo je druga tema i borba je biološkog redosleda, koji je prirodan, kada se formira mala grupa "najjačih" (alfa-grupa, prvaci, prvi red) - koji po pravilu nisu najbolji a često nisu ni najjači nego su samo najbezobrazniji i najagresivniji - onda velika grupa sledbenika, isto iz straha da sami ne budu žrtva "najjačih" (beta-grupa, drugi red), i najzad mala grupa "najslabijih" koji su žrtva najjačih (omega-grupa, zadnji red) i nad kojima se vrši obično psihičko nasilje.

Najslabiji ne moraju da budu obavezno fizički slabi. Ali su obično najmanje agresivni. Imao sam ranije u razredu jednog Poljaka, zvaše se Vojteh, koji je bio prilično jak, ponavljao je razred, a beše isto najviši po rastu od nas dečaka. Ali upao je u to psihičko maltretiranje kojeg nije umeo da se odbrani, važio je da je manijak, da je lud, postao je omega. Zadnju sliku koju imam od njega beše kad je ljutito, kao u maniji, istrčao iz razreda, što je skoro ceo razred slavio, njega ismejavajući (kao i obično). Sreo sam ga godinu dana kasnije, krenuo je u drugu školu, i delovao je tad kao veoma fin dečko.

Promeniti status žrtve jako je teško, pre svega što "alfa-životinje" ne žele da izgube svoju žrtvu i sa njom svoj dominantni status. Najsensibilnija tačka jeste kada žrtva počne da se brani, ovde se najviše na nju udara kako bi opstala žrtva. A "omega-životinje", pošto nisu dovoljno agresivni, njima se često vraća da budu žrtva. To je ono kad se kaže: Jednom žrtva, uvek žrtva. Jedno rešenje koje vidim za sad jeste da se žrtvi podigne agresivnost, istovremenom da joj se razvije karakter tako da je psihološko maltretiranje, ili pokušaj istoga, uopšte ne dodiruje.

Kratko: Ako imaš dete i vidiš da je žrtva takozvanog mobinga: 1. u boks, nađi mu neki klub i slično, ovo da podigne agresivnost 2. intenziviraj njegovo obrazovanje, ako mora nabavi mu školsku pripomoć, onda vodi ga u muzeje, priredbe i tako, ako može i neki hobi, ovo da mu se razvije karakter. Sve ovo zahteva, normalno, mnogo truda i vremena, ali dete će ti se kasnije zahvaliti. :)

Ovo sve zahteva posebnu temu.(nek admini prebace ako misle da treba)Ali mislim da ti je resenje u osnovi lose i to po zrtvu najvise.Ima ljudi koji jednostavno neposeduju agresiju u sebi nikako,takvi su po prirodi.I sad uzeti i terati dete da ide na boks da bi mu podigao agresivnost?!(kapiram ja da ti mislis na njegovo dobro da se ne povlaci nego da se bori)Ali zasto davati toliko na znacaju toj skoli i toj deci koja ga maltretiraju,kapiras da se ulaganjem u borbu sa njima, njima daje na znacaju a ne detetu i njegovim potrebama.Ispisati dete iz skole, i gldati sta ga zanima, tu ga i podrzavati.(isto vazi za pogled na autisticnu decu)znaci pre svega fokus na odredjenom detetu i njegovoj prirodi koja svakako ima svoje darove(Bog tu ne grese nikada) to trbe podrzavati i pridrzavati.Ne terati  dete u ring sa lavovima(za njega su to bukvalno lavovi ako je osetljivo)i fazon izbori se ili crkni.To je divljacki,mora se precizno meriti kada se dete podrzava u borbi,to je samo onda kada ono samo pokaze zelju da se bori ako trazi nacin da se izbori sa nasilnicima ali ako se samo povlaci treba ga momentalno sklanjati i omoguciti mu prostor gde moze da se razvija prema svojoj prirodi.

Tako isto i ovom detetu sa teme ako pristupis, razumeces da deda nije imao drugu opciju sa njime osim da bude i on nasilan prema njemu.Ali Boze moj nisu svi ni obavezni da razumeju autisticnu decu,i to mogu da shvatim.Samo ta dva sveta treba razdvojiti u tom slucaju.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
7 minutes ago, Muramasa рече

Ja sam 92. godište i moja generacija je bila donekle normalna. Svako odeljenje je u proseku imalo jednog ili dva hronično problematična đaka.

Sad da idem u osnovnu, nosio bih ne stilletto, ne preklopni nož, nego kamu. Ako postoje pravila, a njihovo kršenje ne povlači nikakve štetne posledice i ako se može ubiti bez ikakve krivične odgovornosti, samo zato što je počinilac maloletnik, onda je sve dozvoljeno.

Deca su to shvatila. Već u moje vreme su autoritetima (nastavnicima, policiji) bile vezane ruke, samo što je trebalo vreme da deca pročačkaju koliko daleko smeju da idu.

Ono što su uradili malom Aleksi im je samo dalo dodatni podsticaj, jer sad znaju da mogu i da ubijaju bez odgovornosti.

To bi bilo direktno ubistvo i to ne bi moglo da prodje nekaznjeno. Oni su malog Aleksu ubili indirektno, a to je u svetlu mafijaskog pravosudja i celog nakaznog sistema nazalost sasvim druga prica.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
2 minutes ago, Aquilius Cratus рече

To bi bilo direktno ubistvo i to ne bi moglo da prodje nekaznjeno. Oni su malog Aleksu ubili indirektno, a to je u svetlu mafijaskog pravosudja i celog nakaznog sistema nazalost sasvim druga prica.

A znas li ko ga je maltretirao? Cigani. A to skoro nigde nije pisano! 
Skola je gurala to pod tepih zbog odredjenih mera za obrazovanje cigana.
Kad je otac otisao u cigan malu da poprica sa roditeljima ciganceta koje je maltretiraju aleksu, otac je umalo nastradao, prebili su ga ispred alekse!
Niko nije hteo slucaj da resava jer bi to znacilo da zatvore cigana, nisu hteli upravo zbog politicke korektnosti o kojoj pricam uporno da resavaju. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
13 minutes ago, Muramasa рече

Ja sam 92. godište i moja generacija je bila donekle normalna. Svako odeljenje je u proseku imalo jednog ili dva hronično problematična đaka.

Isto smo godište! :)
Mislio sam da si '90...

Imalo je i moje odeljenje u gimnaziji dvojicu totalnih mentalaca. Razredni ih provalio u prvim nedeljama još, govorio im da su promašili školu, da su zalutali ovde itd. Onda je rekao da su izgleda upisali gimnaziju zbog dobrih ekskurzija, ali je rekao: "Ali morate imati u vidu da ja mogu da izaberem da ne povedem učenike koje neću... Prema tome, mogu vam reći da od vaše ekskurzije u drugoj godini neće biti ništa! Čak štaviše, mislim da i od vašeg drugog razreda neće biti ništa."  :)  

 

Ni jedan ni drugi nisu završili razred u našoj školi.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Sto se pre razmontira skolski sistem gde je 20-30 dece prisiljeno da svaki dan satima boravi u istoj prostoriji sve ce ovo biti past tense problem.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
2 minutes ago, Aquilius Cratus рече

Sto se pre razmontira skolski sistem gde je 20-30 dece prisiljeno da svaki dan satima boravi u istoj prostoriji sve ce ovo biti past tense problem.

Meni je to bio veliki problem. Ja sam bio zrtva vrsnjackog nasilja. Izuzetnog. Tukli su me muskarci, devojcice ponizavale i vredjale. 
Dosao sma u skolu gde nikog nisam znao, posto sam rodjen krajem godine fizicki sam se slabije razvijao od ostalih muskaraca, mentalno takodje sporije od mnogih i muskaraca i zena.
Uz to sam "bolovao" od drugacijih interesovanja, voleo sam da slikam, voleo sam da resavam probleme tehnicke prirode, popravljam video, televizor. Itd.
Nisam voleo da igram fudbal i radim sve ono sto je ostalim klincima bilo "normalno".

Sve je postalo ekstra problematicno kada je dosao pubertet pa sam postao privlacan pojedinim devojcicama sto je probudilo veliku, ultra veliku ljubomoru medju nekim ruznijim i manje privlacnim ali izuzetno nasilnim muskarcima.

Jednostavno sam bukvalno bio prisiljen na sedenje na sedam sati reobije dnevno sa ljudiam sa kojima nisam imao nista zajednicko. 

vecinu stvari koje sam naucio naucio sam preko interenta, i izuzetno shvatavm uvredljivo kada neko krene da prica o skoli kao nekom ultra velikom izvoru obrazovanja, jer vecina tih skolaraca i nemaju nikakvo obrazovanje, nisu poneli nikakvo znanje samo diplome i papire da su nesto "polozili" 

Cursorea i ostali modeli obrazovanja su buducnost. 

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
4 minutes ago, Aquilius Cratus рече

Sto se pre razmontira skolski sistem gde je 20-30 dece prisiljeno da svaki dan satima boravi u istoj prostoriji sve ce ovo biti past tense problem.

Онда ће насиље да се пресели на улицу, у парк, на игралиште...

Не може да буде решење да се побегне од проблема, него да се нађе узрок и да се то лечи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, RYLAH рече

Онда ће насиље да се пресели на улицу, у парк, на игралиште...

Не може да буде решење да се побегне од проблема, него да се нађе узрок и да се то лечи.

Kao sto vec rekoh to evolucija okoline mnogo lakse resi sa tim da bi se u startu znatno redje desavalo jer sam takav sistem cini decu agresivnijom i nasilnijom. Druga stvar u tom drugom modleu obrazovanja daleko veci broj dece bi bio u klasi "strebera" to jest voleli bi da citaju, crtaju, stvaraju, racunaju, plesu i uopste ne bi bilo ni toliko mangupa ni toliko onih koji to nisu ali misle da je to cool i bolje od tamo nekogcitanja, crtanja, maketarenja.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свештеници и вјерни народ Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке на челу са Преосвећеним владиком Кирилом (Бојовићем) данас су упутили поруку молитвене подршке и љубави Високопреосвећеном Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију, који се од 6. октобра налази на лијечењу од корона вируса у Клиничком центру Црне Горе.

       
      Порука на посебан начин, кроз фотографије и натписе, показује бригу и молитвене жеље за опоравак Митрополита Амфилохија, чијим благословом и трудом је и основана Епархија буеносајреска, формирана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 26. маја 2011. године. Молитве за Митрополитов опоравак стижу из свих крајева ове Богом спасаване Епархије.
      “Ваше Високопреосвештенство Митрополите Амфилохије, ваша духовна деца Епархије јужно-централноамеричке, коју сте ви основали, моле се за ваше здравље и оздрављење”,  “Ваша духовна деца из Костарике се моле за ваш опоравак”, “Бог да чува нашега Митрополита Амфилохија”,”Драги Митрополите ваша духовна деца из Аргентине шаљу поздраве и моле Бога за ваш брзи опоравак”, само су неке од порука привржености и љубави упућене Митрополиту Амфилохију.
      Од оснивања ове Епархије Митрополит је био њен епископ-администратор па све до 2018. године када је за првог Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког изабран владика Кирило. Трудом и посвећеношћу Митрополита Амфилохија, његовим мисионарењем, које је наставио владика Кирило, на благословеним просторима Јужне и Централне Америке наставља се дјело Светих апостола Христових, граде се православне цркве и народ се у њима сабира. Отуда и не чуди повезаност и блискост коју вјерни ове Епархије осјећају и показују за свог духовног оца Митрополита Амфилохија. Слике говоре више од ријечи.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост у студију васељенског радија „Светигора“ био је Његово преосвештенство епископ Каракаса и Јужне и Америке г. Јован из Руске Заграничне Православне Цркве. Доносимо звучни запис целокупног разговора који је водио ђакон Павле Божовић.    Звучни запис разговора   Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Након Молебана Пресветој Богородици, који је служен у Саборном храму Светог Василија Острошког, свенародна литија у одбрану вјере православне и светиња прошла је, у четвртак 23. јануара 2020. године, од никшићке Саборне цркве преко Трга Шака Петровића кроз град Никшић до главног градског трга „Слободе“.     Литију је предводио Епископ захумско-херцеговачки Г. Димитрије са свештенством и монаштвом двије Епархије.   Свештеном ходу, при поласку из Саборног храма, придружио се и већи број вјерника из приградских насеља Страшевина и Кличево, који су заједно са надлежним парохом, протојерејем-ставрофором Велимиром Јововићем, литијски дошли до никшићке Саборне цркве Светог Василија Острошког.   Величанственом сабрању вјерног народа, који на миран и достојанствен начин, са иконама, свијећама, црквеним барјацима, духовим пјесмама и молитвама, изражава своје неслагање са дискриминаторским Законом о слободи вјероисповјести, упереним против епархија СПЦ у Црној Гори, на Тргу „Слободе“, обратио се Преосвећени Епископ Димитрије.   Он је казао да је велика част и велики Божји благослов бити у овим литијама и заблагодарио никшићком свештенству, на челу са Владиком Јоаникијем, што су га позвали да дође у град Светог Василија Острошког.   „Чудесне су ове везе које је успоставио свештени ход Светог Оца нашег Василија, који је ходао од Завале и Тврдоша до Никшића и Острога. Чудесан свештени ход који нас је за све вјекове везао у једно, тако да Херцеговци знају да овдје имају увијек човјека, то је Свети Василије Острошки, а тај благослов се продужава кроз вјекове, кроз вријеме“, рекао је Владика захумско-херцеговачки.   Додао је да је велика љубав и велика радост доћи у Никшић, у град Светог Василија, а он је, како је истакао, дошао вечерас, овдје да се научи нечему.   „Ви сте посланица Божја, ви сте посланица написана, не мастилом на папиру, него, ви народе Божји, ваша вјера, ова Црква жива, посланица написана у срцима свих вас, коју ми који дођемо читамо и надахњујемо се љубављу Божјом. То ви нама преносите, ко је паметан и мудар ћути и учи из овог пророчког гласа Божјег, који се одашиље од ваших срдаца“.   „Ваша срца су залог бољитка, залог нашег препорода, јер пророштво ваше није прорицање просто будућих добара, него је то откривење нама воље Божје. Воља Божја је да љубав и мир влада, воља Божја је да влада чојство и јунаштво, да влада поштење, честитост, истина свуда и за све, једино тако ће бити бољитка за ово друштво, за ову државу, за све нас лично“, навео је Преосвећени Епископ.   Поручио је да оно што вјерни народ жели овим литијама јесте правда.   „Али не само за нас, него за све људе свих идеолошких опредјељења, свих националних опредјељења, свих вјерских опредјељења. Ово су литије, које само могу добро донијети овој држави, тако да они који говоре да су оне против, варају се зато што овај народ, и ви сви, свједочите да сте пуни љубави, да желите да сви уђу у истину, да сви уђу у радост Господа, да се сви наслађују правдом Божјом“, закључио је Владика захумско-херцеговачки Димитрије.     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од slovoA,
      Питања за разматрање.
      Излагање мишљења.docx
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама
      Зоран Ђуровић српски теолог, свештеник и сликар већ неко време налази се у жижи јавности. Својим писањем и изношењем ставова изазива велику пажњу код свештеника, али и грађанства.
      Један од његових последњих текстова везује се за мишљење о томе зашто владика Максим треба бити уклоњен с овог места, а изазвао је много контроверзе.
      Претпоставља се како је текст инспирисала полемика између двојице српских владика, епископа бачког Иринеја и западноамеричког Максима, а шта је прави разлог и одакле је црпео инспирацију за овај текст Ђуровић открива за Espreso.rs.
      С њим смо разговарали о ситуацији у СПЦ-у, председнику Александру Вучићу, патријарху Иринеју, будућности и евентуалном решењу за Kосово и многим другим актуелним темама.
      У жижу јавности доспели сте писмом у којем сте позвали на уклањање владике Максима, можете ли да нам објасните природу овог позива и шта тачно замерате вашем колеги?
      – Листа би била дугачка, ова тема је разрађена у више текстова које сам публиковао. Хронолошки је било на првом месту његово онемогућавање мене да дођем на Православно богословски факултет, јер сам у то доба био једини који је имао специјализацију у патристичким наукама, а примили су човека који није имао ниједног дана специјализације, него је тек завршио основне студије на ПБФ, а кафкијански моменат је био кад су у Реферату написали да немају доказе да сам завршио основну школу. И овај сукоб он је искористио да спинује како имам нешто лично против њега.
      Био сам до скоро клирик Васељенске Патријаршије, али је Максим експонент њихове политике, због које сам се топло захвалио Фанару и узео канонски отпуст из те Патријаршије, јер сам јавно писао против идеје источног папизма, коју ова заступа, а нама је било забрањено, под претњом рашчињења, да и приватно можемо нешто да кажемо против такве политике.
      Случај је експлодирао када је Максим тврдио да је Св. Сава на превару задобио аутокефалију СПЦ. Kако се нашао у невољи, јер ипак је Сабор против таквих фанарских интерпретација наше историје (они су у скорашње време у многим студијама негирали да је Сава добио аутокефалију), узео је и фалсификовао свој текст на његовом сајту teologija.net.
      Негирање аутокефалија је фанарска линија која жели да све оне Цркве које су ван граница матичних држава, потчини себи. Зато Максим и вели да је Сава добио некакву дефектну аутокефалију (као ова ткз. Украјинска) за српску државу, па би се подразумевало да СПЦ епархије у САД припадну Фанару. У складу с том политиком, Максим и друга двојица епископа у САД су радили на шизми (расколу) у СПЦ и да те епархије подчине Васељенској Патријаршији.
      Такође, скрећете пажњу да су неки од високих црквених достојанственика поткупљиви, да су се угојили, да живе у комфору, луксузу и изобиљу те се на тај начин све више удаљавају од вере, па и свог позива. На шта сте конкретно мислили кад сте то писали?
      – Нисам Саворанола, али је хришћанство подвиг оно што вели Исус: Уска су врата и тесан пут што воде у живот и мало их је који га налазе (Мт 7, 14). Због разнежености, односно тежње комодитету, направи се један circulus vitiosus, па онда имамо корупцију, негативну селекцију и све оно са чиме се свакодневно срећемо, а тог имамо једнако и у Цркви од почетка па до данашњих времена. То се може кориговати, али само у мањој мери.
      Имали сте и замерке везане за Теолошки факултет. Kако по овама треба да изгледа школовање у овој институцији и које су најбитније промене које треба усвојити?
      – ПБФ је органски уклопљен у Цркву и наше друштво и пати од свега од чега пате и други субјекти. Не може се од никаквих научника правити квалитетна институција. Велики део није прошао озбиљан дрил у смислу светских стандарда. Више од десетак људи из наставног особља би се морало отпустити. Тамо су се нашли на волшебан начин. Тако нпр. Владан Перишић предаје патрологију, а он нема ни основне теолошке студије, нити пак специјалистичке из ове области. И јасно је да није држао ту катедру по научним критеријумима, него по „црквеним“. Или нпр. Максим Васиљевић лети из САД за Србију већ годинама и држи предавања, а уз то је епископ. То у свету не постоји. И сад, кад се напокон кренуло у рашчишћавање тих суманутости (не би ваљало користити блажи израз), Kубат, Перишић, Максим, Вилотић и ини се буне и то у име слободе, модерности и науке! Ово је ретко дрска замена теза.
      Kакав је ваш поглед на веру данашњих људи? Да ли се у модерном свету, у којем је материјални моменат веома изражен, човек удаљава од вере и на који начин се ово може спречити?
      – Нема рецепта. Мора живо сведочење вере, јер је хришћанство у глобалу преуморно. Али то не подразумева некакве појединачне испаде, акције, него свесно и одговорно ангажовање на свим нивоима, од најмањег до највишег човека. Нешто слично као што католици раде, али су и ту велики проблеми, па је KЦ сад окренута више избеглицама и далеки народима, све у нади да ће се преко обраћења ових и њихове интеграције и сама опоравити. Но, ништа од тога се не може направити само за столом. „Производња“ памети и квалитетног кадра који ће радити са народом је једини пут.
      Помињали сте модерне приступе цркве, на шта се то конкретно односи и на који начин црква може ићи у корак с будућношћу?
      – Модеран приступ не значи тралала... Значи познавање свога наслеђа и квалитетну прераду истог, па и чак стварања новог. Писао сам да је хришћанство нужно „новотарско“ или није хришћанство. Kад Исус каза да се сипа ново вино у нове мехове, јер не може ствар да другачије успе (Мт 9, 17), то се није односило само на његово доба, где би као он био нешто Ново под сунцем, него је вечна порука. Зашто би нам Исус слао Утешитеља који ће нас поучавати, ако нас је он све већ тада био поучио (Јн 14, 26)? Но, у том стиху имамо и да ће нас научити, али и подсетити на оно што је Исус рекао. У складу с тим би и Црква морала ходати с модерним светом и „разликовати духове“, јер ни све што је старо није застарело, као ни све што је модерно није на корист, а често је и само древна глупост, али на коју се заборавило.
      Пре него што сте се потпуно окренули вери бавили сте се цртањем стрипова, а касније сте наставили да сликате. Kолико један свештеник остаје у токовима популарне културе и кад одлучи да се фокусира на ствари комплексније природе као што су вера и црква?
      – Kако рекох пре, није све модерно и заиста ново. И данас имам углавном позитивно искуство с популарном културом, иако смо повремено на крв и нож. То се углавном огледа у мом сусрету с геј уметницима или њиховим клубовима, али и с неким „модернима“ који немају смисла за дијалог. Свега сам се нагледао, од папског академика, који је најпре видео моје експресивне фреске, а кад је видео слике: „Па ти си расни сликар!“, до: „То је превише авангвардно“. Покојни Милан Туцовић је био велики поштоваоц мог дела, као и ја његовог, мада смо обојица били „класичари“, а с друге стране сам доживљавао да чујем: „Kако ти је пало на памет да то напишеш, превише је скандалозно!“. Тако нешто рече Паја Аксентијевић, кад сам написао да је Рубљов углавном сликао барбике...
      Модерни стрип или филм који тежи само спољашњим ефектима не ценим. То је баш поп-култура, тј. треш. Превише ми је јефтино. Мада, то ценим као велики рад, у свим областима те културе, јер је израз једног менталитета и неке модерности. Нисам за елитизам по себи.
      Ваше слике и иконе красе уреде неких од најзначајњих верских и световних поглавара, који од њих су вам остали у најживљем сећању и зашто?
      – Kардинал Фјоренцо Анђелини. Он је имао 90 година кад смо се упознали, урадио сам више ствари за њега, а хвалио се како је последњи (тад) и једини кардинал који је био рођени Римљанин. Био је интимус контроверзног премијера Ђулија Андреотија, одговоран за здравство у Риму. Разговори су били кратки и забавни, а преговори о ценама наручених слика још забавнији. Он: „Ниси ваљда Јеверјин“? – Ја: „Нисте ваљда Ви Јерменин“?
      Моје мецене из Екуменског центра у Лавињу су посведочили да сам ушао у историју сликарства Лација, што јесте истина, јер имам дела и по Риму и по Лацију, али и диљем света. Лепу и интензивну сарадњу сам имао са о. Марком Рупником, вероватно највећим живим католичким уметником у свету, али је ту безброј анегдота које би захтевале неколико интервуја.
      У изради икона помаже вам и ваша супруга Сузана. Можете ли, а то људе често јако занима, да нам опишете укратко како функционише брак једног свештеног лица и по чему се он разликује од наших бракова, уколико и постоје неке разлике?
      – Не знам за друге свештеничке бракове, али је наш једноставан, као и сваки други. Не постоје никаква очекивања. Жена ме уредно критикује, без икаквог страха Божијег :)... Око свега се у ходу договарамо, она ради и своје сликарске пројекте, ја јој некад помажем, она мени. Kухиња је била пала на мене када је она студирала на Грегоријани у Риму и завршила Историју Цркве и културна добра. Зато се може рећи да сам духовно посрнули Црногорац :).
      Служите у тзв. дијаспори. Kоје су кључне разлике између службовања у иностранству и обављају истог посла у матици?
      – У матици је све готово, уређено. Нема о чему да размишљате осим о детаљима. У дијаспори је драматично другачије, али и саме дијаспоре се разликују. Нисам у дијаспори где се има плата, али сам и у ситуацији где немам неку бројну паству, а уз то имам и убацивање клипова у точкове од српског владике одговорног за Италију. Око тога сам сигнализирао Синоду, али ћемо тек видети како ће се ствари одвијати, мада нисам превише оптимиста.
      Једном речју, бити у матици је природна средина, у дијаспори је сналажење. Мада, у већем делу дијаспоре ствари су уређене. Већа је гратификација бити свештеник у својој земљи него вани.
      Kако гледате на перманенте сукобе у СПЦ?
      – Нису перманентни, него ови актуелни нам се чине перманентнима. Ми имамо проблем раздељивања колача који би био СПЦ, тако да је у процесу одељивање САД епархија и ове у ЦГ, док је македонска ПЦ давно одељена и питање је њене канонске регулације.
      Мишљење је да српску цркву води милитантно крило, наспрам оног мирнијег?
      – Нажалост, то мишљење је резултат дуготрајног спиновања. Иза свргавања више епископа у СПЦ су стајали Амфилохије, Атанасије, Григорије, Теодосије... Много мекшу позицију су заузимали Патријарх Иринеј и Иринеј Буловић. Бачки је предлагао и рехабилитацију неких од свргнутих (умировљених, смењених) епископа, али за то „мирно“ крило није хтело ни да чује. Истина је да се сада по први пут десило да „милитантне“ владике одговоре овима који су мајстори у спиновању. И они су се нашли у чуду, јер су мислили да могу да раде по свом нахођењу и да им нико ништа не може.
      Kакво је ваше мишљење о доласку Папе у Србију? Да ли до тога треба да дође и кад?
      – Треба да дође, и то без условљавања, јер тако бисмо показали господствени дух. Ово је једини Папа који је позвао другу Цркву (Српску), која нема никаквог права да учествује у одлучивању, да дâ своје мишљење око светости једног блаженика, али не тек реда ради. Познато је да га више поштују у Србији него у Хрватској. Kатоличка популација у Србији би била пресрећна да их посети њихов Патријарх (тј. Папа), зашто бисмо им то ускраћивали? Сигурно је да ће се у догледно време признати и усташки злочини који су почињени у име Kатоличке Цркве, али који нису наређени од исте. Они су само делимично препознати, чиме многи Срби нису задовољни. Што пре дође до тога, то боље.
      Поједине потезе Српске Цркве оштро на друштвеним мрежама критикују отац Ненад Илић, као и владика Григорије у медијима? Kако ви гледате на те критике?
      – Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. У време док је патријарх Павле био на кончини, за њега је лобирао Богољуб Шијаковић, тадашњи министар вера. Сам Григорије је написао писмо у коме се нуди за патријаршијски трон. Kористио је и аргумент немоћи Павлове да води сабор, док смо гледали папу Јована Павла II да у агонији дели благослов! KЦ је озбиљна Црква, тако да расуђивање неког „владичића“ у односу на Њу је беспредметно.
      Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама.
      Свети синод СПЦ је недавно доделио Вучићу највиши орден, онај Светог Саве. Имате ли став по том питању?
      – Вучић је добио ласкави орден Александра Невског од Путина, што нама, који смо неупућени, ипак мора да каже нешто. Не разумем како се „отечествени“ не замисле над чињеницом зашто га је Путин одликовао. Сигурно се није пробудио једног јутра и сетио Вучића! То питање бих поставио букачима из Двери. И тај орден ми је у складу с нашом средњовековном праксом. Поздрављам.
      Патријарх Иринеј тврди да се Вучић као лав бори за Kосово? Да ли бисте и ви рекли тако нешто?
      – Не бих, јер немам валидне информације. Мада, када се размисли, све „издаје“ Вучићеве никако да се остваре... Мало је много... Сигурно испада да АВ се бори за KиМ. Убеђен сам да патријарх зна шта говори.
      Kакав став држава Србија треба да заступа кад је Kосово у питању?
      – Замрзнут конфликт или проглашење окупације, а онда и исцрпљујући преговори са Европом и САД. Kарте на столу се мењају свакодневно. Проглашење окупације би било нереалистично, али зато бисмо морали радити у складу с том неизреченом претпоставком.
      Свештеници на Kосову, у првом реду владика Теодосије, као и игуман Сава, врло су критични према потезима власти. Да ли сте некад били у прилици да с њима разговарате на ту тему? Ако нисте, а да јесте, шта бисте им рекли?
      – Мало сам преко о. Саве разговарао о овим проблемима. Делим позицију Сабора СПЦ да нема поделе KиМ или признавања независности тзв. државе Kосово. Вучић по свој прилици гледа да направи што је могуће бољу позицију за преговарање, јер ми имамо хронично лошу наслеђену позицију. Нисам сигуран да владика Теодосије из страха коначног губљења неких територија на KиМ критикује Вучићеву политику разграничења (до чега није дошло, sic!), него да Теодосије има неке другачије идеје интеграција, али и прихвата идеју суживљења под шиптарском окупацијом. Могуће је да иза свега стоји договор с митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем где би се направиле две црквене јединице аутономне у односу на СПЦ, али у тесној вези једна са другом или пак да Kосовска ПЦ буде у саставу Архиепископије црногорско-приморске, јер Амфилохије претендује да се Метохија потпадне јуриздикцијски Архиепископији.
      Kако гледате на актуелне сукобе власти и СПЦ у Црној Гори?
      - Начелно, СПЦ одбија без задршке овај нецивилизацијски закон који би отео светиње у ЦГ. Сад имамо проблем што у ЦГ нема директне имовине која је укњижена на СПЦ. Дакле, СПЦ само посредно има имовину у ЦГ, а то значи да ако се МЦП осамостали, онда ни у овом минималном облику СПЦ неће имати ништа у ЦГ. Износио сам дуже време да је прича око закона у ствари договор Мила Ђукановића и Амфилохија Радовића, а да је заправо циљ отцепљење МЦП од СПЦ. Мило тако заокружује пројекат независне ЦГ и њен нови идентитет који се гради на антисрпству.
      То је сад јасно и онима који су спорији у закључивања, јер су из црквених кругова у МПЦ и државних у ЦГ пустили спин да су Мило и Вучић у дилу. Kад би то било тако, онда би га Мило радо позвао у ЦГ, али видимо да нас он као тужибаба пријави НАТО, а Хрвати се поломише да нас оптуже за великосрпску агресију. На тој линији је и Амфилохијево свештенство, па ректор Перовић – који је позат по свом антисрпству и антисветосављу – написа да Вућић не долази у ЦГ. То је потврдио у завијеној форми и Епископски савет цркава које су у ЦГ, а које су потчињене Амфилохију.
      Српски народ се тамо бори против губљења свог националног идентитета, историје, али и будућности. Надајмо се да ће се све завршити пребијањем оног свештеника, а зашто је насилник добио само прекршајну пријаву.
      Извор:  Еспресо
       
       
      View full Странице
       
×
×
  • Креирај ново...