Jump to content
LedenaNk

Da li je grijeh zaljubiti se u svesteno lice ili u svog duhovnika?

Rate this topic

Recommended Posts

treba neko da napiše da nekad,neko pod nekim,nekakvim čudnim uvjetima u nekoj ludo nedokučivoj situaciji ipak može da se zaljubi u duhovnika a da to ne bude greh po difoltu... jer čudni su putevi gospodnji-pogotovo kad nemaš adekvatan GPS da se po njima vozikaš

Share this post


Link to post
Share on other sites

Са Моцартом се слажем ретко, јер никад нисам научио да слушам ту врсту музике. Али са овим нашим :drugarstvo:

Ево један случај где бих могао да оправдам: такво лице-монах који је виђан и ван манастира у световном-ноћном животу, или свештеник пијанац-коцкар-швалер или...ког ни Црквени Суд неће (по икономији) да рашчини, него бива премештан тамо-амо... И онда налети дотична и привеже га к себи и сви добри:Црква јер је решила свој проблем (монах скинуо ризу, или свештеник као другобрачни скинуо мантију), он јер се коначно приземљио, и она-нашла што јој срце жуди. Јесте СФ али... А баш би били добар пар, зар не Дени? 301

Share this post


Link to post
Share on other sites

Можда би се овакви случајеви свели на миноран број, или их уопште не би ни било, кад би најзад почели да примењујемо оно што нас Свети Оци уче, у овом случају, да не тражимо боље духовнике од од својих парохијских свештеника. Кад нас Св.Јован Златоусти пређашње наведено учи, и додаје да никад не заборавимо колика је одговорност свештеника пред Господом, ми не тражимо бољег духовника него што је наш свештеник, већ оног који нам више одговара.

Сама заљубљеност у свог духовника, по мени није никакав грех нити проблем, ако говоримо о људима који су заиста верујући, јер то између осталог садржи потпуну искреност, одговорност, одсуство гордости, присуство прихватања, али обострано. Искусни духовник ће приметити код свог чеда сваку врсту немира, јер га познаје, најмање два пута годишње је гост у његовој кући, па познаје и околности у којима живи, виђа га скоро на свакој Литургији, Причешћује своје чедо, Богом Дано. Кад буде приметио, обзиром да није горд, да му не прија ласкање, разумеће да је чедо његово заљубљено у њега, па ће ту енергију преусмерити на очинску љубав, чиме ће потврдити свој завет Богу.

За пример да узмемо да се ради о жени, девојци, девојчици, која све што нема у породици, у потпуности добија у разговору са својим духовником, разумевање, савет, топлу реч, нема ниједног разлога за осуду што је Љубав Господњу која исијава из духовника, поистоветила са заљубљеношћу у човека. Зато је огромна одговорност на духовницима, јер морају да истрају у тежњи да пронађу начин да отворе очи свом чеду, а да га не повреде, већ још снажније отворе Христу самом.

Ако већ нема снаге да исповеди оно што осећа, на духовнику је да јој помогне да то избаци из себе и посаветује је како даље. Заиста, велика је одговорност на духовницима, зато сам мишљења да је осим Рукоположења, неопходно и искуство.

Тако, није грех што се она заљубила у свог духовника, већ је грех духовника ако се прихватио нечега за шта није спреман чинити.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прво, треба направити разлику између праве љубави и посебног духовног односа између вернице и духовника. Мислим да је то посебна врста љубави (читај везаности) према некоме ко нас бодри, помаже нас, учвршћује веру у Господа...Он нас никад не осуђује, учи нас, разјашњава. Да, ако то схватимо као такву љубав, после које смо окрепљене, лакше нам је.

Што се тиче оне прве врсте љубави, коју сам напоменула, формално, то јесте грех, и верница треба да је тога свесна и да се одговарајуће понаша и поради на прихватању истине, да потпуно искрено призна себи и прихвати да је то немогуће.

Дакле, јесте у неку руку грех, али понеку пут жене мало побркају ствари и временом схвате да је то што осећају нешто друго. У сваком случају, оне су одговорне за даље догађаје, ма колико искрено заволе неког.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
This topic is now closed to further replies.

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...