Jump to content
Тавита

Мала ризница мудрости ♥ ♥ ♥

Rate this topic

Recommended Posts

U staroj Grčkoj Sokrat je imao reputaciju da održava znanje na veoma visokom nivou. Jednog dana sreo je svog poznanika koji ga je pitao „Znaš li šta sam upravo čuo o tvom prijatelju?“

„Sačekaj malo“, Sokrat je odgovorio. „Pre nego što mi kažeš bilo šta o mom prijatelju, možda bi bilo dobro da proveriš da li to treba da mi kažeš. Prvi kriterijum provere neka bude istina. Da li si apsolutno siguran da je to što želiš da mi kažeš istina?“

„Pa nisam“, reče čovek, „zapravo samo sam čuo to o njemu i ….“

„U redu“, rekao je Sokrat. „Znači, ne znamo da li je to istina ili ne. Hajde sada da ispitamo drugi kriterijum, kriterijum dobrote. Da li želiš da mi kažeš nešto dobro o mom prijatelju?“

 

„Uh… Ne, naprotiv…“

„Dakle“, Sokrat je nastavio, „želiš da mi kažeš nešto loše o mom prijatelju, a nisi siguran da li je to istina. Ostao je još jedan kriterijum, kriterijum korisnosti. Da li će mi ono što ćeš mi reći o mom prijatelju koristiti?“

„Ne, ne baš.“

Na kraju, Sokrat je zaključio: „Želiš da mi kažeš nešto što nije ni istinito ni dobro ni korisno. Zašto bi mi onda to uopšte govorio?“

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nekada davno živela je devojčica koja je imala lošu narav.
Njena majka joj je dala kesu punu eksera i rekla joj da svaki put kad ne može da iskontroliše svoje ponašanje mora zakucati jedan ekser na zid. Prvi dan je morala zakucati čak 37 eksera! Tokom sledećih nekoliko nedelja kako se učila kontrolisati, broj zakucanih eksera smanjivao se iz dana u dan. Shvatila je da joj je lakše obuzdati ljutnju nego zakucati ekser na tvrd zid.

Napokon, stigao je dan kada se devojčica nije iznervirala ni jedan put! Rekla je to majci i ona joj je savetovala da svakog mirnog dana izvuče jedan ekser. Stigao je dan kada je devojčica rekla majci da više nema ni jednog eksera na zidu! Majka je uzela ćerku za ruku, odvela je do zida i rekla joj:

 

„Dobro si učinila, ćerko, ali pogledaj rupe koje su ostale na zidu. Zid više nikada neće izgledati isto! Kada kažeš nekome nešto u ljutnji, povrediš ga. Kao da zabiješ nož u tu osobu i potom ga izvadiš napolje. Nema veze koliko puta kazes: „Žao mi je“, rana je ipak još uvek tu. Povrediti nekoga rečima je ponekad gore nego fizički. Prijatelji su naše retko bogatstvo i treba ih čuvati. Oni te nasmeju kada si tužna, ohrabruju kada trebaš uspeti nešto u životu, pozajmljuju ti rame za plakanje, uši za slušanje i otvaraju ti srce.“

 

http://www.mudrosti.org/prica-o-prijateljstvu


 

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Nemati prošlosti je ostati bez budućnosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna. Proći će pre nego što shvatimo da je sve – sadašnjost. Da je sve uvek u istoj ravni. Da je nerazumevanje onoga što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ovo što danas radimo.“

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pored svih počasti koje mu se odaju, iskustvo je uzaludno i nepotrebno. Iskustvom se niko nikad nije mogao koristiti, čak ni ličnim. Iskustvo je staro i gorko, teško i crno.
                                      Matija Bećković

Share this post


Link to post
Share on other sites

Četiri sveće su gorele polako. Bila je tišina i mogao se čuti njihov razgovor.

Prva sveća reče: „Ja sam MIR – ljudi me ne uspevaju sačuvati, nema potrebe da gorim, mislim da ću se ugasiti.“ I odmah se ugasila.

Druga sveća rekla je: „Ja sam VERA – nažalost, mnogi ljudi imaju površnu veru i ja ih ne zanimam, nema smisla da gorim i dalje.“ Tek što je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

Treća sveća je žalosno progovorila: „Ja sam LJUBAV – nemam više snage, ljudi često zaboravljaju na mene.“ I istog momenta se ugasila.

Nedugo zatim u sobu je ušlo dete. „Šta je ovo?„, upitalo je dete. „Trebalo je da gorite do kraja.“ I rekavši to, počelo je plakati.

Tada se oglasila četvrta sveća: „Ne boj se, dok god ja gorim, moći ćemo da upalimo ostale sveće. Ja sam NADA.



Citirano sa: O četiri sveće - Kratka, poučna priča

Share this post


Link to post
Share on other sites

… sve je moguće, sve je na dohvat ruke, samo se čovjek ne smije
predati. Teško je dok se ne odlučiš, tada sve prepreke izgledaju
neprelazne, sve teškoće nesavladive. Ali kad se otkineš od sebe
neodlučnog, kad pobijediš svoju malodušnost, otvore se pred tobom
neslućeni putevi, i svet više nije skučen ni pun prijetnji.

Share this post


Link to post
Share on other sites

                                
ZAŠTO VIČEMO?

Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
"Zašto ljudi viču kad su ljuti?"

Učenici su razmišljali neko vreme:
"Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan

"Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj - "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"

Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja

Naposletku je objasnio:

"Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju
vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se
mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među
njima sve veća.

Potom je učitelj pitao:

"Šta se dogodi
kada se dve osobe zaljube?. Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i
nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je
veoma mala.
A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo
šapuću i još više zbližuju u svojoj ljubavi..Konačno, ne trebaju više
ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole."

Onda je rekao:

"Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte
reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će
udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad."

                      

Share this post


Link to post
Share on other sites

PRVI POGLED

To je sekund koji odvaja ekstazu života od njegovog buđenja,

prva luča koja osvjetljava prostranstvo duha.

Prva čarobna melodija prve strune na liri srca.

To je sjeme koje Astarta baca sa visine da bi ga požnjele oči na polju
srca, da bi ga ljubav hranila i duh učinio da daje plodove.

Prvi pogled saputnice je poput riječi Boga: “Neka bude.”


PRVI POLJUBAC


To je prvi gutljaj iz pehara koje bogovi napuniše na bistrom bunaru Ljubavi.

Linija koja razdvaja sumnju što rastužuje srce i sigurnost koja srce ispunjava radošću.

Prvi stih pjesme o nadzemaljskom životu, prvo poglavlje priče o srećnom
ispunjenom čovjeku. Riječ koju izgovoriše usne čineći od srca prijesto, a
od ljubavi gospodara, a krunu grade od zadovoljstva i slatkog
šaputanja.

Početak nemira i drhtaja koji odvajaju ljubavnike od svijeta tvari i odvode ih u predjele

mašte i snova. I, ako je prvi pogled sjeme koje boginja ljubavi sije u polju ljudskih srca,

onda je prvi poljubac kao prvi pupoljak na prvoj grani drveta života.


SJEDINJENJE


Sjedinjenje je spoj dva božanstva, učvršćivanje dvoje ljudi koji su nepokolebljivi u ljubavi, protiv ništavne mržnje suparnika.

Tu dva duha odbacuju neslogu i postaju jedno.

Zlatna karika u lancu čija je prva karika pogled, a posljednja Vječnost.

I, ako je prvi pogled koji uputi voljena poput zrna koje je Ljubav posijala u polju srca,

onda je prvo ljubljenje njenih usana prvi pupoljak na drvetu života.

A sjedninjenje je prvi plod tog sijanja.


Halil Džubran

Share this post


Link to post
Share on other sites

Možda si spreman da se uozbiljiš, ali ja nisam. I ako ti je zaista stalo
do nekoga, pustićeš ga da prati svoje snove. A onda će ti se možda
jednog dana vratiti. Ako je pravo. Ako išta znači.
Toni Parsons

 

Ono sto je dobro za jednog, ne mora biti i za drugog, to moze znaciti da
ces ponekad morati da uradis nesto sto ce u ocima drugih izgledati
cudno.
Ajlin Kedi

 

Da bi verovao u svoj vlastiti put, nema potrebe da dokazujes kako je tudji pogresan.
Paolo Koeljo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i –
opraštati mu. Nije, doduše, lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali
samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo
upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da bude onakav kakav može
da bude.

Nije preterano smatrati da je najveća nesreća za ljude i ovu
planetu na kojoj žive – katkad potpuna, katkad delimična nesposobnost
jednog velikog broja ljudi da vole. Isto tako ne izgleda mi nimalo
preterana misao da se čitavo čovečanstvo i zemlja pod njim održavaju pre
svega zahvaljujući onim malobrojnim ljudima koji su u stanju da vole.

Samoje čovek taj koji ne oprašta ni sebi ni drugima, nego traži osvetu,
bilo agresijom kažnjavajući druge, često nevine ljude i narode, bilo
danas sve češće, kažnjavajući samog sebe, navlačeći na se nesvesno sve
moguće psihosomatske bolesti, alkohol i drogu, obolevajući od depresije i
dovodeči sebe do samoubistva.

U samoći čoveku se otvara put u sopstvenu dubinu, i ako on
uspe da siđe u nju bez straha i zaziranja, vratiće seobogaćen na
površinu i tek tada, kada je otkrio svoje Ja, imaće otvoren i pravi put
prema bližnjem, prema Ti.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како су људи несавршени. У свему. Не могу да живе сами, постоје као једна половина. Другу траже у жени, у другом човеку, у лажи. Потребна ми је та друга половина, а о њој ништа не знам. Други је човек је затворена кутија и ништа из њега неће изаћи ако то он не жели. Ми можемо да стојимо пред тајном данима, ништа нам се неће открити. Непотпуни смо, а затворени. Постали смо неприродни, одвојили смо се од себе, какви смо некад били, ко зна какви, изгубили смо невиност. Људи мисле зло једно другом. Требали би да се вратимо природи и њеној чистоти. Постојао је неки филозоф који је то предлагао људима. Нису га послушали.

                                                                                                                                                Меша Селимовић

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Poznate i bliske stvari muce coveka u samoci.Iz njih izvire dugogodisnje secanje, a u secanju je uvek 

puno bola i kajanja.Naprotiv,udaljene i retko vidjene stvari ostavljaju ceznju,ceznju i slatku setu za onim 

sto se samo zeljama miluje i samo uzdasima pozdravlja"...

  

Isidora Sekulic

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...