Jump to content

Светосавско звонце - приче за децу

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Гости

ПРЕПРЕКЕ НА ПУТУ pdf_button.png printButton.png emailButton.png

Prepreke%20na%20putu.jpg        

 

У стара времена један је краљ на сред пута поставио огроман камен.

         Потом се сакрио да види ко ће камен да помери и ослободи пут.

         Многи су трговци с муком пролазили тим путем. Возили су кола и кочије около кроз шуму и шипражје, али нико од њих није ни помислио да камен уклони и пут ослободи. Почели су да се жале на краља и оптуживали га да не води рачуна о стању на путевима. Сви су грдили, а посла се нико није прихватао.

         Потом је наишао сељак носећи огроман џак. Кад је видео стену на сред пута, спустио је свој терет и покушао да каменчину склони.

         Много се намучио, али је успео да одгурне стену у страну и ослободи пут. Када се сагао да узме свој џак, видео је на путу, у плитком удубљењу које је стена раније прекривала, кожну кесу из које су се пресијавали златници. Поред кесе је био и неки папир. Помислио је да ће му тај папир открити чији је то новац. Узео га је и прочитао да краљ тим златом награђује онога ко склони стену с пута.

         Тако је овај сељак научио оно што многи од нас никад не науче: да је препрека заправо прилика да побољшамо своје стање.

            Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 6/2011.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...
  • Одговори 48
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Гости

ЦРКВОМ ЈЕ ОМЕЂЕН ЧИТАВ ЖИВОТ pdf_button.png printButton.png emailButton.png

Crkvom%20je%20omedjen%20citav%20zivot.jp        

 

 

Многи људи кажу да у цркву не иду, али се на свој начин моле Богу. Кад то чујем сетим се речи Св. владике Николаја који каже да је таква молитва слична дечјој игри телефона. Дете које се игра замишља да га саговорник чује. И одрасли се понашају слично деци, јер молитва без цркве је слична разговору преко телефона који није повезан са централом.

 


         Људи су друштвена бића и све активности им се одвијају заједнички. Цар Давид је у Псалму (84,10) рекао:


         „Волим бити на прагу дома Божијега, него живјети у шаторима безбожничким".


         Много је разлога због којих треба редовно ићи у цркву: црква је тихо и топло место, где можемо да захвалимо Богу на радости и свакој благодати коју нам даје; Да нађемо утеху у жалости; Да молимо за здравље у болести; То је капија кроз коју се, преко Свете тајне крштења, улази у живот. У цркви се венчавамо, децу крштавамо. У Цркви се освећује живот и време: преко Свете Литургије, Светих Тајни и црквених празника. На крају бивамо испраћени на последњи починак, уз присуство и чинодејствовање свештеника. Тако је Црквом омеђен читав живот. Богослужења нас приближавају Оцу небеском.


         Читање Светог писма, Свете тајне, молитве, црквене песме, проповед и сва што се цркви догађа делују на нашу душу. Молитве, свете радње и благодатне Тајне имају само један циљ: чишћење наших душа и оплемењивање љубављу према Богу и ближњима.


         Где човек може боље да се научи побожности и доброти него у мајчином окриљу, а то је Црква. У храму су они који исто верују и слично осећају, па нема разлика међу људима којих има на сваком другом месту. Сви смо тамо деца Божја и браћа и сестре у Христу.


         Свети оци приватну молитву сваког појединца називају дисањем духа, а заједничка служба коју обавља читав скуп верника је дисање читавог организма. Црква Христова је једно тело са различитим деловима (удовима). Сваки део људског тела има посебну намену и функцију, а сви су усклађени како би организам правилно функционисао. Слично је и са Црквом, која је једно тело.


         Глава Цркве је сам Христос, а сви верници - верни народ, свештенослужитељи и храмови сачињавају тело. „Као што је дисање неопходно сваком делићу тела, јер даје живот преко крви која се стално чисти кисеоником, тако је и присуство Божанским службама неопходно свим члановима Христове Цркве, јер им то, управо на исти начин, даје духовни живот кроз милост Духа Светога, коју примају преко црквених молитава и Божанских радњи. Ко не учествује у црквеним службама духовно умире, отпадајући од цркве као што орган умире кад се одсече од тела" (Архиепископ Авкерије).


         Црква се пише некада великим, а некада малим словом. Великим словом Црква, пише се када се мисли или говори о целој Цркви /напр. Српска православна Црква/, а малим словом, црква, када се говори о поједином храму.



            Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 3/2012.

 

 

 

Crkvom%20je%20omedjen%20citav%20zivot1.j

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости
ТРИ ЛОПОВА
  • printButton.png
  • emailButton.png

Tri%20lopova.jpg

 

 

Причају да је у једној земљи живео веома богат човек. Имао је много жита, крава, бикова, камила, коза и оваца. Једном су три лопова, по ранијем договору, провалили у богаташев дом и украли му део стоке и новца. С украденим добром они су побегли у неки ненасељен крај.

 

Два лопова су, посаветовавши се међу собом, послали трећег да купи нешто за јело. Он је отишао. А завереници су почели да размишљају:

 

- Вратиће се наш пријатељ и све ово добро мораћемо да делимо на три дела. Колико ће нам тада припасти? Боље да учинимо овако: кад се наш пријатељ врати, убијмо га! Тако су и одлучили.

 

А трећи лопов је стигао на пијацу и помислио:

 

- Мало ће ми припасти ако све оно поделимо на тројицу. Купићу јело и сипаћу у њега отров: оба моја пријатеља ће умрети и тада ће сав плен припасти само мени.

 

Тако је он и урадио: сипао је отров у храну и кренуо назад.

 

Али није успео да дође до места где је требало да га пријатељи сачекају. Његови „пријатељи" су га сачекали у заседи и убили га. Потом су узели храну коју им је он донео и побегли. Храна је била затрована, и после ручка су обојица су били мртви!

 

Тако су сва три лопова умрла, не стигавши да уживају у покраденом. А оно што су били украли нађено је и враћено власнику.

 

Зато пословица и каже: опљачкано долази лопову главе!

 

 

Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 5/2008.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 months later...
  • Гости
ДВА КРЧАГА
  • printButton.png
  • emailButton.png

Dva%20krcaga.jpg        

 

 

 

 

Дошао неки младић код старца духовника молећи га за савет и духовну поуку.

 

 

         „Аво, ја често молим свете оце да ми дају поуке за спасење душе. Али касније се не сећам ничега од онога што ми говоре, " - пожалио се младић.

 

 

         Старац је имао два крчага и рече:

 

          „Иди, узми један од ових крчага, сипај у њега воду, опери га, воду проспи, а крчаг постави на место да се оцеди."

 

 

         Младић је тако и урадио. Затим је по заповести старца поновио то и други и трећи пут.

 

 

         Онда старац рече:

 

 

         „Донеси оба крчага овамо."

 

 

         Кад их је младић донео старац упита: „Који је од ова два крчага чистији?"

 

         Младић одговори:

 

 

         „Овај у који сам наливао воду и много пута га прао."

 

 

         „Исто се тако и душа која често чује реч Божију, иако не задржава у сећању много од онога што чује," - рече старац, - „чисти више од оне која никад не пита и не чује реч Божју."

 

 

                                             Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 3/2013.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
ЧУДО
  • printButton.png
  • emailButton.png

Cudo.jpg        

 

 

 

 

Ово је истинита прича о девојчици и њеној великој љубави према млађем брату, који је тешко оболео. Могла је да га спасе само компликована и скупа операција. Родитељи су заложили сву имовину и подигли кредит, али то није било довољно.
         Једно вече отац је рекао уплаканој мајци: „Не може овако даље, драга. Мислим да смо дошли до краја, њега може спасити само чудо Божје."

         Девојчица је све слушала шћућурена у углу собе. Отрчала је у своју собу, разбила касицу и отрчала до оближње апотеке. Стрпљиво је чекала, а кад је дошла на ред, пропела се на прсте и пред апотекара сасула свој ситниш. „Шта би ти хтела, душо?"
         „То је за мог брата, господине, много је болестан. Дошла сам да купим чудо."
         „Нисам те најбоље разумео", рече апотекар.
         „Мој се брат зове Андреј. Има нешто што му расте на глави, тата каже да је готово, да га само чудо може спасити. Ја волим свог брата, зато сам донела сав новац да купим чудо."
         Апотекар се тужно насмеши и одговори:
         „Али ми не продајемо чуда."
         „Ако нема довољно новаца, могу још да потражим. Колико кошта једно чудо?"
          У апотеци се затекао висок и наочит човек озбиљна лица који је са занимањем пратио разговор.
         Док је апотекар немоћно ширио руке, девојчица је плачући скупљала своје новчиће. Високи човек јој приђе и упита:
         „Зашто плачеш, мала? Шта се догодило?"
         „Господин апотекар неће да ми прода чудо и неће да ми каже колико оно кошта. То је за мог брата Андреја, који је јако болестан. Мама каже да мора на операцију, а тата да то не можемо да платимо и да Андреја само чудо Божје може спасити. Зато сам донела све што сам имала."
         „Колико имаш?"
         „Долар и једанаест центи... Али знате", дода тихо, „могу потражити још новца..." Човек се насмеши.
         „Мислим да неће требати. Чудо за твога брата кошта долар и једанаест центи!
         Једном је руком покупио ситниш, а другом нежно узео девојчицу за руку.
         „Поведи ме својој кући", рече, „желео бих да видим твог брата и разговарам са татом и мамом. Можда ћемо успети да пронађемо чудо које им треба."

 

Cudo1.jpg        

 

Отмени високи господин и девојчица изађоше из апотеке држећи се за руке. Тај човек је био професор Карлтон Амстронг, један од најпознатијих светских неурохирурга.
         Оперисао је малог Андреја, који се за неколико недеља потпуно опоравио.
         „Ова је операција право чудо", рекла је мама. „Питам се само колико је коштала..."
         Девојчица се насмешила не рекавши ништа. Знала је да је Бог послао доктора и да је чудо коштало долар и једанаест центи.
         Њеног брата је спасила њена љубав и вера, а оне немају цену.

 

ДЕЧЈИМ ОЧИМА ГЛЕДАМ САВИНУ ЗЕМЉУ

                  „Не знам стадо толико раштркано
                   ни пастира толико запосленог..."

         Ово су речи песме коју сам научила за прославу школске славе. Нисам их разумела до овог часа, кад почех да пишем о Савиној земљи.

 

kosovo1.jpg        

 

Живим у малом месту на крајњем северу Косова и Метохије, месту које се граничи са својом земљом. Да, и то је могуће, Светитељу наш! Са нама годинама живи много страха, неизвесности и патње. Наша тешка рана косовско-метохијска никада неће зацелити. Боли и увек је свежа. Видим то у погледима људи који су занавек угасили своја огњишта, који су уместо привременог овде нашли стално уточиште, који су изгубили најмилије. Видим то и у погледима људи који не знају да ли су на своме. Жељни смо, Светитељу, оних безбрижних, лепих и слободних косовских дана. И док се на југу Албанци радују држави коју су им дали неки бездушни људи, ми сањамо звона Дечана, Пећку Патријаршију, Грачаницу... Сањамо царски град Призрен кога подиже наследник Твоје лозе, Душан Силни. 0 свему томе чула сам само из прича мојих родитеља и наставника, али се у дубини душе надам да ћеш Ти, наш вољени Светитељу Саво измолити Бога да нас врати нашим коренима.

 

kosovo.jpg        

 

Гледам Твоју земљу Светитељу и тужна сам. Зар руку која те храни треба сећи? Зар кућу која те удоми треба палити? Много је бола и горчине у мени иако сам још увек дете. Ми смо један поштен и мирољубив народ, коме је учињена велика неправда. Не познајете ви, странци, нашу земљу, нашу Србију, земљу славне историје и још славнијих јунака и светитеља. Када је будете упознали онакву каква јесте, отвореног и великог срца, све ће бити другачије.
         Светитељу, одговори љубављу на велику љубав нашу. Ојачај у нама веру и оснажи наду! Помози нам да наша земља корача стазама светосавља.

                           Сара Вукојичић 5/1 ОШ „Лепосавић" Лепосавић

 

                                    Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 3/2013.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
МАЛИ И ВЕЛИКИ ГРЕСИ
  • printButton.png
  • emailButton.png

Mali%20i%20veliki%20gresi.jpg        

 

Нека млада жена је једног дана рекла нешто чиме је увредила своју најбољу пријатељицу. Одмах је зажалила и желела је да то некако исправи.

 

         Отишла је код једног старог мудрог монаха. Испричала му је шта се догодило и молила да је посаветује како да исправи почињено. Старац је пажљиво слушао, трудећи се да види да ли се млада жена истински каје и из свег срца жели да моли другарицу да јој опрости.

         - Треба да учиниш две ствари. Једна од њих је много тешка. Вечерас узми јастук од перја, крени по граду и на сваки праг остави по једно перце. Када завршиш дођи опет овамо.

 

         Млада жена је послушала Старца. Целу ноћ је провела идући од једног до другог прага, остављајући на сваком по једно перце. Прсти су јој се смрзли. Било је хладно. Дувао је ледени ветар. У зору се упутила према манастиру.
         Била је исцрпљена, али је осећала велико олакшање, мислећи да ће њен труд бити ваљано награђен.
         Дошла је и рекла да је на сваком прагу оставила по једно перце.

 

         Старац јој је на то рекао:
         - Сада се врати и покупи сва перца. Њима поново напуни јастук. Кад то урадиш, све ће бити као некада.
         Млада жена је заплакала:
         - Оче, то немогуће! Ветар је одувао перца. Ниси ми рекао да ћу морати да их скупљам.
         - То је истина - одговори стари калуђер.
         - Никад немој да заборавиш да је свака изговорена реч као перце у ваздуху. Оно што је изречено - одлази и никакав напор не може да га повуче и врати реч у уста. Није узалуд речено да треба стражарити код својих уста. Бирај речи, и добро их чувај. Зла реч и срце може да заледи, а добра реч може да га греје три хладна зимска месеца.


                                                   Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 8/2012.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...
  • Гости
КАКО САМ ВАСКРСАО
  • printButton.png
  • emailButton.png

Kako%20sam%20vaskrsao.jpg        

 

Кишно вече. Мокри коловози и стотине километара које треба прећи. Угледао је покислог младића који покушава да заустави нека кола. Стао је. Изгледа пристојно, а у оваквој ноћи је добро имати сапутника.

 

 

         Младић се силно обрадовао кад је видео да је возач свештеник. Рекао је да иде у манастир Острог. И свештеник је ишао у истом правцу. После формалног упознавања и неколико учтивих реченица, младић је почео да прича, као да се исповеда. Свештеник је са пажњом слушао.

 

 

         - Ни сам не знам како сам се у тај ужас уплео.

 

 

         Моји су славили славу, Божић и Васкрс и о великим празницима ишли у цркву.

 

 

         Био сам тада ученик трећег разреда средње школе. Успех врло добар, могао сам да будем и одличан, али се нисам трудио. Читао сам много, трагао за смислом живота и покушавао да га пронађем у књигама далеко-источних учења. Кад ме друг позвао да се прикључим групи која се бави езотеријом, одмах сам се одазвао. Појма нисам имао шта се тамо, уствари, ради али ме је заинтересовало више него било шта до тада.

 

 

Kako%20sam%20vaskrsao1.jpg        

 

Састајали смо се ноћу, на чудним местима. Све је било тајанствено: магијске радње, костими, бодежи, буктиње, црне свеће. Исмевао сам и хулио оно што ми је некада било свето. Нисам знао да и свака псовка и хула „баца душу у блато и зближава је и уједињује са мрачним силама," а о осталом да и не говорим.

 

 

         Иако ме подилазила језа, иако сам негде у дубини бића осећао да је то што радим страшно, лоше и опасно, ипак сам уживао на неки потпуно изопачени начин, као да то више нисам био ја.

 

 

         Једне ноћи сам са групом први пут ишао на гробље око поноћи. Тамо су рађене неке, мени до тада, незамисливе ствари. Чудно је то, док смо пролазили кроз предграђе, пси из дворишта су бесно лајали, само што ланце нису покидали.

 

 

         У повратку ни један пас није залајао. Престрављено су цвилели и сакривали се. Изненадио сам се кад сам видео да се и мој пас тако понаша.

 

 

         Мој верни пас и најбољи друг, храбри лабрадор Ники, бежао је од мене кад сам се вратио кући. Сакрио се под кревет и дрхтао од страха као нека обична зентара.

 

 

         То ме страшно наљутило. Добио сам га пре пет година, имао је само три месеца кад је стигао. Од тада се нисмо раздвајали. Сваки мој долазак кући је празник, без обзира да ли сам био одсутан сат или дан. Скакао је, радовао се како само пас уме, а сада бежи од мене у ужасном страху.

 

 

         После неколико дана Ники је полако почео да ме њушка и умиљава се. Како се ближило време поновног одласка на ритуал, Ники је покушавао да ме задржи.

 

 

Kako%20sam%20vaskrsao2.jpg        

 

Вукао ме за рукав, сакривао ми патике, стајао испред врата да не могу да изађем, а кад бих пошао, болно је цвилео. По повратку се прича понављала. Ники је од мене бежао престрављен.

 

 

         Што сам више тонуо у живо блато сатанизма, мој сироти пас, Божје створење, све више је страдао. Толико је због мене патио да је престао да једе и почео да се гаси. Водио сам га код ветеринара, који је рекао да му је крај близу и предложио да га успава, ако се за десетак дана не опорави.

 

 

         То ме је поразило. Зар мој Ники да ме остави? Нећу дати да га успавају. Али, шта ако угине?

 

 

         Загрлио сам свог верног друга, донео га кући и решио да те вечери не идем на место окупљања.

 

Љубав према псу је превагнула. Кад смо дошли кући и Ники схватио да те ноћи нећу нигде да идем, попио је мало воде. Био је исувише слаб да би могао да једе. Пробдео сам целу ноћ држећи Никија на крилу.

 

 

         Од кад сам почео тамо да одлазим удаљио сам се од родитеља, па сам успео да сакријем своје стање, али од пса нисам могао. Помислио сам да је сигурно много лоше оно што радим, кад Ники тако реагује. Убрзано је дисао. Његово добро псеће срце је неравномерно куцало. Нисам смео да заспем, морао сам да останем поред њега. Да не бих заспао дохватио сам са полице прву књигу која ми је дошла под руку, прочитао један пасус и јаукнуо. Осећао сам се као да ме треснула струја. Свака реч била је варница која је осветљавала таму у којој сам био.

 

 

         Хтео сам да бацим књигу, али нисам могао.

 

 

Kako%20sam%20vaskrsao3.jpg        

 

Хватао сам ваздух као дављеник, не, нећу у таму! Онда сам почео да плачем, горко, неутешно, покајнички. Добри пас Ники је полако устао и прислонио главу уз моје лице. Дуго смо заједно плакали. Тек пред зору савладао ме је сан.

 

 

         Пробудило ме куцање на вратима. У собу је ушла моја мајка. „Христос Васкрсе! - сине мој!" - рекла је пружајући ми црвено јаје. „Ваистину Васкрсе! - одговорио сам. Од тих речи, као да је спала нека црна копрена са мојих очију.

 

 

         Наредних дана, како сам се ослобађао мрака, тако је Никију је бивало све боље.

 

 

         Почео сам да идем у цркву.

 

 

         Искрено покајање, исповест и Причешће једини су лек мојој страшној бољци.

 

 

         Кад је завршио, младић је одахнуо, као да је одложио тешко бреме.

 

 

         Неко време су ћутали, а онда је свештеник рекао:

 

 

         - Господ те је васкрсао. Изашао си из мрака као Лазар четвородневни.

 

 

         Тешко је, али спасоносно покајање, баш као у јеванђелској причи о блудном сину и његовом повратку Очевом дому. И о теби би се могло рећи, као и о младићу из јеванђелске приче.

 

 

         „Овај син мој бјеше мртав, и оживје; изгубљен бјеше, и нађе се", (Лк. 15, 24).

 

 

         Чудесан је Промисао Божји, који нас на нај необичније начине спасава. Теби је дао твог верног пса. Преко бесловесне животиње показао ти је сву ругобу богоотпадништва и вратио те у живот.

 


         Ово је истинита прича коју сам чула од свештеника који је једне кишне вечери, возећи се према манастиру Острог, повезао покислог младића.

 

 

 

 

 

                                                                      Р. Мишев

                                            Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр 4/2013.

 

 

 

 

Манастир Клисина

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Imate ovde za kupiti neka bas stara izdanja

 

http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=svetosavsko%20zvonce&CeleReci=1&Okrug=-1&Opstina=-1&iStr=1

 

E a izdanja iz 2008 ne vidim.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости
ПРОСЕЈ КРОЗ ТРИ СИТА
  • printButton.png
  • emailButton.png

Prosej%20kroz%20tri%20sita.jpg

 

 

 

9. Божја заповест: Не сведочи лажно, не огварај

 

 

         Великог античког философа, Сократа, срео је неки познаник и одмах после поздрава упитао:

 

         - Знаш ли што сам управо чуо о твом пријатељу?

 

         - Само тренутак - зауставио га је Сократ.

 

 

         - Пре него што ми и једну реч кажеш, хајде да то просејемо кроз три сита.

 

         - Да оно што хоћу да ти кажем просејемо кроз три сита? - запрепашћено је упитао познаник.

 

         - Баш тако, - рече Сократ.

 

         - Прво сито је сито истине. Да ли си сасвим сигуран да је то што желиш да ми испричаш, истина?

 

         - Не - одговори човек - У ствари, управо сам чуо и ...

 

         - У реду - рече Сократ - Дакле, не знаш сигурно је ли то истина или није.

 

         Просејмо сада то кроз друго сито. Сито доброте. Желиш ли да ми испричаш нешто добро о мом пријатељу?

 

         - Не, управо супротно...

 

         - Значи тако, - настави Сократ, - желиш да ми испричаш нешто лоше о њему, али не знаш је ли то истина. Имамо још једно сито: сито употребљивости. Да ли ће ми бити на корист, душевну или материјалну, то што желиш да ми испричаш о мом пријатељу?

 

         - У ствари, не...

 

         - Дакле, - закључио је Сократ, - ти желиш да ми испричаш нешто, за шта не знаш да ли је истинито, а није добро нити корисно, па зашто би ми уопште то причао?

 


                                     Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 7/2013.

 

 

 

Zna%20se%20gde%20se%20ispoveda.jpg

 

Манастир Клисина

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
СТАКЛЕНА ТЕГЛА
  • printButton.png
  • emailButton.png

Staklena%20tegla.jpg

 

Шта у животу стављамо на прво место?

 

 

Ко има уши да чује - нека чује, ко има очи да види - нека види! Јеванђелска поука

 

 

         Професор је ушао у амфитеатар носећи ранац, који је ставио на катедру и предавање почео питањем:
         „Шта у животу стављамо на прво место, односно, шта нам је најважније?"

 

         Док су студенти размишљали како да одговоре, професор је на катедру ставио велику празну стаклену теглу и напунио је тениским лоптицама. Потом је показао теглу студентима и питао их да ли је пуна. Помало зачуђени питањем одговорили су да јесте. Професор је потом у теглу сипао ситне каменчиће, који су се откотрљали у празне просторе између лоптица. Поново је питао да ли је тегла пуна. Студенти су одговорили да јесте.

 

Staklena%20tegla2.jpg        

 

Онда је професор из велике кесе у теглу насуо песак. Песак је попунио празнине између лоптица и каменчића.

 

         Поново је питао студенте да ли је тегла пуна. Студенти су потврдили, покушавајући да схвате шта, уствари, професор жели да им каже.

 

         Онда је професор извадио две пластичне (поклопљене) чаше пуне кафе коју је сипао у теглу. Кафа је натопила песак. Студенти су се смејали. „А сада?" питао је професор док се бура смеха стишавала. - Драге колеге, желео сам да вам сликовито прикажем шта у животу треба да има првенство. Замислите да је ова тегла ваш живот.

 

 

 

Staklena%20tegla3.jpg        

 

Тениске лоптице представљају најважније, а то су: породица, вера, здравље, деца...
         Због тога би живот имао пуни смисао и када ничега другог не би било.

 

         Каменчићи представљају важне ствари као што су посао, кућа, кола и слично, а песак све остале мале ствари. Ако теглу најпре напуните песком, у њој неће бити места за тениске лоптице и каменчиће.

 

         Исто је и у животу. Ако потрошите све своје време и енергију на мале ствари, никада нећете имати времена за оне које су истински значајне.

 

 

 

 

Staklena%20tegla4.jpg        

 

Водите рачуна о битним стварима:

 

         Идите недељом у цркву.
         Играјте се са децом и поучавајте их личним примером.
         О свему разговарајте и договарајте се са супругом.
         Поделите кућне послове.
         Поштујте и обилазите родитеље,
         Искључите телевизор бар један дан у току седмице.
         Прочитајте добру књигу.

 

         Увек ће се стићи да се очисти кућа и ураде ситније поправке.

 

         Утврдите редослед ствари и шта треба да има првенство. Најбитније су тениске лоптице - оно што је у животу заиста важно.
         Не може се стићи на сто страна у исто време, нити се могу испунити све жеље, ваше или туђе. Не дозволите да вас песак затрпа. Зато, унесите ред у свој живот.

 

         Једна студенткиња је питала шта представља кафа. Професор се насмејао. - Кафу сипам да бих вам показао да, без обзира колико мислите да вам је живот испуњен роковима и обавезама, увек има места бар за једну кафицу и разговор са драгим пријатељима.

 


         Приређено за Светосавско звонце на основу текста са интернета (бр. 5/2013.)

 

 

 

Maнастир Клисина

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...
  • Гости
ИСПОВЕД
  • printButton.png
  • emailButton.png

Ispoved.jpg

 

Исповест је умивање душе

 

 

         Био је леп сунчан дан. Старац је лагано окопавао баштицу испред келије. Наиђе неки човек, поздрави га, па га онако, реда ради упита:

         - Шта радите оче?

         - Ево, исповедам моју баштицу?
         - Како то? - зачуди се пролазник.
         - Зар и башта треба да се исповеда? То први пут чујем.
         - Треба, наравно да треба - одговори старац.

 

         - Видиш, нанео ветар неко грање, ту и тамо изџикљао коров, има и каменчића, а после кише кренуо и трн. Само ако добро очистим земљиште од каменчића, трња и корова, овде посејано поврће ће бити лепо и здраво, а парадајз, ако Бод да, једар и црвен као јабука. Ако не „исповедим" башту, то јест ако је не очистим, и дозволим да ове мале биљчице израсту у велики коров, у башти ће рађати мали, жути смежурани плодови.

 

 


                                         Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 5/2013.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
  • Гости
ЦАР И НЕПОШТЕНИ ТРГОВАЦ
  • printButton.png
  • emailButton.png

Car%20i%20neposteni%20trgovac.jpg        

 

 

Имао персијски цар прелепог коња. Кад је тог коња видео један од најбогатијих људи у царству решио је да га се домогне по било коју цену. Нудио је цару злато, драго камење, камиле, али цар није хтео ни да чује.

         Богаташ је онда решио да коња узме на превару. Знао је да цар свако јутро иде на јахање, па се прерушио у бедног просјака, легао на сред пута и чекао. Цар је био добар човек, племенитог срца. Чим је угледао невољника на путу, сјахао је с коња и пришао да види да ли је том несрећнику потребна помоћ.

 

         - Помагајте! - завапио је изнемоглим гласом лажни просјак.

 

 

         - Данима гладујем, не могу више ни да ходам.

 

         Цар је гладног просјака пажљиво подигао и попео га на коња.

 

         Чим је био на коњу богаташ је брзо збацио просјачки плашт, повукао узде и натерао коња у галоп. Цар је потрчао за њим вичући да стане. Кад је неваљали богаташ довољно далеко одмакао, застао је и окренуо се.

 

         - Украо си ми коња - викао је цар - само те једно молим!

 

         - Шта? - упитао је богаташ.

 

         - Да никоме не кажеш како си дошао до коња.

 

         - Зашто?

 

         - Ако људи чују о твојој превари, може се десити да једног дана нико не застане да помогне некоме ко лежи насред улице и заиста умире.

 


                                   Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 2/2013.

 

 

 

Манастир Клисина

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
ХРИШЋАНСКИ ПОСТ
  • printButton.png
  • emailButton.png

Hriscanski%20post.jpg        

 

 

Хришћански пост води порекло од Исуса Христа. Он је сам постио, говорио о посту и рекао да ће Његови ученици постити. Свето писмо сведочи да су апостоли и први хришћани постили, а тако је било кроз сву историју Цркве до данас.
         „Пост је све свете руководио у животу по Богу" (св. Василије Велики).

         Циљ поста је очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а више од свега, прослављање Бога и поштовање Његових светих.
         Прави пост има две стране, телесну и духовну и састоји се како у уздржавању од мрсне хране, тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу добрих дела. Стога свети Василије Велики опомиње:
         „Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела".
         Пост је време када треба да опростимо свима који су нас на било који начин увредили, али и да молимо опроштај од оних које смо ми увредили.

         Како се хранити у посне дане

         За време поста не треба правити много разноврсних посних јела или посластица. То је онда уживање у јелу, само на другачији начин. Треба одабрати храну која се лако припрема, а садржи све што је телу неопходно.
         Мени је у време поста било најтеже да смислим шта породици да припремим за доручак и вечеру.
         Ево једног доброг (и безброј пута у животу испробаног) рецепта. Ова паштета од леблебије је веома здрава, укусна и хранљива, па сам решила да са свима вама поделим овај рецепт.

         Паштета (паста) од леблебије (хумус)
         • 230 г обарених и процеђених леблебија
         • 4 супене кашике воде
         • 4 супене кашике тахинија (тахана, ћетена)
         • сок од једног лимуна
         • 2 кафене кашичице маслиновог уља
         • 4 печене црвене паприке, ољуштене и очишћене од семена, а можете уместо паприка да ставите 230 г свежег, ситно насецканог першуна: Нека одабере шта ко воли.
         • 1 чен белог лука,
         • 1 кафена кашичица соли

         Леблебију навече потопите у воду. Пошто се леблебија намакала у води 12 сати, добро је изгњечите рукама, да отпадну прозирне љушчице (као код пасуља), исперите и ставите да се кува. Добро је у воду у коју је потопљена леблебија додати на врх ножа соде - бикарбоне, а исто толико додати и у воду у којој се кува. Брже ће се скувати.
         Кад је леблебија потпуно мека (као добро скуван пасуљ), процедите је и ставите у ванглу. Потом у оцеђену леблебију додајте четири супене кашике воде и четири супене кашике тахинија. Тахини је смеса сивкасто-маслинасте боје, густине меда добијена од сусама или ћетена (од тога се прави и ћетен-алва), а набавља се у продавницама здраве хране. Ђетен, односно тахини је, као и леблебија, изванредно здрава намирница, са много витамина и минерала.
         Кад сте помешали тахини, воду и леблебију видећете да смеса не изгледа ни мало лепо, нека ово не обесхрабри младе куваре, само наставите, па ћете добити изванредан резултат. Додате у смесу
         • сок од једног лимуна,
         • 2 кафене кашичице маслиновог уља,
         • 4 исецкане печене црвене паприке, (или, уместо паприка, 230 гр. сецканог першуна, ко шта више воли,),
         • један чен белог лука
         • и једну кафену кашичицу соли.

         Све лепо промешајте варјачом, да се смеса уједначи, а онда сипајте у блендер, мултипрактик или неку такву справу и мутите док не добијете прилично глатку смесу, а можете све (2 пута) самлети и на машини за месо, тако су и наши стари радили, кад није било свих ових техничких помагала у кухињи.
         Ако додајете паприке, добићете лепу наранџасто-црвену паштету, а ако додајете першун, имаћете фину зелену паштету.
         Сличне паштете се продају у продавницама здраве хране под називом - хумус -. Ова наша паста - паштета је много укусније и (што никако није занемарљиво), неупоредиво јефтинија.
         Кад све завршите, сипајте намаз у пластичну посуду са поклопцем и ставите у фрижидер. Паштета може да се једе и у дане поста на води, само тада приликом припреме не треба додавати маслиново уље. Добра је са погачом, лепињом, да се маже на хлеб или како волите. Ето, то је цела прича.
               Наздравље вам пост!
                                                          Радмила Мишев (гл. и одг. уредник)

                                                  Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 3/2013.

 

Манастир Клисина

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...