Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Sign in to follow this  
Guest - . . .-

парада поноса "Парада поноса"- емисија на Првој ТВ (Жене)

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest - . . .-

Bliži se 2.oktobar dan kada je zakazana Parada ponosa. O ovoj provokativnoj manifestaciji koja je podelila srpsku javnost, o seksualnim slobodama i manjinama, žene razgovaraju sa Borisom Milićevićem, članom Glavnog odbora SPS-a i rok legendom Borom Đorđevićem. Za ili protiv?

Погледајте емисију на линку

Share this post


Link to post
Share on other sites

ja licno nemam nista protiv njih.cela prica postoji da se skrene paznja sa mnogo bitnijih pitanja egzistencije.

to je moje misljenje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Та емисија "жене" је иначе треш од емисије,па тако и ова са Бором и овим геј буцком.

Што се Боре тиче,он мени из године у годину постаје све љигавији и његов ауторитет се срозава,ал је битно да је мазнуо 30 год млађу жену...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пар мојих геј пријатеља неће ићи на параду и нису заговорници исте јер кажу:"Ја бре све имам од ове државе, и дозволу и л. карту и диплому са факултета и здрав. књижицу и социјално и здравствено и све...Што да се буним кад све имам и океј ми је? То се бре тамо скупља олош који добија кинту са стране". Рече мој друг педер. И свака му част

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пар мојих геј пријатеља неће ићи на параду и нису заговорници исте јер кажу:"Ја бре све имам од ове државе, и дозволу и л. карту и диплому са факултета и здрав. књижицу и социјално и здравствено и све...Што да се буним кад све имам и океј ми је? То се бре тамо скупља олош који добија кинту са стране". Рече мој друг педер. И свака му част

Niko njih ne tjera da učestvuju i njihovo je pravo da ne učestvuju... Kao što je i pravo onih koji učestvuju da organizuju okupljanje...

Kolika je diskriminacija prema njima govore sve pretnje i prošlogodišnji neredi huligana i nasilnika zbog jednog običnog skupa... Zamisli da je ovo većinski ateistička država i da se vjernicima koji hoće da prošetaju u litiji prijeti i zabranjuje šetnja... U tom slučaju bi ja jasno stao u zaštitu vjernika i izašao i sam u šetnju - kao što ću vjerovatno izaći i na paradu u nedelju - da podržim njihovo pravo na okupljanje i da dam podršku svojim gej prijateljima... I budem pratnja prijateljicama tamo - ipak ih ne mogu ostaviti da se u tako rizičnim uslovima same kreću gradom...

Ako ćete sada ovu moju priču sa litijom preokrenuti na to da će država vjerovatno zabraniti Ovrazovu litiju u nedelju - to nema veze sa ovom temom - jasno je da se pomenuta molitva i šetnja organizuju samo kao okupljanje huligana (mada možda poneki nehuligan zaluta) i kao sigurno mjesto gdje će se huligani moći sakrivati od policije dok se pregrupišu i spremaju sledeće napade... Sve smo to već vidjeli prošle godine i na mnogim drugim "mirnim skupovima", a ko nije ili je slijep - ili se pravi slijep... A organizatori nemaju ozbiljnu namjeru da organizuju jaku redarsku službu koja bi takva ponašanja spriječila...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Светописамска чтенија:   1.Тим. 280 (1:15-17)   Чедо Тимотеју, истинита је ријеч и свакога примања достојна да Христос Исус дође у свијет да спасе грјешнике од којих сам први ја. 16. Али због тога бих помилован да би Исус Христос показао на мени првоме све дуготрпљење, за примјер онима који ће вјеровати у њега за живот вјечни. 17. А Цару вијекова, непролазноме, невидљивоме, јединоме премудроме Богу, част и слава у вијекове вијекова. Амин. Лк. 93 (18:35-43)   У вријеме оно, када се приближаваше Исус Јерихону, слијепац неки сјеђаше крај пута просећи. 36. Па када чу како народ пролази, распитиваше: Шта је то? 37. И казаше му да Исус Назарећанин пролази. 38. И повика говорећи: Исусе, сине Давидов, помилуј ме! 39. А они што иђаху напријед кораху га да ућути, а он још јаче викаше: Сине Давидов, помилуј ме! 40. А Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га 41. Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам. 42. А Исус му рече: Прогледај! Вјера твоја спасла те је. 43. И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који видје даде хвалу Богу.   Беседа Светог Николаја Охридског и жичког у недељу тридесет прву по Педесетници     Извор: Ризница литургијског богословља и живота    
    • Од Логос,
      Прву спомен-плочу посвећену колективном страдању у Новосадској рацији свечано су открили, 23. јануара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, и г. Мирко Адам, председник Јеврејске општине Нови Сад.     Постављено на углу улица Светозара Милетића и Грчкошколске, ово спомен-обележје сведочи, према речима владике Иринеја, о колективном страдању Новосађана те 1942. године. То је била масовна егзекуција невиних људи. Број жртава тачан не знамо ни до данас. То време, ти ужаси које ми не можемо ни да замислимо, не би требало и не би смело да се понове, а, нажалост, у свету се понављају. На нама људима је света дужност да чувамо увек и заувек успомену на невине жртве. Чувајући ту часну и свету успомену чинимо онолико колико ми можемо – да ширимо међусобно цивилизацију љубави, јер без тога никакви системи, никакве идеологије неће спречити у будућности појаву оваквих масовних злочина. То је нама овде не само повод за сећање него и подстицај за делање, поручио је Епископ бачки.       Звучни запис обраћања Епископа бачког Иринеја     Поздрављајући присутне, г. Мирослав Илић, председник Одбора за обележавање годишњице Новосадске рације, казао је да је наведени Одбор прошле године, на предлог Епархије бачке, покренуо иницијативу да се на подручју Града мапирају места колективног страдања у такозваној Рацији 1942. године, и да се обележе адекватним спомен-таблама. Одбор је – захваљујући стручним консултацијама сарадника – установио следеће локације: Милетићева улица, плажа „Штрандˮ, Успенско гробље, зграда некадашње касарне у Улици Војводе Бојовића, некадашње игралиште „Накаˮ и Кеј – код данашње зграде Дома војске Србије, навео је г. Илић.   Звучни запис обраћања г. Мирослава Илића   Господин Милош Вучевић је навео да је потребно бити свестан одговорности према онима који су настрадали од стране мађарских окупатора, само зато што су били Срби, Јевреји или Роми. Верујем да ћемо заједно – када кажем заједно мислим на нашу Цркву, Јеврејску општину и Град Нови Сад – коначно саградити Музеј посвећен жртвама Рације, да имамо сталну поставку где ће сви моћи да се упознају са оним што се десило пре 78 година у Новом Саду, навео је градоначелник.   Звучни запис обраћања градоначелника Новог Сада г. Милоша Вучевића   Господин Мирко Адам је подсетио да оно што се десило 1942. године није била полицијска рација него сурови покољ цивила.   Звучни запис обраћања г. Мирка Адама   Откривању прве спомен-плоче посвећене колективном страдању у Новосадској рацији присуствовао је господин Коста Хаџи, адвокат у пензији, који је посведочио о страшним догађајима који су се збили тог леденог јануара, пре 78 година.   Звучни запис обраћања сведока рације г. Косте Хаџи   Милетићева улица је својеврстан символ страдања грађана Новог Сада током злогласне Рације 1942. године, те је одређено да, у ужем центру Новог Сада, прва спомен-плоча посвећена колективном страдању у Новосадској рацији буде постављена управо на том месту. Спомен-обележје је постављено залагањем и трудом Одбора за обележавање Новосадске рације, у којем заједнички и подједнако сарађују овлашћени представници Епархије бачке, Града Новог Сада и Јеврејске општине у Новом Саду.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Архијереји позивају православни вјерни народ да у суботу, 21. децембра у што већем броју дође на молитвени Црквени сабор у Никшићу, који ће започети светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог Василија Острошког у 9 часова, како би се исказао протест против понижавајућих и дискриминаторних одредби Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Вашој пажњи предочавамо неколико прилога васељенског Радија Светигоре:      Тиват устаје против неправде: О. Петар Петровић очекује још више Тивћана у Никшићу него на Тројичинданском сабору   Будва устаје против неправде: О. Борис Радовић најавио масовни долаза Будвана на Сабор у Никшићу   Котор устаје против неправде: О. Момчило Кривокапић о организованом доласку на Сабор у Никшићу   Лепосавић: „Иновирани“ предлог Закона о слободи вјероисповијести не садржи главне препоруке Венецијанске комисије     Повезана вест:    Прота Гојко Перовић: Доношење закона на начин како то најављују из Владе био би пораз демократије и слободе грађана у Црној Гори!   Прота Гојко Перовић: Први човјек државе најављује неуставну дјелатност да ће секуларна партија „обновити цркву“!   Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске: Одупримо се понижавању Цркве!   Протопрезвитер-ставрофор Велибор Џомић: Спрема се до сада невиђена идеологизација и политизација права на слободу вјероисповијести!  
    • Од Логос,
      Протојереј Георгије Флоровски, Екуменизам, књига прва: догматске теме, са енглеског превео протођакон Радомир Ракић, Бијељина 2019, 307 страна.      Ове године је у издавачкој кући „Синај“ Епархије зворничко-тузланске објављен I том књиге „Екуменизам“ оца Георгија Флоровског. Премда су неки текстови из ове књиге били познати нашој читалачкој публици, они се сада појављују у новом, неупоредиво стручнијем преводу, читљивијем и у синтаксичко-стилистичком погледу.   Преводилац је доказани прегалац на пољу теолошке филологије, протођакон Радомир Ракић, који је нашој стручној богословској јавности познат и као аутор двотомне „Библијске енциклопедије“. Протођакон Ракић је, када је реч о поновном превођењу оних текстова Георгија Флоровског који су били доступни на српском језику, отклонио многе незанемарљиве грешке које су постојале у преводима ранијих преводилаца. Преводећи са енглеског изворника, преводилац је уложио велики литерарни труд како реченице у српском преводу Флоровскове књиге не би биле само пуки филолошки аналогон реченица из изворника. Како у нашем црквеном издаваштву нема много добрих примера овакве преводилачке праксе, потребно је истицати добре примере. У овом случају, када је посреди преводилачки подухват Радомира Ракића, реч је о тексту који млађим преводиоцима може послужити као узор. Не мање признање треба одати епископу зворничко-тузланском Фотију, који је још у Епархији далматинској осмислио и покренуо, са својим сарадницима, веома запажено издаваштво, и са неумањеним прегалаштвом наставио и као епископ зворничко-тузлански.   Књига Георгија Флоровског представља збирку његових студија, чланака и обраћања поводом разних црквено-теолошких питања. Све теме, пак, обједињује примарно еклисиолошка оптика из које се проматрају и питања екуменизма. Не мање актуелна него у време када је написана, ова збирка и данашње православне теологе и вернике православних Цркава упућује како на велики значај теме екуменизма, тако и на озбиљан богословски приступ овој тематици, који не би требало да има пуки социјални карактер. Писац предговора за српско издање Мирко Сајловић подсећа на то да је Флоровски био учесник многобројних конференција Светског савета цркава, не пледирајући никада за надконфесионални приступ овој важној проблематици. Напротив, писац студија о проблематици екуменизма одбијао је концепт својеврсне „Над-Цркве“ или „Супер-Цркве“.   Књига „Екуменизам I“ састоји се из шест поглавља. Први део посвећен је питању поновног уједињења и тешкоћама с тим у вези. Споменуту тешкоћу о. Георгије Флоровски види и у друштвено-политичким антагонизмима који су владали у минулом веку, а који су добрим делу и данас на снази. Писац то време назива временом напетости и у циљу пластичног представљања свога времена посеже за сликовитом органском метафором Арнолда Тојнбија, који говори о расколу у телу друштва. У овом поглављу Флоровски предузима и имплицитну критику либералних теолошких тенденција у Православној Цркви, критикујући позиције догматског минимализма. Како подела међу хришћанима има првенствено догматски смисао, по Флоровском, отуда се она не може превазићи уљудношћу и братском љубављу.   Штавише, према аутору књиге о екуменизму, настанком екуменског покрета постале су поделе и тешкоће још видљивијима. У том смислу, аутор реферира врло опсежно на чувену конференцију у Единбургу из прве половине прошлога века. Критички се осврћући на неке извештаје са конференције, Флоровски излаже критици и антиисторијски и антибогословски став појединих учесника. Сличну критику је поновио и у свом говору на Првој скупштини Светског савета цркава у Амстердаму 1948. године. Флоровски, наиме, увиђа оно што је и данас на снази: да јединство међу хришћанима врло често постоји у споредним питањима (indubiis), док нејединство влада у оним преко потребним (innecesariis). Одбијајући стратегију секуларног карактера као средство за постизање јединства, аутор пледира за богословски консензус као кључ јединства.   Дотичући се суштинских еклисиолошких питања, Флоровски отвара друго поглавље своје књиге. Он уз опрез приступа максими светога Кипријана Картагинског о томе да су канонске границе Цркве уједно и њене харизматске границе. Иако практичне импликације овог става светог Кипријана Црква, по Флоровском, Црква није прихватила (па тако Православна Црква признаје крштење „расколника“), не следи да је Кипријанов став за одбацивање. На овом месту Флоровски подвргава критици чувену теорију о гранама („Branch Theory“), помоћу које се на раскол у Цркви гледа на оптимистичан начин. По Георгију Флоровском, „не постоје ‘гране’ с једнаким правима. Исправније је рећи: болесне гране не сасуше се сместа“.   У оквиру овог другог поглавља, посвећеног учењем о Цркви, Флоровски разматра тему односа евхаристије и саборности. У споменутој студији, указујући на евхаристију као на откривење пуноће Цркве, аутор наглашава све оне богословске еклисиолошке поставке које су одавно постале општим местима у православном богословљу. То је опширније разрадио у чувеном есеју „Очев дом“, који следи након студије под називом „Евхаристија и саборност“, хришћанство идентификујући са Црквом. Надаље, у текстовима што следе у оквиру поглавља о Цркви, Флоровски ће се бавити темама еклисиолошког карактера црквеног васпитања, затим богословских основа светих тајни и молитвеног свакодневног живота.   Треће поглавље доноси разматрање богословља Реформације и његове фундираности у Новом Завету. Флоровски се, то треба нагласити, не бави разматрањем Лутерових теолошких поставки тако што би анализирао његове текстове. Он реферира на начелне богословске премисе Реформације, и подвргава их критици. Своје разматрање започиње на необичан начин: питањем о библијској утемељености монаштва. Кратком анализом новозаветних етичких поставки Флоровски указује на дубоку библијску утемељеност монаштва, узгредно се полемички осврћући на порицатеље библијског утемељења монашког етоса.   Веома значајан део представља Флоровскијева критика главних поставки књиге „Агапе и ерос“ Андерса Нигрена. Главна интенција Георгија Флоровског када је о Нигреновој књизи реч, састоји се у предочавању учитавања Лутерових поставки у ранохришћанску мисао, коју предузима овај шведски теолог. Дајући појму агапе радикално другачији смисао од појмова који су циркулисали у прехришћанској традицији, Нигрен је, по Флоровском, појму агапе дао моноенергистички карактер, одричући аспект људског подвига и учествовања у обликовању карактера љубави. Управо оваква поставка одлучујућа је и у одбацивању монаштва од стране теолога Реформације. Надаље, Флоровски указује на многе принципијелне разлике између православних богослова и протестантских поводом схватања усавршавања, милостиње, молитве, поста и девствености.   Четврто поглавље отвара тему православног гледишта на екуменизам. Укратко, Георгије Флоровски држи да се Православна Црква с правом саморазумева као истинска Црква. У том саморазумевању, пак, нема гордости нити охолости, по Флоровском. То не значи, међутим, да је овде на Земљи она у стању пуноће, и неопходно је да решава историјске захтеве и проблеме, као и да се бави властитим историјским лутањима и проблемима. Надаље, отац Георгије Флоровски излаже и најпроблематичније тачке спорења у екуменским разговорима: богословски став о свештенству, питања причешћивања и интеркомуније, итд.   У петом поглављу Флоровски излаже допринос Православља екуменском покрету. Укратко, деловање православних требало би да има мисионарски карактер, али не у смислу директне пропаганде или прозелитизма. Флоровски је свој концепт сажео у следећим речима: „Унутарњем убеђењу да је Православље апсолутна истина, требало би додати формално образложење зашто се Православље не може сврстати међу вероисповести, конфесије, па да се, споља гледано, под Православљем не могу подразумевати његови древни почеци и његова верност Предању. Православни богослов се не осећа изгубљеним међу колегама богословима другачијег опредељења или веровања, па и кад су ови у већини; ово управо из разлога што то нису његова лична схватања или теорије, нити је то тек неко богословско мишљење које он излаже пред колегама, него је то непорециво и неизменљиво учење васељенске Цркве“. У наставку поглавља, Флоровски посвећује пажњу путевима православнога богословља на тлу Русије и Америке, неретко заузимајући критички став према разним псевдоморфозама црквеног етоса.   Шесто и потоње поглавље састоји се из рецензија и критика, које је Флоровски писао поводом екуменистичких позиција тројице теолога: Зандера, Хенрија Нелсона Вимана и  Стефана Цанкова. Критички испитујући позиције њихове екуменистичке мисли, Флоровски обликује специфичан, православни приступ проблематици екуменизма. Православни приступ – али не у конфесионалном значењу те речи, већ у оном који је о. Георгију својствен – приступ евхаристијски и примарно догматски.   За православну теологију у нашој помесној Цркви ова књига је од непроцењивог значаја. Иако није реч о уџбенику за екуменску теологију, књига „Екуменизам“ Георгија Флоровског умногоме представља систематизовано представљање многих важних проблема, актуелних и у данашњим међуцрквеним дијалозима. Коначно, она је опомињућа када је реч о пренагљеним, надконфесионалним стремљењима многих православних богослова, будући лишена тзв. вагирног или вагабундног карактера религиозности, да употребимо израз немачких социолога религије. Вагабундна религиозност подразумева етос прилагођавања ефемерним религијским и секуларним трендовима, и води брисању оних граница које Цркву одвајају од света. Иако те границе нису оштро повучене, те нисмо у стању увек да их разазнамо, несумњиво је да оне постоје.     Марко Делић     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У овој епизоди емисије посвећене Светој српској земљи Косову и Метохији емитујемо други дио разговора са Игуманом манастира Светих врача Козме и Дамјана у Зочишту код Ораховца, Архимандритом Стефаном (Миленковићем).   Звучни запис емисије   Отац Стефан (Миленковић) свој монашки пут почео је прије 30 година у манастиру Црна Река, послушање га води у манастир Високи Дечани гдје је и замонашен, да би потом био игуман манастира Светих архангела код Призрена, радио је на обнови манастира Бањска а већ 11 година Игуман је Светиње у Зочишту.   Отац Стефан памти страдање нашег народа током ратних година када је гледао како се пале Светиње, како за пар дана нестаје наше историјско и културно наслеђе.     „Људима је за један дан нестајало све оно што су годинама, деценијама, па чак и вијековима стицали. Расељавање људи са својих вјековних огњишта је оно што најупечатљивије памтим, поред киднаповања и страдања оца Харитона. Постало ми је јасно како је дошло до тога да немамо сачуваних писаних трагова из прошлих времена, јер сам својим очима гледао како све нестаје у пламену, у пљачки, у збјеговима, како за пар дана нестају вјекови и хиљаде година, како нестаје нешто што је ту постојало вијековима. Сада живимо у албанском окружењу, нашег народа нема и све је другачије и необично, ништа није као прије“- каже отац Стефан.     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...