Jump to content
GeniusAtWork

SAD postavljaju raketni štit prema Rusiji u Rumuniju, na manje od 200km od Srbije

Recommended Posts

I jos ovo da dodam: najgrotesknije u celoj ovoj prici je fenomenalna tvrdnja zapadnih vojnih predstavnika da se raketni stit u stvari ne postavlja zbog rusa i njihovih raketa, nego da bi cuvao Evropu od eventualnog napada recimo Irana (!)...

Ko je ovo progutao ili je potpuno neobavesten i ne zna nista o raketama i vojnoj strategiji, ili se zlonamerno pravi lud...

Share this post


Link to post
Share on other sites

RUSIJA-SAD Hipersonična trka u naoružanju

Свет | Богдан Ђуровић | februar 10, 2011 at 21:50

Piše Bogdan Đurović

Istovremeno dok ruski zvaničnici najavljuju da ubrzanim korakom kreću u stvaranje i modernizaciju protivraketne i vazdušno-kosmičke odbrane, Moskva i Vašington u tišini razvijaju rakete nove generacije

lavrov-hilari-klinton.jpgVazdušno-kosmička odbrana (VKO) Moskve bića ojačana isporukama sistema zemlja-vazduh S-400, a već je u pripremi uvođenje novih sistema S-500 koji su u eksperimentalnoj fazi, izjavio je prošle subote Valerij Ivanov, komandant operativno-strateške komande VKO Ratnog vazduhoplovstva RF. „Masovno se naoružavamo i osavremenjujemo novom tehnikom. U Podmoskovlju već imamo S-400, ali i dalje dobijamo i nastavljamo jačanje“, poručio je Ivanov u intervjuu na radiju „Eho Moskve“, dodavši da će Moskvu ubuduće braniti i novi PVO sistemi, „pancir“ kratkog dometa. Podsetimo, pre nekoliko nedelja predsednik Dmitrij Medvedev najavio je formiranje VKO Rusije…

SCENARIO NUKLEARNOG SUKOBA

A samo dva dana pre generala Ivanova, ministar odbrane Anatolij Serdjukov odgovarajući na pitanja u Državnoj dumi, izjavio je da Rusija gradi nove sisteme protivraketne odbrane (PRO), analizirajući mogućnost da SAD jednostrano istupi iz sporazuma o strateškom naoružanju START-3, koji su predsednici Obama i Medvedev potpisali aprila prošle godine u Pragu. Generalno gledano, raketne pretnje Rusiji mogu se podeliti na dve grupe. U prvu spadaju američke interkontinentalne balističke rakete (IBR) i to je klasični scenario nuklearnog sukoba. Ovoj grupi pripadaju i ostali nosači, poput strateških bombardera i podmornica. Sve to je regulisano aktuelnim bilateralnim ugovorima.

Ka ovim izazovima bili su orijentisani hladnoratovski napori Moskve ka izradi takvog sistema PRO koji bi omogućio „odbijanje ograničenog nuklearnog udara na prestonicu i centralni industrijski region“. Ovaj PRO je stvaran od 1958. godine i uspešno je testiran 4. marta 1961, na poligonu Sari-Šagan, kada je antiraketa V-1000 presrela balističku raketu. Ovaj sistem PRO, nazvan A-35, bio je dorađivan i tek 1978, kao modifikovani A-35M, pušten je u rad. Prema zvaničnim podacima, mogući učinak bio je prilično ograničen: garantovalo se uništavanje samo dva talasa od osam balističkih raketa sa po jednom bojevom glavom. Takođe, problem je bio i u tome što su antirakete imale nuklearne glave, pa je „presretanje“ moglo da bude opasno po žitelje prestonice.

Posle toga, država je zapala u krizu, pa se na sledeći korak čekalo sve do 1994, kada je pušten u rad osavremenjeni moskovski PRO, pod nazivom A-135. Procene eksperta su ukazivale da je ovaj sistem već u startu bio zastareo, jer je prošlo skoro 25 godina od početka radova do stavljanja u pogon. I A-135 imao je ista ograničenja kao i prethodni sistem – nije bio u stanju da zaustavi masovni nuklearni napad. Delovi ovog sistema deluju zaista impozantno, kao što je čuvena radio-lokaciona stanica „Don-2N“, poznata i kao „moskovska piramida“, zbog svog oblika. Ipak, mada su ozbiljna sredstva uložena, postoje indikacije da je sistem u priličnoj meri zapušten i zastareo. Otuda i izjava ministra Serdjukova o gradnji novog PRO.

X-51A-Wave-Rider.jpg

X-51A Wave Rider

U SKLADU SA BUŠOVOM DOKTRINOM

Tako je nedavno bivši komandant ruskog RV i PVO Anatolij Kornukov opisao stanje ruskog PRO kao „žalosno“ i izrazio ozbiljnu sumnju da bi izdržao iole ozbiljniji napad. Isto tako, i za ruski PVO i VKO (uključujući raketno-kosmičku odbranu RKO) ocenio je da su „ograničeno upotrebljivi za bezbednost zemlje“. A prema rečima predsednika Akademije geopolitičkih problema generala Leonida Ivašova, moskovskom PRO je istekao rok trajanja jer nije obnavljan skoro 20 godina.

Zamenik Ivašova, Konstantin Sivkov, iznosi još sumorniju sliku, posebno kada je reč o sistemima za rano otkrivanje i upozoravanje. „Jugozapadni i severni pravci su nam potpuno otvoreni. Ranije se to kompenzovalo za račun velikog broja satelita, ali sada je naša orbitalna grupacija značajno smanjena i ne može da izvršava te zadatke. Treba uzeti u obzir i razvoj protivsatelitskog oružja u SAD-u i Kini. Da bismo prevazišli ove probleme, moramo raditi na razvoju antiraketa dalekog dometa, kosmičke grupacije i borbenih lasera“, upozorava Sivkov i naglašava da je ruski naučni potencijal u ovoj oblasti dramatično smanjen.

Druga grupa vazdušno-kosmičkih pretnji Rusiji jesu hipersonični aparati – projektili i letilice. Često ova grupa izaziva zabunu i kod onih koji relativno dobro poznaju vojnu tematiku. Ovde se pre svega radi o krstarećim (krilatim) raketama, za razliku od balističkih imaju veliku sposobnost manevrisanja i menjanja pravca. Do sada su korišćene krstareće rakete koje lete mnogo sporije, oko 800 kilometara na čas, kao što je poznati projektil „tomahavk“. Takve rakete, čak i ako su lansirane u većem broju, ne predstavljaju ozbiljan problem za tehnološke supersile kao što je Rusija. Strategija za njihovo obaranje svodi se na upotrebu supersonične lovačke avijacije, uz primenu sistema S-300 za finalni deo posla.

Međutim, SAD je već daleko odmakao u razvoju hipersoničnih projektila, kao što je X-51 „vejvrajder“ na primer, koje lete i šest puta brže od zvuka (preko 8.000 kilometara na čas). I ovi projektili, oni mogu biti u masovnijoj upotrebi već od 2015, zaista su ozbiljna pretnja, najpre zato što ne mogu biti uhvaćeni sistemima S-300 i S-400, dok zenitni sistem pete generacije S-500, koji bi mogao nešto više da uradi, još nije u operativnoj upotrebi.

Takođe, nedovoljno je poznato da hipersonični projektili uopšte ne nose (ili ne moraju da nose) nuklearne glave. U skladu sa Bušovom doktrinom „trenutnih globalnih udara“ s početka ovog veka, hipersonično oružje ima zadatak da u roku od jednog sata, nenuklearnim napadom uništava ciljeve u bilo kojem kutku planete. Ove krstareće rakete lete na krajnje malim visinama, a najsavremeniji avioni na tim visinama ne mogu ići preko 1.300 kilometara na sat. Mada je zvanično objašnjenje da će se „trenutni udari“ koristiti protiv terorista, u Rusiji već odavno modeliraju situaciju u kojoj nekoliko hiljada (!) ovih projektila pristiže na njenu teritoriju, uglavnom preko Severnog pola.

ASIMETRIČAN ODGOVOR

U tom slučaju, korišćenjem satelitske opreme klase „lakros“ koju ne ometa ni noć ni oblačnost, Amerikanci bi bili u stanju da gotovo trenutno lociraju, neutrališu ruske mobilne strateške sisteme (kao što su mobilni „topolj-M“), čija je do sada najveća prednost bila brza dislokacija. Ali, sada se pojavilo nešto mnogo brže, što se ne može ni videti na radaru, a kamoli uhvatiti. Posebna je glavobolja to što ove krstareće rakete ne podležu nikakvim ograničenjima, jer ne nose nuklearno oružje. Otuda ne čudi što su Amerikanci praktično odbacili koncepciju mobilnih strateških sistema, već su se usredsredili na ojačavanje svojih podzemnih lansirnih rampi.

Ne treba zaboraviti ni druge američke perspektivne projekte iz ove oblasti, kao što je projekat hipersoničnog aviona „falkon“, on uzleće sa običnog aerodroma i ima zadatak da za dva sata prevali put od 16.700 kilometara. Ili bespilotni avion „bleksvift“ koji treba da leti brzinom od šest maha, neuhvatljiv za savremeni PVO. Ruski eksperti, međutim, pretpostavljaju da bi „bleksvift“ bio korišćen za obaranje protivničkih satelita u svemiru. Takođe, Amerikanci su daleko odmakli u razvoju borbenih lasera, što je zadatak poveren istraživačima „Boinga“. U tom kontekstu, već se eksperimentiše i sa kosmičkim aparatima koji treba da koriste borbene lasere u svemiru, mada Pentagon to poriče, s obzirom na to da se na taj način suprotstavljaju važećem međunarodnom pravu.

A šta rade Rusi, koje korake oni preduzimaju? Oni uglavnom podvlače da će njihov odgovor biti „asimetričan“. Šta to tačno znači niko do sada nije precizno naveo, pa ni sam Vladimir Putin, koji je i lansirao teoriju „asimetričnog odgovora“. Prema šturim dostupnim informacijama, Moskva takođe radi na razvoju hipersoničnih projektila. Pamti se Putinova izjava s proleća 2004. godine, posle velikih manevara uz učešće ruske „nuklearne trijade“. Putin je tada izjavio da će ruske oružane snage dobiti novo oružje „sposobno da deluje na interkontinentalnim relacijama, sa hipersoničnom brzinom, sa visokom preciznošću i širokim manevrom po visini i pravcu udara, što će učiniti neperspektivnim sve postojeće ili buduće sisteme PRO“.

Kakvo je to oružje ni sedam godina kasnije nije poznato, mada se pretpostavlja da nova raketa „bulava“ ima neke od tih odlika. Pojedini analitičari smatraju da bi to mogle da budu nove ruske hipersonične krstareće rakete sa nuklearnim punjenjem, koje bi bile sposobne da više puta prelaze iz Zemljine atmosfere u orbitu i obratno, što u ovom trenutku nijedna poznata raketa ne može. Time bi bila konačno rešena nejednačina – kako da raketa istovremeno bude i brza, kao balistička, i manevrišuća, kao krstareća. Da li je nova era u trci u naoružanju već počela?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Руси лансирали интерконтиненталну ракету „топлољ“

08. 06. 2012 8:12 | Танјуг

18

Raketa-Topolj-1.jpg

Руска интерконтинентална ракета Топољ М са нуклеарном бојевом главом (Фото: РТС)

Москва – Ракетне снаге руске армије успешно су синоћ лансирале интерконтиненталну балистичку ракету „топољ“ са полигона „Капустин јар“ у области Астрахана, саопштио је представник Министарства одбране за стратешко ракетне снаге, пуковник Вадим Коваљ.

Он је прецизирао да је школска бојева глава са задатом тачношћу погодила циљ на полигону „Сари Шаган“ у Казахстану, а то значи да је ракета превалила више од 3.000 километара до циља.

„Циљеви оваквих лансирања су провера стабилности основних летачко техничких карактеристика ракета ове класе у току дужег периода коришћења“, рекао је Коваљ и додао да ће добијени параметри бити коришћени за развој ефикасних начина за превазилажење противракетне одбране.

У новембру прошле године извршена су лансирања „топоља“ на Камчатки, како би се проверила могућност продужења њиховог употребног века до 25 година.

Ракетни систем „топољ“ први је који је Русија развила после распада Совјетског Савеза, а ракете које су смештене на тешким возилима имају могућност да мењају путању у току лета, могу да добаце на даљину 11.000 километара, док њихове нуклеарне бојеве главе имају експлозивну снагу 550 килотона.

Систем је уведен у руске оружане снаге 1997. године, а нова покретна лансирна рампа која се налази на возилу конструисана је 2004. године, док се од 2006. године налази у оружаним снагама руске армије.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Руси праве разорну ракету, коју Запад у страху зове „Сатанин син”

svet-interkontinentalne-rak_620x0-300x16Русија наставља модернизацију свог оружја – стиже прототип нове балистичке ракете. Ракету “РС-20 војвода” на Западу због огромне разорне моћи назвали “Сатана”. Трка у наоружању добија нови залет и нико не жали новац да одржи атомски паритет

Уз помоћ јаке државне “финансијске инфузије” руски ракетни конструктори раде пуном паром па ће се већ 2013. појавити прототип нове балистичке ракете, а за десетак година најмоћнија совјетска ракета “војвода” добиће свог наследника. Ма шта говорили политичари у Москви и Вашингтону, трка у наоружању добија нови залет а Руси не скривају да ће потрошити много новца да би одржали атомски паритет.

Управо због тога, али и због “равнотеже страха”, Русија ће продужити век својој тешкој стратешкој ракети “РС-20 војвода” коју су на Западу због огромне разорне моћи назвали “Сатана”.

- Она ће остати на бојевом дежурству до 2022. године – изјавио је генерал Сергеј Каракајев, командант ракетних јединица стратешке намене.

Руси не скривају да је “војводама” знатно прешао гарантни рок али су стручњаци успели да јој продуже рок трајања за 30 година. “Војводе” ће остати на дежурству док се не произведе довољан број ракета “топољ М” и “јарс” као и “булава”, које ће бити на подморницама.

Нема опасности

- У садашњој ситуацији амерички ПРО заиста није опасност руским ракетама. Али у следећој етапи кад САД направи глобални ПРО који ће моћи да пресретне балистичке ракете Русија мора имати бржу ракету од пресретача. Свима је јасно да ти амерички пресретачи нису због Ирана јер интерконтиненталне ракете има Русија – отворено каже генерал Сергеј Каракајев и истиче да је амерички ПРО антируски.

Без некадашње совјетске тајновитости Русија је ових дана саопштила да намерава да прави нову тешку интерконтиненталну ракету на течно горива која ће заменити “војводу”. Ту нови ракету су већ назвали овдашњи новинари “Сатанин син”. Министарство одбране Русије је почетком октобра одобрило пројект нове ракете. Задатак да разради ту ракету добио је Државни центар “Макејева” у Чељабинској области као и Научно индустријски комплекс машиноградње из Реутова у Подмосковљу.Кад они заврше посао ракету ће правити Краснојарска фабрика машина. Стручњаци у Реутову кажу да је за прављење нове ракете потребно десетак година.

Руско руководство зна да ако изгубе “атомски адут” Вашингтон их уопште неће доживљавати као озбиљног партнера за разговор.

- Последњих година се део савремених ракета у атомском арсеналу повећава и сада износи око 30 одсто. Планира се да ће број нових ракета до 2016. бити 60 одсто а већ 2021. Русија ће обновити чак 98 одсто свог ракетног арсенала – каже генерал Сергеј Каракајев.

Русија тренутно има 384 ракета, а најновија у атомском арсеналу је “јарс” (ракета “РС-24”) која користи тврдо гориво. Она је на транспортеру и лако се може пребацити са једне на другу локацију. Направио ју је Московски институт топлотне технике, а посебно је важно да може да у завршној путањи одвоји атомске пројектиле. Захваљујући додатним брзим моторима ракета може да “дрибла” тј. мења висину па и правац лета.

- До 2019. године, када ће бити довољно савремених ракета, “јарс” ће биће на дежурству као и мобилне ракете “Топољ” са ракетом “РС-12М” – каже генерал Каракајев.

Нова ракета на течно гориво ће бити готова 2018. године.

Колико се садашња Русија разликује од СССР доказ је да се сада на страницама листова води полемика међу конструкторима око тога која је ракета боља и поузданија. У совјетско време се таква дискусија могла водити само иза закључаних врата. Као и у другим земљама које производе ракете један број специјалиста сматра да су далеко поузданије оне на тврдо гориво. Најгласнији противник прављења нове ракете “сатана” је конструктор Соломонов који је аутор “топоља”, “јарса” и морске ракете “булава”. Соломонов тврди да је прављање нове ракете “сатана” непотребно бацање пара јер је ракетама на течно гориво “прошао век”. Конструктор Соломонов упорно понавља да је боље да се новац инвестира у сасвим нове технологије и ракете.

svet-ruska-interkontinental.jpg

На другој страни генерали објашњавају зашто им је потребан “сатанин син”.

- Ако Американци разместе своје ударне ешалоне пресретача ми морамо имати довољно својих ракета. Зато је неопходно да се направи и наследник “сатане”, са десет бојевих глава. То су ракете које су на старту тешке сто тона и имају предност у односу на оне са тврдим горивом јер могу да носе знатно више бојевих глава. Ракета наследник “сатане” имаће већи домет што је врло важно. Управе те ракете би могле да буду носачи високопрецизног руског оружја глобалног домета – објашњава командант руских ракетних јединица генерал Сергеј Каракајев.

Паралелно с тим, већ 2013. Русија ће испитати прототип нове мобилне ракете. У Москви не скривају да раде на новој ракетној техници а опет се разговара и о прављењу “ракетног воза” који је имао Совјетски Савез.

Десет година форе

Ако је веровати Јурију Соломонову, главном конструктору Московског института топлотне технике, по разради стратешког ракетног оружја Русија бежи осталим земљама 10 до 15 година. Говорећи ове године у Савету федерације РФ Јуриј Соломонов је објашњавао да не треба страховати од америчких пресретача и ракетног кишобрана.

- Ако руски научно-производни институти буду добијали на време и довољно државног новца наше ракете ће бити способне да заобиђу и избуше сваку противничку одбрану – казао је Соломонов. 

 

 http://srbin.info/2012/12/rusi-prave-razornu-raketu-koju-zapad-u/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Антиракетни штит, промашај за 35 милијарди

Пише: Горан Јанићевић

Милијарде долара уложене у развој америчког антиракетног штита још не гарантују грађанима САД да су безбедни. Последњи тест ракете "пресретача" неуспешан. Системи ТХААД и "иџис", иако јефтинији и тахнолошко мање захтевни, бележе добре резултате на тестовима.

Американци су недавно извели још једну неуспешну пробу антиракетног штита. Ракета "пресретач" лансирана са земље промашила је циљ и многи стручњаци и политичари су се запитали - да ли је и сам пројекат антиракетног штита, који до сада коштао 35 милијарди долара - промашај.

Лансирање ракете пресретача и успешени тест система "иџис"

 

Сам, појединачни "експеримент", односно лансирање мамца и ракете "пресретача", као и ангажовање радара, сателита, опреме и особља кошта фантастичних 300 милиона долара.

Од 2001. године било је 15 тестова ракета-пресретача, од којих су осам били успешни, а од 2008. године није било ниједног успешног теста. Последње тестирање је одлагано из техничких разлога, због претходних лоших искустава, али ни то није помогло.

Амерички медији упозоравају и да према доступним информацијама и изјавама стручњака и бивших званичника, антиракетни штит никада до сада није испробаван у реалним, већ само у експерименталним условима.

Главна предност ракета "пресретача" требало би да буду њихова прецизност и брзина. За сада, амерички пресретачи су најбржи летећи објекти икада направљени јер лете брзином од 10 километара у секунди (36.000 километара на час) - брже од било које интерконтиненталне балистичке ракете.

"Експеримент" пресретања непријатељске ракете, из једне од "злих земаља" ( Ирана или Северне Кореје) почиње лансирањем ракета мамца коју амерички сателити откривају после буквално неколико секунди и шаљу сигнал радарима и осталим системима.

Затим, следи лансирање "пресретача" који у свемир, ван Земљине атмосфере, избацује ракета носач. На висини од 322 километра предвиђено је пресретање непријатељске ракете директним погодком, јер пресретач (тежине 64 килограма, пречник 0,6 и дужине 1,2 метра) нема експлозивну бојеву главу.

Proizvodnja%20presretaca%20u%20fabrici%2

Производња пресретача у фабрици у Аризони

Међутим, ова импресивна технолошка замисао инжењера и војних стратега за сада није спроведена у дело. Због тога стручњаци предлажу коришћење јефтинјих, технолошки мање захтевних и показало се - успешнијих системима.

Штит за САД и савезнике

Американци осим сопствене територије од Ирана и Северне Кореје планирају да заштите и своје савезнике у Европи и у пацифичком региону, постављањем радара и ракета пресретача из система ТХААД и "иџис".

Radar%20sistema%20thaad.jpg

Антиракетни систем ТХААД је од 2006. године имао седам тестирања и сва су била успешна.

Ракета ТХААД-а има домет од 200 километара, цена једног система са осам ракета је 800 милиона долара. Ракета лети брзином од 2,8 километра у секунди, што је више него двоструко спорије од балистичких ракета, тако да систем мора да погоди ракету пре него што прелети лансер, јер после тога не може да је стигне.

ТХААД може лако да се умрежи у систем радара и сателита које имају Војска САД и савезници.

Једини страни купац овог систем, за сада су Уједињени Арапски Емирати, који су платили две милијарде долара за три лансера и укупно 147 ракета.

Европски савезници би, према америчком и НАТО планерима, требало да буду заштићени ракетама СМ-3, усавршеном верзијом ракета "стандард" за обарање сателита.

Ове ракете имају домет од 500 километара, лете брзином од 2,6 километра у секунди, коштају 10 до 15 милиона долара по комаду и биће постављене у базе у Румунији и Пољској и на бродовима који ће дежурати у водама Медитерана.

Американци планирају да укупно 27 бродова разарача опреме ракетама СМ-3, а бродове са истим пројектилима имају Јапан и Северна Кореја.

Систем СМ-3 је од 31 пробног гађања, погодио 25 пута. Осим што турска електромрежа није могла да напаја осматрачки радар АН-ТПИ 2 смештен у руралном подручју Турске, већ су набављени огромни агрегати - овај пројекат нису пратили већи проблеми.

SM-3%20lansiranje%20sa%20broda.jpg

Још један радар се налази у Израелу, тако да покрива целу територију Ирана и може да открије ракете лансиране на било коју тачку територије САД са иранског тла.

Радари АН-ТПИ 2 су постављени тако да могу да открију иранске пројектиле лансиране на било које део САД, али, под претпоставком да Иран неће лансирати балистичке ракете преко руске територије.

Такође, ракете СМ-3 у Румунији и Пољској (биће оперативне 2015. и 2018.), као и на бродовима у Медитерану, према ратном сценарију моћи ће да оборе ракете уколико Иран лансира ракете на рути која не иде преко Русије, чија је територија ван домета антиракетног штита.

Географски, ракета из Ирана на путу ка САД лети преко Турске, Црног Мора, Румуније, Пољске, Скандинавског полуострва, Арктика и Канаде, а читав лет од 10.000 километара би ( уколико Иран заиста развије ракете тако великог домета) око 25 минута.

Иако Руси већ годинама предлажу да се направи заједнички антиракетни штит, из САД и НАТО одбацују такве предлоге.

НАТО савезници планирају да до 2018. године потроше 800 милиона долара како би заједно са Американцима заштитили европски континент.

До 2018. антиракетни штит у Европи базираће се на ракетама "патриот" које су за сада једино испробано антиракетно оружје у историји, током Заливског рата 1991. године, када су обарали ирачке балистичке ракете средњег домета "скад".

Осим већ добро познате чињенице да Иран и Северна Кореја раде на развоју ракета великог домета, оно што како Американце, тако и Русе плаши, јесте да се ван арсенала САД, Русије, Кине и земаља НАТО-а налази око 6.000 балистичких ракета, од којих многе могу да носе нуклеарне бојеве главе.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/1359306/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8+%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%2C+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%B0%D1%98+%D0%B7%D0%B0+35+%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8+.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
САД узбуђене: Русија нашла одговор на ПРО
5.12.2013, 16:33
photo_mini.gif printer_mini.gif mail_mini.gif add_to_blog_mini.gif

4imageshack.us.jpg

© imageshack.us
 
Намере Москве да попуни нуклеарне арсенале земље су изазвале у америчкој експертној заједници нервозну дискусију о обнављању некадашње војне моћи Русије. Међутим, у својој недавној изјави је председник РФ Владимир Путин поменуо свега две десетине ракета нове генерације.

Крајем новембра на саветовању по питањима развоја ракетних снага стратешке намене (РССН) Владимир Путин је саопштио да ће већ ове године два пука добити најновије мобилне комплексе међуконтиненталних балистичких ракета (МБР), док идуће године, према речима председника, РССН ће добити 22 таква комплекса.

Веома предметно је пришао модернизацији РССН конзервативни часопис The Nacional Interest (САД). Издање позива да се обнављање од стране Русије својих ракетно-нуклеарних снага разматра као забрињавајући знак новог нивоа стратешког супарништва између Москве и Вашингтона.

Дакле, у чему је корен зла, који су нашли амерички аналитичари у руском ракетно-нуклеарном програму? Комплекс МБР Јарс, чије помињање су експерти погодили у речима Владимира Путина, то је модифицирана Топола-М. Како нам је испричао генерал-поручник резерве потпредседник Центра политичких истраживања Русије Евгениј Бужински, нова МБР РС-24 је опскрбљена једним делом на врху ракете, који се дели, те може да буде наоружан са 4 или 6 нуклеарних бојевих глава снаге од 150 до 300 килотона. Међу главним техничким новитетима те МБР помињу блокове индивидуалног усмеравања према мети, као и систем, који обезбеђује продор у ПРО, који отежава противнику налажење и пресретање Јарса.

Вероватно борна опскрба Јарса угрожава Евро- Про, коју граде Американци, сматра члан друштвеног савета при Војно-индустријској комисији владе РФ Михаил Ходаренок.

Реч је о томе да када систем ПРО погађа блокове међуконтиненталних балистичких ракета, тамо се уграђује такозвана хипотеза о линеарном и равномерном кретању мете. У противном случају никакав начин усмеравања је немогуће реализовати. Ако, рецимо, врх балистичке ракете у крајнем делу трајекторије почне неко непредвидљиво маневрисање, обезбеђен је сто посто промашај противоракете.

Што се тиче броја нових комплекса, према речима Евгенија Бужинског, довољно их је, узимајући у обзир чак минималан број бојевих глава на свакој МБР.

Уклапамо се у оквире последнег уговора по СОН, још нам фали број бојевих глава. Зато се одвија обична модернизација копнене грапације наше стратешке тријаде. Постоји чинилац као што је стварање од стране Американаца система ПРО. Зато је настала неопходност да нађемо асиметрични одговор на те акције, јер долази да поремећеног стратешког баланса, док нуклеарно уздржавање за сада нико није укинуо, ни Амкериканци, ни ми.

Нажалост, свет без нуклеарног оружа је веома далека перспектива. 

 

 http://serbian.ruvr.ru/2013_12_05/SAD-uzbudene-Rusija-nashla-odgovor-na-PRO/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Руска армија спрема одговор на амерички „глобални муњевити удар“
СЕРГЕЈ РЈАБКОВ: РАЗВОЈ ТИХ СИСТЕМА МОЖЕ ДОВЕСТИ ДО КОНФЛИКТА СА АПОКАЛИПТИЧНИМ ПОСЛЕДИЦАМА

8104.jpg

  • Потпредсседник руске владе Дмитриј РОГОЗИН: Амбиција Американаца је да са „муњевитим ударом“ - захваљујући његовој техничкој супериорности, посебно брзини лета ракета-носача - стекну преност над свим другим нуклеарним силама. Јер, како је рекао, САД раде на ракетама које ће се кретати 6-20 пута брже од звука
  • Рогозин је открио да ће за „одговор” бити задужен Фонд за перспективна истраживања који је већ одабрао 52 пројекта који су оцењени као перспективни, а осам опредељени као - приоритетни
  • Заменик министра иностраних послова РФ Сергеј РЈАБКОВ: Појава хиперсоничних платформи суштински ће утицати на стратешку равнотежу и стабилност у свету. Зато је за Москву парирање таквим супертехнолошким средствима један од главних приоритета

         РУСИЈА - како је саопштио потпредседник њене владе Дмитриј Рогозин - неће оставити без одговора америчку стратешку концепцију „муњевитог удара”.

         Рогозин је у влади Дмитрија Медведева задужен за националну војну науку и индустрију, а истовремено је открио да Русија „разрађује систем парирања америчкој концепцији”.

         Према његовим речима, за разраду одговора на „муњевити удар” биће задужен Фонд за перспективна истраживања од којег се очекује „војно-технички одговор на америчку стратегију”.

         Фонд је због тога већ разматрао „више хиљада научно-техничких пројеката и предлога” и одабрао 52 који су оцењени као перспективни. А од њих - осам који су проглашени за приоритетне.

         „Немам право да било шта откривам, али могу да кажем да један од пројеката подразумева припрему одговора на концепцију глобалног „муњевитог удара” који је данас главна стратегија Сједињених држава”, нагласио је Рогозин.

         Да подсетимо: брзи глобални удар (или „глобални муњевити удар”)  је пројекат армије САД у чијим оквирима се ради на системима који  ће омогућавати удар конвенционалним оружјима по било којој тачки на планети у току једног јединог сата.

8015.jpgДмитриј Рогозин

         Имајући ово у виду, Рогозин је нагласио да Русија не може себи дозволити да научно-технолошки заостаје у време када се форсирано развијају високотачна оружја и хиперсоничне технологије и нови материјали.

         Још је истакао да је амбиција Американаца да са „муњевитим ударом“ - захваљујући његовој техничкој супериорности, посебно брзини лета ракета-носача - стекну преност над свим другим нуклеарним силама. Јер, како је рекао, САД раде на ракетама које ће се кретати 6-20 пута брже од звука.

         После Рогозина „муњевитим ударом“ се позабавила и руска дипломатија. Из свог угла и са својим проценама и упозорењима.

         Развој система „глобалног муњевитог удара“, на којем раде САД, може довести до конфликта са апокалиптичним последицама  - оценио је заменик министра иностраних послова РФ Сергеј Рјабков.

         „Амерички „глобални удар“ рачуна са конвенционалним наоружањем на балистичким ракетама, али је то пут ка конфликтима са најтежим могућим, у суштини - са апокалиптичним последицама. А ако се још говори о новим хиперсоничним носачима - и са таквим моторима и без њих - тек треба разјаснити и какве ће бити њихове техничке карактеристике и варијанте примене“ - нагласио је Рјабков.

         Он је подвукао:  да ће појава хиперсоничних платформи суштински утицати на стратешку равнотежу и стабилност у свету.

         Русија ће - указао је високи руски дипломата - проценити како све то може утицати на њену безбедност. Као и Рогозин пре њега, Рјабков је открио да је за Москву парирање таквим супертехнолошким средствима један од главних приоритета.

         Сви даљи разговори о контроли наоружања у свету, мораће - истакао је Рјабков - да најзбиљније узму у обзир и „муњевити удар“.

Категорије: 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Русија: Сравнићемо са земљом сваког ко покуша да нас нападне (Видео – Цар бомба)

 

Atomska-eksplozija.jpg

Вицепремијер Русије Дмитриј Рогозин је изјавио да ће у случају напада Русија користити атомско оружје за одбрану.

„Може да се експериментише са размештањем конвенционалног наоружања на стратешке носаче, али треба имати у виду да ћемо у случају евентуалног напада на нас, у складу са усвојеном доктрином, безусловно у одређеним ситуацијама прибећи одбрани виших државних интереса помоћу атомског оружја„, изјавио је заменик премијера у Думи.

Он је додао да би било који нападач или група нападача морали тога да буду свесни и да је та могућност главни фактор за уздржавање од провокација или напада на Русију.

„Никада нисмо умањивали улогу атомског наоружања у одбрани„, рекао је Рогозин.

 

 

 

 (Тањуг)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...