Jump to content
GeniusAtWork

SAD postavljaju raketni štit prema Rusiji u Rumuniju, na manje od 200km od Srbije

Recommended Posts

Štit NATO-a je pretnja i za Srbiju

Postavljanje američkih raketnih baza u Rumuniji moglo bi biti pretnja Srbiji, pošto može da bude kolateralna šteta eventualnog raketnog udara.

38370_raketnistit1_f.jpg?ver=1316938555

Srbija previše blizu potencijalnih meta

Samo dva dana posle potpisivanja ugovora o postavljanju američkog raketnog štita u rumunskoj avio-bazi "Deveselu", Vašington je 15. septembra overio sporazum s Poljskom, da i na njenoj teritoriji do 2018. izgradi identičnu raketnu bazu. Rusija je kratko odgovorila da će preduzeti recipročne mere i usmeriti svoje projektile ka bazama raketnog štita NATO-a.

Sve velike krize rešavaju se vojnim putem, podsećaju sagovornici "Novosti" i upozoravaju da se zbog toga i raspoređuju nova oružja i izmišljaju novi neprijatelji.

"Živimo u periodu uspostavljanja novog hladnog rata. Brojni su razlozi postavljanja raketnog štita uz granice Rusije, a najznačajniji je dokazivanje ekonomske i vojne moći SAD i zemalja NATO svima u međunarodnoj zajednici. Strateška posledica razmeštanja raketnog štita je nametanje potrebe Rusiji za izgradnju novog raketnog odbrambenog sistema, koji mnogo košta, s ciljem da se ona ekonomski iscrpe. Drugi važan cilj je unutrašnja polarizacija stanovništva u Rusiji", kaže dr Slobodan Mišović, profesor Fakulteta bezbednosti, ekspert za geostrateška pitanja.

Razmeštanje raketnog štita na manje od 200 kilometara od Srbije u velikoj meri negativno utiče na bezbednost i povećava osetljivost naše zemlje, upozorava prof. Mišović.

"To je posebno aktuelno zato što su naši PVO odbrambeni sistemi zastareli. Razmeštanje raketnog štita je provokacija svim zemaljama regiona jugoistočne Evrope i Balkana, jer iziskuje daleko veće finansijske izdatke ako se želi održavanje bezbednosti na potrebnom nivou. Kod nas će to verovatno izazvati i dodatna uslovljavanja i pritiske zbog članstva u NATO i Evropskom sistemu kolektivne bezbednosti i odbrane", kaže Mišović.

On smatra da razmeštanje raketnog štita u Rumuniji stavlja Srbiju pred težak izbor - ili da ne ulaže u odbranu i dodatno smanji bezbednost, ili da poveća finansijske izdatke, i tako još više osiromaši.

NATO neće pritiskati Srbiju da formalno uđe u članstvo Alijanse posle postavljanja raketnog šita u Rumuniji, smatra prof. Milan Mijalkovski s Fakulteta bezbednosti, ekspert za pitanja bezbednosti i obaveštajnog rada. On smatra da je svrha postavljanja raketnog štita psihološki i ekonomski pritisak na Rusiju, a ne nuklearni rat.

"Međutim, onaj ko poseduje moć ima veliki problem, jer ga ona uvek iskušava da je upotrebi. U takvom slučaju sukoba velikih razmera, Srbija bi lako mogla da postane kolateralna šteta, ne samo zbog raketnog štita u Rumuniji, već i zbog američkih baza na Kosovu. Međutim, mnogo veća opasnost celoj jugoistočnoj Evropi u tom slučaju pretila bi od pogotka u nuklearnu elektranu Kozloduj", smatra prof. Mijalkovski.

http://www.vesti-onl...nja-i-za-Srbiju

Share this post


Link to post
Share on other sites

НАТО ЈЕ ПРОШЛЕ НОЋИ УЧИНИО РАКЕТНИ ШТИТ “ОПЕРАТИВНИМ”- САДА СЕ ОЧЕКУЈЕ РУСКА “ОДМАЗДА”!?

2 Votes

Antiraketni štit u Evropi operativan

raketni-stit-mapa.jpg

ČIKAGO, 20. maja 2012. (Beta) – NATO je u noći izmedju nedelje i ponedeljka zvanično proglasio operativnom prvu fazu antiraketnogštita čiji cilj je da zaštiti Evropu od raketa sa Bliskog istoka, posebno iz Irana, što je bio projekat za koji su se zalagali Amerikanci a kome se žustro protive Rusi.

“Ta odbrana od projektila je od suštinskog značaja. Mi smo pred stvarnim pretnjama”, rekao je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen u Čikagu, gde se juče i danas održava samit Alijanse.

Šefovi država ili vlada 28 zemalja članica su zvanično proglasili da je prva faza razvoja (prelazni kapacitet) gotova. Još tri faze su predvidjene do 2020.

“Ovo je prvi korak ka našem dugoročnom cilju da obezbedimo potpunu zaštitu za celokupno stanovništvo, teritorije i snage” evropskih zemalja, rekao je Rasmusen.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Поповић: НАТО активира ПРО, Русија има одговор

21. 05. 2012 0:14 | Петар Поповић / Балкан Магазин

15

iskander-300x177.jpg

Искандер (Фото: Балкан Магазин)

Источни део Европе ће у догледно време прекрити мрежа радара и батерија америчких противракетних пројектила, “на пушкомет” од границе Русије.

Протагонисти политике побољшаних односа Русије и САД, формално и Москва Путина и Вашингтон Барака Обаме, саплићу се у покушајима међусобног приближавања о пројектиле ПРО, које Америка распоређује на истоку Европе – у Пољској, Румунији и другде. Дабоме, мимо споразума или сагласности Русије.

Правцем Балтик-Црно море-Средоземље, источни део Европе ће у догледно време прекрити мрежа радара и батерија америчких противракетних пројектила, изведена на положај де факто на пушкомет од руске границе. Прва од четири фазе те операције окончана је и службена изјава НАТО пакта о утемељивању ПРО-кишобрана очекује се 20. маја – у недељу и у понедељак, на самиту 28 лидера земаља чланица алијансе у Чикагу.

Преостају још три ступња и предвиђа се да све то буде готово током наредних осам година, с тим да против-ракетно оружје НАТО у Европи буде спремно за дејство најкасније 2020.

Суочена с бедемом овог оружја Русија се осећа угроженом. Русија подозрева да је по среди покушај евентуалне неутрализације њене нуклеарне ударне моћи масовног уништења, засноване на интерконтиненталним ракетама, тзв. стратешким. У случају да САД продуже с доградњом система, Москва, доследно свом уверењу, припрема сопствени војни одговор. Једна од опција је да се у срцу Европе, у Калињинграду (који је некада припадао Пруској и звао се Кенигсберг), распореде ракете искандер. То су офанзивни пројектили краћег домета наоружани или класичним или нуклеарним набојем. Поента је да би у овом случају били с нуклеарним оружјем. Сва престона места европских савезница САД осванула би, у таквим околностима, на рубу Европи већ познатог амбиса – у леденој, хладноратовској сенци руског нуклеарног искандера.

Упозорење да Руси неће овога пута пристати да буду доведени пред готов чин одаслато је из Москве у три наврата, с три крајње меродавна места.

Крајем 2011, тада одлазећи председник Дмитри Медведев затражио је да се Русији пруже “обавезујуће безбедносне гарантије”, кроз преговоре НАТО и Русије о европској ПРО. Или, у противном – да се на Западу рачуна с могућношћу распоређивања у Калињинграду руских искандера.

Фебруара 2012, амерички инспирисан и надзиран развој европске ПРО поменуо је у предизборном чланку о безбедности Русије актуелни председник Владимир Путин. Написао је да ће одговор Русије на такву ПРО бити ефикасан и асиметричан. Уништавајући.

Трећи који се огласио о истој ствари био је шеф Генералштаба руске армије, генерал Николај Макаров, недавно.

“Пажљива анализа истраживачких организација Министарства одбране указала је да ће способност да се руске интерконтиненталне ракете пресретну бити реална чим уђу у распоред трећи и четврти степен (система ПРО-пројектила НАТО)”, цитиран је генерал Макаров. “Једна од наших могућних опција за разарање система европске (ПРО) инфраструктуре је распоред новог ударног оружја на југу и северозападу Русије – укључујући системе искандер у Калињинграду”, цитиран је Макаров.

Паралелно, под танки дипломатски лед гурнути су сусрети председника Барака Обаме и Путина. Уз изговор на прече послове око нове владе, шеф Русије избегао је да дође у Кемп Дејвид, где је позван на скуп лидера Г-8. Параван Г-8 подразумевао је прилику за разговор двојице, али у околностима када из дијалога не би имало шта да произиђе, с обзиром да је председник САД везаних руку док не реши председничке изборе.

Путин је столицу Русије у Г-8 уступио Медведеву – док је за Чикаго, уместо себе, Медведева или евентуално бар министра Лаврова, путну карту уступио дипломати нижег ранга, без имена.

Оба потеза су гестови снажног ефекта. Први, јер се њиме каже да је Москва у позицији да сада може имати послове с приоритетом чак и када је реч о влади света – или, можда, да Г-8 није више ни форум с капацитетом да би остао неслужбеном владом света (Шта је с Кином и Индијом?)!? Други, да би се потсетило да кола Русија-НАТО шкрипе и да се алијанса, ако мисли на партнерство, партнерски мора понашати. Политика с ПРО кишобраном није пример који би то потврдио.

Партнерство НАТО-Русија добило је крила 2010, у Лисабону, уздигнуто на пиједестал амбициозних очекивања потхрањених доласком на састанак лидера екс-председника Медведева. (Обећано му је разматрање паневропског система безбедности, укључив замисли које о томе има Москва. Рецимо, о систему заједничке ПРО’одбране.) Врхунац учинка партнера у побољшању односа изражен је 2011. – активирањем траса транспорта НАТО људства и материјала за Авганистан кроз простор Русије и Азербејџана, Казахстана, Узбекистана и Киргизије, земаља под утицајем Москве.

Две године после Лисабона, Руси имају утисак да у приступу НАТО-партнера партнерству с Русијом постоји дефицит америчке искрености. Искуство Горбачова, дрско превареног обећањем да се НАТО ни у којим условима неће ширити према Русији, у случају да Москва допусти уједињење Немачке и Русија се повуче трупама из Берлина, што је Русија учинила – и наук с Бушом, спремним да погази чак и један потписани међународни споразум, научили су Путина да Америци не треба веровати. Или, бар, да ни једно од обећања Вашингтона не треба узимати на реч.

Руско неприхватање америчке ПРО није ствар од јуче. Ракетно офанзивно оружје и против-ракетно оружје су мач и штит – феномен, посматран целовито. У време хладног рата и преговора САД и Совјетског Савеза о равнотежи у поседованом стратешком оружју, прво и друго тако је и третирано, потписивањем не једног већ два споразума. Оног другог, о ПРО.

Једнострано иступање Америке из уговора (Регана и Горбачова) о забрани развоја ПРО, објавио је председник Буш (млађи) 2001. – охрабрен проценом америчких јастребова да је Русија поклекла и да такав тренутак треба искористити.

Вашингтон је проценио да би се равнотежа у монополу застрашивањем могла превући на једну страну, америчку. Осећај Американаца почивао је на процени дотрајалности совјетског арсенала и врло скромних могућности Москве да финансира изум и производњу више генерације пројектила. На другој страни, охрабрујући су били експерименти с елементима америчког ПРО кишобрана. После првих промашаја, ракете САД-пресретачи почеле су да погађају школски лансиране пројектиле противника.

Врло брзо после отказа споразума, Вашингтон је обелоданио идеју о ракетном кишобрану за НАТО-чланице у Европи – тобоже, не у заштити од руских, већ од ракета Ирана и Северне Кореје! Објављено је да ће се први амерички радари и пројектили разместити у Пољској и Чешкој, али да ће се једна анти-ракетна војна база САД појавити и негде на Кавказу – упркос већ подигнутој политичкој бури у Русији, али и понегде у Европи.

Москва није желела да купи бесмислену причу о Ирану и Северној Кореји. У Минхену, председник Путин је америчке наводе изложио потсмеху, указујући на америчке приказане трајекторије против закона балистике. Разочаран политиком САД, тадашњи и садашњи шеф Русије обећао је да ће Москва учинити све да очува ударну моћ своје нуклеарне одмазде и да не постоји анти-ракетни кишобран који руско офанзивно оружје неће пробити.

Запахнуло је на хладни рат, а Путинов првобитни оптимизам у питању односа Русије и САД, оповргнут је чињеницама Бушове политике. Њени основни елементи прожети су идејом да се Русија дестабилизује. Континуирана анти-руска залагања сенатора конзервативца Џона МекКејна, укључујући и најновија, илуструју у којој је мери Русија на нишану агресивних фактора креатора политике.

У епизоди с ПРО, две су појединости с разлогом могле узнемирити Москву. У мањој мери та, да ће прве постављене ракете заиста бити у стању да предупреде евентуални уништавајући удар руског офанзивног нуклеарног оружја у случају рата – а у већој мери оно друго, да Америка овим чином заправо легализује присуство свог оружја уз саме руске границе, а да ће га сутра лако онда заменити неким још савршенијим изумима.

Председник Обама обећао је ресетовање Бушове политике. Ако је реч о Европи и ПРО, ресетовање још није уследило, а председников први мандат приведен је крају. Улазак у изборну борбу за још један рок, не чини опортуним да се шеф Америке изложи критици опонената због тобожње слабости у приступу Русији. Из тих разлога, гледано са стране, чини се да игра застаје док се не види ко ће становати у Белој кући, да би се знало с ким преговарати. А преговараће се. Идеал побољшања у руско-америчким односима у интересу коегзистирања није оповргнут, напротив.

Још ништа није учињено што би пореметило односе НАТО-Русија. Партнерство није дезавуисано. Наоко хладни рат није хладни рат, још. Карго НАТО пакта рутама кроз Русију циркулише без сметања. И руске ракете нису допремљене у Калињинград, још. Али то што су Руси наговестили могло би се догодити у неком крајње рђавом обрту догађаја, какав се не назире на хоризонту.

Искандер, који је у епизоди поменут, није поменут без разлога. Чини се да Москва тиме подстиче да Европљани о Европи расуђују европским главама, а не а не памећу Вашингтона.

У руско-европском искуству постоји један преседан који упућује да то не мора бити рђаво. У јеку хладног рата, САД су у једном тренутку у Европу допремиле и инсталирале першинг, ракете средњег домета, да би биле ближе циљевима у СССР. Москва је одговорила тиме што је сопствене пројектиле средњег и кратког домета нациљала на престонице америчких савезника у Европи.

Преостало су решили европски пацифисти и анти-першинг демонстранти, нагнавши Регана да седне за сто и договори се са Горбачовом.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mihajlo evo vidim skace od srece i moli se Bogu da satana i njeni podanici amerika krenun u rat protiv svete majcice rusije da konachno pobedi Bozja sila nad zlim satanistima amerikancima. Da srbija konachno zavlada svetom kako joj je Bog obecao!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mihajlo evo vidim skace od srece i moli se Bogu da satana i njeni podanici amerika krenun u rat protiv svete majcice rusije da konachno pobedi Bozja sila nad zlim satanistima amerikancima. Da srbija konachno zavlada svetom kako joj je Bog obecao!

Ako ga iluminati ne preduhitre i ne zacare antihrista preko UN,adekvatno ispirajući nam mozak ideologijom homoseksualizma preko genetski-modifikovane hrane konzumirane uz koka-kolu!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Rusija - Turska. Po Svetom Pajsiju Svetogorcu.

A mi.... ko u onoj igri: Izmedju dve vatre.

A sve sa nadom da su malo poradili na preciznosti u zadnje vreme. .smesko.

Русија и Турска немају никаквог разлога да ратују. Немају никаквих граничних спорова, несучељавају им се интереси на некој спорној територији...за шта да ратују?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne zna se sta je ovde vise tragikomicno...

Уз најбољу вољу, не могу да пронађем елементе комедије у овоме...Европа дозвољава САД-у да се игра у њеном песку па кад се испишке, она ће остати у том смрдљивом песку а американци ће отићи кући у свој чисти песак.

Решење је отерати САД тамо одакле су и дошли. На фињака. Јер комплекс нације настале на убицама и лоповима истераним из Европе неће сам од себе нестати...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Слажем се да у овој вести нема елемената комедије, само једна мала допуна: постојало је пар места која су била казнене колоније, али је далеко већи број обичних досељеника, нормалних људи. Уствари, први који су тамо отишли су били "пуританци", који су бежали од верских прогона, шиканирања, а који су волели да шире своју визију моралности и чистоте.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Слажем се да у овој вести нема елемената комедије, само једна мала допуна: постојало је пар места која су била казнене колоније, али је далеко већи број обичних досељеника, нормалних људи. Уствари, први који су тамо отишли су били "пуританци", који су бежали од верских прогона, шиканирања, а који су волели да шире своју визију моралности и чистоте.

Да се нађемо на 50-50?

Да ли су истребили домицилно становништво? Јесу. Пуританци? Чисто сумњам.

Али поента је у следећем. Нека и једни и други нађу по пољанче у својим земљама, одаберу 20 снагатора и туча у ограђеном простору цели дан до подне. Ко остане на ногама, победио је. Па за 15 дана поново али сада код оних других.

Шта је циљ набијања оружја и овамо и онамо? Која корист?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да се нађемо на 50-50?

Да ли су истребили домицилно становништво? Јесу. Пуританци? Чисто сумњам.

Али поента је у следећем. Нека и једни и други нађу по пољанче у својим земљама, одаберу 20 снагатора и туча у ограђеном простору цели дан до подне. Ко остане на ногама, победио је. Па за 15 дана поново али сада код оних других.

Шта је циљ набијања оружја и овамо и онамо? Која корист?

Слажем се, потпуно је бесмислено, води уништењу целог света.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па добро сад, познато да је многе светске силе демонстрирају своју ватрену моћ, а потом је ставе у праксу. Сви то чине, без изузетака. Мислим да та "демонстрација" са друге стране има и психолошки ефекат... "Мали" ће у једном тренутку морати да се окупе око "великих", итд.

Слажем се, потпуно је бесмислено, води уништењу целог света.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...