Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

Очигледно је да су искуства различита. Рецимо моја искуства (моје и искуства доброг дела жена из цркве које познајем) су таква да су ближа ономе што је у уводном посту написано, моћда не 100%, али већим делом да.

Не пристајем да будем таква "православна хришћанка" која ће беспоговорно да се повинује нормама које је неки човек одредио и које ће ме стављати у положај затупљене овце која само треба да трепће очима и да искључи мозак.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pisanju ovakve teme,pokrenule su me dve stvari ,moj lični doživljaj i osećaj koji imam kao žena u crkvi i jedan tekst koji sam pročitala,koji na najbolji mogući način po meni objašnjava kakav osećaj imaju žene u 21 veku koje odlaze u crkvu ili bar jedan deo žena u koje ubrajam sebe.Ne bih volela da se ovaj tekst shvati kao nekakva provokacija,jer to i nije.Tema sa ovim tekstom je i postavljena da bi malo diskutovali o tome.Volela bih da se i drage sekane jave i prokomentarišu.

Nadam se da ovo necete shvatiti kao zalopojku jadne zenice, vec pokusaj da vam docaram kako je to biti u kozi jedne zene koja hoce da zivi hriscanskim zivotom u Srbiji (cini mi se jako vaznim da podvucem ovo u Srbiji) , u pravoslavnoj crkvi, u 21.veku.

Da, zaista je zbunjenost adekvatna rec, nije to jadnost, vec bas jedna gomila upitnika koji stoje u dusi usled raznoraznih zahteva i pritisaka koji dolaze sa mnogih strana.

Prvo osetite neku neobicnu stegnutost i neprijatnost od nekih svestenih lica i ljudi iz crkve i primetite da to nema veze ni sa cim drugim vec sa tim sto si zena.

Pocinjete da se pitate "pa, cekaj, kako se ja to ponasam kada su ljudi prevashodno svesni moje polne pripadnosti , a ne onoga sto govorim " ...

......i tu moze da se nauci poneka fina lekcija, da se stvori odredjena strategija oblacenja ( tako da ne privlaci paznju prevashodno na cinjenicu da sam zena , vec na ono sto govorim) , i malo utisa nekakva naglost i preterana otvorenost u ponasanju .. i tako , sve u svemu , bude na korist.

Ali, i dalje , uprkos tome, osetis nekakvu neprijatnost - mladici iz crkve se stegnu , prestanu da se osecaju komotno kao kad su do malopre caskali sa drugim mladicima........ ti ih pitas nesto, a oni upadnu u stegnutost i frku .......

....... onda ti opet pomislis "cekaj , pa kako sad da komuniciram, mora da nesto ne radim dobro cim izazivam takav efekat ? mozda je bolje da cutim i da uopste ne uspostavljam kontakt, tako barem necu izazivati neprijatnost kod drugih"

..... i onda pocinje povlacenje , sto za posledicu ima uspostavljanje kontakata samo sa zenama iz crkve (naravno , van crkvenog okruzenja nikakvih problema nemam sa komuniciranjem sa svim drugim osobama , i sa muskarcima i sa zenama - na fakultetu se komunikacija sasvim nesmetano odvija , normalno i ljudski). A u crkvenom kontekstu..... totalno cudna atmosfera. ....

I tako pocinje musko-zenski odnos da se mistifikuje ( u onom losem smislu) , da postaje "nesto cudno".

Zatim, moras uloziti dosta energije da nadjes svestenika, duhovnika, monaha koji ce ti prici kao licnosti, i koji prevashodno nece u tebi gledati da li si zensko ili musko (svestenici su ponekad svesni da su zene ipak nesto drugacije od muskaraca , pa sa ponekad nadju zbunjeni jer ne mogu iz licnog iskustva da govore o nekim stvarima) ......

...... jer neprijatnost koja postoji ako ne nadjes takvu osobu , moze da te omete da zaista trazis lek za svoje probleme, strasti i grehove. Radije pozelis samo da se sklonis da ne bi drugome bila iskusenje, ali ..... to ne resava tvoje probleme, i netrazenje leka i iskrenog duhovnog razgovora i ispovesti - sve to ometa duhovni razvoj zene .

Onda se susretnem sa sledecim stvarima - pocne da me zanima kakva je to prava hriscanska zena ..... uz retke izuzetke ( kao sto su npr. vladika Porfirije, Jerotic i jos poneko...... uglavnom muskarci opet ?!?! zanimljivo ?!?!) daje se uglavnom ovakav model zene u crkvi:

- odnos muz-zena - "zena je prva sagresila i zato je njena volja nadalje podredjena volji muskarca"- ovaj stav mi je ok , ali ovde ima jedan cudan nastavak - " zato zene treba da budu pokorne i da trpe " ........ nekako se propusti da se kaze na vreme da i "muzevi treba da zaista vole svoje zene, kao sto Hristos zavole Crkvu" ........ i onda vam se kao zeni cini da ono sto nam se nudi kao model musko zenskih odnosa je nesto nalik na mazohizmu, na destruktivnoj pokornosti ( treba razlikovati poslusnost i pokornost - pokornost je nesto gde nema svesnosti o smislu zrtve i poslusanja iz ljubavi), tj. nalici na nesto sto je bilo u starom Rimu , gde je zena samo jedan deo imovine muza, a ne ravnopravno bice koje ima dar da na srce voljenog izlije svu ljubav, utehu i radost ..... To se ni ne trazi od nje, vec samo pokornost. Tako bar taj stav zvuci. (ovde pricam naravno o iskrivljenjima koja provejavaju u crkvi , a ne o ispravnim pravoslavnim stavovima)

- zena u porodici - cuju se stavovi kako zena zapravo ne treba bas da vodi racuna puno o karijeri, implicitno se provlaci stav da se ne moze imati istovremeno i dobra karijera i istovremeno biti i dobra majka i zena .... cuju se stavovi "nije tvoje da mnogo razmisljas , vec je tvoje da malo vrtis varjacu i zavijas sarmu" ..... dakle , ponekad se i eksplicitno govori da se ne moze i jedno i drugo i da ce "prava hriscanka" odabrati uvek da bude domacica i dobra majka.

I tu se sad pravi razdor u mojoj glavi - otkud uopste ta ideja da se ne moze i jedno i drugo - eto, bas mogu da se nadju primeri zena gde je to moguce.... Sto se pravi takva vestacka iskljucivost.... Cemu taj pritisak.....

- hriscansko iskustvo zapisano od strane zena - jaaaaaaako malo ima zapisa koje su pisale zene , monahinje, svetiteljke, gde se moze videti kako tece duhovni razvoj kod zena, kako se one bore sa gresima ..... posle toliko citanja monaske literature koje su pisali monasi , a ne monahinje , namece mi se zakljucak kako smo mi zene hodajuca iskusenja , a tako malo reci ima kako da se zene bore sa svojim strastima ..... tu se onda javi misao "ma , bolje da se sklonim kad sam vec takvo iskusenje, da se ne pojavljujem nigde, da ne komuniciram ni sa kim ".... i onda me to direktno odvede u izolovanost i otudjenost.

- molitvenik - uzmete da citate jutarnje i vecernje molitve - sve su pisane u muskom rodu i treba uloziti napor ( istina, ne velik) pa da sve prevedete u zenski rod , jedino u molitvi pred pricesce, onoj jednoj , pise "od kojih sam prvi ja (prva ja).. " Opet podvlacim , ovo je zaista sitnica, ali nekako ostavlja osecaj da je sve nekako upravljeno prema muskarcu .... ok, opet kazem , nije to lose - tako se lepo ucim fleksibilnosti i prilagodjavanju ..... jer kao sto rece jedan mudar covek "Trudite se da vasa vera bude cvrsta , a ne kruta - jer cvrsta vera cini coveka tolerantnim , a kruta fanaticnim " ... vredi se zamisliti nad ovom recenicom, jel da?

- druge zene u crkvi - ........krenete dalje da tragate , upoznavajuci druge zene i devojke u crkvi , da vidite kako se one snalaze ...... nadjete na nekoliko lepih primera , ali koje imaju skoro identicna pitanja i dileme i osecaju identican pritisak kao i ti.

Krenes dalje da trazis i ........ onda , na sveopste iznenadjenje, naidjete na jednu vrlo specificnu grupaciju zena koje su u potpunosti usvojile , po mom misljenju na sasvim promasen nacin, model hriscanske zene i pocinju da proganjaju druge zene koje se sa tim ne slazu.

Ajde da pojasnim ........ skoro da nema meseca da prodje a da mi u crkvi ne pridje neka zena koja meni ili mojoj drugarici ne odrzi lekciju kada treba da stojim, kada da sedim, k a k o da stojim, sta da imam obuceno (Mini je cak jedna zena rekla da izgleda "suvise seksi" u onome sto je imala obuceno ?????- Mina je za trenutak stavila jaknu izmedju nogu da joj ne bi ispala iz ruku kada je htela da izvadi novac ili papirne maramice iz tasne , na sta je ova zena odmah odreagovala ........ naravno , da li treba pomenuti da u blizini nije bilo ni jednog muskarca, jer stojimo skroz u cosku na levoj strani crkve) , zatim gde treba da nosim brojanicu, koliko dugacka suknja je "podobna" ........ itd.

Oni koji i malo znaju psihologiju , znaju za odlican naziv za ovaj fenomen a to je identifikacija sa agresorom tj. da oni koji vise ne mogu da podnesu pritisak , postanu veci agresor od samog agresora i onda upravljaju agresiju prema onome sto su oni do tada bili....

ali da ne uplicem psihologiju , mislim da je ovo pojava svakome primetna iz licnog iskustva (psihologija je samo tome dala naziv).

To dovodi do joj veceg pritiska na zene u crkvi, ...... pocinjes polako da shvatas koji mali broj stvari ti je "dozvoljen" :

1. mozes da pricas , ali samo ako se radi o receptima za pripremu hrane i o vaspitanju dece ......

2. mozes da se skolujes, ali samo ako imas podcenjujuci stav prema tome i ako te to nece ometati da rodis sto vise dece ..... dakle , diploma nema nikakvu funkciju, jer je neces ni iskoristiti.

3. mozes da mislis - ali samo ako to zadrzis za sebe :)

4. mozes da se prikljucis na mejling liste ili budes prisutna u pravoslavnim razgovorima ili na predavanjima, ali samo kao slusalac - ako suvise budes izrazavala svoje misljenje glasno, lupice ti "packu" , jer si se usudila da izadjes iz socijalnog obrasca ...

5. mozes da se oblacis onako kako ti smatras da treba, ali istovremeno moras da se klonis svih pogleda, jer si ti hodajuce iskusenje.

6. ne smes prva da iniciras razgovor sa mladicima , jer je to narusavanje musko-zenskih socijalnih uloga i ispasces nesmirena, napadna ..... i uostalom, naleteces na stegnutost i "zid" sa druge strane

7. nije pozeljno reci da nesto studiras , jer to odmah ukazuje da si ti neka "emancipovana feministkinja" koja podcenjuje vrednost porodice i hoce da fura samo karijeru.....

I tako dalje, i tako dalje...... ima tu jos ovakvih iskrivljenih stavova, ovoga sam se setila samo u jednom dahu ....

Opet cu da podvucem da , ideja ovog mejla nije bila da izazivam krivicu kod muskaraca, da nekoga okrivljujem, niti da isticem kako su zene jadne zrtve, vec da pokusam koliko je god neutralno da docaram muskarcima kako to izgleda biti u kozi zene koja je u crkvi . Mozda nam tako bude lakse da razgovaramo jedni sa drugima, ako u potpunosti sagledamo kako to izgleda iz ociju druge strane.

Takodje, podvlacim i to da sam ovo pisala samo u svoje licno ime, mozda druge zene imaju drugacije iskustvo.....

i na kraju , nadam se da nikog nisam uvredila, da sam bila jasna kada sam rekla da u crkvi zaista ima i pozitivnih primera i mirjana i svestenika i monaha i mladica i devojaka i muskaraca i zena - koji ovakve stavove nemaju i koji se zaista trude da duhovno uzrastaju do mere rasta visine Hristove i da umnozavaju ljubav prema drugome, i da neguju osetljivost duse za greh ali i za ljubav i dobar pristup drugom i drugacijem coveku.

Od svih nas zavisi kakvi ce nam biti nasi medjusobni odnosi i koliko cemo se razumeti i da li cemo biti na korist jedni drugima. Ne moze samo jedna osoba da kreira citav odnos ... Cak ni Hristos ne zeli da nas prisiljava na odnos ljubavi , pa kako onda mozemo mi zene ? Za odnos su neophodne dve zainteresovane strane.

IZVOR http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=236

ја овакав положај жене у Цркви нисам још видео..

моја жена..као и од мојих пријатеља које су у Цркви..су углавном факултетски образоване...и превише причају :) ..а не да се устручавају...

некада чак помислим да смо ми мушкарци у подређеном положају :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не може да се дискутује,осим са оним који размишљају ко ти...

Чекајте бре ,јел ми идемо у исту Цркву,и да ли сте прочитали шта рече ова повређена жена у минићу...

1. mozes da pricas , ali samo ako se radi o receptima za pripremu hrane i o vaspitanju dece ......

2. mozes da se skolujes, ali samo ako imas podcenjujuci stav prema tome i ako te to nece ometati da rodis sto vise dece ..... dakle , diploma nema nikakvu funkciju, jer je neces ni iskoristiti.

3. mozes da mislis - ali samo ako to zadrzis za sebe :)

4. mozes da se prikljucis na mejling liste ili budes prisutna u pravoslavnim razgovorima ili na predavanjima, ali samo kao slusalac - ako suvise budes izrazavala svoje misljenje glasno, lupice ti "packu" , jer si se usudila da izadjes iz socijalnog obrasca ...

5. mozes da se oblacis onako kako ti smatras da treba, ali istovremeno moras da se klonis svih pogleda, jer si ti hodajuce iskusenje.

6. ne smes prva da iniciras razgovor sa mladicima , jer je to narusavanje musko-zenskih socijalnih uloga i ispasces nesmirena, napadna ..... i uostalom, naleteces na stegnutost i "zid" sa druge strane

7. nije pozeljno reci da nesto studiras , jer to odmah ukazuje da si ti neka "emancipovana feministkinja" koja podcenjuje vrednost porodice i hoce da fura samo karijeru.....

Овакве небулозе можда постоје код Акакија или Артемија и њихових следбеника,али бар што се Бгд-а тиче,тога нема или су такви случајеви изузетно ретки...

Ево ,узмите и за пример овај форум,где апсолутно не постоји женска особа,а да није са поносом противуречила било ком мишљењу мушкарца,које није по њеној вољи.

Све у свему,не треба потенцирати и правити проблем,тамо где га нема,још горе,наметати своје и критиковати друге моделе понашања,тврдећи како су "многе глупаче" населе на подређену улогу жене.

А да јој треба,треба...

Нема ни код Артемија...попадије док је Артемије био Епископ су радиле..и махом биле факултетски образоване...

а код Еп. Јефрема је забрањено да попадије раде..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Problem nastaje iz nepoznavanja svoje eklisioloske sluzbe, kako bi to rekao lepo sv. Maxim Ispovednik da se na Liturgiji ukidaju sve nacionalne, psiholoske i POLNE razlike. Nepoznajuci taj blagodatni domen, ljudi zadrzavaju svoje psihologizme na ustrb blagodati. Zato ostaje pitanje koliko se uopste i preobrazavamo?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Taj problem postoji,i nisam jedina koja ga primećujem u svom okruženju,ali naprosto ne može se diskutovati o tome,osim sa jednim malim brojem ljudi.Evo Ivica i Zvonko su razumeli ovde a i Duša i Mamica.Nalaziš na zid kod ljudi ili odmah napade tipa :"Šta hoćete sad i feminizam u crkvu da uvedete",iako ovo sve blage veze nema sa feminizmom,a ima veze sa tim kako priličan broj hrišćana posmatra žene u crkvi ( ili i žene uopšteno),kao one koje im nisu ravne.Naravno dosta žena je prihvatilo taj model ponašanja,za koji smtram da nije ispravan.Iskreno od takvih žena,najviše i dobijam osude :D

Super teme i ozbiljna i samo kada bi imali malo vise postovanja u sebi prema drugima bilo bi super da se svaka tema ne pretvori u "osude".

E ta "osudjivanja",to ti je sestro sto ces u 99%slucajeva da dobijes od svojih bliznjih u Hristu na prvi mah.To ti je hendikep naseg naroda,bezsmislena gordost (ja sam uvijek bolji(bolja)od drugoga)i osudjivanje(nema veze sto ti nije dobro sigurno si neki veliki gresnik kad ti nije dobro,kao sta se to mene tice).I kad te onih 99% brace i sestara sretne vidi na Liturgiji on nevidi "tebe"i nije mu drago sto si jos i ti tu,nego gleda sta on ima to bolje od tebe i kako da shvatis da ne pripadas tu,jer si malo drugacija,nemas "dres",jer nisi savila glavu do zemlje licemjerno,nego otvoreno kazes sta mislis sto oni savijenih glava konstantno misle.Ali slava Bogu na onih 1%,ociju punih ljudske bratske ljubavi i SAOSJECAJNOSTI.

I sve ovo sto si napisala stima super iako nisam sve osjetila na svojoj kozi ali vidjela sam puno sestara koje su bile napadane i osudjivane a tek mozda su drugi ili treci put tu.Nemora sve da bude licno iskustvo da bi ti povjerovali da to sto pises sve stima.

Mi smo jako emotivno nemilosrdan narod a najvise prema svojima.A velike kukavice.I zato imamo gospodje koje i kad obuces suknju pitace te a gde ti je mantil,i majke koje djeci od tri godine nedaju kap vode ni hrane do pricesca,iako se dijete zuti u licu NE njeno dijete nista od ponoci nije dobilo,trudnice koje poste strogo na vodi i padaju po crkvama ali one su sebi ufurale u glavu da nose buduceg sveca,i tako docu u Crkvu djevojcice od po 13 godina, prvi put poste,ali im ti revnitelji nedaju sjesti pa jos ih pitaju jel im majke kupuju kad suknje.Tu djecu neces vidjeti drugi put.I istina je da se najvise napadaju zene.Verbalno ili direktno.To sto najcesce ne volimo svoje bliznje i kad tome dodas jos broj godina osmanlijskog kursa,koji smo super savladali,dobijes sve ono sto ti osjecas i pises gore navedeno.

A valjda ce mo jedng dana bar da pocnemo razmisljati o drugoj Bozijoj zapovijesti,mozda tad bude postojala nada da ce mo je ispuniti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Problem nastaje iz nepoznavanja svoje eklisioloske sluzbe, kako bi to rekao lepo sv. Maxim Ispovednik da se na Liturgiji ukidaju sve nacionalne, psiholoske i POLNE razlike. Nepoznajuci taj blagodatni domen, ljudi zadrzavaju svoje psihologizme na ustrb blagodati. Zato ostaje pitanje koliko se uopste i preobrazavamo?

Браво!

Многи нису у стању да сконтају то..а посебно да разлуче Црквено учење од обичајног...које постоји у неким Парохијама...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Krenes dalje da trazis i ........ onda , na sveopste iznenadjenje, naidjete na jednu vrlo specificnu grupaciju zena koje su u potpunosti usvojile , po mom misljenju na sasvim promasen nacin, model hriscanske zene i pocinju da proganjaju druge zene koje se sa tim ne slazu.

Ajde da pojasnim ........ skoro da nema meseca da prodje a da mi u crkvi ne pridje neka zena koja meni ili mojoj drugarici ne odrzi lekciju kada treba da stojim, kada da sedim, k a k o da stojim, sta da imam obuceno (Mini je cak jedna zena rekla da izgleda "suvise seksi" u onome sto je imala obuceno ?????- Mina je za trenutak stavila jaknu izmedju nogu da joj ne bi ispala iz ruku kada je htela da izvadi novac ili papirne maramice iz tasne , na sta je ova zena odmah odreagovala ........ naravno , da li treba pomenuti da u blizini nije bilo ni jednog muskarca, jer stojimo skroz u cosku na levoj strani crkve) , zatim gde treba da nosim brojanicu, koliko dugacka suknja je "podobna" ........ itd.

Из мог искуства, управо су жене (старије госпође, да не кажем - бабе) највише осуђивале омладину у храмовима. Чуо сам небројено прича како неке бабе уче све редом (и теологе!) како треба да се крсте, како треба да стоје, како треба да се облаче итд. Чувари светиње су махом жене. Мада ми се догодило да један старији човек (деда) викне на мене за време литургије пређеосвећених дарова, јер сам клекнуо у погрешном тренутко. Кад је викнуо, и ђакон се окренуо да види шта се дешава.

Из мог угла, сви су "жртве" тих чувара светиње (иако се лично не обазирем на њих нешто посебно), а не само жене.

Та жена, која је написала то писмо, вероватно живи у некој сеоској средини. За урбаније средине сам готово сигуран да није тако. И у том случају је пребацивање наше свеопште затуцаности, гордости и бављења туђим проблемима на релацију мушко-женско безобразлук.

Ali, i dalje , uprkos tome, osetis nekakvu neprijatnost - mladici iz crkve se stegnu , prestanu da se osecaju komotno kao kad su do malopre caskali sa drugim mladicima........ ti ih pitas nesto, a oni upadnu u stegnutost i frku .......

Што се тиче овога, чуо сам и лично од девојака слично мишљење. Било је речи да младићи у Цркви имају сувише високе критеријуме за будућу жену. Те је, неретко, случај да су зашли у године, а да се нису оженили. Проблем је, вероватно, што имају (или имамо? ) калуп који по њиховом мишљењу одговара будућој мајци њихове деце, па једноствано траже ону која ће се уклопити у тај калуп. Бар сам тако чуо...

Виђао сам у црквама и "напуцане" девојке, у пуној ратној опреми (шминка, фризура, кратка сукњица, штиклице), па им нико ништа није рекао.

Интересантна прича је и да је једна девојка хтела да дође на богослужење, па је питала њену другарицу (која је теолог, или теолошкиња/теологица :) ) како да се обуче. Ова јој је одговорила да се лепо обуче. И сутрадан долази ова утегнута као са Гранда. :) Шта ћеш, њој то значи обући се лепо. :)

Још нешто. Мушкарци би могли да се буне што је за жену прикладно да дође у сукњи до испод колена у цркву, а ми по овој врућинчини треба у панталонама да будемо. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

ја предлажем да дозволимо женама у бикинију да долазе на Литургију...и да после проповеди Свештеника изађе преседница Православног феминистичког покрета и одржи беседу о женским правима...

а онда да само жене она Причести!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Бити жена у цркви је једнако лепо као и бити жена било где. Као жена, не осећам да сам потлачена од било ког мушкарца.

Бити у цркви као жена, за мене није ни терет ни прекорно гледање. Нисам сигурна да ово писмо које је написано, заиста писмо борбе за права жена било где па и у цркви. Мислим пре да је писмо неког ко "не може да се удене" нигде, плус "неће ни како она хоће".

Мора марама или сукња? Па да, мора у неким манастирима. код мене кући не сме да се пуши, и мора гост да се изује. И сви поштују кућни ред. Они којима се не свиђа-више не долазе, па се виђамо по кафићима. Ако морам да се обучем "протоколарно", океј. Нит је терет нит је шовинизам. Истина, виђам и мушкарце и жене, сад лети, у црквама са јапанкама, сандалама, босе. А у суд кад идемо, онда обувамо ципеле и чарапе јербо ће портир да нас избаци. код Бога можемо и у пластичним сандалама. Битно да се дотерамо кад идемо на свадбу.

Мој духовник је монах. Кад му нешто затреба, пошаље ми мејл. Не држи ми придике што имам факултет, што возим ауто, или што гледам тв, слушам музику...итд. Нити било ко од мирјана које тамо знам и дружимо се. О мојој, градској цркви, да не причам. Слобода за све паре. Али стварно. Наравно, у границама нормалног. Није анархија.

Бити жена је лепо јер си жена од Бога. Ревнитеља има па има. У свему. А шта сад. У се и у своје кљусе, и тееерааај.

Волела бих да се у том писму , конкретно наведе име цркве где дотична мирјанка има проблема са упознавањем, са одевањем и дружењем. Чисто да видимо где је то, оно људски ме занима.

П.С. Мене једна мам две девојчице, гледала оштро и љутито из недеље у недељу. Мислила је да сам неудата и изгледа сам представљала опасност по њен брак (), не знам чиме. Културно обучена и то. А онда је видела да увек долазим са господином животним сапутником (од пре 9 6 месеци и са дететом), па јој је лакнуло. Али и даље приметим понекад да проверава ситуацију испод ока.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zašto se ti brate osjećaš ugroženim od strane žene, pa s ovakvom ironijom govoriš? Meni djeluje kao da se od nečeg braniš? Ili možda nisam dobro skontala, ovdje se uopšte ne radi o dolasku žene u ovoj ili onoj gardarobi, nego o tome da se ona zbog nečeg osjeća izopšteno. Nije to stvar stajanja, ili sjedenja u Crkvi, niti toga da li ima suknju ili maramu, stvar je u tome da se ne osjeća prihvaćenom, pa uopšte nije važno da li je izopštavaju muškarci ili žene (bake kako gore neko reče), polnost u ovom problemu je potpuno irelevantna. Ko kaže da se neki muškarac ovako ne osjeća, igrom slučaja radi se o ženi. Tako da brate - ljubavlju brišimo sve nesuglasice i probleme, najlakše je kamenovati nekog zato što je "feministkinja". Ako i jeste daj brate da se ženi pomogne da se osjeti voljeno. Izvini ako su moje riječi bile preoštre, nadam se da mi nećeš uzeti za zlo. :drugarstvo:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да је ово писала нека талибанка из Техерана,па и да разумем,али ова неразумна жалопојка од стране православне жене,уопште не стоји,и готово да је злонамерна,желећи да представи жену у Цркви,као биће другог реда , потпуно подређена мушком роду. prst ka dole

Посматрајући и дружећи се са својим парохијанима а и шире,заиста нисам приметио подређену улогу жене,а нисам чуо ни њихов протест у било ком смислу,где тврде да су им "права" угрожена.

Што се тиче православних мајки ,улога домаћице и неког ко је посвећен деци и дому,за њих је остварење снова,и мени делују врло поносне и срећне!

И друге тривијалности,типа како се ко облачи,немам право гласа,угрожена ми је каријера,свештеници беже од жена,су само плод (не)размишљања жене, која не само да не зна, своју улогу у Цркви,већ у животу уопште...

facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222

Ево зашто подржавам овај коментар уз све уважавање аутора теме која је, очигледно, имала потребу да се олакша. Но, како једна чланица пише, ако је неко и умислио, треба му помоћи. Дакле, моја подршка аутору теме без обзира што се не слажем или макар што не пролазим такво искуство.

Да пређем на оно с чим се слажем а садржано је у коментару Зосиме:

У Цркву не улазим да бих се дружила и разговара са људима већ да бисмо сјединили мисли молећи се Господу.

Разговараћемо када изађемо из Цркве.

Не обазирем се ко стоји до мене јер то је основна ствар владања у Цркви.

Ако слушам проповед свештеника, ја немам ни вољу ни жељу да мислим ни о чем другом и то је моја потреба.

У цркву сви улазимо на исти начин, стојимо свако на својој страни.

Ако сам у кући обучена прикладно за обавављање кућних послова; ако госте очекујем прикладно обучена; ако на пијац идем ноншалантније обучена а у позориште или некакво предавање а све из поштовања облачим пригодну одећу; ако на посао одлазим примерено обучена, и да не набрајам ситуације које изискују да водимо рачуна и о томе детаљу, тек се подразумева да ћу у Цркву отићи обучена онако како то доликује, како захтева правило а све и да га нема, ја знам у чему ми је најугодније.

Дан у току недеље, када након посла планирам одлазак у цркву, облачим примерену гардеробу. У осталим данима, могу и другачије.

Са свештеницима имам однос као са најрођенијима. Истина, неко ми више одговара, неко мање. Ваљда је то и природно. Иста ствар је и са децом. Имам их двоје, обоје их подједнако волим, али са једним у једној ствари се боље разумем, док са другим у другој ствари. И то је Богом дано.

Срећна сам за сваки проведени тренутак који сам с радошћу проводила уз децу док су одрастала. Сада са њима скоро равноправно одлучујем у вези свега а тиче се наших заједничких ствари.

Нико ми није бранио да учим; нико ми није замерио што сам научила и што и даље учим.

Све сам стизала одрадити и то баш у време када су деца била мала а ја радила. (контакт са децом, кување ручка, спремање стана, остале активности а има их (сликање, шивење, уређење стана и то не послића, од кречења до меблирања, унутрашњег уређења итд. итд.).

Најважније ми је било да се посветим деци анимирајући их на све могуће начине који су њима годили и користили. Посматрајући их, то је била за њих забава и у исто време едукација. Моја "инвестиија" је била и моје задовољство.

И, да не набрајам даље, и ово место, овај форум, доказ је да је жена поштована пре свега као жена, будућа мајка, мајка, супруга па и она која то више није. Она која није поштована, не треба да криви никога другог до себе.

Разумем да су искуства различита, али ако ствари поставимо на своје место и водимо се тим моделом, колико год звучало да је "модел" шаблон-морање, он то заправо није.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zašto se ti brate osjećaš ugroženim od strane žene, pa s ovakvom ironijom govoriš? Meni djeluje kao da se od nečeg braniš? Ili možda nisam dobro skontala, ovdje se uopšte ne radi o dolasku žene u ovoj ili onoj gardarobi, nego o tome da se ona zbog nečeg osjeća izopšteno. Nije to stvar stajanja, ili sjedenja u Crkvi, niti toga da li ima suknju ili maramu, stvar je u tome da se ne osjeća prihvaćenom, pa uopšte nije važno da li je izopštavaju muškarci ili žene (bake kako gore neko reče), polnost u ovom problemu je potpuno irelevantna. Ko kaže da se neki muškarac ovako ne osjeća, igrom slučaja radi se o ženi. Tako da brate - ljubavlju brišimo sve nesuglasice i probleme, najlakše je kamenovati nekog zato što je "feministkinja". Ako i jeste daj brate da se ženi pomogne da se osjeti voljeno. Izvini ako su moje riječi bile preoštre, nadam se da mi nećeš uzeti za zlo. :drugarstvo:

ја сам угрожен само од моје жене која је трудна па мења расположења :cmizdrenje: (шала)

Сестро на Литургију се долази ради спасења...а теферић и дружење је резервисано за агапу...или кафић..коме по вољи...

а није ми јасно како се осећа изопшетно ако учествује на Литургији?

а сада да неко мора да се дружи са неким само зато што иде у цркву..па и није морање...друштво се бира...како коме одговара...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Амин за све што написаше Booba & Mileva.

Поготово за следеће:

Бити жена у цркви је једнако лепо као и бити жена било где.
Мора марама или сукња? Па да, мора у неким манастирима. код мене кући не сме да се пуши, и мора гост да се изује. И сви поштују кућни ред. Они којима се не свиђа-више не долазе, па се виђамо по кафићима. Ако морам да се обучем "протоколарно", океј. Нит је терет нит је шовинизам. Истина, виђам и мушкарце и жене, сад лети, у црквама са јапанкама, сандалама, босе. А у суд кад идемо, онда обувамо ципеле и чарапе јербо ће портир да нас избаци. код Бога можемо и у пластичним сандалама. Битно да се дотерамо кад идемо на свадбу.
Бити жена је лепо јер си жена од Бога. Ревнитеља има па има. У свему. А шта сад. У се и у своје кљусе, и тееерааај.

Nije to stvar stajanja, ili sjedenja u Crkvi, niti toga da li ima suknju ili maramu, stvar je u tome da se ne osjeća prihvaćenom, pa uopšte nije važno da li je izopštavaju muškarci ili žene (bake kako gore neko reče), polnost u ovom problemu je potpuno irelevantna. Ko kaže da se neki muškarac ovako ne osjeća, igrom slučaja radi se o ženi. Tako da brate - ljubavlju brišimo sve nesuglasice i probleme, najlakše je kamenovati nekog zato što je "feministkinja".

facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222

Share this post


Link to post
Share on other sites

ја сам угрожен само од моје жене која је трудна па мења расположења :cmizdrenje: (шала)

Сестро на Литургију се долази ради спасења...а теферић и дружење је резервисано за агапу...или кафић..коме по вољи...

а није ми јасно како се осећа изопшетно ако учествује на Литургији?

а сада да неко мора да се дружи са неким само зато што иде у цркву..па и није морање...друштво се бира...како коме одговара...

0110_hahaha :291291291: :229229229: a to je u pitanjeeeeeeeeee :D

Ma razumijem ja tebe u potpunosti,samo mislim da si prestrog. Nekome je potrebno više od onoga što dobija u datom trenutku. I da, to što se ne dešava u Crkvama pojedinaca (kao i ni u mojoj - Hvala Bogu) to ne znači da ovakve situacije ne postoje u drugim parohijama. A tema je pokrenuta bar kako ja to vidim iz razloga da se onome ko pročita a vjerujem da ima takvih shvate da nisu osuđeni zbog tog svog osjećaja, da nisu sami, i da ima pomoći i lijeka za takav problem. Zato mislim da je neozbiljno ovaj problem ili "problem" kako ga neki doživljavaju gurati pod tepih, praviti se da ne postoji, ili smatrati da je postojanje ovakve teme čista budalaština.

P.S: buraz ja se pravo radujem što ćeš ti postati ćale! womens.gif' class='bbc_emoticon' alt='0311_womens' />

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zašto se ti brate osjećaš ugroženim od strane žene, pa s ovakvom ironijom govoriš? Meni djeluje kao da se od nečeg braniš? Ili možda nisam dobro skontala, ovdje se uopšte ne radi o dolasku žene u ovoj ili onoj gardarobi, nego o tome da se ona zbog nečeg osjeća izopšteno. Nije to stvar stajanja, ili sjedenja u Crkvi, niti toga da li ima suknju ili maramu, stvar je u tome da se ne osjeća prihvaćenom, pa uopšte nije važno da li je izopštavaju muškarci ili žene (bake kako gore neko reče), polnost u ovom problemu je potpuno irelevantna. Ko kaže da se neki muškarac ovako ne osjeća, igrom slučaja radi se o ženi. Tako da brate - ljubavlju brišimo sve nesuglasice i probleme, najlakše je kamenovati nekog zato što je "feministkinja". Ako i jeste daj brate da se ženi pomogne da se osjeti voljeno. Izvini ako su moje riječi bile preoštre, nadam se da mi nećeš uzeti za zlo. :drugarstvo:

facenew22222222

"осећам се изопштеним/ом", "изнервирао сам се" и већина стања у којима се понекад нађемо а овим речима описујемо, у свом дубоком корену зраче и узроком. Ако напишем "опекао сам се", скоро увек ћу наћи да је мом стању узрок, моја активност, најчешће немарност. Аналогно томе, узрок осећања јесте у нама самим и то и јесте она најтежа борба.

Христос нас Је свему Научио и Учи и воцловце све је записано у Светом Јеванђељу.

Што се самих осећања тиче, савет Христа налазим у "Блаженствима".

Било који храм, налазио се у оквиру манастира или не, има свог старешину.И заиста постоје у неким храмовима, нека правила која нам се не допадају, која нас узнемире.Питање које себи поставим кад стекнем тако осећање, јесте шта сам од Христових савета заборавио,да ли послушање, да ли да не судим,да ли дозволих себи гордост?Истина је да се слични са сличним сједињују, па онда та нека правила у неким храмовима,која наведох, постају правила групе, па надаље то може бити пут ка некаквмо ужасу , па ....али опет погледам да је Христос Рекао, да је сваком дану зла доста за тај дан,те да не размишљам нити предвиђам нека будућа, као и поуку Марти, шта је то најважније о чему једино треба да размишља, као и да Цркву Његову ништа не може разрушити и још много тога...

Бог је Љубав, са свиме што Љубав обухвата. Да би били сигурни да је Љубав неограничену, безрезервну могуће остварити у палом свету, Бог Се Оваплотио, Дошао међу нас и Живећи као човек, показао и доказао. Да би били сигурни да ако живимо Љубављу, Христом у Духу Светом, само са Једним Циљем, Бог Син Је Умро као човек, и Васкрсењем и потом Вазнесењем својим, нам Показао шта Је за нас Планирао. Да себе не би доводили у сумњу, како да не залутамо, Бог Дух Свети Је Дошао да стално буде са нама, а Христове речи су остале записане у Светом Јеванђељу.

Ако све ово, што доста невешто написах,користимо, подсећајући се Христових савета - читањем Јеванђеља, хранећи се Христовим Телом и Крвљу и снажећи се Духом Светим - редовношћу учествовања у Светој Литургији и сталним Причешћивањем,врло врло ретко ћемо се осећати беспомоћно, или како сестра у Христу у свом тексту пише, изопштено.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...