Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Хришћанка у светлу Светих жена мироносица

Број 962, Рубрика Духовност

1976. година, број 219, страна 1-2 Које су то жене којима се Господ прво јавио? Јеванђелисти нам о њима дају довољно података. Међу њима је прва Марија Магдалина, позната грешница из које је Христос својевремено изагнао седам бесова, тј. седам смртних грехова: гордост, среброљубље, блуд, гњев, завист, чревоугодије, лењост.

Друга је Марија мати Јаковљева и Јосијина (Мт. 27,56); трећа - Саломија жена Заведејева, а мати апостола Јакова и Јована (Мк. 15,40); четврта - Марија Клеопова (Јн. 19,25); затим пета и шеста: „Јована, жена Хузе пристава Иродова и Сусана и друге многе које служаху њему имањем својим“ (Лк. 8,3).

Прве две Марије и Саломија, „купише мирисе и миро да помажу Исуса“ (Мк. 16,1; Лк. 23,56) који је лежао у гробу. Обично се узима да су по том миру и мирисавим уљима ове жене назване Мироносицама заједно са осталим женама које су Исусу служиле својим имањем. Но, тај назив оне носе и по једној много важнијој околности. Те свете жене су биле прве благовеснице и проповеднице Христовог Васкрсења и оне су повратиле мир и спокојство међу народ и ученике Христове које беше обузео страх, неспокојство, разочарење, неверје када су видели свога Учитеља да је издахнуо на Крсту. И по томе, дакле, повраћеном и на свагда учвршћеном спокојству - миру оне носе с правом то заслужено име, поред кога је уследио још и назив Равноапостолних жена, због њихове ватрене проповеди Васкрсења Христова, највеће, најглавније и најважније истине хришћанске вере. Јер Васкрсењем Христовим, као историјским фактом, утврђују се и оснажују и све друге истине, а без њега оне се колебају, падају и руше. Отуда апостол Павле и каже: „А ако Христос не уста, узалуд проповиједање наше, а узалуд и вјера наша“ (И Кор. 15, 14).

Колико год је важна чињеница да се васкрсли Богочовек јавља прво женама и Марији Магдалини - јунакињама које љубав према Христу не напушташе и онда када се сви испред Крста разбегоше, и које храбро ноћу на Његов Гроб пођоше - толико исто је важан и поздрав њиховог васкрслог Учитеља. Све те жене Мироносице прве су чуле, а преко њих и све жене хришћанке, прву и најрадоснију реч коју је Богочовек изговорио после свога васкрсења, поздравивши их најлепшом речју: „Радујте се!“ Прву реч после свога Васкрсења Христос је упутио жени, јер кроз жену долазе деца, радост и спасење, нараштај који наступа, и миран починак старости у гробу, која једино спокојно у исти се спушта са васкрслим Христом, који је својом смрћу уништио смрт и даровао живот вечни.

Када се васкрли Богочовек јавио својим ученицима, поздравио их је са: „Мир вам!“ и „Не бојте се!“ а жене, дакле, поздравио је са: „Радујте се!“ Јасно је да је оваквим поздравом жени дао до данас највећи дар и признање, ослобађајући је и подижући је до равноправног односно равноапостолног значаја и трона. Ову радост жени донео је и дао је Васкрсењем својим Богочовек, васкрсавши спутану и палу жену попут Марије Магдалине, јер је познато да је у историји старих народа све до Христа, духовно стање женино било и поред све културе Старог века исувише бедно у породици, и у друштву и у држави. Шта више, што је култура била већа, жена је падала све ниже и дубље у ропство које је пружало ужасне слике и примере њеног моралног пада.

Управо у доба када је римски цар Август преко државних закона употребио сва средства да од брака створи „државни строј за множење потомства“ одобравајући конкубинат - многоженство, а презирање нероткиња, сиромашним селима Галилеје пролазио је Богочовек Господ Исус са својом узвишеном Божанском појавом и науком. За њим су ишле масе народа и мноштво жена, без обзира на порекло, сталеж и узраст. Јеванђелист нарочито истиче да су му многе жене служиле „имањем својим“ (Лк. 8,3). Где год би се Христос појавио долазиле су и жене, да их задахне божанском чистотом, којој жена нарочито тежи; долазиле су му да их подигне, узвиси и да преко њих морално подигне и препороди читав свет Старога века.

Христос није учио као што су налагали закони Старога века, да жену нероткињу треба отпустити, већ је тражио да човек не раздваја и не раставља оно што је Бог саставио. Христос је дао браку дотле непознату сврху, уздигавши га у правду бескрајног усавршавања супруга тако, да брачници дају једно другом могућност да у брачној вези подигну што потпунији Божији лик, те и рађање деце из такве одухотворене заједнице све више престаје да буде од воље човечје и телесне, већ бива и постаје све више од воље Божје. Један свети отац је рекао: „Хришћанка није више жена у апсолутном смислу мужевљева, већ је управо Христова, који ју је подигао из кала... Зато је жена живо огледало човеково, у коме се вазда огледају благодатна својства Христова, управо она је лик и слава човекова, као што је и Христос био на земљи лик и слава Очева“.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Христос ослобађа и спасава награђени тип жене Старога века и света, тип који св. Јеванђелист приказује у Марији Магдалени коју је Богочовек ослободио од седам бесова, па је диже чак до лика равноапостолскога. Марију Магдалину као јеванђелску личност зна и  историја. Живот и рад Магдалинин у проповедању Васкрслог Христа није легенда, већ је и у историјском светлу приказан од двојице ауторитативних историчара и хроничара - Кедрина и Константина Порфирогенита за које готово у свим данашњим енциклопедијама дословно стоји да су од њих „вести добијене из веома поузданих извора, и данашња их научна критика високо цени“. Тако Кедрин пише: „Марија, дошавши у Рим, предстала је императору Тиберију и подневши му на дар црвено јаје казала је: „Христос Васкрсе!“ И таквим начином почела је пред њим своју проповед о васкрсењу Христовом, а хришћани првих векова дознавши о таквом простосрдачном примеру ове жене, почели су то подржавати и при помињању васкрсења Христовог даривати један другом црвена јаја. Обичај тај мало помало распространи се и постаде свеопшти у хришћанству

http://www.pravoslavlje.rs/broj/962/tekst/hriscanka-u-svetlu-svetih-zena-mironosica/

Share this post


Link to post
Share on other sites

U Novom Zavetu se poštuju i kurve i majke. Zato Ogist Kont, jedan (maltene) ateista, mora da prizna da je hrišćanstvo bilo jedini faktor emancipacije žena, svidelo se to nekome ili ne


Sama Crkva ne dopušta maltretiranje žena, i žena može da se razvede od muškarca ako je ovaj zlostavlja.

Ateizam je zenu sveo na seksualni objekat.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Каква је Православна жена?

Кетрин Хајд 

Бити жена никада није био лак задатак, још од времена када је Бог рекао Еви с мукама ћеш децу рађати (Пост.3,16). Све до овог века тај задатак је, у најмању руку, био прилично јасан. Свака девојчица одрастала је знајући тачно шта се од ње захтева у животу и научила је да то ако јој се и не допада прихвати.

У XX веку све се изменило. Бити жена није постало нимало лакше, упркос мноштву савремених (кућних) апарата и прилично сумњивог престижа који се назива „поседовати све то". (Оно што нико није рекао мојој генерацији, резултату „борбе за равноправност полова" у време када смо започињали своје каријере и стварање породица, било је да „поседовати све то" заправо значи једино имати дупло више посла!). И док се ми још увек бавимо напорним радом, модерне жене изгубиле су своје јасно усмерење у животу. Суочене смо са какофонијом гласова и могућности и свака од њих позива нас на другачији пут који обећава „испуњење".

Свет нам даје много могућности које се крећу од крајње конзервативне слике преплашене жене, налик на миша, која живи у покорности свом надмоћном мужу, до жене која тежи успону у области бизниса или своје професије, и не може бити узнемиравана тако досадним ометањем пажње као што су деца. У крајњем случају, слушамо радикалне феминистичке позиве свакој жени да постане (најбоље лезбијска) манифестација богиње на земљи.

Без обзира на то што свет нуди такве и безбројне друге могућности избора, он пропушта да обезбеди било какво задовољавајуће одређење о томе који је од тих путева (ако је то уопште иједан од њих) заиста онај прави. Чак ни разне конфесије нису у стању да по том питању заузму јединствен став или да женама дају било какво јасно, поуздано усмерење о томе како би требало да уредимо наше животе или који би модел требало да пратимо.

И заиста, чини се да је већина конфесија исто толико збуњена као што су и поједине жене у тражењу одговора на социјалне услове који се брзо мењају и на захтеве феминизма.

Куда ће нас све то одвести? Морамо ли изабрати између подједнако неприхватљивих крајности или постоји и неки други пут? Постоји ли пут који нуди мир усред хаоса; који говори о равнотежи и правој размери и нуди вечно уместо привремених награда; који обећава истинско испуњење, не кроз пролазне овоземаљске жеље и частољубље, већ кроз најдубље жудње наше душе?

Постоји уистину такав пут и он се може наћи унутар Православне Цркве. Православни модел женствености утемељен је на вековној мудрости уместо на непостојаним поставкама философских хирова. Православље посматра жену на исти начин како је посматра и Бог - као часно и достојанствено створење са даровима и одговорностима које су искључиво њене и са њеном сопственом, суштинском улогом коју треба да одигра у спасењу људског рода.

Да би се расветлила та визија и да би се јасније сагледала, најпре се морамо осврнути на историјски развој жениног места у верској заједници.

Share this post


Link to post
Share on other sites

  Друга мајка



Следећа велика епоха у историји жена оличена је у оној која је била названа другом Евом, као што је и Христос био назван другим Адамом - у Марији, Мајци Божијој. Као што је једној жени допуштено да испољи слободну вољу и читаво човечанство изгна из Раја, исто тако је једној жени дато да својом сопственом вољом обезбеди средства за човеков повратак у то блажено стање. Без Маријине спремности и потпуног предавања вољи Божијој не би било Оваплоћења, па самим тим ни Распећа и Васкрсења - другим речима, не би било ни Спаситеља ни спасења човечанства.

И као што је Ева била мајка читавог човечанства, тако је и Марија кроз своје материнство подарила тај најскупоценији дар читавом човечанству. Тако је Марија постала Мајка свима онима који би да постану деца Божија. У Богородици Марији видимо суму свега онога што искупљена жена може да постане - а то је положај који је узвишенији чак и од онога који је Ева имала пре пада. Размотримо неке од особина које су Марију Мајку Божију учиниле најузвишенијим узором по коме би требало да се уобличавају наши животи, чак и у ове, модерне, махните дане и времена.

1)        Марија се својевољно покорила вољи Божијој и, мада је била изабрана, она на то није била присиљена; њена послушност је била добровољна и искрена. Касније, као Јосифова супруга, она се такође добровољно покорила свом мужу - она, која је Бога познавала на приснији начин него било које друго људско биће, будући да Га је носила у својој утроби.

2)  Марија је својом вером угодила Богу: оно што се од ње захтевало морало је бити застрашујуће и, на неки начин, опасно; Марија је, међутим, веровала да је штити љубав Божија.

3)        Марија је ризиковала све због материнства. У друштву у коме је она живела, за младу жену је представљало крајње понижење да затрудни уколико није у браку. Да је Јосиф био човек тврдог срца, Марија је могла бити потпуно одбачена, прогнана од својих ближњих, онемогућена да се уда, без икаквих средстава да прехрани своје дете и себе. Колико је жена у нашем друштву изабрало абортус радије него да се суочи са много лакшим околностима него што су ове? Марија је, међутим, радије изабрала да ризикује свој сопствени живот да би га подарила другом.

4)        Марија је преузела на себе улогу посредника који ће људе одвести Богу. На свадби у Кани, она је прва указала свом Сину на потребе људи, знајући да ће Он, упркос тренутном негодовању, удовољити тим потребама, а онда је рекла људима: Што год вам рече, учините (Јн.2,5). Она је на тај начин наговорила све нас, њену духовну децу, да удовољимо Христу истом љубављу и покорном послушношћу коју је показала и она сама.

Павле Евдокимов, у својој књизи „Жена и спасење света" („Woman and the salvation of the world, St. Vladimir’s Seminary press, 1994) укратко излаже духовну улогу - (или „харизму") жена, за коју је Марија дала пример. Ми можемо бити призване на телесно материнство и да на тај начин пренесемо своју веру на нашу децу или, пак, можемо бити призване на материнство духовно, тј. да свим људима укажемо на лик Христов и да их призовемо к Њему.


http://www.pravoslavni-odgovor.com/Svet_oko_nas/kakva_je_Pravoslavna_zena.htm
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Žene bolji deo crkve

Danijela Kljajić, 21.06.2008 18:44:40

AKO

poštuje pravila i kanone svoje religije, hrišćanka u crkvu dolazi sa

maramom na glavi, nenašminkana, celiva ikonu i stoji dalje od oltara,

jer joj ulaz u oltar nije dozvoljen. Uglavnom, sledi i načelo apostola

Pavla da "ćuti u crkvi" i pazi da se ne pričešćuje u vreme mesečnog

ciklusa ili 40 dana posle porođaja, jer je - "nečista". Pričest se

zabranjuje i svakoj koja je izvršila abortus.

Da li su ova crkvenopravila, kako smatraju sveti oci, najveći dokaz

posvećenosti religiji ili aluzija na drugorazrednu ulogu žene u crkvi,

za "Novosti" otkriva Ljubomir Ranković, protođakon u Šabačkoj eparhiji.

- Najveći hendikep čovečanstva je što je ovo svet surove muške

dominacije, u kome je žena skrajnuta iz matice života i otuda on

obiluje neprekidnim krizama, sukobima i napetostima. Ugroženo je

čoveštvo čoveka, a samim tim i prisustvo Boga u ljudskom srcu i

istoriji. Samo je žena sposobna da se suprotstavi destrukciji

obeščovečenja, u koju se, sve više, zatvara savremeni muški duh. Jer,

žena je religijski princip ljudske prirode i ona je u religijskoj

duhovnoj sferi jači pol.

* Može li se takav status žene dovesti u vezu sa opadanjem

kredibiliteta hrišćanske crkve, čak i tamo gde su joj koreni - u

Vatikanu?

- Pravoslavna crkva, i naročito katolička, izrazito su monaške crkve,

pa u crkvenim telima i organima ima malo žena, u hijerarhijskim

strukturama sveštenstva uopšte ih nema, iako su još u prvoj crkvi (rano

hrišćanstvo), postojale đakonise i prezvitide. Sačuvan je podatak da je

u čuvenoj crkvi Aja Sofija u Carigradu bilo 60 đakonisa, koje su imale

značajnu ulogu u obrednom životu crkve. Ženama je danas, u 21. veku,

dopušteno da se bave humanitarnim radom, da predaju veronauku, da

obilaze bolesnike i da brinu o čistoći hramova.

* Znači li to da i u crkvi vlada "volja za moć" kao i u drugim sferama muškog sveta?

- Nažalost, tako je, volja za onu sirovu, brutalnu fizičku moć i

nadmoć. Jer, to je svet koji teži natčoveku, a ne svečoveku. Dokle ide

takva priroda svesti govori i podatak da je u nekim monaškim

zajednicama preporučljivo, čak, okretati glavu od svega što je žensko,

pa i od životinja. Nekada su se na Svetoj gori monasi dičili kako tamo

ne mogu da budu ni mazge ženskog pola, a ta poremećenost svesti išla je

dotle da se okretala glava i od rođene majke. To je velika tragedija

hrišćanstva.

* Ni u SPC spisak pravila za žene nije nimalo ohrabrujući. Zašto nose marame i ne idu na pričest ako su nečiste?

- Dve izrazito muške, tvrde religije su judaizam i islam, a hrišćanstvo

je niklo upravo iz nasleđa i tradicije judaizma. Iz Starog zaveta učimo

da je žena nečista, iako je mesečni ciklus njeno prirodno obeležje koje

je povezano sa rađanjem, što od nje stvara majku, a to je njena

suštinska uloga od nastanka sveta. Crkva je smatra nečistom i 40 dana

posle porođaja (kod Jevreja 40 dana ako rodi sina, 80 ako rodi ćerku),

a ako bi ikada žena trebalo da se pričesti to je kad rodi, jer je

rađanje najviši božanski čin. Narodna hrišćanska duša to divno oseća,

pa za trudnu ženu kaže da je u blagoslovenom stanju, jer to i jeste

najveći blagoslov. Pokrivanje glave je, takođe, uvreda, ironija. Glava

se pokriva da se, tobože, muškarci ne bi sablažnjavali, a nigde se ne

pominje kako bi muškarci trebalo da izgledaju u crkvi, da oni ne bi

sablažnjavali žene. Nažalost, žene na to pristaju, pa danas postoje i

one koje imaju, čak, i crkvenu uniformu, iako ih izvan crkve možete

videti moderno obučene, u uskim pantalonama ili mini - suknji, kao da

Bog ne postoji na ulici i u kafeu. Time se žene nagone na surovo

licemerje, na farisejstvo, iskonski strano hrišćanskoj crkvi.

* Ženi nije dozvoljeno ni da ulazi u oltar, a sveti apostol Pavle nalaže i "žena da ćuti u crkvi"?

- Zabrana ženi da uđe u oltar je uvreda i diskriminacija, jer ceo

oltar, po pravoslavnom ikonopisnom kanonu, zakriljuje ikona Presvete

Bogorodice "Širšaja nebes", koja na svojim grudima nosi i rađa

Spasitelja sveta. Inače, kada apostol Pavle kaže da žena ćuti u crkvi,

očito je da iz njega progovara tradicionalni Jevrejin. Zamislite

Isidoru Sekulić, koja je napisala najlepše molitve na srpskom jeziku.

To su psalmi njene duše šaputani u Topčiderskoj crkvi. Treba li njoj

zabraniti da govori u crkvi? Ili Desanki Maksimović? Dakle, žensko

pitanje za crkvu ne sme biti problem nego šansa, ogromna šansa da

ostvari sebe i spase čoveka i čovečanstvo, što i jeste njena uloga.

Upravo u tom duhu treba shvatiti reči Berđajeva kada govori o

"beskonačno značajnoj ulozi" žene, koja će da "zauzme pretežno mesto u

istoriji sutrašnjeg dana... u religioznom buđenju našeg vremena."

* Hristov odnos prema ženi, bar koliko znamo iz jevanđelja, bio je potpuno drugačiji?

- Hristos je muški lik iz feminističkih snova. On je ono što ne mogu da

izmaštaju sve žene sveta, a njegov odnos prema ženi je fascinantno

idealan. On počinje sa svojom majkom, izuzetno pažljiv i nežan,

pa čak i u poslednjem trenutku, kada prikovan za krst lije krv i znoj,

on nežno brine o svojoj majci. Specifičan je i njegov odnos prema

grešnicima, a sjajan primer su Marija Magdalena i žena Hananejka

(Arapkinja). U početku, samo su žene ostale uz Hrista, muškarci su se

razbežali, Juda ga je izdao, Petar ga se odrekao. Dakle, u Prvoj crkvi

žene su najprisutnije, ali kada je car Konstantin proglasio hrišćanstvo

za državnu religiju, muškarci stupaju na scenu i preuzimaju tu

privilegiju. Jer, zaista je privilegija biti hrišćanin.

* I pored te privilegije, pripadnica ženskog pola danas nema u hijerarhijskoj strukturi hrišćanske crkve?

-Da, ali nasuprot tome, dve rigidne muške religije, islam i judaizam, u

svojim reformističkim pokretima danas imaju ženske rabine u Americi i

žene imame u Maroku i Kini. Ispostavilo se da su ove dve religije

fleksibilnije od hrišćanstva. U episkopalnoj crkvi (protestanti) i kod

kvekera imate žene sveštenike i biskupe, pa mislim da ne postoji

nijedan razlog da se danas i u hrišćanskoj crkvi žene ne rukopolažu u

prezvitide ili đakonise.

* Žene, ipak, ćute, kao da su zadovoljne statusom?

- Žene su, definitivno, bolji deo crkve i crkva ne sme da se odrekne

tog boljeg dela u svojoj misiji. Zato njena misija danas hramlje i

tragično je neuspešna. Crkva mora da uspostavi dijalog i sa feminizmom,

kroz dobar, razuman i kreativan pristup. Moramo biti svesni uloge i

mesta žene u crkvi, najpre kroz mesto i ulogu Presvete Bogorodice, jer

se kroz nju Bog ovaplotio i došao na ovaj svet.

"OBDANIŠTE"

* ŽENE iz srpske istorije su sjajan primer posvećenosti veri?

- Političko "obdanište", osnovni politički kurs ili politička azbuka u

ovom dramatičnom vremenu morala bi Srbima biti kneginja Milica. Kada je

u srpskoj državi i srpskom narodu nastupila ta "strasna s edmica" i

Golgota, kada je došlo do nacionalnog i državnog sloma posle kosovskog

poraza, Milica sa monahinjom Jefimojom stupa na scenu. Čudesnom snagom

materinske ljubavi, čoveku koji joj je ubio muža, oca i braću, koji joj

je porobio zemlju, ona šalje ćerku Oliveru. Čija je to ikona? To je

ikona Boga Oca koji iz ljubavi prema palom čovečanstvu šalje svoga Sina

da ga spase od greha i smrti.

- I kad Bajazit kneginji Milici na svom dvoru nudi na izbor skupocene

darove, ona moli za mošti svete Petke i donosi ih u Srbiju kao izvor

života. Upravo te mošti osvetile su srpsku zemlju. Vladika Nikolaj

naglašava da je "majka biće najsličnije Bogu", a to pokazuju i primeri

požrtvovanja i saveta majke Jevrosime ili hrabre žene apostola Petra,

čije je stradanje ovog, inače kolebljivog Hristovog učenika, učvrstilo

u veri.

STROGA PRAVILA

ŽENA ima drugorazredno mesto i u nehrišćanskim religijama. Judaizam u

svojim počecima propoveda da je žena niže biće, pa svaki muškarac

Jevrejin zahvaljuje Bogu što nije rođen kao sluga, životinja ili žena.

Muškarci u hramove (sinagoge) odlaze tri puta dnevno na molitvu, a žena

tri puta godišnje (nekada i manje): kad napuni 12 godina i postane

punoletna, prilikom venčanja i u vreme jednogodišnjeg čitanja Tore.

Nekada su žene stajale u posebnom odeljku u hramu.

Po propisima islama, žena ne ide na sahranu, u džamiji se moli u

prostoru odvojenom od muškaraca. Ipak, Maroko je danas jedina

muslimanska zemlja gde je ministarstvo vera izradilo program za

obrazovanje žena budućih imama i do sada ima 50 dama sa diplomom.

U hinduizmu žena se smatra najnižim kastinskim stepenom. Kao i u

budizmu, zabranjuje joj se poznavanje svete knjige Vede, recitovanja i

učenja sanskrta. Konfučijanizam, pak, odnos između muškarca i žene

svodi na potrebu rađanja, sa imperativom da prvorođena deca budu

muškarci, jer se prvi ženski embrioni odstranjuju.

SVAKA JE ŽENA MAJKA

* ŽENSKA priroda je, po strukturi, materinska, pa kažete da je žena, bez obzira na to da li rađa ili ne, uvek majka?

- Da, najbolji primer su monahinje i igumanije naših manastira,

podvižnice i svetiteljke. beskonačna je uloga žene u istoriji sveta. Na

ženi su se u najtežim trenucima sačuvale crkva i vera. Budućnost sveta

leži u rukama žene-majke, jer "ruka koja ljulja kolevku upravlja

svetom" i jedino će ženska priroda pomoći da se izvrši moralni i

duhovni preporod našeg vremena, koje je u dubokoj krizi.

- Majčinstvo je božanski princip, slika Boga u ljudskoj prirodi, pa je

i žena - ikona samog Boga. Zato žena i dominira religijskom scenom

sveta i Biblijom, od Eve u Starom zavetu, preko Presvete Bogorodice u

Novom zavetu i na kraju u Otkrovenju, kroz dva antipoda: ženu obučenu u

Sunce (ikona Presvete Bogorodice) i kroz vavilonsku bludnicu (slika

grešnosti ljudske prirode). Dakle, žena daje dušu čoveku i čovečanstvu,

jer "čovek je seme ženino". I sam Hristos se rađa od Duha svetog i od

žene. bez nje naš svet ne bi postojao... Žena je tiho srce čovečanstva

i veliko blago sveta. Ili, kako to dirljivo kaže Kuran: "Raj je kraj

majčinih nogu."

Share this post


Link to post
Share on other sites

KUĆA ne počiva na zemlji nego na ženi. Naročito ako je kuća popovska, jer tu, kažu, bez popadije - nema ni popa. I zaista, prema crkvenim kanonima, svaki sveštenik mora svoju suprugu da poštuje više od ostalih ljudi, jer ako ga ona ostavi ili se upokoji, on može samo još jednom, i to uz posebno odobrenje, da se oženi. U suprotnom, postaje monah ili raspop. Ko sve danas čini temelj svešteničkih porodica, kako izgledaju savremene popadije i čime se bave? Da li je prošlo vreme kada su bile samo domaćice koje čuvaju decu, kuvaju i spremaju? Postoje li za njih drugačiji moralni kodeksi u odnosu na ostale žene?

Постављена слика

- Svešteničke supruge su sve ređe domaćice. Ima ih u svim strukturama društva, od profesora univerziteta do lekara - priča prof. dr Radomir Nikčević, šef kabineta mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. - Moja supruga Vesna je profesor klasične filologije. Dugo je predavala grčki i latinski, a sada se bavi i prevođenjem.

Po savetima SPC, koje u svojoj knjizi "Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere" daje patrijarh Pavle stoji da "žena treba da bude posvećena svome mužu, deci i domaćinstvu". I da "ko oltaru služi, od oltara treba i da živi."

- Nekad je bilo nezamislivo da žena radi - kaže Radmila - Cica Armić, supruga prote Blagoja, paroha pri hramu Svetog Save na Vračaru. - Uglavnom su pevale za pevnicom u crkvi dok im muž služi liturgiju. Ipak, novo vreme donelo je promene.

Podsećajući da će retrospektivu života u jednoj svešteničkoj porodici dati u svom najnovijem romanu "Popadija" (izdavač "Obeležja"), Radmila Armić kaže:

- Od trenutka kad sam se kao devojka pre tri decenije zaljubila u mladog bogoslova do danas znala sam da samo vera, ljubav i volja sve pobeđuju. Popadija ili protinica je temelj svešteničkog doma, ali i temelj parohije. Ja sam umela da prepoznam i zavolim svoje parohijane, pa su me uvek cenili, kako u rodnoj Mačvi, tako i u Beogradu.

Ova dama jedan je od osnivača humanitarnog udruženja "Glas Srpkinje", koje pomoć obezbeđuje za ugrožene porodice, decu i stare, a do sada je jedina od oko 2.800 popadija koje je SPC odlikovala ordenom Svetog Save.

Supruga sveštenika Slobodana Đošića Marija, magistar je tehničkih nauka. Radi na Institutu za tehnologiju nuklearnih sirovina i drugih minerala (ITNMS), a u 34. godini ona je nadomak i doktorske titule

:

- Magistrirala sam 2005. godine, a sada pripremam odbranu doktorata. Inače, živim kao svaki drugi naučnik u Srbiji. Mislim da bez obzira na to šta radite, sve nosite iz porodice. I pre udaje redovno sam išla na liturgiju, pa je i život uz sveštenika došao kao i sve drugo, sasvim prirodno.

Bojana Radičević je veroučiteljica u Srednjoj turističkoj školi i supruga jednog mladog đakona SPC. Ona ne krije da funkcioniše kao sve druge zaposlene žene:

- Supruge sveštenstva SPC jedino u odnosu na druge žene moraju malo više da vode računa o svom oblačenju i ponašanju, kako bi svojim primerom postale uzor za druge - u ovom slučaju za mlade koji stasavaju.

Eva Novaković, supruga dr Luke Novakovića, starešine hrama Svetog Save i upravnika Patrijaršije, jeste apotekarka, a Jelena, supruga sveštenika Živadina Protića

iz crkve Sabor srpskih svetitelja, projektant je u JKP “Vodovod i kanalizacija Pančevo” pune tri decenije.

Marija Popović, supruga prote Miodraga Popovića, urednika verskog časopisa "Pravoslavlje", otkriva da je njeno obrazovanje išlo u dva smera:

- U Kanadi, gde sam živela, završila sam prvo biznis administrejšn (ekonomiju), a zatim i kompjutersko programiranje, i neko vreme bila sam šef računovodstva u jednoj kanadskoj kompaniji. Kad sam se vratila, zarada nije bila tako dobra kao u Kanadi, pa sam se preorijentisala i pokrenula jedno poljoprivredno gazdinstvo. Na hektar zemlje nedaleko od Krupnja danas se sa svojim saradnicima bavim uzgojem malina, a cilj mi je da ovaj naš proizvod plasiram na evropsko tržište.

Među uspešnim suprugama je i doktorka Dragana sa Plućnog odeljenja lozničke bolnice, udata za mesnog đakona Ivu.

Katarina Radičević po vokaciji je vaspitačica i nastavila je da se druži sa decom u prvom crkvenom obdaništu "Đurđevak", čiji je direktor. Nedavno je na hramovnoj slavi (crkva svetog Đorđa), pred mališanima i gostima zasvirala i harmoniku. Profesor Dimitrije Kalezić, sa Bogoslovskog fakulteta, ne krije da je i njegova supruga 25 godina radila kao vaspitačica.

- Danas mnogo popadija završava Muzičku akademiju, ima onih koje rade kao nastavnice ili pevaju u crkvenom horu.

Treba podsetiti da je i Marčela, supruga sveštenika Aleksandra Lukića, solista hora Pozorišta na Terazijama.

Pojedine popadije su se iz prvobitnih profesija "prekvalifikovale", pa danas vode pokloničke grupe na putovanja, oslikavaju crkve, prave ikone ili rade u prodavnicama crkvenih relikvija i knjiga. Ima i onih koje su kao protinica Milica Marković po povratku iz rasejanja u zavičaju podigle crkvu kao zadužbinu.

Jerej crkvene opštine Pečuj Peđa Hajduković kaže da je i njegova supruga od frizerke postala ikonopisac:

- Nekoliko godina smo živeli u manastiru Grgetek i ona je tamo izučila freskoslikarstvo od akademskih ikonopisaca. Uostalom, to je blisko mojoj profesiji pa neće biti problema kad promenimo parohiju.

Na Kosovu i Metohiji živi jedna od najaktivnijih popadija, bar što se tiče humanitarnog rada, Svetlana Stević. Osim što održava narodnu kuhinju u Prekovcima, ona vodi i nevladinu organizaciju "Majka devet Jugovića", koja pomaže bolesnim Srbima i hendikepiranoj deci na KiM.

SVEŠTENSTVO POŠTUJE BLAGODETI RAĐANJA

BIBLIJSKE pouke "rađajte se i množite.." kroz istoriju hrišćanstva najviše su sledile svešteničke porodice. Pre nekoliko godina sveštenstvo Dalmatinske eparhije imalo je više dece nego svi parohijani zajedno. List SPC "Pravoslavni misionar" u najnovijem broju doneo je priču (prenosimo fotografiju) o mnogočlanoj porodici đakona Vasilija Vojvodića, sekretara Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Njegova supruga Irina na svet je do sada donela osmoro dece, pa je, kaže, pre svega majka i čuvar doma. Svoju fakultetsku diplomu koristi da deci pomaže oko učenja jezika.

MAŠA - MAJKA I ZUBARKA

VISOKIM obrazovanjem može da se pohvali i Maša Popović, supruga sveštenika Slaviše Popovića iz Saborne crkve.

- Kao stomatolog ordinacije "Sveti Antipa" i majka četvoro dece smatram da svaka sveštenička žena i kroz svoju profesiju pokazuje šta je to pravoslavlje. Pitaju me često kako sve postižem, a ja kažem da je sve samo stvar dobre organizacije.

USPEŠNE ŠIROM SVETA

NAJSTARIJI srpski sveštenik u rasejanju Draško Todorović, koji je osnovao SPC u Švajcarskoj, može se podičiti što mu je supruga Helena jedna od najcenjenijih rukovodilaca u čuvenoj "UBS banci". Marketing menadžer u jednoj švajcarskoj kozmetičkoj korporaciji je i Selena Kotarčević, supruga sveštenika Ljube iz Sen Galena. Ima i onih koje rade u crkvi, drže časove dopunske nastave na srpskom jeziku ili predaju veronauku.

Ima čak i onih poput doktor Marion Gras

-Račić koja voli da kaže da je po vokaciji publicista, a po opredeljenju srpski patriota. Ova popadija iz Nemačke nedavno je pokazala da je veliki borac za pravdu i istinu našeg naroda, jer je pismo-dopis za odbranu Kosova poslala direktno Savetu Evrope.

Share this post


Link to post
Share on other sites

INTERVJU Radmila - Cica Armić, autor romana „Popadija“

Prava žena je dragulj

Slučajnosti nema, „Ni vlas sa kose ne opada slučajno“,Božja promisao upravlja srcima i putevima ljudskim

Kako bi objasnila reči vladike Nikolaja „popadija je pola popa“, književnica Radmila - Cica Armić na osnovu svog iskustva napisala je roman pod nazivom „Popadija“. Ulogu žene u očuvanju porodice istakla je kroz životne priče ljudi bliskih njoj. Na sopstvenoj životnoj priči opisala je život popadije na prelazu dva veka, kada moderno doba vodi bitku sa tradicijom na svim društvenim poljima, ali i na relaciji popadija - domaćica - pesnikinja.

Radmila - Cica Armić, rođena Kesić, na Petrovdan 1949. godine u Šapcu, bavi se pisanjem od rane mladosti. Posle zbirke pesama „Rosa i suza, sestre“, „Tvoje oči boje irisa“ i „Na harfi od brojanice“ stiče reputaciju religioznog pesnika. Rasvetljavajući lik Tesle kao naučnika, besrebrnika i monaha, napisala je svoj prvi roman „Korifej“.

Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja, Zlatne značke - 2005. godine, Plakete zahvalnosti - 2006, ordena Svetog Save - 2008. kao najvišeg priznanja Srpske pravoslavne crkve samo su neka od njih.

Živi i stvara u Beogradu „slušajući muziku četrdeset devet zvona koja svakodnevno poje Svetosavsku himnu“.

Koliko je nacionalna šarenolikost u Hilandarskoj ulici, gde ste živeli do udaje, uticala da ne razlikujete ljude prema krstu koji nose, već samo po čistoti duše?

DRUGA MAJKA PROGNANE DECE

Prognani sa Kosova, smešteni u beogradskim izbegličkim kampovima, dobro poznaju Radmilu - Cicu Armić. O tome da li ljudi vide tuđu patnju, autorka romana govori iz svog iskustva.

- Naš narod hoće da pomogne uprkos teškoj situaciji. Ima onih koji primećuju stare i bolesne, lepu i pametnu dečicu željnu igračaka. Humanitarna organizacija „Glas Srpkinje“, čiji sam jedan od osnivača, nekoliko godina pomaže našim prognanima koji žive u kolektivnim centrima u okolini Beograda donacijama hrane, odeće i obuće. Zahvalne smo svim ljudima dobre volje koji nam se svakodnevno pridružuju.

- Nacionalna šarenolikost u mojoj ulici u Šapcu davala je radost poštovanja u razumevanju i ljubavi jednih prema drugima. LJudi su se vrednovali po moralu, vrednoći i razumu. Kasnije, sazrevajući i čitajući Sveto pismo, saznala sam da je to poruka Gospoda Isusa Hrista da imamo ljubavi i poštovanja jedni prema drugima bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Kako ste znali da nećete biti samo popadija za koje se u to doba smatralo da im je glavna uloga „da vode kuću i rađaju decu, a da ne pišu pesme“?

- Znala sam da dajući sebe svojoj porodici i bližnjima neću ništa izgubiti u svojoj ličnosti. Kada je čovek dobro organizovan, ima vremena da se posveti i sebi i bližnjima, ali i svemu ostalom što voli. U mom slučaju to je pisanje. Kada su mi bacali pesme u koš kao pesnikinji popadiji koju ne treba protežirati, patila sam, ali moj duh nije klonuo. Ono što Gospod hoće da otkrije čovek ne može da sakrije, govorio mi je moj suprug Blagoje.

Kada u knjizi opisujete jedan slučajan susret s Blažom, vašim sadašnjim mužem, kažete: „Čovek skuje, Bog odlučuje“. Da li je ovo misao vodilja ili samo uteha u momentima neizvesnosti?

- Slučajnosti nema, „ni vlas sa kose ne opada slučajno“, Božija promisao upravlja srcima i putevima ljudskim. Zato mi ne znamo zašto nešto što je u jednom trenutku loše po nas kasnije bude dobro. Vodilja kroz život treba da nam bude zdrav razum i srce ispunjeno ljubavlju.

„Sva zvanja i titule, ako nisu obogaćene porodicom, ženu ne čine kompletnom ličnošću“. Šta se zapravo krije iza ove poruke?

- To je dobronamerna poruka i poruka životnog iskustva. Imam tu sreću što sam upoznala mnogo žena, među kojima je bilo onih kojima su vlastite ambicije bile prioritet. NJihova životna parola bila je „ima vremena“, prekidale bi trudnoću samo da bi poslovno bile ostvarene. Došle su do svojih ciljeva, ali ne i do trenutka kada ljuljuškaju dete i pevaju mu uspavanku, ostale su uskraćene te lepote kojoj nema zamene. Nisu uhvatile korak sa kazaljkama biološkog sata, koji brzo otkucava.

„U tim smutnim vremenima teško je bilo očuvati zdravu porodicu. Majka popadija imala je višestruki zadatak: bila je noseći stub svoje kuće.“ Kakav je položaj popadija danas?

- Prava žena je dragulj, bila je to i ostala kroz sva vremena. U smutnim vremenima kada je poziv naših muževa bio potcenjen i mi smo kao njihove životne saputnice nosile to breme vremena. Naš narod ima izreku da svako vreme ima svoje breme. Novo doba je donelo promene, pa danas većina popadija radi i veoma su ostvarene u svojim profesijama. Ima među mojim popadijama doktora nauka, prosvetnih radnika, ekonomista, stomatologa, farmaceuta, veroučitelja i drugih raznih profesija.

Udajom za popa ženi je predodređeno njeno životno opredeljenje - popadija. Da li možete da objasnite zašto je to tako u našem društvu?

- Kao mlada popadija bila sam u okruženju svešteničkih žena koje nisu bile „zaposlene“. Vladika Nikolaj je govorio da je popadija pola popa, želeo je tim rečima da istakne koliko je velika misija popadije u širenju pravoslavne vere. Dr Zorica Kuburović, književnik, govori u recenziji knjige o popadijama suštu istinu: „Malo ko zna koliko je teško služenje popadije, osim obaveza prema svojoj porodici, bližnjima, pomaže u crkvi, peva, drži pevnicu, brine i priprema samu crkvu za liturgije, proslave, kanonske posete i da radi sve ono zbog čega se ljudi dive kada uđu u crkvenu portu“.

U kom smeru će se kretati vaše ambicije u budućnosti?

- Uveliko radim na svom novom romanu „Igumanija“ i zbirci pesama i priča za decu. „Nemojte da vam dosadi dobro da činite“, poručuje nam naš mudri vladika Nikolaj. „Molimo se Bogu kao da ćemo sutra umreti, a radimo i stvarajmo kao da ćemo živeti sto godina“.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Радмила Цица Армић

ПУБЛИКАЦИЈЕ

knjige

-Rosa i suza,sestre –

12.1996,,BAZAR,,25str.

15.12.1996god.,,PRAVOSLAVLJE,,10str.

30-31,1996. 1-2 januar 1997god. ,,POLITIKA EKSPRES,,Pesme kao niska bisera-A.Cvijic

-Tvoje oci boje irisa-

26jan.1998,,POLITIKA,,pesnicke zbirke,S.M.

1998,,ZENA,,Pesme boje ljubavi,str.19,Nada Bojic.

16feb.1998,8str ,,POLITIKA -EKSPRES,, .A.C.-Inspiracija muzicarima-

,,BLIC,, 20april.1998,Uskrsnji dodatak-Popadija pola popa-S.Eric

,,Krug,, 1999.-Oci obojila bojom irisa-V.Milisevic

,,NA HARFI OD BROJANICA TIHO POJE SERAFIMI,,

,,SVETOSAVSKO ZVONCE,,1999JAN.Objavilo TRI PESME.-MOLITVA,PRICESCE I CISTO SRCE.

,,BLIC,,27jul1999,S.E.Reportaza

-Popadija pola popa-

,,KNIIZEVNE NOVINE,,

,,GLAS PODRINJA,,-liubav je kruna svih vrlina-Stana Munjic,2000god.

,,PRAVOSLAVLJE,,1JAN2000,V.M.

,,POLITIKA,,Pesme duha i vere,A.C.21febr.2000god.

,,BLIC,,22maj2000,16str.Devet novih srpskih svetaca.C.E.

,,DUGA,,29novdo11feb.2000.33str.-Jerusalim treba da je u nama-ClavaZecevic.

Casopis RCG - GOLIJA - Urednik Slobodan Babic objavili pesmu -TROJERUCICA- iz zbirke - NA HARFI OD BROJANICA TIHO POJE SERAFIMI - koju je komponovao gospodin Miodrag Govedarica i nagradjena je na FESTIVALU DUHOVNE POEZIJE U GALERIJI FRESAKA 29 JUNA 2003.GODINE.

Pod dirigentskom palicom Aleksandra Spasica izveo Vokalni Ansambl -OKTOIH -

,,KORIFEJ,,

EMS.10JUL2006-Neki drugaciji Tesla- ,,PRES,,16okt.2006-Duhovna dimenzija Srpskog genija,,-SINA-12OKT.2006www.sina.org.yu

,,GLAS PODRINJA,,23nov.200611str.-Madionicar na trgu zvanom planeta Zemlja-Z.V.

,,Knjizevne novine,,NOV.2006-Hronika-prikaz sa promocije-,,GLAS JAVNOSTI,, intervju-Tesla,naucnik,pesnik i monh Srpskog roda-S.Zecevic ,,VECERNJE NOVOSTI,,13,1.2007,prikaz Genije s dusom-26str. Dragan Bogutovic

,,KNJIZEVNE NOVINE,,28.JAN.2007,16str.-Roman o Tesli-Z.V.

,,ZIKINA SARENICA,,10 CASOVA Gostovanje RTS-I KANAL

,,POLITIKA TV,I PALMA PLUS

,,SAJAM KNJIGA,, OKT.2006.

Novine Beogradskog citalista,Biblioteka grada Beograda oktobar,novembar i decembar 2007godine -Korifej- pisala Svetlana Micunovic

Los Andjeles list -SRBOBRAN- Roman o Tesli -pisala na srpskom i na engleskom jeziku Mirjana Mataric

"Popadija"

O romanu su pisali sledeći listovi: "Glas Javnosti", "Šabački Glasnik", "Pravda", "Čačanski Glas", "Pravoslavlje", "Revija D". Na duhove 2008 god., emisija, RTS "Beogradske Priče" novinar Vlada Palikuća. Televiyija BN, dokumentarna emisija "Mera za Čoveka", razgovor vodila sa protinicom-književnicom Radmilom Cicom Armić, novinarka Svetlana Đokić.

17. novembra u emisiji "LJubav i Moda", kod novinarke Ruške Jakić gostovala protinica-književnica Radmila Cica Armić. Osim redovne reprize na zahtev gledalaca 18 novembra bile su još dve 20 novembra u 6 časova i u 16 časova.

Beogradske price,ERS,Prvi kanal februar i novembar 2007 god.urednik Goran Janjic

Humanitarna akcija organizacije -GLAS SRPKINJE- POMOC PROGNANIMA -GLAS JAVNOSTI 29NOV.2007 I 15 DEC.2007,pretraziti Arhivu

BOJLER I MAŠINA ZA PROGNANIKE SA AVALE Nastavlja se humana misija popadije i književnice Radmile Cice Armić Glas Javnosti, četvrtak 22. maj 2008

27 decembar ,,Glas Javnosti,,

- ODRSILI SE ZA MATERICE -novinar Nebojsa Jevric

6 i 7 januar 2008.godine Bozicni dvobroj,rubrika -LJudi i dogadjaji-

-POPADIJA POLA POPA - ,,Glas Javnosti,, novinarka Ivana Vranesevic

saradnik casopisa,,PRAKTIKA,, I ,,KLASIKA,,

Постављена слика

http://www.cicaarmic.com/publikacije.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

АРХИЕПИСКОП ИЛАРИОН О УЛОЗИ ЖЕНЕ У ЦРКВИ

МОСКВА, 16. децембра – Говорећи о улози жене у Цркви у оквиру телевизијске емисије „Црква и свијет“, архиепископ Волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, је одгаварао на питања гледалаца.

Између осталог, рекао је да жена може имати руководеће мјесто у Цркви, наводећи примјер настојатељица великих манастира, које руководе сестринствима од више стотина монахиња. Владика је примјетио и то да већину хорова, међу њима и великих професионалних, воде управо жене.

„Друга је ствар што у Православној Цркви, као и у Римокатоличкој, жене не могу бити свештеници. То је у вези с тим што ми чувамо црквено устројство које је установљено у првим вјековима Хришћанства и које је установио сам Христос и Његови апостоли“, казао је Архиепископ.

„У хришћанској традицији свештенство је увијек било повезано са службом мушкараца, и ту нема никакве дискриминације. То су једноставно различите функције, као што очинство припада мушкарцима, тако материнство припада женама. Не можемо рећи да је жена обесправљена зато што може бити само мајка, а не и отац“, објаснио је предсједник Одјељења за спољне црквене везе.

Владика Иларион је такође примјетио да у Цркви „постоје разне организације мирјана, кроз које жене могу активно учествовати у црквеном животу“.

На питање о правилима одијевања за жене у Православној Цркви, владика је одговорио да то зависи од националних обичаја и традиције. „Наше парохије и епархије у Западној Европи не знају ни за какве забране у погледу одијевања жена“, рекао је он, додавши да се у Русији и на Западу женске панталоне производе већ више од 80 година, те се не могу сматрати само мушком одјећом. „Господ гледа на људско срце, не на одјећу“, нагласио је архијереј.

Владика је с жаљењем указао на случајеве када младићи у неформалној одјећи или дјевојке у панталонама дођу у цркву „да би нашли подршку и разумијевање, а умјесто тога сусрећу се са увредама и ругањем“.

Овакав однос он је назвао „болешћу, против које се треба борити“.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Popadija majka osmoro dece

07:50 06.02.2009. / Izvor: Politika

Irina Vojvodić, popadija, pevač u crkvenom horu i prevodilac, priča o životu ispunjenom ljubavlju prema svoje osmoro dece i devetom koje će uskoro stići u njihov dom.

– Iako potičem iz brojne familije, nisam mogla da zamislim da ću jednog dana imati tako veliku porodicu. Nikada nisam planirala da imam troje ili više dece. Jednostavno, život mi je tako odredio – započinje svoju nesvakidašnju priču popadija Irina Vojvodić, majka osmoro dece, koja početkom marta očekuje još jednu prinovu.

Irina je svog supruga Vasilija, diplomiranog pravnika i sveštenika u crkvi Svetog Trifuna, upoznala u crkvenom horu početkom devedesetih godina prošlog veka. Rođena Crnogorka, imala je želju da se venčaju na Cetinju.

Želja joj se ispunila. Ubrzo joj se u Beogradu rodila kćerka Hristina (1993), a njihovo „porodično carstvo” uvećali su redom i Jovana, Stefan, Danilo, Anastasija, Marko, Marija i najmlađa trogodišnja Marta.

Sasvim mirno i sa spokojstvom u glasu, Irina tokom našeg razgovora napominje da nijednog trenutka nije planirala, ali se nije ni pokajala što ima tako brojnu porodicu.

– Nijedno dete nikada nisam slala u vrtić već sam ih sama kod kuće čuvala. Tu je bilo pravo obdanište. Pošto ih je puno, to su nam savetovali i lekari. Pojedini ljudi čudno su nas gledali na ulici, pitali se što nas je toliko. Ne obazirem se na takve komentare. Nikada mi nije predstavljalo napor da noću ustanem i deci promenim pelene, nahranim ih. Ništa nije teško kad je ljubav motiv – uverena je Irina.

Život u dve smene

– Kod nas se, u stvari, uvek živi u „dve smene”. Jedni idu, drugi se vraćaju iz škole. Pošto suprug radi, uglavnom sam sama, dok on ne dođe s posla, tako da najviše moram sama da se snalazim. Roditelji mi žive u Crnoj Gori, pa mi ponekad pomažu i drugarice. Sada su stasale i dve najstarije kćerke, pa i one preuzmu deo obaveza – priča ova tiha i povučena žena koja sa suprugom i decom živi u stanu od šezdesetak kvadrata na Banovom brdu.

– Najsrećnija sam što ne moramo „pod kiriju”, ostalo mi je sve lakše. Nije nam tesno ni ovako, ništa nam ne nedostaje. U velikom smo naporu da živimo približno kao i sve druge porodice. Dnevno kupujemo najmanje tri kilograma hleba, tri litra mleka i toliko jogurta. Mislim da je naša „tajna” uspeha u dobroj uigranosti.

Svako od nas ima svoje obaveze. Kada je potrebno, učim zajedno sa decom, pomažem im u jezicima i muzici, otac u geografiji i istoriji. Kako je gotovo nemoguće da svakom detetu posvetim individualnu pažnju, često ih okupim za jedan sto gde razgovaramo o svemu što može da zanima predškolce i pubertetlije.

U stvari, ja sam neka vrsta kućnog koordinatora koji u svakom momentu tačno zna šta se dešava, kome i šta treba. Deca idu i u muzičku školu – napominje ova mlada žena.

Karijera u „drugom planu”

Irina Vojvodić ističe da se trudi da vešto rasporedi kućni budžet i da se izdržavaju od plate koju njen suprug zarađuje kao sekretar Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Iako joj je dan ponekad prekratak, uverava nas da uspeva da pronađe vremena čak i za druženje sa drugaricama.

– Dosta dugo, noć je bila jedino vreme koje sam imala samo za sebe. Iako još uvek ne mogu sa suprugom negde da izađem, situacija se polako menja kako deca odrastaju i sada mi je mnogo lakše. Odlučila sam i da položim diplomski ispit na Filološkom fakultetu, tako da bi uskoro trebalo da budem profesor italijanskog jezika i književnosti.

Doduše, i do sada sam radila kao prevodilac i uspevala povremeno da držim privatne časove jezika. To nam je popravljalo kućni budžet – kaže popadija koja se nije pokajala što je sopstvenu karijeru potisnula u „drugi plan” i odabrala da postane „čuvarka kućnog ognjišta”.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...