Jump to content
Guest Alefshin

Ислам

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest Alefshin

Опет ћемо википедијом отварити тему:

Ислам (арап. إسلام) је монотеистичка аврамска религија која потиче од учења исламског пророка Мухамеда из 7. века. Заснива се на вери у једног Бога (арапски: Алах), изабраност Мухамеда за божијег посланика, предодређеност људске судбине, награду за добра дела и казну за лоша, судњи дан и васкрсење мртвих. Постулати ислама објављени су у Курану, светој књизи ислама. Куран је писан на арапском језику и садржи 114 сура (поглавља). Куран је збирка откровења које је од Бога, а преко анђела Гаврила (арап: мелека Џибрила), у пустињској пећини примио Мухамед.

Судњи дан

За више информација погледајте Кијамет

Муслимани верују у долазак судњег дана, када ће људи одговарати за учињена дјела, била добра или лоша.

Предодређење

За више информација погледајте Кадер

У Исламу, веровање у предодређеност (кадер) подразумева да је свезнајући Бог (Алах) одредио све што ће се десити. Он је створио створења према своме праисконском знању и мудрости. Њему је све познато и то је записано у „Левхимахфузу“. Алах је хтео да створења постоје и он их је створио и ништа се не дешава нити постоји без његове воље и стварања.

Постављена слика

Пракса и дужности

По исламском учењу човек је религиозно биће, јер не постоји ни један човек на свету а да у нешто не верује. То се испољава укупним животом верника, а на посебан начин религиозном праксом, односно богоштовним делима.

Пет стубова ислама

За више информација погледајте Пет стубова ислама

Vernici tokom molitve, džamija u Damasku

У Исламу је пет богоштовних дужности, пет стубова ислама. Практичне дужности муслимана су:

    * Сведочење (арап: шехадет): "Нема Бога осим Бога, а Мухамед је његов пророк";

    * Молитва (арап: намаз) пет пута дневно, и то: сабах (од појаве зоре до изласка сунца), подне (кад сунце мало изађе из зенита), икиндија (кад сунце нагне према западу), акшам (кад сунце зађе) и јација (кад ноћ потпуно падне).

    * Пост (арап: саум), уздржавање од јела, пића, пушења, полних задовољстава и неприличног говора од зоре до заласка сунца, у току месеца Рамазана који траје 30 или 29 дана. Рамазан и рамазански пост се завршавају Бајрамом, великим муслиманским празником.

    * Милостиња (арап: зекат); имућни муслимани дужни су од вишка своје имовине уделити 2,5% за потребе сиромашних, ученика, болесника, старих и изнемоглих.

    * Ходочашће (арап: хаџџ) у Меку, бар једанпут у животу, за онога ко је у стању;

Закон

За више информација погледајте Шеријат

Хаџилук у Меки укључујући и кружење седам пута око Кабе.

Шеријат је божански закон ислама, и разумевање тог закона јесте фикх, односно судство. Мухамед није правио разлику између верског и световног закона; страна на коју ће шеријат да превагне у данашњим муслиманским земљама зависи од степена секуларизације у свакој од њих. Шеријат се односи на сваку димензију живота, укључујући породичне односе, закон о наслеђивању, порезе, прочишћење од загађености и молитву. Четири опште прихваћена извора исламског закона су:

    * Куран (света књига)

    * Суна (обичаји пророкови)

    * Иџма (сагласност заједнице) и

    * Кијас (закључивање по аналогији).

Шиитско судство се у неку руку разликује, јер њихова хадиска традиција не признаје последња два извора него уместо њих прихвата иџтихад (слободно расуђивање) које преносе имами. Постоји пет класичних верско-правних школа, од којих су четири сунитске (ханефити, маликити, шаифити и ханбалити) а само једна шиитска (џаферити).

Џихад

За више информација погледајте Џихад

Колективном обавезом муслимана сматра се и учешће у џихаду (арапски: животна борба), за опстанак муслимана и њихове вере. Џихад је сваки труд у име Бога, тј. на Божијем путу. Џихада има четири врсте:

    * Џихад оружјем за одбрану вере, части, живота и иметка.

    * Џихад против грешника руком и саветом у смислу хадиса: "ко од вас види нешто што не ваља, нека га сузбије руком, а ако не могне руком онда језиком".

    * Џихад против шејтана (сотоне), одупирањем човека његовом завођењу.

    * Џихад са самим собом ради устрајности на чињењу добрих дела и клоњењу од забрањених.[10]

Историја

За више информација видети Историја ислама и Праведни калифи

Ислам се развија у 7. веку у полуномадском политеистичком друштву Арабијског полуострва. Полигамија је код предисламских Арапа означавала моћ и престиж. У исламу је, пак, имала циљ да збрине удовице палих бораца.

Каравани из Меке и Медине саобраћају са Сиријом и Палестином, које су онда биле унутар хришћанског Византијског царства. На североистоку је било заратуштријско Персијско царство, на југу несторијански Јемен, а на западу, с оне стране Црвеног мора, монофизитска Етиопија. Дијалог са хришћанима у градовима као што су били Дамаск и Багдад, који су гледали на ислам као на јерес (и називали га хагаризам или исмаелизам), постављао је нова питања пред муслиманске теологе. Јован Дамаскин описао је расправу о пореклу зла: хришћани су је ставили уз слободну вољу како би сачували Божју правду; муслимани су порекло добра и зла извели из Бога, како би сачували његову свемоћ.[11]

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Alefshin

Ширење ислама

После Мухамедове смрти 632. године његови наследници су се звали калифи (арапски: заменици), а држава калифат. Под владавином прве четворице калифа (632-661. наше ере), биле су освојене Сирија, Палестина и Месопотамија: Дамаск 635. године; а Јерусалим, Антиохија и Басра 638. Персија је побеђена између 637 и 650, а Египат између 639. и 642.

За првог наследника Мухамеда изабран је Абу Бакр, његов таст и пратилац на хиџри до Медине. Током две године свога калифата, Абу Бакр је учврстио муслиманску доминацију у Арабији, помирио бунтовна бедуинска племена и ратовао против византијске Сирије. Абу Бакров наследник и други калиф био је Омер (634-644), који је освојио Сирију и део Египта и Месопотамије. После Омерове смрти, почеле су велике шизме. Следбеници Алија, пророковог нећака и мужа пророкове кћерке Фатиме, очекивали су од њега да постане нови калиф, али аристократа Осман (644-656) из породице мекијанских Умајада, бивших пророкових непријатеља, је изабран уместо њега. Чланови Ши`а Али („Алијеве странке"), изјавили су да наследство мора да буде установљено на основу ближих сродничких релација: калиф мора да буде не само из племена Курејш, већ такође из фамилије Хашемита и законски рођен у браку Фатиме, пророкове кћерке, са Али ибн Аби Талибом.[12] Године 656. наше ере, Умајада Османа убија група Алијевих следбеника. Изабрани калиф (четврти у суни-низу), Алија, морао је да се суочи са богатим и моћним умајадским гувернером Сирије, Муавијом, и његовим проницљивим генералом Амр ибн ал-Асом, освајачем Египта. Када су Алијеве трупе жпреузеле вођство у бици код Сифина на Еуфрату, Амр ибн ал-Ас је закачио странице из Курана на копља својих војника и Алијева војска је престала да се бори. Амр ибн ал-Ас затражио је посредовање између Алија и Муавије, и овог другог је заступао тако успешно да су Алијеви представници прихватили Муавијин захтев за калифатом. Велика група из Алијеве војске, кариџити или „шизматици" (од кариџа - отићи, изаћи), није прихватила арбитражу људских бића, јер „нема другог суда до Божјег"[13]. Уместо да се бори против Муавије, Али се окренуо против кариџита, и тако је постао њихов смртни непријатељ. Године 661. кариџити су га убили. Након тога, калиф Муавија је основао династију Умајада из Дамаска (661-750).

Територија калифата око 750. године.

Освајања од 661-750. под Умајадима из Дамаска укључила су Авганистан, велики део Северне Африке и Шпанију. Берберска племена Северне Африке била су преобраћена убеђивањем, иако ће наредних векова манифестовати своју етничку посебност прихватањем јереси каква је кариџитска. Године 711. наше ере, муслиманска војска прешла је Ифрикију (Северна Африка) и стигла до Магриб ал-акса, екстремне западне тачке. Уз помоћ византијског намесника Сеуте и градских Јевреја које су прогањали визиготски хришћани, муслимани су кренули у освајање ал-Андалуза, на Иберијском полуострву. Падом визиготске престонице Толеда, муслимани су загосподарили целом територијом западно од Пиринеја. Граница њихове експанзије су биле планине, нарочито пошто је Карло Мартел код Поатјеа (732) ставио тачку на њихово напредовање у Прованси. Скинути са трона 750. године од стране багдадских Абасида, последњи Умајади су пронашли уточиште у, водом богатој, Андалузији. Године 827. наше ере, Аглабиди из Ифрикије започели су освајање Сицилије и Јужне Италије. Византијска војска их је протерала са копна, али острво је освојено 902. године. Нормани су га касније заузели 1091. године.

Калифат Кордове био је престоница напредне цивилизације од 756. до 1031, када је постао жртва анархичних „партијских краљева", током чијих су владавина хришћанска северна краљевства остварила поновно освајање Шпаније, постижући врхунац освајањем 1085. године, града Толеда. Окупацијом од стране две берберске династије – Алморавида (1090-1145) и Алмохада (1157-1223) - није стављена тачка на тај процес; напротив, муслимани ће се полагано повлачити у сужену јужну зону (Насрид емират Гранаде), и године 1492. победиће их „католички краљеви".

Почев од једанаестог века, водећу снагу ислама представљали су Турци који су у ислам преведени у 10. веку, а нарочито Селџуци који су контролисали Абасидски калифат после Бујида (1058. године). Прогнали су их Монголи (преобраћени у ислам око 1300), који су заузели Ирак али су их зауставили Турци Мамелуци који су контролисали Египат до османлијског освајања 1517. године. Од петнаестог до деветнаестог века, интересе ислама углавном је представљало моћно Османлијско царство, основано 1301. године у Малој Азији. Османлије су 1453. године заузеле Константинопољ, који је постао њихова престоница (Истанбул). На истоку, Турци Мамелуци основали су султанат Делхи (1206-1526). Између 1526. и 1658. године, цела северна Индија биће у власти исламског царства Великих Могула, потомака Монгола. Индонезија и Малезија су биле највећим делом преведене у ислам преко трговинских путева који су их повезивали са муслиманским земљама. Исто се десило и са неким областима у суб-сахарској Африци.

Поделе

Ислам се састоји од већег броја верских деноминација које су у суштини сличне по веровањима али међу њима постоје значајне теолошке и правне разлике. Најзначајнија је подела на суните и шиите, док се суфизам обично сматра пре мистичним редом него посебном школом ислама. Највећи број извора тврди да су отприлике 85% светских муслимана сунити а око 15% шиити, уз незнатну мањину коју чине припадници мањих исламистичких секти.[14]

Сунити

За више информација погледајте Сунити

Сунити су вјерници ислама, који представљају већину међу муслиманима. За разлику, од шиита, сунити уз Куран следе и суне, правила ислама утемељена на обичајима посланика Мухамеда. Суна (арап. سنة) значи књига и речи које се односе на пророка Мухамеда. Сунити признају (првог) калифа Абу Бакра као наследника пророка Мухамеда и признају четири верске школе Ханафи, Малики, Шафи и Ханбали.

Постављена слика

Шиити

За више информација погледајте Шиити

Шиити (од арапског: ши`а Али - Алијева странка) су други по величини огранак ислама. По историјском пореклу шиити признају Мухамедовог нећака Алију и његове потомке за једине пуноправне наследнике Мухамедове световне и духовне власти (калифи и имами). Шиити верују да је Алија директни наследник и вођа свих муслимана после Мухамедове смрти, за разлику од сунита који верују да је Абу Бекр, први калиф после Мухамеда, легитимно добио вођство над муслиманима. Ова разлика у мишљењу се десила 632. године и тај раскол је оштро поделио ове две муслиманске традиције у многим њиховим веровањима и делањима.

Шиити су данас већина у Ирану и Ираку. Значајних шиитских мањине има и у Пакистану, Индији, Авганистану, Либану, Азербејџану, Јемену, Бахреину и осталим земљама Персијског залива.

Суфији

За више информација погледајте Суфизам

Суфизам (арапски تصوف , tasawwuf, персијски عرفان, Ерфан) је мистички аспект ислама, начин живота усмерен према остварењу Божјег јединства и присуства кроз љубав, искуствену спознају, аскетизам и екстатичко јединство са вољеним Творцем. Термин суфи и суфизам (тасавуф) потичу од вунене одеће (суф) коју су носили муслимански аскети.[15] Суфији су често наилазили су на жесток отпор службеног ислама.

Распрострањеност

Државе са исламским верницима

По подацима из 2007. године, муслиманска заједница броји између 900 милиона и 1,8 милијарде верника. У неких 30-40 земаља света ислам је већинска религија, а арапске земље чине око 20 % од укупног броја муслиманских земаља на свету. Јужна и Југоисточна Азија имају највише муслиманских земаља, са Индонезијом, Пакистаном, Бангладешом и Индијом, које свака понаособ, имају више од 100 милиона верника[16]. Према подацима владе САД, 2006. године је било 20 милиона муслимана и више од 40.000 исламских светилишта у Кини[17]

На Блиском истоку, не-арапске земље Турска и Иран имају најбројније муслиманске заједнице, док у Африци, Египат и Нигерија су на првом месту[16]. У многим европским земљама, ислам је друга религија по заступљености после хришћанства, као на пример, у Француској[18].

У Србији има око 240.000 муслимана или 3,2% популације они углавном припадају Бошњачкој и Албанској етничкој скупини. У Србији постоји преко 190 џамија од којих око 120 у Санџаку, 60 у јужној Србији, по једна у Београду, Нишу, Малом Зворнику и Суботици. Постоје и две медресе - једна у Новом Пазару као и исламски факултет, и једна у Београду.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako je islam najbolja religija, zasto su onda mnogi muslimani neposteni, nepouzdani i umijesani u mnoge lose stvari, poput prevara, podmicivanja, dilovanja drogom, itd.?

Mediji iznose lazi o islamu

Islam je, bez sumnje, najbolja religija, ali su mediji u rukama zapadnjaka koji se boje islama. Zapadnjaci bez prestanka objavljuju informacije protiv islama,kako u elektronskim, tako i u stampanim medijima. Osim smisljanja dezinformacija, oni netacno citiraju islam, preuvelicavaju stvari i događaje...

Ako bilo gdje u svijetu eksplodira bomba, prvi koji bivaju optuzeni, bez ikakvih dokaza su muslimani. Odmah se na naslovnim stranama novina pojavljuju veliki naslovi. Kasnije, kada se utvrdi da su za eksploziju krivi nemuslimani, ta vijest se objavljuje u nekom sporednom, nezapazenom mjestu.

Ako se neki musliman ozeni od 50 godina sa djevojkom od 15, uz njen pristanak, ta vijest dospijeva na sve naslovne strane. Međutim kad nemusliman od 50 godina siluje djevojcicu od 6 godina, ta vijest se objavljuje unutar novina, u okviru "kratkog pregleda vijesti"! Svakog dana se u Americi pocini 2.713 silovanja, ali nista se od toga ne objavljuje u vijestima, posto je vec postalo americki nacin zivota!

Crna ovca u svakom društvu

Svjestan sam da ima muslimana koji su neposteni, koji varaju, kradu, lazu, itd. Međutim, problem je u tome sto mediji generaliziraju ruznu sliku na sve muslimane. Tako musliman postaje crna ovca gdje god ode.

Ne donosite ocjenu o automobilu na osnovu voznje vozaca

Zamislite da trebate donijeti ocjenu o tome koliko je dobar najnoviji model Mercedesa. Neiskusan vozac, koji ne zna voziti, sjedne za volan i slupa auto. Koga ce te kriviti za to sto je automobil sletio s puta - vozaca ili automobil? Naravno, okrivit cete vozaca. Da biste analizirali performanse automobila, ne trebate gledati vozaca, vec opremljenost i sposobnost automobila - koliko je brz, kolika mu je prosjecna potrosnja, koji je stepen sigurnosti, itd. Cak i da se i hipoteticki slazemo sa su muslimani losi, ne smijete na osnovu toga donositi zakljucke o islamu kao religiji. Ako zelite donijeti stav o islamu, najprije proucite islam iz njegovih primarnih izvora, Kur'ana i vjerodostojnih hadisa.

Sudite o islamu na osnovu djela njegovog najboljeg sljedbenika - Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem

Ako se zelite prakticno uvjeriti u preformanse automobila, pozvat cete profesionalnog vozaca, ekspert za testiranje. Isto tako, najbolji primjer na osnovu kog mozete donijeti sud o islamu jeste njegov najbolji sljedbenik, posljedni Boziji Poslanik, Muhamed, sallallahu alejhi ve sellem. Osim muslimana, ima jos nekoliko iskrenih i istinoljubljivih historicara nemuslimana koji kazu da je Muhammed sallallahu alejhi ve sellem, bio najbolji covjek svih vremena. Majkl Hart je napisao knjigu Stotinu najutjecajnih ljudi u historiji. Na vrh liste, tj. broj jedan pripada poslaniku islama,Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem. Postoji jos mnogo primjera gdje nemuslimani odaju veliko postovanje Poslaniku Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, poput Tomasa Karlajla, Le-Martina i dr.

"Odgovori na zablude o islamu" - Zakir Naik

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pitanje: Kur'an na nekoliko mjesta poziva na nasilje. Islam promovira nasilno ponašanje!

Odgovor: Nekoliko kur'anskih ajeta se često pogrešno tumači u kontekstu mita o islamu kao religiji koja poziva sljedbenike na nasilje i ubijanje svih koji joj ne pripadaju.

Ajet Sure Et-Tevba

Sljedeći ajet iz sure Et-Tevbe je veoma često citiran u kontekstu kritiziranja islama, s ciljem dokazivanja da islam promovira nasilje, ubijanje i krvoproliće:

...ubijajte mnogobošce gdje god ih nadjete. (Et-Tevba, 5)

Kontekst ovog ajeta tiče se bojnog polja

Neprijatelj islama ovaj ajet citiraju van konteksta. Da bismo razumjeli  kontekst, moramo početi od prvog ajeta spomenute sure. Na početku se govori o ugovoru izmedju muslimana i mekanskih mušrika. Mušrici su taj ugovor prekršili. Nakon toga, dat im je period od četiri mjesea da se poprave i povrate. U suprotnom, bit će im objavljen rat. Peti ejt sure Et-Tevbe kaže:

Kada prođu sveti mjeseci, ubijajte mnogobošce gdje god ih nađete, zarobljavajte ih, opsjedajte i na svakom prolazu dočekujte! Pa ako se pokaju i budu molitvu obavljali i zekat davali, ostavite ih na miru, jer Allah zaista prašta i samilostan je (Et-Tevbe, 5 ajet)

Ovaj ajet je citiran za vrijeme bitke.

Primjer vijetnamskog rata

Svima je poznato da je Amerika bila u ratu sa Vijetnamom. Pretpostavimo da je predsjednik Amerike ili glavnokomandujući oružanih snaga neposredno pred bitku rekao svojim vojnicima: ''Gdje god nadjete Vijetnamce, ubijte ih!'' Međutim, ako ja danas kažem da je američki predsjednik rekao: ''Gdje god nađete Vijetnamce, ubijte ih!'', ali ne navedem kontekst te izjave, to bi izgledalo kao da ga opisujem kao krvoloka. Ali, uz tu izjavu navedem i njen kontekst, ona će izgledati sasvim logična, jer se predsjednik samo trudio povećati moral vojnika pred presudnu bitku.

Peti ajet sure Et-Tevbe se citira radi povećanja morala muslimanskih vojnika

U petom ajetu sure Et-tevbe stoji: ...ubijajte mnogobošce gdje god ih nađete. Ovim se želi ojačati moral muslimanskim vojnicima. Ajetom se poručuje: ''Nemojte se plašiti u toku bitke! Kad naiđete na neprijatelja, ubijajte ga!''

Shourie skače sa 5. na 7. ajet

Arun Shourice je jedan od najglasnijih protivnika Islama u Indiji. U knjizi Svijet fetvi, na 572. strani citira 5. ajet sure Et-tevbe, nakog toga, 7. ajet iste sure. Svaki razuman čovjek će primjetiti da je preskočio ajet broj šest.

Odgovor je u šestom ajetu

Šesti ajet sure Et-Tevbe daje odgovor na navode da islam promovira nasilje, ubijanje i krvoproliće:

Ako te neki od mnogobožaca zamoli za zaštitu, ti ga zaštiti da bi saslušao Allahove riječi, a potom otpremi na mjesto pouzdano za njega. To zato što oni pripadaju narodu koji ne zna. (Et-Tevba, 6 ajet)

Časni Kur'an ne samo da naređuje zaštitu neprijatelja koji traže azil već i da se odvedu na sigurno mjesto! Na današnjoj militarno-političkoj sceni, može se desiti da neki miroljublivi general poštedi zivote neprijatelja. Ali, koji će general narediti vojnicima da svakog od njih isprate do sigurnog mjesta?!

Uzvišeni Allah upravo ovo naređuje u Časnom Kur'anu kako bi promovirao mir u svijetu.

Odgovori na zablude o Islamu 2 dio. Dr. Zakir Naik

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dubai uvodi prve žene muftije

Utorak, 3. novembar 2009. 20:31  

Ujedinjeni Arapski Emirati imenovaće iduće godine prve žene muftije u zemlji, a ujedno i u svetu, javili su lokalni mediji.

Vlasti te zalivske države su odlučile da obuče šest žena za zvanje muftije iako svesne da će izazvati gnev konzervativnih krugova koji ženama osporavaju pravo da donose verske odluke koje imaju pravnu težinu.

Muftija je islamski stručnjak koji pravno tumači šerijatski zakon i ima pravo da proglašava fatve, verske odluke.

Prema pisanju lista "Nešenel", veliki muftija emirata Ahmed al-Hadad najavio je za početak iduće godine program obuke u trajanju od nekoliko meseci.

Al-Hadad je pozvao sve kvalifikovane Emiraćanke da se prijave za program kojim će biti obuhvaćen i kurs šerijatskog prava.

Prve žene muftije mogu da počnu sa radom već krajem 2010.

Odluka o imenovanju žena na tu dužnost, dosad isključivo rezervisanu za muškarce, izvala je kontroverzu među muslimanima.

Kairski univerzitet Al-Azhar, najstariji i najcenjeniji u islamskom svetu, saopštio je da se protivi toj ideji.

U Emiratima žene već rade kao pravne savetnice muftija, ali samo za ženska pitanja.

U Egiptu je prva žena matičar (maazun) imenovana 2008, a od 2006. u Maroku žene sveštenice mogu da "uokviruju i podučavaju" vernike, posebno u zatvorima, bolnicama i školama.

(Tanjug)

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://mirisljiljana.blogger.ba/arhiva/2009/01/06/1991684

20 kratkih zanimljivosti o islamu

1. Meleki donose savalat na osobu koja zanoći čista (pod abdestom)

2. Muskarac musliman je obavezan da opere polni organ poslije obavljanja male nuzde

3. Nema valjanog braka bez velija (djevojcinog staratelja) i dva pravedna svjedoka

4. U islamu je zabranjeno zaklinjanje necim drugim osim Allahom

5. Osobi koja zanoći čista -pod abdestom- se prima njegova dova kada god da se probudi u toku noći i uputi je Allahu, swt

*

6. Cetiri pravne škole zastupaju mišljenje da čovjeku nije dozvoljeno da dodiruje mushaf bez abdesta

7. Covjek koji, braneci svoj imetak, pogine ima stepen sehida

8. Onome koga je zadesila nevolja, tjeskoba ili problem je zabranjeno da zaželi smrt

9. Dova koju neki musliman prouči za svoga brata muslimana u odsutnosti je dova koja se prima

10. Sehid ne osjeti bol dok gine osim kao sto neko osjeti ubod komarca

*

11. Laz (neistina) je u islamu zabranjena cak i u sali

12. Najbolji musliman je onaj od cijeg jezika i ruku su spaseni ostali muslimani

13. Onaj ko se posveti ibadetu, Allah, swt, ce mu grudi napuniti bogatstvom i udalji ce od njega siromastvo

14. Ko petkom uci suru El-Kehf obasjava ga nur (svjetlo) od zemlje do nebesa, a na Sudnjem danu ce mu lice svjetliti

15. Kada insan kihne duzan je reci: "Elhamdulillah", a onaj koji ga cuje duzan je reci: "Jerhamukellah"

*

16. Proklinjanje muslimana (mumina) je isto kao i njegovo ubistvo

17. U islamu je strogo zabranjeno da se stoji ili sjedi na necijem grobu

18. Allah dz.s. divi namazu u dzematu i ponosi se sa klanjacima pred svojim melecima

19. Ko želi da mu se nafaka uveca i da mu se život produži, neka pazi i redovno posjecuje svoju rodbinu

20. Covjek za sebe ne moze uciniti posao korisniji od zikra (sjecanja i spominjanja Allaha dz.s.) da bi se spasio Allahove kazne

Постављена слика

Share this post


Link to post
Share on other sites

Постављена слика

Većina ljudi se ne bi toliko obradovala Božiću ili Hanuki, ako bi se cijeli mjesec morali suzdržavati od hrane, alkohola, seksa, cigareta do sumraka.

To je upravo što islam propagira za vrijeme svog najvećeg praznika Ramazana. Post treba naučiti vjernike strpljivosti, skromnosti, duhovnosti i podsjetiti ih na njihove religijske obaveze. Dok otprilike 22 posto stanovništva na zemljinoj kugli prakticira islam, mnogi pripadnici drugih religija znaju vrlo malo o ovom prazniku. AskMen stoga donosi pet osnovnih stvari koje treba znati o Ramazanu.

1. Ramazan je deveti mjesec islamskog kalendara

Islamski kalendar je drugačiji od gregorijanskog, koji se koristi na zapadu. Gregorijanski je sunčev kalendar i ravna se prema kretanju Sunca. Islamski kalendar je lunarni i svaki mjesec počinje kad se na nebu pojavi mladi mjesec. Dok gregorijanski kalendar ima 365 dana u godini, islamski ima 354 dana, zato što je lunarna godina kraća. Budući da svaki mjesec počinje pojavljivanjem mladog mjeseca, početak Ramazana se jedino može predvidjeti. U zavisnosti od vremenskih prilika i stanja u atmosferi, on može i zakasniti.

2. Ramazan znači "spržena zemlja"

Zavisno od toga gdje tražite, ova riječ arapskog korijena ima značenje: spržena zemlja, manjak hrane, nesnošljiva vrućina, žeđ, suncem sprženo tlo... To su generalni osjećaji muslimana tokom ovog mjeseca, budući da post uključuje suzdržavanje od "vlage" - poput pića, hrane i seksa tokom dana.

3. Umobolni ne moraju postiti

Post je obavezan za sve odrasle i seksualno aktivne muslimane. Djeca ne moraju postiti, iako ih roditelji tome počnu učiti, tako što se kraće vrijeme nego je uobičajeno trebaju suzdržavati od hrane i pića. Osobe koje imaju mentalnih problema, bolesni su, trudni ili doje nisu obavezne postiti. Žene tokom menstrualnog ciklusa moraju prekinuti post.

4. Ramazan je vrijeme podsjećanja na odanost Allahu

U Kur'anu piše da je post tokom Ramazana potreban kako bi se razvila "takva". To je arapski naziv za "Božiju svijest", odnosno za to da Allah posmatra i kad osoba toga nije svjesna. Ljudi razviju "takvu" preko poslušnosti Bogu, a post ih podsjeća na njihovu odanost. Ideja je da samo Allah zna ko je prekinuo post pojedinca, tako da pojedinac mora živjeti s tim osjećajem krivice. Kakogod, u pojedinim zemljama muslimani koji su uhvaćeni da se ne pridržavaju pravila, odnosno da ne poste za vrijeme Ramazana, mogu biti osuđeni da određeno vrijeme provedu u zatvoru. U 2008. godini sud u Alžiru je osudio šestoro ljudi na četiri godine zatvora.

5. Bajram je trodnevno slavlje

Bajram nastupa kad post završi, a počne naredni mjesec Ševal. Ljudi koji si to mogu priuštiti trebaju, onima koji to nemaju, pokloniti hranu kako bi svako imao praznično jelo. Ovaj 0110_hahaha se naziva sadakom. Prvo jutro nakon Ramazana muslimani će se okupiti u džamiji kako bi se pomolili. Nakon toga odlazi se u posjetu familiji i prijateljima, razmjenjuju se darovi, zovu udaljeni rođaci kako bi se čestitao Bajram, a tih dana se pojedu i velike količine hrane. Ove aktivnosti se tradicionalno odigravaju tri dana. U većini islamskih zemalja tokom ovog trodnevnog perioda djeca ne idu u školu, a odrasli ne odlaze na posao.

(Sarajevo-x.com)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...