Jump to content

Препоручена порука

  • Одговори 262
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

А што само на тинејџере? Нисмо ни ми остали буђави. Дај неку слику, неки пример, па да простудирамо на тенане да ли је грех или не, уместо да све буде овако апстрактно.

Увек имаш алтернативу:  

Могу само они православни хришћани који имају пара! Ови остали..............цврц! Ништа! Њенте! Нада! Но!  gringrin  :0104cheesy:

По канону Православне Цркве, забрањено је да се на истом купалишту купају мушки и женске.

Прва купалишта у Србији су се појавила после првог светског рата, а увезена су, наравно, из болесне Европе. У почетку су била посебно мушка, посебно женска купалишта, а купаћи костими су покривали цело тело. И на купалишта није ишао верујући народ, него српска господа која су се удаљила од вере. А онда је ђаво уз помоћ комунизма све више удаљавао народ од Православља што је резултовало да народ све слабије може да расуђује шта је врлина, а шта грех, шта је нормално, а шта ненормално, шта је морално, а шта неморално. И постепено је преко телевизије, штампе, моде народу све више рекламиран неморал из Европе и Америке, и обезбожени народ је све више то прихватао. И тако је постепено дошло до данашње крајње болесне ситуације да полуголи или скоро сасвим голи и неморално обучени људи шетају улицама и купалиштима и то се сматра за нешто нормално. Људи су изгубили осећај за стид и за срам и за грех.

Православни Хришћани не треба да се разголићују пред другим људима. Грех је и неморал да се девојке и жене облаче тако да се им се виде голе ноге, груди, стомак, или да им се преко одеће истичу телесне облине. Грех је и да носе мајце без рукава. Овакво неморално и срамно облачење саблажњава мушкарце на блуд. А грех је и да мушкарци буду у шорцевима, мајцама без рукава, као и да буду у уској одећи. Овакво облачење саблажњава женске на блуд. А још је горе кад се људи скидају скоро голи па иду по купалиштима и саблажњавају једни друге на блуд. Данашња купалишта нису ништа друго, него БЛУДИЛИШТА.

Замислите шта би се десило кад би људи који су живели пре рецимо стотинак година видели данашње људе како су обучени док шетају по улицама и купалиштима... Они би данашње несрећне људе сматрали за лудаке и морално и душевно поремећене особе. Данашњи људи су изгубили осећај за стид и за срам и за грех.

Tekst preuzet sa IHTUS a

_______________

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Грех је и неморал да се девојке и жене облаче тако да се им се виде голе ноге, груди, стомак, или да им се преко одеће истичу телесне облине.

Sve ono sto ja volim da vidim

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
A koji kanon je tačno u pitanju i kako glasi?

 Pojma ne znam

 

:0102_laugh: :0102_laugh:  Tako sam i mislila, baš ću da potražim da vidim postoji li uopšte.

Inače, blud je u umu čoveka a ne samo u pokazivanju tela muškarca ili žene.  bla.gif

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Грех је и неморал да се девојке и жене облаче тако да се им се виде голе ноге, груди, стомак, или да им се преко одеће истичу телесне облине.

Sve ono sto ja volim da vidim

 

Je li? Živa duša,bre  :0102_laugh:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Naked is naked...or is it?

Zanimljiva židovska rasprava i pogled na nagotu ljudsku.

s it permissible to study cultures where people traditionally are

not dressed according to our standards of modesty e.g. various

tribes in Africa, aborigines, peoples of tropical cultures?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Грех је и неморал да се девојке и жене облаче тако да се им се виде голе ноге, груди, стомак, или да им се преко одеће истичу телесне облине.

Sve ono sto ja volim da vidim

Po toj logici, dress code za pravoslavku je TA NA

http://www.flickr.com/photos/der/2984119597/#

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Грех је и неморал да се девојке и жене облаче тако да се им се виде голе ноге, груди, стомак, или да им се преко одеће истичу телесне облине.

Sve ono sto ja volim da vidim

Je li? Živa duša,bre  0102_laugh

 

Jes sta da radim kad sam gresan

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима


Грех је и неморал да се девојке и жене облаче тако да се им се виде голе ноге, груди, стомак, или да им се преко одеће истичу телесне облине.

Sve ono sto ja volim da vidim


Po toj logici, dress code za pravoslavku je TA NA

http://www.flickr.com/photos/der/2984119597/#

0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh

 

Ju bre,Nataša ovo nije pravoslavno ič ... osim toga u ovome bih leti prokuvala. Uvek sam se pitala kako ovako maskirane skroz izdržavaju?   0409_feel

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Грех је и неморал да се девојке и жене облаче тако да се им се виде голе ноге, груди, стомак, или да им се преко одеће истичу телесне облине.

Sve ono sto ja volim da vidim

Je li? Živa duša,bre  0102_laugh

Jes sta da radim kad sam gresan

Idi na plažu  0102_laugh
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Грех је и неморал да се девојке и жене облаче тако да се им се виде голе ноге, груди, стомак, или да им се преко одеће истичу телесне облине.

Sve ono sto ja volim da vidim

Po toj logici, dress code za pravoslavku je TA NA

http://www.flickr.com/photos/der/2984119597/#

0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh

Ju bre,Nataša ovo nije pravoslavno ič ... osim toga u ovome bih leti prokuvala .Uvek sam se pitala kako ovako maskirane skroz ,izdržavaju?  0409_feel

Pa nije, naravno  0102_laugh, ali kakav je text, nekako mi ovo deluje kao prikladno, jer ne sablaznjava, ne nagoni na bludne misli  0102_laugh. Ma uzas!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан служио је у поноћ између 13. и 14. јануара 2021. године свету Литургију и молебан за благослов Новог лета Господњег у храму Светог Саве на Врачару.

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Обавештавамо верне Српске Православне Цркве да је и ове године, у издању Светог Архијерејског Синода, штампан црквени џепни календар за 2021. годину, који је заштићен у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије А-2020, под редним бројем 7349, и као такав представља аутентично дело. Исто тако, извршена је каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије бр. ISBN 978-86-7295-048-9 COBISS.SR-ID 215009292.

       
      Нажалост, приметили смо да се у последњих неколико месеци, откад је званични џепни црквени календар за 2021. годину стављен у промет, на различитим јавним местима (трговима, улицама, пијацама, аутобуским и железничким станицама и на другим местима) готово на читавој територији Републике Србије, продају фалсификовани џепни календари за 2021. годину. 
      Обавештавамо верне да црквени календар у издању Светог Архијерејског Синода на предњој страни има икону Господа Исуса Христа Сведржитеља и заштићен је холограмом, док се на последњој страни налази фотографија храма Светог Саве на Врачару. Календар има 32 стране, на којима се, поред празника и светих које наша Црква прославља, налазе: Молитва Господња, Символ вере, Молитва у свако доба, Две највеће заповести, Десет Божјих заповести, Црквене заповести, постови и трапаве седмице, Седам светих Тајни, Главне хришћанске врлине, главни (смртни) греси, посебни парастоси (помени) који се дају у току године и Химна Светом Сави.
      Овим путем позивамо верне наше свете Цркве да не купују нецрквене календаре, који често обилују грешкама, и позивамо их да календар набављају искључиво у својим храмовима или на  црквеним продајним местима, а никако од оних који их пресрећу по улицама и нуде им фалсификате.
       
      Честитајући свима Рођење Христово, Божић, поздрављамо вас древним и радосним поздравом:
      Мир Божји – Христос се роди!
       
      Свети Архијерејски Синод Српске Првославне Цркве
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      СВИМ ПОСЕТИОЦИМА НАШЕГ ПОРТАЛА ЖЕЛИМО СРЕЋНО И БОГОМ БЛАГОСЛОВЕНО НОВО ЛЕТО ДОБРОТЕ ГОСПОДЊЕ!
       
      „Владару, Господе Боже наш, Изворе живота и бесмрћа, Створитељу целокупне твари видљиве и невидљиве, ти си времена и године ставио под своју власт и премудрим и сведобрим промислом управљаш над свим. Благодаримо ти за доброте твоје које си излио на нас у минуло време живота нашег. Молимо те, свемилосрдни Господе, добротом твојом благослови годину која настаје. Сачувај љубљене слуге твоје, благоверне и христољубиве хришћане православне, умножи дане живота њиховог у ненарушивом здрављу и даруј им успех у свим врлинама. Подари одозго и свим људима твојим добра твоја, здравље и спасење и у свему добар напредак. Цркву твоју свету, овај град и све градове и земље избави од сваке љуте напасти и даруј им мир и спокојство да би свагда приносили благодарност теби, беспочетном Оцу, са јединородним твојим Сином, свесветим и животворним твојим Духом, у једном бићу слављеном Богу, и прослављали Пресвето Име твоје.”
      [Закључна молитва из Молепствија за ново лето Господње]
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са благословом Патријарха српског г. Иринеја и Митрополита китруског г. Георгија већ четрврту годину за редом наставља се сарадња Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке са Митрополијом Китруса, Катаринија и Платамона у Грчкој.     И ове године плод те сарадње је бесплатно летовање за ученике српских богословија у периоду од 8. до 18. августа 2019. године у Катеринију испод планине Олимп.   На летовање, које је много више од тога, које представља духовно поклоњење светињама олимпијске регије и упознавање са обичајима и црквеном праксом грчке цркве, пошли су ђаци четири богословије у пратњи својих професора и генералног секретара ВДС јереја Владимира Марковића.   У пратњи проф. ђакона Немање Калема пошло је 14 ђака Београдске богословије, проф. Немања Старовлах повео је 12 ђака Крагујевачке богословије, у пратњи проф. презвитера Бобана Стојковића и презвитера Ђорђа Мирковића било је 13 ученика Нишке богословије и ове године по први пут са професорима Александром Крстићем и Стефаном Мирковићем пошло је 8 ученика богословије у манастиру Крки.   Митрополија китруска поседује интернат за живот ученика у насељу Зворонос, делу Катеринија, где су богословци били смештени. Поред зграде интерната на поседу се налази прелепа црква посвећена Светој мученици Софији и њеним ћеркама Вери, Нади и Љубави, старачки дом са преко 30 корисника и ресторан-кухиња где су се хранили ученици из Србије.   Летовање је осмишљено тако да ученицима буде и одмор и прилика за учење. Сваки слободни тренутак се користи да се ученици опусте, оду до мора, на плажу, да се баве спортовима у води, на песку и да се лепо упознају и здруже укидајући разлике које постоје међу њима, да осете да су део једне Цркве и једне породице. Колико сутра ово ће им много значити да лакше прихвате једни друге када буду даље наставили своје школовање на факултетима наше Цркве. Обично у сусрету са вршњацима из других школа богословци доживљавају специфичности свог литургијско-интернатског начина живота као повод за неразумевање. Овде тога није било јер брзо увиђају да деле иста стремљења, идеале и ограничења.   Поред одмора искористили су изузетну прилику да учествују у мноштву богослужења којих у овом Великогоспојинском посту има у Грчкој Цркви. Прве недеље у храму у Неи Порију митрополит Георгије је служио архијерејску Литургију на којој су му саслуживали свештеници из Србије, док су богословци здруженим гласовима одговарали на Литургији. Та лепота хорског појања и заједништва на Литургији су многе мештане и туристе из православних земаља оставили без речи. Митрополит Георгије гаји посебно поштовање и љубав према ученицима богословија што је у својој проповеди добродошлице на тој првој Литургији поделио са својим верницима и што су сви они осетили и доживели као посебну благодат.   Други пут су богословци својим хорским појањем песама посвећених Пресветој Богородици били у пратњи верне копије иконе Богородице Тројеручице Хиландарске, у Паралији, у навечерје празника Успења Пресвете Богородице прослављајући га заједно са мноштвом својих сународника из Србије и домаћинима Грцима по новом календару. Митрополит Георгије је ту показао свој изузетно изражен осећај за обичне људе, за њихове свакодневне потребе и разумевање за живот који никада не тече мимо Цркве. Уместо да у Саборном храму Катеринија прослави богослужбено навечерје свог омиљеног празника, "летњу Пасху", он је одлучио да са гостима из Србије, свештеницима, ђаконима, децом која се уче страху Господњем и мудрости Његовој изађе у литију кроз препуну Паралију, да пробуди пажњу свим туристима окупљеним одасвид да је сутра велики дан, празник и радовање. Да им пронесе икону њихову чудотворну Тројеручицу да их подсети ко су и одакле су дошли. Прелепо вече пуно молитава, братске љубави и поштовања. И поново су богословци са Митрополитом поделили трпезу љубави у крипти цркве у Паралији.   Сутрадан, на празник Успења Пресвете Богородице, поноћну Литургију у храму Светог Христофора у Катеринију служио је митрополит Георгије са свештеницима из Србије, док су поново протопсалт Немања Старовлах и ђаци из четири богословије одговарали на Литургији. Било је свечано и радосно као код куће па ипак тај им је осећај омогућио великодушни домаћин. Поново су на трпези љубави поред Митрополита седела деца, ученици богословије.   Следеће вечери одржана је литија у Лептокарији. Протопрезвитер Атанасије Царухас, веома вредан свештеник посвећен мисији Цркве, са својим верницима храм је украсио великом светињом, копијом иконом Богородице Тројеручице Хиландарске, коју су литијски митрополит Георгије, свештеници, богословци и сав верни народ пронели кроз Лептокарију и унели свечано у храм где ће бити трајна молитвена заштита и утеха свима који јој са вером приступе. И овде су богословци певали Пресветој Богородици из свег грла, сложно као један. И поново су седели за столом са Митрополитом као први и најважнији гости.   Наредне вечери су доживели непоновљиво искуство. Имали су прилике да чују од Митрополита како изгледа мисија Цркве у Конгу у Африци. Прича о  љубави, одсуству себичности, учењу, исправљању, давању и примању, савршенству у једноставности, занемаривању форме на рачун одржавања суштине и одсуству сваке типолатрије. То је за многе ђаке била лекција живота. Одговор на питање зашто смо присутни ту где јесмо, зашто смо у Цркви, они у својим школским клупама... постало је после те вечери јасније свима. Мисија и сведочење Цркве некоме је живот, начин на који живи и дише, за шта се живи и жртвује до краја; попут афричког младића Павла који је да би пренео вест у удаљен крај ризиковао свој живот, није одустао чак ни када се озбиљно повредио после више дана проведених у ходању. Он је своју службу Цркви доживео као спасоносну.   Наредног дана, Митрополит је организовао за све богословце свечану вечеру, дошао да се поздрави са свима, да подели свој архипастирски благослов и да нас позове да и наредне године будемо његови гости. Тада су богословци добили иконице Пресвете Богородице Сумеле, заштитнице свих избеглих понтских Грка који већ полако чине већину у олимпијској регији Катеринија и околине.   Сутрадан је отац Бобан Стојковић, уз саслужење свештеника и ђакона уз појање богословаца, служио свету Литургију у храму Свете Софије. Упутио је поуку свим ђацима и благодарење домаћинима.   На путу кући, проф. Немања Калем се са ђацима још поклонио свим већим храмовима у центру Солуна и јунацима сахрањеним на српском војничком гробљу на Зејтилнику.   Уз све доживљено и поклоњење великим светињама, манастиру Светог Јефрема Сирина, Колиндросу, Старом и Новом манастиру Светог Дионисија Олимпског, уз целивање моштију светих Григорија Богослова, Јована Златоустог, Харалампија и Пантелејмона, тешко можемо да кажемо да је ово било обично летовање. За нас који смо пратили и бринули да све протекне добро ово је било више него потребно и корисно поклоничко путовање. Деца су нас научила својој вери тј. подсетила да не бринемо у њиховом друштву и да ће све на крају бити добро и тако је и било; а домаћини су нас научили шта је наше највеће благо и богатство. То су са свим својим врлинама и манама ове будуће, нове генерације свештенослужитеља, ови стармали на које смо били толико поносни овога пута. То су будући ђакони, свештеници, монаси, владике, испосници, молитвеници, мученици, светитељи и просветитељи. И кад једног дана станемо пред Христа биће питање за свакога од нас, из клира Цркве, како смо се опходили према овим "малим" - према богословцима, онима који су показали вољу и жељу нас да слушају и следе.     Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Креирај ново...