Jump to content

Православље и либертаријанизам

Оцени ову тему


  

63 члановâ је гласало

  1. 1. Liberalizam = nacionalna i državna izdaja?

    • Da, izdaja je
      24
    • Ne, nije izdaja
      32
    • Ne znam
      7


Препоручена порука

Ивице немој да изврћеш његове речи и да подмећеш - није он рекао да то није проблем, већ је рекао да многи људи то не схватају као велики проблем. Онај ко то схвата као проблем и који мисли на свој будући живот ће се потрудити да опет буде примљен у Цркву.

Није уопште то поента. У либерализму, ако ти слушаш Цецу, а ја слушам Металику, као што си ти рекао, ја могу само да ти се смејем или ти мени. И крај приче. Имам право и да критикујем и да практикујем шта год желим, све док тебе не терам да слушаш Металику или ти мене Цецу. Не можеш да ме изолујеш из друштва, нити ја тебе могу. У Цркви не смем да слушам и практикујем Оригена. Ако га слушам и практикујем, летим и онтолошки сам мртав. Неко је унапред оредио да је Ориген но но и то је то. Да бих се вратио у Цркву, ја морам да исповедим да је Ориген јеретик и да ћу да одбацим његово учење. У Цркви сва слобода престаје када се каже да и прихвати да се уђе. Од тада па надаље све је крајњи стадијум социјалистичке олигархије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није уопште то поента. У либерализму, ако ти слушаш Цецу, а ја слушам Металику, као што си ти рекао, ја могу само да ти се смејем или ти мени. И крај приче. Имам право и да критикујем и да практикујем шта год желим, све док тебе не терам да слушаш Металику или ти мене Цецу. Не можеш да ме изолујеш из друштва, нити ја тебе могу. У Цркви не смем да слушам и практикујем Оригена. Ако га слушам и практикујем, летим и онтолошки сам мртав. Неко је унапред оредио да је Ориген но но и то је то. У Цркви сва слобода престаје када се каже да и прихвати да се уђе. Од тада па надаље све је крајњи стадијум социјалистичке олигархије.

Наравно то је јасно, али то Урош није ни тврдио. Он је рекао многи људи то не схватају као проблем. Он није изразио свој став о томе, није рекао то је добро и то је лоше, него је рекао да је за већину људи то небитно, јер не верују у живот после смрти. Са друге стране, рекао је, они који то схвате као проблем, ће се потрудити да се врате у Цркву.

Не можеш ово његово размишљање да употребиш у било ком негативном концепту.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А ево шта каже Хајек.

Тешко да моје мишљење може да се мери са великим Хајеком, али мислим да овде није у праву. Јер иако на папиру имамо јако лепе ружичасте програме, оно што имамо у пракси "велфер стејта" је одржавање перманентне класе сиромашних. Имамо маргинализовање читавог једног сегмента друштва, милиона људи, како финансијски тако и културолошки. Разлог за ово је врло једноставан: када се некоме систематски да "нешто за ништа" тиме му се убија воља, умртвљује иницијатива и ломи дух. Нема лакшег начина да се девастирају читаве војске људи. Примети огромну разлику у систематском (институционализованом) давању и личном давању. Институционализовано давање подразумева "ентајтлмент", резултира у томе да људи очекују поклон као нешто што им припада по дифолту. А када човек мисли да му нешто припада по дифолту онда нема никакву (тј. има много мању) мотивацију да се потруди да створи било шта.

Лично давање са друге стране је нешто сасвим друго. Христос нас није учио да хранимо гладне само због исхране (телесног здравља) него и зато што се храњени храни не само хлебом него и љубављу храниоца.

Па опет, и поред свега тога, када би се у друштву решили сви други проблеми који су много више горећи, ко зна, можда би институционализовано поклањање од стране заједнице према гладнима изгледало сасвим другачије и давало сасвим другачије резултате. Уопште не сумњам у Хајекову далековидост у том смислу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Елем, да се вратимо на тему: либерализам и Православље.

Као што сам до сада сто пута понављао, и понављаћу док имам снаге: либерализам (или либертеријанизам - исто) и социјализам су два супротна погледа на свет и стања духа.

Либерал: Либерал узима свет здраво за готово и ради на себи.

Социјалиста: социјалиста настоји да мења људе око себе а себе подразумева као доброг и поштеног,

Uzevsi u obzir da nije potpuno ispravno primenjivati moderne pojmove na istorijske licnosti i dogadjaje koji su postojali pre nastanka datog pojma, ipak moram da pitam:

Da li je Isus bio liberal ili socijalista?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Uzevsi u obzir da nije potpuno ispravno primenjivati moderne pojmove na istorijske licnosti i dogadjaje koji su postojali pre nastanka datog pojma, ipak moram da pitam:

Da li je Isus bio liberal ili socijalista?

Мислим да не можеш иначе религијске ликове трпати у оквире политичких идеја, јер им је деловање много шире од тога. То исто питање би могао да поставиш и за Буду или Мухамеда, или неког од модерних светитеља, попут св. Николаја или св. Серафима Саровског, на пример, али би одговор био исти.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Uzevsi u obzir da nije potpuno ispravno primenjivati moderne pojmove na istorijske licnosti i dogadjaje koji su postojali pre nastanka datog pojma, ipak moram da pitam:

Da li je Isus bio liberal ili socijalista?

"First of all: Nirvana is not for this world!" - Milton Friedman

Tako je otprilike i Džizas pričao.

Socijalizam bi da stvori raj na zemlji, a hrišćanstvo ne teži tome koliko ja znam.

Ali sam takođe siguran da se ne može reći da je Isus (govorim o liku iz knjige, pošto istorijski ta ličnost nikada nije postojala, no da ne širimo temu) bio liberal.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Uzevsi u obzir da nije potpuno ispravno primenjivati moderne pojmove na istorijske licnosti i dogadjaje koji su postojali pre nastanka datog pojma, ipak moram da pitam:

Da li je Isus bio liberal ili socijalista?

Уопште не морамо да размотримо самог Христа. Довољно је погледати Христовог Кушача и његове понуде (које је Христос одбио). Отац Јустин за та питања каже да (парафраза) "када би се сви најјачи умови овог света спојили не би могли да смисле дубља и савршенија искушења".

Кушач је наиме социјални инжињер пар-екселанс, централни планер и супер-социјалиста коме ни Маркс није достојан да одреши ципеле. Претворити камење у хлебове би, по њему, решило све проблеме на овом свету (и наравно дало претварачу титулу императора васионе). Тако он види свет: довољно је нахранити све, да сви имају сва материјална добра и аутоматски је све решено. Христос је, наравно, одбио ту понуду. А зашто? Ја бих се усудио да кажем зато што је за разлику од Кушача разумео неразориву вредност онога што би Кушач желео да уништи - слободу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Tako je otprilike i Džizas pričao. Socijalizam bi da stvori raj na zemlji, a hrišćanstvo ne teži tome koliko ja znam.

Стварање раја на земљи је одлика екстремних социјализама. Али, рецимо, немачки систем нема уопште ту претензију. Оно што ви у вашим критикама пропуштате је да нису сви социјалисти исти. Није исти социјалиста који каже да треба да се узме скоро сав иметак од богатих и да се ”праведно” расподели свима. На такве можда и може да се примени критика немогућности стварања раја на земљи. Онај ко каже да треба нахранити гладне од пореза или деци која не могу да се школују платити школовање је веома далеко од пропагирања раја на земљи. И даље ће Бил Гејтс моћи да има шта год пожели, док ће родитељи сиромашне деце морати озбиљно да се стискају да би купили својој деци компелт лего коцкица. Ја ту не видим било какав рај, чак ни једнокост. Наравно, увек може да се критикује и такав умеренији социјалистички приступ и треба. Али ићи около и викати којекакве мантре не води никуда. Штавише, буквално су сви виђенији либерални мислиоци у историји (да не буде забуне, ту не убрајам такозване америчке либерале, него заиста либерале, класичне), осим Ротбада и можда фон Мизеса (и њихових следбеника) сматрали да умерени облици тзв. државе благостања нису штетни по слободу и буквално нико од њих није веровао да слободно тржиште може баш све да регулише. Хајек је све то елаборирао у књизи ”Поредак слободе” у поглављу о држави благостања. Чак ни Адам Смит који га је први теоријски формулисао није веровао у апсолутно свемогућност тржишта.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тако он види свет: довољно је нахранити све, да сви имају сва материјална добра и аутоматски је све решено. Христос је, наравно, одбио ту понуду. А зашто? Ја бих се усудио да кажем зато што је за разлику од Кушача разумео неразориву вредност онога што би Кушач желео да уништи - слободу.

И онда је отишао и умножио рибу и хлебове да би нахранио гладне. Ако ми кажеш да то ниеј добар пример јер ми то не можемо, слажем се, али онда и ти повуци свој. Наравно да није веровао да ће тиме решити све проблеме, али у то не верује свако ко каже да гладне треба ”систематски” нахранити. Зашто увек, али баш и буквално увек идеш у екстрем? Ако ја кажем ”држава треба да направи пут”, ти ћеш одма о Стаљиновим гулазима. ОК, можда не треба да држава да направи пут, али то нема никакве везе са гулазима, баш као што тврдња да држава треба да нахрани гладне нема никакве везе са тврдњом да држава треба и може да реши све проблеме. То није тачно ни логички, а ни историјски, политички. Имаш брдо политичара који су сцоијалисти у некој мери, али су далеко од тог инжењеринга. Паде ми напамет Ђинђић. Да је био лево оријентисан, јесте. Али је нон стоп понављао да свако треба да пође од себе, да не треба од државе да очекујемо чудеса. Убио се од тога, практично је цео његов програм био трубљење те истине на сва уста.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Uzevsi u obzir da nije potpuno ispravno primenjivati moderne pojmove na istorijske licnosti i dogadjaje koji su postojali pre nastanka datog pojma, ipak moram da pitam:

Da li je Isus bio liberal ili socijalista?

ДаркоВ и Урош су одлично одговорили на ово питање.

Ја бих само додао да не бих Христа сводио на те категорије, не из неких теоријских разога, већ из мог религиозног поштовања Њега као Бога.

Иначе, Православно учење је апсолутно и суштински у потпуној сагласности са лубералним учењем о минималној држави и личној одговрности. Мада то није толико позната чињеница. И мада то и доста данашњих свештеника и верника не схвата, јер доста данашњих Православаца, због поманкања вере и личног подвига, не живи за онај свет, већ жели сада и овде остварење обећања о Рају. Због тога је доста данашњих православаца дебело заступа идеје социјализма (било левог - о социјалној правди, било десно - о национализму и елитизму).

Још нешто, немој мешати Православну и католичку цркву, јер имају потпуно два супротна концепта и погледа на свет. Шак шта више, катличко учење је директни узрок и мајка учења о утопији, из кога ће настати сви социјализми.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Стварање раја на земљи је одлика екстремних социјализама. Али, рецимо, немачки систем нема уопште ту претензију. Оно што ви у вашим критикама пропуштате је да нису сви социјалисти исти. Није исти социјалиста који каже да треба да се узме скоро сав иметак од богатих и да се ”праведно” расподели свима. На такве можда и може да се примени критика немогућности стварања раја на земљи. Онај ко каже да треба нахранити гладне од пореза или деци која не могу да се школују платити школовање је веома далеко од пропагирања раја на земљи. И даље ће Бил Гејтс моћи да има шта год пожели, док ће родитељи сиромашне деце морати озбиљно да се стискају да би купили својој деци компелт лего коцкица. Ја ту не видим било какав рај, чак ни једнокост. Наравно, увек може да се критикује и такав умеренији социјалистички приступ и треба. Али ићи около и викати којекакве мантре не води никуда. Штавише, буквално су сви виђенији либерални мислиоци у историји (да не буде забуне, ту не убрајам такозване америчке либерале, него заиста либерале, класичне), осим Ротбада и можда фон Мизеса (и њихових следбеника) сматрали да умерени облици тзв. државе благостања нису штетни по слободу и буквално нико од њих није веровао да слободно тржиште може баш све да регулише. Хајек је све то елаборирао у књизи ”Поредак слободе” у поглављу о држави благостања. Чак ни Адам Смит који га је први теоријски формулисао није веровао у апсолутно свемогућност тржишта.

То што та мајка нема за хлрба детету је вероватно последица социјалистичког мешања у економију и друштво или неког другог социјалистичког покушаја изградње срећнијег друштва.

Што се тиче ове твоје горње примедбе, она би била тачна под условом да је добронамерна. Ја сам први за одређену улогу државе, као и Хајек, али овде код тебе се ради о нечему другом. Ти имаш веома лукаву стратегију - ти кажеш да је потребна одређена интервенција држав, наведеш Хајека, али онда се не задржиш на мери мешања Хајека, већ протуриш много веће мешање.

Дуго сам пратио твоје писање на ову тему, и открио сам то лукавство, и зато настојим увек да га сузбијем, јер је веома опасно. Ти покушаваш да покажеш да су они који се залажу за апсолутну анархију (Ротбад) бесмислени, али онда не понудиш малу веру мешања државе, већ препаковани (или понекада чисти) кејнзијанизам.

То што ти зовеш "умерени социјализам" је чисти кејнзијанизам, једна од најопаснијих и најотровнијих социјалистичких доктрина.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дуго сам пратио твоје писање на ову тему, и открио сам то лукавство, и зато настојим увек да га сузбијем, јер је веома опасно. Ти покушаваш да покажеш да су они који се залажу за апсолутну анархију (Ротбад) бесмислени, али онда не понудиш малу веру мешања државе, већ препаковани (или понекада чисти) кејнзијанизам.

То што ти зовеш "умерени социјализам" је чисти кејнзијанизам, једна од најопаснијих и најотровнијих социјалистичких доктрина.

Ако мислиш на економски део приче, онда дефинитивно нисам кејнзијанац јер се слажем с Хајеком. Што се политичке философије тиче, оно што сам до сада прочитао код Хајека ми ич не смета, напротив. Штавише, видех огроман утицај Попера, једног од мојих омиљених философа. Ротбарда (и свих његових ученика у пакету, укључујући и г. Кандидата) се гнушам, Хајека никако. И то не због анархије. Сасвим лепо могу да замислим анархисту који је нормалан и кога бих са задовољством читао, али госн. Ротбард не спада у такве и само може да ми огади и анархију и либерализам у пакету. Каква је кејнзијанска политичка идеологија, то чак и не знам, искрено. Нисам никада читао ништа од Кејнза, осим препричавања његове економске доктрине која ми је у најмању руку чудна, као лаику.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ако мислиш на економски део приче, онда дефинитивно нисам кејнзијанац јер се слажем с Хајеком. Што се политичке философије тиче, оно што сам до сада прочитао код Хајека ми ич не смета, напротив. Штавише, видех огроман утицај Попера, једног од мојих омиљених философа. Ротбарда (и свих његових ученика у пакету, укључујући и г. Кандидата) се гнушам, Хајека никако. И то не због анархије. Сасвим лепо могу да замислим анархисту који је нормалан и кога бих са задовољством читао, али госн. Ротбард не спада у такве и само може да ми огади и анархију и либерализам у пакету. Каква је кејнзијанска политичка идеологија, то чак и не знам, искрено. Нисам никада читао ништа од Кејнза, осим препричавања његове економске доктрине која ми је у најмању руку чудна, као лаику.

Не мораш да у танчине познајеш Кејнза да би проповедао његове идеје. Његово учење је данас main stream, и могао си да га покупиш било где - буквално од вртића те уче шта све држава треба да ради, и људи то прихватају здраво за готово, без да појма имају ко је Кејнз, Маркс или Русо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Raj na zemlji - ne radi se o raju na zemlji, nego da se ljudima pomogne. Da li je raj na zemlji ako bolesnik ode kod lekara da mu lekar pomogne? Koliko je ovo glupo i bezobrazno argumentovanje, da neko zaista govori kako jedan radi protiv Hrista ako pomaže ljudima, jer, kao, gradi raj na zemlji.. Bolesno. Pa najpre Hristos pomaže ljudima - eda Hristos radi protiv sebe? Nego hajde ovako da kažemo: Ne gradimo mi raj na zemlji, nego radimo za carstvo Božije. Ili ovako: Ne moramo da imamo raj, ali ne moramo ni da imamo pakao na zemlji! A i da dobijemo raj na zemlji, šta je loše u tome? Liberalizam je protiv raja na zemlji? Barem priznaje ćemu teži, naime onome što je suprotno.. Jer ili ćeš ovo ili ćeš ono, ali ne možeš da imaš obadvoje. Ili ćeš da služiš Bogu, ili mamonu tj. novcu, materijalnom blagu, ali jedno i drugo ne ide, ovako nam govori Hristos.

Извини стари, стварно не могу нити да читам, а камоли да коментаришеш цели товј пост - толику количину сентиментализма и патетике је заиста тешко поднети, а да човек остане здрав.

Прокоментарисаћу само ово горње - веома је занимљиво то што кад вас човек социјалисте притисне аргументима, кад немате шта друго, почнете вадити на то као "нисмо ми за државну контролу, ми смо само да се помогне сиромашнима, за минималну улогу државе" и слично. А онда чим прође мало и ви се пново охрабрите, опет по старом - контрола, прерасподела, трули капиталисти, похлепни богаташи, јадни и израбљивани радници, корпорације, Стив Џобс итд.

Ја сам у ствари веома срећан због оваквог развоја ситуације, јер сам из тога извукао два важна закључка: 1. ви социјалисти немате ни благе везе шта је то што проповедате, за шта се залажете, шта је држава, социјализам итд, већ онако набацујете термине и појмове који вам нису баш најјаснији, па ако прође прође, 2. свој став нисте изградили на објективној анализи теорије и праксе, већ се руководите main stream мишљењем, тј. оним како мисли тренутна већина.

А то је зато што сте слаби, јер тражите пут мањег отпора. Социјализам је утеха за слабиће, утеха и лажна нада за људе који не верују у себе, нити своју наду полажу на Бога, или које руководе сентименталистичка узбуркана осећања, а не разум.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

хахахаххахахахахах Јао не могу! Десна анархија и држава које је претворена у Цркву су исто и обе ствари су твој идеал. хахахахаххахаххахаха Јао, умрећу ме од смеха! Када би држава била Црква, једина слобода коју би имао појединац јесте да прихвати или одбије пасош те државе. А када прихвати, скоро сва његова слобода нестаје. Мора да прихвати догмате, мора да пости, мора ово, мора оно. И све, апсолутно све је наметнуто одозго. Ако којим случајем одлучи да се противи, врховни суд му одузима пасош и ћао! Готово да не постоји организација која је више хијерархијска од Цркве. Црква је чиста монархија или боље рећи олигархија у којој су епископи владари са огромним овлашћенима, а верник има право да каже аксиос. Опет и опет, ово није критика Цркве. То не значи да Црква и даље није једини спасоносни богочовечански организам и бла бла бла. Ово је само критика твоје заслепљености.
Да, иако је то све продукт феудализма, а не апостолских учења - у прво време власт у цркви била подједнако распоређена, црква је била буквално саборна. Међутим проблем је што је Урош десни анархиста, док је Јерусалимска заједница била лева анархија, што треба истицати, поготово када овакви ликови попут Рендија почну да „паметују”...
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      25/08/2021  Patmos  Пише: Небојша Лазић, теолог
      Интернет и друштвене мреже преузимају примат као водећи медији савременог свјета. Све што је људима потребно сада се налази на један клик од њих, све што им треба сада траже на интернету па и Бога. Сваки хришћанин јесте апостол Цркве Божије и дужан је да спасоносну реч шири и другима. „Што вам се шапне на ухо, проповедајте с кровова!“
      Данас су ти кровови интернет и друштвене мреже, одатле данас одзвања у васиону оно што пишемо, радимо и проповедамо. Апостоли када проповедају Христа одлазе у синагоге, на тргове, Акропољ, одлазе тамо где се окупљају људи и ту шире Јеванђеље, а данас се људи окупљају на мрежама, данас је ту центар размене искустава, знања, незнања и свега осталог што је некада приличило трговима древног света. Тренутно је интернет затрован којекаквим погрешним исповједањима, кривовјерјем, као апостол Павле када долази у Атину и види град пун идола, такав је често интернет. Ми смо дужни да ту проповедамо оног њима непознатог Бога. Хришћани морају увек и свагда да сведоче реч Божију, али не да је конзервирају него осавремене. Јеванђеље морамо да приближимо људима, да им спасење учинимо доступним.
      Прво је потребно исправити бенигне ствари народа на интернету. Почети од тога да је „амин“ литургијска ријеч и користи се у богослужењима, а не у коментарима. Као и да не постоје натписи на иконама, нити неке молитве из манастира Тумане, Острога или Хиландара. Потребно је људима писати текстове, тумачења Јеванђеља те апостолску мисију ширити почевши од сваке парохије, сваког дома, свих теолога. Чему телогија ако ће остати само мртво слово на папиру, ако неће сведочити живу веру, ако нећемо бити апостоли свог доба. Када су Светог Порфирија  Кавскокаливита питали да ли је телефон у то време новотарење и зашто га он користи сатима, одговорио им је да је то средство од Бога дато да ширимо Ријеч Божију. Људи претражују, а наше је да им дамо то што траже, да свједочимо Христа увек и на сваком месту.
      Српска Православна Црква је свој сајт отворила још 1999. године да би упућивала верне, обавештавала и направила своју мрежу ширења информација. Временом се појављује све више портала, јутјуб канала, налога на разним мрежама које имају за циљ еманциповање верних, свако од њих уграђује своју циглу вере у храм Христов. У исто време разне секте, расколници шире свој рад по интернету, често клеветајући нашу Мајку Цркву, архијереје, свештенство и монаштво. Служе се разним триковима од класичних спинова до упорног понављања неистина, практично Гебелсовим методама, те људе заводе попут оних лажних пастира о којима говори Нови завјет. Ништа мањи нису напада на СПЦ на друштвеним мрежама од напада медија који често наступају као отворено антицрквени. Временом се створила читава мрежа антицрквеног деловања која има подршку у одређеним нецрквеним центрима. Добро је што људи полако схватају да се често дешавају кампање, покушаји политизације цркве и нарушавања јединства и да то нема везе са црквом. Друштвене мреже доносе како изазове за православне тако нуде и читаву једну реалност дјеловања, мисинонарење новог миленијума, изазов савремености наше вере.
      Велики корак који су сви поздравили јесте отварање налога Патријарха Порфирија на друштвеним мрежама чиме је још једном показао спремност да се ухвати у коштац са савременим изазовима које носи наша садашњост. Младим људима треба ријеч Божија како у цркви и на богослужењу тако и на фејсбуку и инстаграму. Бог нам је дао оруђе које морамо искористити следујући нашег пастира. Са новим патријархом долази ново доба апостолске мисије наше Цркве. На нама остаје као и на онима прије и послије нас да: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“. (Мат.28,19)

      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      25/08/2021  Patmos  Пише: Небојша Лазић, теолог
      Интернет и друштвене мреже преузимају примат као водећи медији савременог свјета. Све што је људима потребно сада се налази на један клик од њих, све што им треба сада траже на интернету па и Бога. Сваки хришћанин јесте апостол Цркве Божије и дужан је да спасоносну реч шири и другима. „Што вам се шапне на ухо, проповедајте с кровова!“
      Данас су ти кровови интернет и друштвене мреже, одатле данас одзвања у васиону оно што пишемо, радимо и проповедамо. Апостоли када проповедају Христа одлазе у синагоге, на тргове, Акропољ, одлазе тамо где се окупљају људи и ту шире Јеванђеље, а данас се људи окупљају на мрежама, данас је ту центар размене искустава, знања, незнања и свега осталог што је некада приличило трговима древног света. Тренутно је интернет затрован којекаквим погрешним исповједањима, кривовјерјем, као апостол Павле када долази у Атину и види град пун идола, такав је често интернет. Ми смо дужни да ту проповедамо оног њима непознатог Бога. Хришћани морају увек и свагда да сведоче реч Божију, али не да је конзервирају него осавремене. Јеванђеље морамо да приближимо људима, да им спасење учинимо доступним.
      Прво је потребно исправити бенигне ствари народа на интернету. Почети од тога да је „амин“ литургијска ријеч и користи се у богослужењима, а не у коментарима. Као и да не постоје натписи на иконама, нити неке молитве из манастира Тумане, Острога или Хиландара. Потребно је људима писати текстове, тумачења Јеванђеља те апостолску мисију ширити почевши од сваке парохије, сваког дома, свих теолога. Чему телогија ако ће остати само мртво слово на папиру, ако неће сведочити живу веру, ако нећемо бити апостоли свог доба. Када су Светог Порфирија  Кавскокаливита питали да ли је телефон у то време новотарење и зашто га он користи сатима, одговорио им је да је то средство од Бога дато да ширимо Ријеч Божију. Људи претражују, а наше је да им дамо то што траже, да свједочимо Христа увек и на сваком месту.
      Српска Православна Црква је свој сајт отворила још 1999. године да би упућивала верне, обавештавала и направила своју мрежу ширења информација. Временом се појављује све више портала, јутјуб канала, налога на разним мрежама које имају за циљ еманциповање верних, свако од њих уграђује своју циглу вере у храм Христов. У исто време разне секте, расколници шире свој рад по интернету, често клеветајући нашу Мајку Цркву, архијереје, свештенство и монаштво. Служе се разним триковима од класичних спинова до упорног понављања неистина, практично Гебелсовим методама, те људе заводе попут оних лажних пастира о којима говори Нови завјет. Ништа мањи нису напада на СПЦ на друштвеним мрежама од напада медија који често наступају као отворено антицрквени. Временом се створила читава мрежа антицрквеног деловања која има подршку у одређеним нецрквеним центрима. Добро је што људи полако схватају да се често дешавају кампање, покушаји политизације цркве и нарушавања јединства и да то нема везе са црквом. Друштвене мреже доносе како изазове за православне тако нуде и читаву једну реалност дјеловања, мисинонарење новог миленијума, изазов савремености наше вере.
      Велики корак који су сви поздравили јесте отварање налога Патријарха Порфирија на друштвеним мрежама чиме је још једном показао спремност да се ухвати у коштац са савременим изазовима које носи наша садашњост. Младим људима треба ријеч Божија како у цркви и на богослужењу тако и на фејсбуку и инстаграму. Бог нам је дао оруђе које морамо искористити следујући нашег пастира. Са новим патријархом долази ново доба апостолске мисије наше Цркве. На нама остаје као и на онима прије и послије нас да: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“. (Мат.28,19)
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У 5. недељу по Духовима, 25. јула 2021. године, када молитвено прослављамо празник Иконе Богородице Тројеручице, служена је света архијерејска литургија у Манастиру светог Николе у Етно селу ''Станишићи'' код Бијељине.
      Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије, уз саслужење протојереја-ставрофора Радомира Никчевића, пароха херцег-новског у Митрополији црногорско-приморској и протојереја Славољуба Милошевића, те ђакона Немање Спасојевића.
      Током свете Литургије Епископ Фотије је рукоположио у свештени чин ђакона г. Бојана Крстановића, вјероучитеља из Брчког.
      ''Радујем се јер смо и данас имали једно рукоположење у чин ђакона, оца Бојана. Духовна радост ових дана траје у нашој Епархији. Имамо доста нових младих ђакона и свештеника, хвала Богу. Приступају Цркви својој као свештенослужитељи да преузму јарам Христов. Да се боримо на овом месту за Свето православље, али и за наш, слободно можемо рећи, српски идентитет који је ових дана угрожен. Али, не заборавимо да је Црква увек била, браћо и сестре, на месту страдања и на голготи.
      Оно што је карактеристично за православље јесте да оно никада није угрожавало друге вере и нације. Нема жељу да угрожава и поробљује друге. Оно има унутрашњу снагу којом су света браћа Кирило и Методије покрстили словенска племена, али то нису радили присилом и мачем него Благовешћу Христовом. Зато ми, у историји, врло често изгледамо побеђени и поражени као Христос разапет на Крсту. Он је у том тренутку изгледао као најбеспомоћнији човек, али је трећег дана устао у свом славном Васкрсењу'' рекао је Епископ Фотије.
      Беседећи о данашњем празнику Иконе Тројеручице Хиландарске Владика Фотије је рекао да је ''то велика светиња коју је Свети Сава донео са иконом Млекопитатељицом на Свету Гору и до данас се она налази у Хиландару као игуманија тог манастира. Верујем да би било добро да ми Срби, поред тога што имамо иконе своје крсне славе у кући, да обавезно имамо и Икону Богородице Тројеручице.''
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од JESSY,
      Спасење света је повезано са спасењем човека и то од момента стварања. Бог када ствара целокупну природу ствара је да буде у заједници са Богом, а човека да читаву природу принесе Богу. Гријех и пад јесте одступање од заједнице и  пројава егоизма. Човек није само одступио од Бога, него је и природу удаљио од Творца. Злоупотреба слободе нас је довела до промашаја циља нашег стварања. Бог је требао бити у центру свих, а човек који је одступио од Бога и даље је имао порив да господари и тако је постао тиранин целокупне створене природе. Твар није принео Творцу него себи, подредивши све себи није имао очињски однос, него егоцентрични доживљај присвајаући себи Божије стварање. Антрополошка криза је повезана са еколошком кризом друштва.
      „Господња је земља и све што је на њој“ (Пс 24,1; 1 Кор 10,26).
      Хришћанство човека доживљава као биће заједнице, врхунац заједничарења јесте обитавање у заједници са Богом, бити у сабрању, испунити своје назначење и остварити се кроз Цркву као Бого-човјечанску заједницу.  То би била прва Христова заповест да волимо Бога, а одмах друга гласи да волимо једни друга, да остваримо заједницу са другима. Нарцисоидност нас заслепљује и упућује у депресивну саможивост, отуђујући нас од других, али и од Бога. Савремени човек је кренуо давно да се удаљава од Бога, да прави свој Вавилон од егоизма и индивидуализма. Удаљавање од Бога и људи је значило и удаљавање од природе, али и злостављање и уништење. Процес деструкције савременог човека отуђеног од Бога се види у његовој суженој свести и односу према творевини.
      „Дивна су дела Твоја,
      Господе, све се испуњава благошћу.
      Слава Теби, Господе, који створи све“ Пс. 102
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Раније се говорило да је море код Шибенику најмање слано, јер је ту ушће реке Крке, а онда су истраживачи отишли на четири метра дубине и открили да је, уствари, овде, море најсланије, ако не претерују, на целом Јадрану.

      Било је потребно да се неко потруди и мало дубље погледа па да сазнамо да доток слатке воде не мора нужно да значи да ће морска вода бити мање слана. Исто је и у мору људи, могу се састајати и мешати они који се различито крсте, а да опет остане свако свој.
      Екипа Око магазина била је у Шибенику, овде је седиште наше Епархије далматинске, а Никодим Косовић је први владика који после много времена слободно у мантији корача уским улицама, трговима и обалом. Ово је шетња на коју смо ми, рођени почетком 80-тих година дуго чекали, а прича намерно почиње из улице која се зове Добрић, а крај ће бити узводно уз реку Крку, у манастиру Крка.
       
      Уредник: Горислав Папић
      Аутор: Далибор Жарић
       
      Извор: РТС
×
×
  • Креирај ново...