Jump to content
Captain

Рок музика - „Сатана тамо прави бал“

Rate this topic

Recommended Posts

Još da neko da definiciju roka, pa ajde. Problem je što imamo naviku da sve trpamo u "kutijice", da razvrstavamo, pa ako nešto što pripada kutijici i jeste loše, onda bi, po definiciji, sve bilo loše. Muzika ne može da bude satanistička, ali ni sveta - nije muzika živo biće - sotonisti ili sveti su oni koji muziku prave sebe izražavajući.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja nisam nikada slusao tu muziku(pa s toga bih imao svo pravo da je satanizujem :) ) ali imam neku teoriju o tome u svojoj glavi. Te price da je rok demonska muzika su nastale onda kada je rok kultura bila u punom jeku. Mozda zato sto su odredjeni pravoslavci na osnovu kulture-seks,droga,r n r,osudili rock muziku.Posto ima puno knjiga uglavnom ruska izdanja,koja se i dan danas mogu kupiti a izdata su pre 20,30 godina,u njima mozemo videti te definicije da je rok stetan.Medjutim,sada su na red dosli duhovnici koji su odrastali uz tu muziku i za nju imaju mnogo vise "razumevanja" i opravdanja.
Rok muzika je danas u senci elektronske muzike o kojoj jos niko ne govori.Za koju godinu ce verovatno krenuti i te price na osnovu kulture koju elektro muzika propagira a svi znamo kakva je kultura u pitanju.Ali ce isto na red doci duhovnici moje generacije koje odrastaju na elektro muzici i koji ce za nju imati razumevanja.I tako ce to ici u nedogled....Znaci,stetna je kultura koju muzika propagira a ne sama muzika (u vecini slucajeva). Nadam se da smo se razumeli. :)
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Све што води распаљивању страсти је духовно штетно, а рок музика је јако плодно тло за то и нечастиви јако воли да сеје своје замке за душу по њему. Али није та музика крива, ко смо ми да судимо о било чему и било коме. Наш је избор где ће та музика да нас одведе. Одлична је то музика, одличан тест за наше душе. Ја волим да слушам добар део те врсте музике. Додуше, увек сам и у свакој музици тражио хармонију тонова, инструмената и гласова. Никад нисам волео да слушам речи, то ме је некако оптерећивало. Волим тај осећај кад те хармонија мелодија било које врсте музике прожме па се некако најежиш, као да је буквално погодила у том тренутку резонанцу твога стања душе и тела.

А нечастиви се уплиће свуда и његов изузетан успех је у томе да те убеди да га негде нема, а нарочито да не постоји.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да, постоји увек та тамна страна насупрот доброј. Интересантно је то интерпретирано у филму Ратови звезда, један од мојих омиљених. Треба бити џедај у тој борби. Лик Анакина је баш добар пример за сваког од нас. Ух, може о страсти да се разматра са много аспеката, али се опет све своди на наш избор. Да би разграничили ту добри и лошу страну треба имати здраву савест, која нам је у старту дата од Бога као одбрамбени механизам душе и коју треба одржавати, и која се одржава само стремљењем ка Божјим законима. Када она отупи код особе онда он не осећа никакву душевну патњу прешавши на негативну страну, без обзира што душа ипак пати, он је као животиња па и гори од ње. Једна од најбољих начина борбе против те негативне стране је наравно редован пост, али не само на храни. Мислим да монах није у страсти када рони сузе на молитви већ је у страшној борби управо против разних страсти које воде у негативну тј. тамну страну. Али већ промашисмо тему.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Metal i rock nisu vise zanimljivi tj u modi, sad je komercijala u pitanju tipa Madonna, Rihanna, Lady Gaga, Miley Syrus, Jennifer Lopez, Katy Perry, Beyonce, Jay Z, crnje "hip-hop reperi" i ostali preko kojih se vrsi degradacija i srozavanje na podzivotinjski nivo...

Share this post


Link to post
Share on other sites

САТАНИЗАМ МИ УНИШТИО ЖИВОТ

  

Потресно сведочење оснивача Металике Дејва Мастеина: Сатанизам ми уништио живот, спасио ме Исус.

 

Рок легенда и један од оснивача бенда Мегадет и првих чланова бенда Металика, Дејв Мастеин, дао је један ексклузиван и интиман интервју у коме прича о свом искуству као музичара, али и политичким догађајима па и о својој одлуци да постане Хршћанин.

mega25kopiowanie.jpg

Објаснио је и зашто рок бендови увијек улазе у сатанизам и зашто вјерују да тако боље свирају. Тиме Мустаин потврђује да постоји један организирани систем сатонизма унутар музичке сцене.

Одбацивање сатанизма, Мастеину је породица и Бог на првом мјесту: „Схватио сам нпр. да не могу скакати из авиона како што сам то чинио пре. Сад гледам своју децу и син ми каже како жели као тата скакати из авиона. Рекао сам себи, да сам у то време био луд и сад се питам како бити свом детету узор“, рекао је Мастеине.

У вези вере рекао је да је схватио да његова уплетеност у окултизам, који је популарна на музичкој сцени, готово уништио живот. Причао је о једном горком тренутку када је гледао на небо па му се указао крст, који га је довео до одлуке да иде у цркву. „Рекао сам себи: Шта више имаш изгубити? И тако је све почело“, закључио је Дејв Мастеин.

 

Пријатељ Божији    

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Милан Ракић
      Pre trideset jednu godinu, na stadionu Crvene zvezde u Beogradu, održan je koncert u sklopu YU Rock Misije. Činjenica da se nije održao na isti dan kada i Live Aid koncerti u Filadelfiji i Londonu mu je, istina, možda i oduzela nešto od efektnosti, ali nešto treba istaći: u pitanju je bio prvi koncert u okviru globalne kampanje za pomoć gladnima Afrike.

      Kako je sve počelo u svetu dobro je poznato: glad koja je u samo dve godine (neposredno ili posredno) odnela 400.000 života u Etiopiji podstakla je Boba Geldofa i Midgea Urea da napišu pesmu „Do They Know It’s Christmas“, da ubede veliki broj britanskih kolega da je snime i zaradu od prodaje singla namene žrtvama gladi;
      njihova akcija podstakla je muzičare sa druge strane Atlantika da snime sopstveni dobrotvorni singl, „We Are The World“ (autori Michael Jackson i Lionel Richie); ogroman uspeh pesama podstakao je organizovanje dobrotvornih koncerata.
      13. jul 1985. godine bio je, kako reče novinar Rolling Stonea Michael Goldberg, „dan kada je čitav svet rockao“ (škotski glumac Billy Connolly, jedan od konferansjea na londonskom koncertu, izneo je, najavljujući Eltona Johna, podatak koji svakako nije istinit ali veoma lepo zvuči: na 95% televizora u svetu gledao se živi prenos Live Aida); najveća imena rock muzike nastupila su na koncertima koji su, kako je primetio Zoran Paunović, predstavljali „kraj epohe u kojoj je rok muzika još bila istinski važna – ili bar nosila u sebi manje-više neokrnjenu iluziju moći“; od samih koncerata je prikupljeno oko 50 miliona funti za pomoć gladnima.

      Nažalost, kako su oči čitavog sveta bile su uprte u dešavanju na londonskom Wembleyu i filadelfisjkom Stadionu John F. Kennedy, često se zaboravlja doprinos koji su kampanji dali muzičari iz Nemačke, Holandije, Austrije, Italije, Mađarske, Norveške, Finske, Sovjetskog Saveza, Japana, same Afrike i – Jugoslavije.
      Grupa jugoslovenskih rock poslenika, podstaknuta akcijama Band Aida i USA For Africa, odlučila je da nešto slično uradi na domaćem terenu. Dobri duh jugoslovenskog rock ‘n’ rolla, rock kritičar Petar-Peca Popović bio je taj koji je predložio da se snimi singl koji bi se prodavao uz tada veoma tiražni časopis Rock, te da se organizuje dobrotvorni koncert. Pesmu „Za milion godina“ komponovao je Dragan Ilić, klavijaturista i bivši vošaGeneracije 5 (koja je zvanično prestala sa radom tri godine ranije i zvanično će se ponovo okupiti tek sedam godina kasnije), a tekst je napisao Mladen Popović, u to vreme voditelj emisije Hit nedelje, koji je pre toga napisao tek nekoliko tekstova za Aske, Denis & Denis i Olivera Mandića, te za rock pevača Graleta Vuka i pevačicu zabavne muzike Jasnu Zlokić. U snimanju pesme učestvovala su neka od najvećih imena jugoslovenske rock muzike: Željko Bebek, Momčilo Bajagić Bajaga, Zdravko Čolić,Dado Topić, Jura Stublić (Film), Vlatko Stefanovski (Leb i Sol), Zoran Predin (Lačni Franz), Sergio Blažić (Atomsko Sklonište), Massimo Savić (Dorian Gray), Igor Popović(Jakarta), Marina Perazić (Denis & Denis), Slađana Milošević, Anja Rupel (Videosex),Vesna Vrandečić (Xenia), Zorica Kondža, Dejan Cukić (u to vreme član Bajage i Instruktora), Ljuba Ninković (u to vreme član Tunela), Peđa D’ Boy (u to vreme već vođa svog Peđa D’ Boy Banda), Doris Dragović (u to vreme članica grupe More), članice Aski, Izolda Barudžija, Snežana Stamenković i Snežana Mišković (koja u to vreme još uvek nije bila Viktorija), članovi Idola Vlada Divljan i Srđan Šaper, članovi Parnog Valjka Husein Hasanefendić Hus i Aki Rahimovski, članovi Divljih Jagoda Alen Islamović i Sead-Zele Lipovača, te sam Ilić i bivši članovi njegove Generacije 5, Dragan Jovanović Krle, Dušan Petrović i Slobodan Đorđević. Pesmu su odsvirala potonja četvorica, sa izuzetkom gitarskog soloa, koji je odsvirao Vlatko Stefanovski. Za produkciju je bio zadužen tada već proslavljeni Saša Habić, za snimanje ništa manje slavni Đorđe Petrović, a omot ploče je vizuelno uobličio jedan od najznačajnijih dizajnera jugoslovenske rock scene, Jugoslav Vlahović. PGP-RTB je inicijatorima kampanje naplatio samo vinil (ne i studio), a najveći jugoslovenski proizvođač omota, GIRO štampa, nije naplatio štampanje omota. Prvih 150.000 primeraka ploče otkupio je časopis Rock, poklanjajući ih uz svoj tiraž.

      Rasprave zašto pojedinih izvođača nema na ploči traju i danas; da li su dobili poziv? Ako nisu – zašto nisu? Ako jesu – zašto su odbili? Neki bendovi su učestvovanjem na koncertu na stadionu Crvene zvezde nadomestili to što nisu imali svog predstavnika na snimanju pesme; poredDenis & Denis, Atomkog Skloništa(Blažić je, već teško bolestan, nastupio sedeći), Jakarte, Peđa D’ Boy Banda,Filma, Videosexa, Željka Bebeka, Bajage i Instruktora, Slađane Milošević, Tunela,Lačnog Franza i Aski, na koncertu su svirali i Automobili, Piloti, Partibrejkers,Ekatarina Velika, Plavi Orkestar, Elvis J. Kurtovich & His Meteors, Vatreni Poljubac,Električni Orgazam, Kerber, Balkan i – jedini čiji radovi nisu preživeli sud vremena, a koji su imali čast da svojim nastupom otvore koncert – Magično Oko. Poziv da učestvuju u snimanju pesme su (kako je svedočio Ilić u jednom razgovoru sa Markom Jankovićem) odbile vođe dva najpopularnija jugoslovenska benda, Goran Bregović iBora Đorđević. Može se učiniti da je posredi bilo nešto poput čuvenog pobratimstva Rima i Pariza – Solo Bora è degna di Brega; solo Brega è degna di Bora; naime, u to vreme, u rasponu od četiri meseca, Đorđević je gostovao na ploči Bijelog Dugmeta poznatoj kao Kosovka djevojka, a Bregović na Istini Riblje Čorbe; oba su albuma predstavljala trijumfalan uzlet nakon kriza koje su potresale dva benda i oba su zacementirala zvezdani status njihovih autora. No posredi je, bar u Đorđevićevom slučaju, bilo nešto drugo: u to vreme jugoslovenskim profesionalnim muzičarima nametnuti su visoki porezi; to je bio jedan od razloga zbog kojih se Džoni Štulić odselio iz Jugoslavije (i, kako je Ilić otkrio u pomenutom razgovoru sa Jankovićem, nije bio tu da dobije poziv da učestvuje u YU Rock Misiji). Đorđević u to vreme, kako piše Vladimir Stakić, „posle prodatih milion i petsto hiljada ploča (koja desetina hiljada gore-dole) i posle više od hiljadu održanih koncerata […] još nije rešio mnoga bitna životna pitanja: vozi se autobusom s malim detetom na leđima i još uvek nosi isti šešir kao pre četiri godine“. Nekoliko meseci pre objavljivanja singla Đorđević, u par intervjua, grmi kako su rockeri dobri samo kada treba da nastupaju na dobrotvornim priredbama, a kako nikako da dobiju status kulturnih radnika, a porezi su ogromni, te kako mu ne pada na pamet da učestvuje u snimanju nekakvog dobrotvornog singla… Đorđević je, dakle, verovao da je u pitanju državni projekat, pa odbija da u njemu učestvuje. Zašto je Bregović odbio da učestvuje mnogo je teže naslutiti, ali je izvesno da je u pitanju bio jedan od retkih pogrešnih poteza u njegovoj karijeri. Obojica su, Đorđević valjda shvativši da su se rockeri organizovali samoinicijativno, a Bregović valjda uvidevši da je čitava stvar ispala mnogo ozbiljnija nego što je on očekivao da će biti, došli na snimanje spota, povevši sa sobom i Mladena Vojičića Tifu (tako su se u spotu pojavila sva tri pevača Bijelog Dugmeta, bivši, aktuelni i budući). Po Ilićevom svedočenju, Bebeka je strašno ljutilo što je Bregoviću dozvoljeno da učestvuje u snimanju spota.

      Nekoliko meseci kasnije, u jednom intervjuu, na konstantaciju da ga nije bilo u YU Rock Misiji, frontmen Zabranjenog Pušenja, dr Nele Karajlić odgovara: „Ne, ja se ne slažem sa tim. To je, po meni, manipulacija koja nema ni moralnog ni ekonomskog pokrića. Ameri sad kao hadžije. Evo vam lova, je l’? Majku im ja… Je l’ ja sad treba da gledam one radosne p’jane trubadure koji daju 0.03% na račun Marlbora koga ovi puše. Oni se ne odriču Marlbora a mogu, kao, nešto solidarno da daju, nešto što će za šest meseci vratiti u vidu sirovina ili jeftine radne snage. Prodaće hranu Somaliji da kupe oružje. To su miševi. To je Blejk Karington koga svakodnevno viđamo na ulici. To je kao kad bi opljačkao čovjeka na ulici, uzeo mu 200.000 miliona dolara i ostavio ga da gladuje. Pa ga posle pet godina sretnem i dadnem mu dva dinara da se prehrani. To je idiotizam. Oni će uvjek bit’ solidarni pod uslovom da ovi drugi budu gladni.“ Ostaje nejasno da li je Karajlić odbio poziv ili ga nije ni dobio. Sa druge strane, Đorđe Balašević nije krio svoje razočarenje što mu poziv nije upućen: „Žacnulo me je i zabolelo što nisam pozvan u YU Rock Misiju, jer verujem da sam mogao, ne kao neki pevač, već kao tekstopisac, da napišem bar strofu…“ (Nije zgoreg dodati da je Janković Ilića, u pomenutom razgovoru, pitao da li je poziv dobio Oliver Dragojević, na šta je Ilić priznao da se o Dragojeviću, kao prevashodno pop pevaču, nije ni razmišljalo.)
      Singl „Za milion godina“, prvobitno objavljen uz 75. broj časopisa Rock, predstavljao je ogroman uspeh, i u formalnom, i u izvedbenom i u produkcijskom i u finansijskom pogledu – samo od njegove prodaje sakupljeno je preko četvrt miliona dolara. No osmočasovni koncert, koji je prenosila i televizija, bio je manje uspeo. Uz kišovito vreme, zbog kog je koncert kasnio, za slabiju atmosferu pobrinula se i uprava Crvene zvezde: naime, bina je bila smeštena na istočnoj tribini, ali uprava kluba nije dozvolila publici da izađe na teren, smestivši je na zapadnu tribinu; ne samo da zbog toga izvođači nijednog trenutka nisu bili u stanju da vide i čuju reakcije publike, već je to prouzrokovalo ogroman odjek, što je isprovociralo Milića Vukašinovića da u jednom trenutku prekine nastup svog Vatrenog Poljupca i u mikrofon (za vreme živog prenosa) kaže: „Ne valja. Da jebem majku, ne valja!“ Džuboks (koji o koncertu izveštava šturo, možda i zato što je čitava akcija bila vezana prevashodno za konkurentski Rock) piše: „Na ogromnoj bini, uz odlično ozvučenje [sic!] smenjivali su se svi oni koji u ovom trenutku nešto znače na našoj rok sceni. Neki su pokazali svoje vrline, neki, na žalost, svoje mane. Bilo je to veče kad je svako na pijacu izneo ono što ima. Publika na stadionu se dobro zabavljala a TV je sebi jeftino obezbedila višečasovni program.“ Oko 20.000 gledalaca prisustvovalo je koncertu, što je bilo znatno manje no što se očekivalo, pa je sam koncert doneo je manju zaradu no ploča: oko 170.000 hiljada dolara. (Ipak, valja podsetiti da je YU Rock Misija bila samo jedan oblik pomoći naroda Jugoslavije gladnima u Africi: te 1985. godine svaki četvrti Jugosloven donirao je novac Crvenom krstu ili UNICEF-u.)

      Nešto manje od mesec dana kasnije, poruka YU Rock Misije, koju je preneo Mladen Popović, i spot pesme „Za milion godina“ emitovani su tokom Live Aida, u pauzi između nastupa Black Sabbatha i Run-D.M.C.-a u Filadelfiji. Publika na Wembleyu je, prema tvrdnjama naših ljudi tamo prisutnih, pred kraj pesme počela da pevuši melodiju i pozdravila emitovanje gromkim aplauzom. Bilo je to jedno od osam uključenja u Live Aid (ostalih sedam je bilo iz Australije, Japana, Austrije, Holandije, Sovjetskog Saveza, Nemačke i Norveške)
      Trideset godina nakon Live Aida, među organizatorima, učesnicima, onima koji su učešće odbili i onima koji poziv nisu dobili mnogo je zle krvi: padaju optužbe za licemerje, pa i pronevere; sa druge strane, široke mase se, sa cinizmom karakterističnim za digitalnu eru, sve češće sprdaju s naivnošću onih koji su verovali da će muzika promeniti svet  (jasno je da bogataši i propovednici neoliberalnih mitova zadovoljno trljaju ruke na takvo urušavanje velikih ideala i izvrtanje na naličje poslednjeg velikog zanosa čitavog sveta). No reakcije na YU Rock Misiju, zbog specifične istorije prostora na kojima je ponikla, bitno su drugačije.

       
      YU Rock Misija predstavlja jedan od velikih simbola i jednu od najznačajnijih tački u istoriji kulture zemlje koja više ne postoji, pa neizbežno izaziva čitavu paletu reakcija; od nostalgije za „dobrim, starim vremenima“ i „zlatnim dobom rock ‘n’ rolla“ – „Suze mi teku kad ih gledam ovako zagrljene“, „Ovako nešto nikad više neće biti moguće“, vele internet komentatori; preko gorčine što smo, kako je primetio sam Mladen Popović, „tada mi bili ti koji su pomagali ljudima u nesreći, da bi, nažalost, samo par godina kasnije mi bili ti koji primaju pomoć iz belog sveta“ (a koju je jedan anonimni komentator slikovito izrazio rečima: „Afrikanci, vraćajte pare!“); do podsmeha zbog „naivnog“ idealizma, nedotupavnih komentara poput „Čoveče, kakva ljiga“, pa i gadosti poput „Jebale vas čamuge. Nek pocrkaju od ebole pička im materina smrdljiva i retardirana“ (autentičan komentar), kakve bi u nesvrstanoj Jugoslaviji izazivale samo najdublji prezir. Naposletku, ljubitelji domaćeg rocka, posmatajući spot za ovu pesmu, otkrivaju sve nove i nove zanimljive pojedinosti iz kojih se štošta može pročitati: kako se čini da je Bregoviću nelagodno; kako Vlada Divljan i Srđan Šaper ne stoje jedan kraj drugog; kako je čuveno prijateljstvo Sergia Blažića i Mladena Vojičića vidljivo i u ovom spotu; i tako dalje.
      Izvesno je, međutim, da je YU Rock Misija, pored pokazatelja stepena razvijenosti jugoslovenske scene, i potvrda glasova koji kažu da je i ovaj osiromašeni komad Evrope na zlom glasu nekada „bio svet“; od imidža jugoslovenskih zvezda – ne možemo se oteti utisku da bi pojedinima na eleganciji i ekstravaganciji pozavidele i najveće svetske zvezde – preko visokih izvođačkih, produkcijskih (mada je Habić, po sopstvenom priznanju, nakon završenog snimanja bio nezadovoljan urađenim poslom) i artističkih standarda, do činjenice da su jugoslovenski rockeri podelili pažnju sveta sa najvećim imenima rocka. Valja tu istaći još nešto – kako je primetio Dimitrije Vojnov: „U spotu možete videti kako Čola đuska sa crnčetom na ramenima, na istom mestu pevaju Srđan Šaper i Željko Bebek, Krle iz Generacije 5 i Vlatko Stefanovski soliraju, i nikome se na licu ne vidi šta nas čeka ubrzo posle toga. Pored političkog jedinstva u ovom spotu vidimo i jedinstvo scene gde Bijelo dugme nije strogo i militantno odvojeno od Idola, što će potom da se desi kada i sve ostale podele postanu militantne.“
       
      Petar Kostić, BalkanRock.com
       
    • By PredragVId
      Отворени и јавни сатанизам
      Да ли је могуће да нешто овако постоји у сред Србије и да то нико не санкционише?
       
      Зна ли неко више о овом човеку, отвореном сатанисти са Новог Београда из блока 71 који се представља под псеудонимом "Alexandar Thorn"? У питању је сајт https://alexanthorn.okultopedija.com/linkovi.htm
      а ово су његови подаци са сајта мобилни телефон, адреса на Новом Београду и др. https://alexanthorn.okultopedija.com/kontakt.htm
      фотографије, очигледно сатанистичке https://alexanthorn.okultopedija.com/galerija.htm
      биографија https://alexanthorn.okultopedija.com/alexanthorn.htm
      чак у оквиру сајта функционише и сатанистички радио https://alexanthorn.okultopedija.com/psyradio.htm
      Упозорење: Ко је слабијег духовног здравља боље нека не улази на линкове!!
       
    • By Nicholas
      БЕОГРАД – Хард рок бенд „Рејн дилеј“ једно је од водећих имена на метал сцени Србије, али се и даље труде да „чврсти звук“ опстане у нашој земљи и стекне нове обожаваоце. О року, металу, новим песмама и концертним плановима у интервјуу за „Правду“ говори бас гитариста бенда „Рејн дилеј“ Стефан Радојковић.



      - Често нас питају каква је наша музика, а ми кажемо да је то „фјужн метал“ да не би морали да објашњавамо сваки албум посебно. Сам назив жанра „фјужн метал“ настао је временом. Пре тога су нас етикетирали као „агресив авангард дум метал“, што није баш једноставно за памћење. Етикете су нешто чему не робујемо, већ нас други тако дефинишу. Ваљда им је тако лакше. На последњем албуму додали смо елементе разне „не-метал“ музике, као што су њу џез, нео класика и боса нова. Нама су жанрови увек само оруђе у прављењу песама, а никад границе – каже Стефан Радојковић у интервјуу за „Правду“.

      Песме изводите на енглеском језику. Да ли је то предност или мана за један домаћи бенд?

      - Што се тиче Србије, велика је мана, али не може се рећи да нас то много интересује. Овде нико још не живи од метал музике, па тако ни ми. Додуше, треба споменути да користимо у нашим песмама и друге језике као француски па чак и јапански, зависно о ком албуму је реч.

      Вокал ваше певачице Бојане Милосављевић многи сматрају једним од најбољих вокала на домаћој рок сцени. Да ли вас само због ње пореде са бендом „Ивнсенс“?

      - Да будем искрен, ово први пут чујем. Више бих волео да нас пореде са бендовима попут „Гетеринг“ или „Арч енеми“, ако баш морамо да се поредимо са неким, али колико људи толико ћуди. Што се тиче Бојане, она је школовани певач са огромним потенцијалом. Њене најбоље перформансе тек очекујемо, јер први пут имамо певачицу која то заиста жели и да буде.

      Има ли рокенрол место у нашем друштву какво заслужује?

      - Што се тиче положаја у друштву, сцена нам је таква какво је и друштво. Њен положај се не може измерити јер све зависи од самог бенда, али и од отворености медија који су превише исполитизовани, као и све у Србији. Дакле, ако сте део политичког естаблишмента као „Ван Гог“, Бајага, „Рибља чорба“ и слични, биће вам добро. Ако нисте, осуђени сте на „срећно скакутање по мукама“ јер немате прилику да свој рад представите ширем аудиторијуму.

      Може ли дискографија опстати поред интернета и да ли ћете и ви албуме понудити на бесплатан даунлоуд?

      - Може да опстане, наравно. За то се побринуо покојни Стив Џобс. Само су се правила игре донекле изменила што значи да издавачи морају да се прилагоде новим условима или да пропадну. Што се нас конкретно тиче, знамо да се у Србији не може живети од метал музике, продаје дискова и свирки, а „фри даунлоуд“ је реалност 21. века. Верни фанови ће увек хтети да купе и ЦД, а сами дискови увек могу да послуже као одличан промотиван материјал.

      Ко су били ваши музички узори?

      - Нас у бенду има петоро и сви имамо другачији музички укус, али неке бендове сви волимо. Велики утицај на наш рад имали су бендови „Опет“, „Новембр“, „Гетеринг“, „Парадајз лост“, „Кататонија“, „Анатема“, „Арч енеми“ и њима слични.



      Метал као традиција

      Учествујете на традиционалном метал концерту 18. децембра у клубу „Дангуба“. Колико су оваква дешавања битна за популаризацију метала у Србији?

      - Традиција је јако битна за земљу којој недостаје иста. Исти је случај и са металом у Србији. Надамо се да ће овај традиционални метал концерт доживети још много издања. Ако успе да допринесе популаризацији метала одлично, а ако не, барем смо покушали. Поред „Танкера“ и нас, учествују још „Магма“ и „Хатред“, тако да препоручујем свима који воле добар метал звук да дођу и провере зашто ово постаје традиција.

      извор: Правда
    • By Jace Jerimoth
      Музички правац настао средином XX века у Калифорнији, инспирисан сурферском субкултуром која се развијала у том делу света. За разлику од сурф-поп музике сурф-рок се базира углавном на инструменталима. Карактеришу га "spring reverb" и "тремоло" ефекти који подсећају на звук таласа, као и ритам 4/4. У музици најчешће доминирају гитаре уз повремену пратњу клавијатура и саксофона. Своју ренесансу овај специфични правац доживљава крајем осамдесетих а свира се и данас.
       
      Више информација:
      http://www.last.fm/tag/surf%20rock
      http://en.wikipedia.org/wiki/Surf_music

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...