Jump to content

Рок музика - „Сатана тамо прави бал“

Оцени ову тему


Препоручена порука

"Рокенрол је одувек био демонска музика"

David Bowie,

часопис "Rolling Stone", 12.02.1976.




"Људе можемо хипнотисати помоћу музике и када их доведемо до њихове најслабије тачке,

у подсвест можемо сместити оно што МИ желимо да кажемо."

Jimi Hendrix

часопис "Life", 0310. 1969




"Заиста верујем да је рокенрол демонска музика... Велики број ритмова у данашњој музици потичу из ритмова вуду магије... Користио сам доп, марихуану, "анђеоски прах", кокаин, хероин уз пилуле и пиће....

Рокенрол не слави Бога. Не можете пити из чаше Божје и чаше демонске у исти мах.

Био сам један од пионира те музике, један од њених градитеља.

Знам од каквих цигала се састоји, јер сам ја градио."

Little Richard





„Сатана тамо прави бал“

Архимандрит Рафаил Карелин



Музика – то је најинтимнији и најнепосреднији облик искуства, који је посебно блиско повезан са скривеним светом људских емоција, доживљаја и страсти. Ако је реч линија и контура фигуре, онда је музика – његова боја.

Древни Оци и учитељи Цркве су утврдили каноне црквеног појања, створили су музичку идиому за богослужење, где место музичких инструмената заузимају гласови људи. Музика – то је велика хармонизујућа сила; она је способна сазидати, али је такође способна и да разруши.

Пагански празници су били праћени музиком која је доводила људе у стање беса и помаме.

Музика има свој језик. Народ, који је учествовао у паганским фестивалима и баханалијама, био је опијен, не толико вином, колико екстатичном музиком. Жреци Ваала, Изиде и Дионисија плесали су и играли под кричућим нексладним звуцима флаута и бубњева и доводили себе у стање демонског виђања. То је био продор у духовни свет, само у свет таме, у свет невидљивих змија и чудовишта. Платон, у својом делу „Закон“ писао је о томе, да музика може да разруши државу. Наследником паганских култних оргија сада је постала рок-музика.

У 20-ом веку појавила се нова религија „сатанска црква“, односно, постојала је још у давним временима, али сад, излазећи из подземља, као змија из пећине, она је громко прогласила њена права и захтеве за светском владавином, на уништење Хришћанства – свог исконског противника и на поклоњење сатани као богу. У области морала појавило се ново учење, које призива на уништење свих представа и схватања о моралу и задобијања слободе у најдивљем сатанском разврату, да би људи, испитавши све дубине греха и зла, учинили себе сличним сатани. Заиста, сатана се сада посматра као символ слободе.

У искуству тај древни каинизам се пројавио у рок музици, тешком металу, поп искуству, једном речју, у култу изопачености, убиства и демонизма. Зашто савремена омладина бива привучена рок музици? Зато што у њој она налази удовољење својим страстима. Од изопачености света, она бежи у безумље сатанизма, из сумрака, који виси над земљом, у бездану таму.

Шта представљају собом звуци рок музике, о чему они говоре људима, о коме иде прича, закључана у дивљу какофонију? О демону, кога је Христос назвао „убицом од искони“. Рок музика – то је музика смрти, уништења, експлозијама, запаљеним зградама, које падају на земљу, и кидају људска тела на комаде; то је слика ђаволске апокалипсе, то је оно – што би ђаво хтео да учини са светом, када би му била дана власт.

Шта се још садржи у звуцима рок музике? Цинични секс, само дисање мрске страсти, изопачени психизам, који хоће да удави дух и да га убије, као ваханке – Орфеја. У рок музици су фиксирани доживљаји свих видова разврата и зато, концерти рока се често завршавају психичким епидемијама, који захватају целу публику, то су оне баханалије древних пагана, само у горем облику.

Неки говоре о некаквом „добром“ и „лошем“ року, но то је све исто, што говоре и о магији: добра – бела и лоша – црна. И једна и друга служи сатани. Нама говоре, да се у неким рок групама певају песме о Христу, али бих ја више воле атеистичко насиље над Црквом и одрицање од Христа, него да видим Христа у улози суперзвезде рока, или плесајућег хипија са гитаром у руци.

Оно што нису могли атеисти учинити – да вулгаризују Христов образ – то чине поклоници „хришћанског рока“. Сада неки свештенослужитељи и теолози хоће да уцрковљују рок музику, да би заједно са њом, уцрквенили и љубитеље рока, не схватајући, да саму Православну Цркву претварају у рок цркву.

Та неразборита сваштоједност, потера за аритметичким бројем парохијана и мисионарским ефектом, може да се претвори у секуларизацију самог Православног духа и служењу укусима и захтевима савременог, у много чему паганског света.

Некада смо са изненађењем читали о карневалским мисама, о џезерима који свирају у протестантским капелама, о плесачким деловима, уређеним у католичким храмовима. А сада, чини се, да тај сабат, може постати близак у будућности и нама. Један свештеномонах говори о томе, да рок музика не смета молитви Исусовој.

Како се крици и конвулзије рока могу повезати са Именом Исуса Христа, тешко је представити. Подсетићу његово високопреподобије о секти адамита који су се молили наги и тврдили, да то не само да не смета, него и помаже ватрености молитве, а одећа, напротив, буди страсти и омета силазак благодати.

Неки свештенослужитељ је изјавио: „Ја се занима роком већ много година и не осећам од ње никакве штете.“ Човек осећа штету, када губи благодат, а уобичајени грех обично престаје да узнемирује савест. Блудник такође говори: „Ја не осећам никакву штету од блуда, ја не чиним никоме ништа лоше.“

Постоје методе тантричког будизма – усредсређено разматрати сексуалне слике и при томе, контролисати своје страсти. Зар нам такву тантричку целомудреност не предлажу заштитници и пропагатори рок музике?

У Старом Завету у одговорност свештеника улазило је и оделити свештено од несвештеног, профаног, а овде хоће да помешају свештено са сатанским.

Други свештенослужитељ је насликао иделастичку слику: он сматра да хипији и рок музичари, најчешће, постају свештеници и монаси. Он жели да представи покрет хипика и рок концерте као прелазно стање од недуховности савременог света ка Православљу. Али он заборавља, да су наркоманија и разврат, а не молитва, били главни садржај живота хипика.

Ако има људи, који су пришли Цркви из тог блата – из света таме и безумља, то се ми радујемо томе. Али да би из блата ушли у храм, треба опрати своју одећу: храм је несместив са блатом.

Први који је ушао у Царство Небесно је покајани разбојник. Свети Јован Златоусти говори о њему, да је остао жив, постао би подвижник. Разбојник се спасио, али то не значи, да је злочин – против буржоазије и пут ка Цркви.

Ако су неки хипици пришли Цркви, онда Слава Богу, али сравните њих са онима, који су нашли заједнички гроб од наркотика, који су уништили и осакатили живот и себи и другима; то ће бити прости бројеви, у поређењу са хиљадама. Човек, који се занима роком, то је наш ближњи, који је упао у несрећу; он мора да буде предмет наших брига, јер и једна душа је огромна драгоценост у очима Божијим. Али он мора да приђе Цркви, да прекине са роком и из корена да измени свој живот, а ту му проповедају да су рок и Хришћанство у потпуности сместиви, наглашавајући чак, да они употпуњују једно друго.

Неки свештеници, да би привукли љубитеље рок музике, лажно говоре о хришћанској основи рока и самим тим, предлажу својим подређенима неко компромисно Хришћанство: дођи у храм на молитву, а затим на концертима удовољавај својим страстима – једно не смета другоме; можеш увече да учествујеш у музичким баханалијама, а ујутро – доћи на службу и причестити се. Православна Црква не мора да преузме методе језуита и „војске спаса“.

Неки долазе до тога, да је рок био протест против совјетске тираније. Али то је лаж: рок је почео у таквим земљама, где није било тираније; он се појавио као протест против дроњака и рита морала, који су још остали у пост-хришћанском свету.

Љубитељи рока се уопште не замишљају над социјалним и политичким проблемима. Они стреме ка једноме: вештачки хипетрофисати своје страсти, демонизовати своју душу и у том богоборству и уподобљењу сатани наћи своју имагинарну слободу.

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Svet_oko_nas/o_roku.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Tekst je totalno bezvezan.Roken rol demonska muzika? I interenet koji koristiš upravo da bi kačio ovakve tekstove je po ovoj logici takođe demonizovan,tako da bih bila oprezna na tvom mestu pri upotrebi interneta...mislim kojom(ne) logikom se vodiš.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

искључив си брате. крајње. ал вероватно си млад, тек ушао у веру, у "ружичастој фази" прочитао пар монашких књига и сад проповедаш. а можда си и матор, тек ушао у веру, у "ружичастој фази" прочитао пар монашких књига и сад проповедаш... :drugarstvo: смири се мало. поживи искрено сам са собом, немој осуђивати чим бациш око на нешто што ти није по укусу... Бог ти добро дао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не знам одакле је горњи цитат Литл Ричарда:

"Заиста верујем да је рокенрол демонска музика... Велики број ритмова у данашњој музици потичу из ритмова вуду магије... Користио сам доп, марихуану, "анђеоски прах", кокаин, хероин уз пилуле и пиће....

Рокенрол не слави Бога. Не можете пити из чаше Божје и чаше демонске у исти мах.

Био сам један од пионира те музике, један од њених градитеља.

Знам од каквих цигала се састоји, јер сам ја градио."

Ако је веродостојан, онда би требало да га узмемо веома озбиљно, јер су речи некога ко је веома добро упућен у суштину ствари. Можеш ли нам дати изворник овог цитата?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Човек је лепо објаснио да је пионир те музике и да зна од чега су те цигле (ритмови вуду-магије). Значи не говори само о себи, него генерално.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сад чекам да Kарелин напише нешто о вези салса музике и сантерије, па да овај Милошевићев судија Лазић крене да нас упозорава како је Ђоковићев успех потпомогнут демонима, а код Надала је то шуровање чак довело до појаве опсесивно-компуулзивног синдрома. А ево га и доказ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сад чекам да Kарелин напише нешто о вези салса музике и сантерије, па да овај Милошевићев судија Лазић крене да нас упозорава како је Ђоковићев успех потпомогнут демонима...

Ti hoćeš da kažeš da nije?  Okej, nije smešno, kapiram kako je internet prosvetiteljima  0205_whistling

Link to comment
Подели на овим сајтовима

оптужимо музику за људски грех, који ју је искористио за испољавање. :bla:

по томе, нема једне музике која није натерала људе у грех, укључујући и духовну  :drugarstvo:

а архимандрит рафаил карелин има 5 нормалних текстова  0205_whistling

овај не спада у те.  0102_laugh

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Човек је лепо објаснио да је пионир те музике и да зна од чега су те цигле (ритмови вуду-магије). Значи не говори само о себи, него генерално.

Онда прогласи гитару за сатанистички инструмент,бубањ и бас.А људски глас ? Е то већ зависи,али по овој логици гитара је сатанистички предмет ...

Мислим шалу на страну,ово су заиста тешке речи.

Овакви текстови о рок музици су мало "остали у времену".Недостаје осврт на рецимо техно,или на домаћу народну музику.

Текст је писан у време када рецимо техно музика није била развијена.

Љубитељи рока се уопште не замишљају над социјалним и политичким проблемима

Ово може да каже неко ко нема појма о рок музици. Наравно да има оних које не интересују политички проблеми,а наравно да има о оних који то занимају па причају о томе.Не можемо генерализовати.

Па да ли можемо рећи да је писање књига сатанистичка работа ? Толико има лагане литературе,па људе ни ту не интересују социјални ни политички проблеми. То не чини нешто лошим ако око себе не видимо море литературе које нам објашњава стање данашњег друштва.

Или море песама које нам објашњава положај човека данас.Има разних људи,и разних песама prstgore

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Овдје је Карелин промашио,мада се види његов посебан разборит дух који је подстакнут благодаћу и који жели да своје стадо огради од слабости и сувишности овога свијета.Он има фантастичне текстове на многе теме,који су исто овако са повишеним тоном...али овдје је последица једноставно недостатак искуства.Конкретно Карелину се другачије не може замјерити.И овај текст има свремена на вријеме добар правац али :

Прво,питање је : када и како и  шта је од музике уважени архимандрит слушао?Да ли је он икада свирао неки инстурмент,био у неком бенду и слично?То зна да буде један од главних проблема,када један монах узме да говори о некој теми а није упознат искуствено са њом.Наравно да је и рок`ен`рол у оном свеобухватном смислу са свим жанровима и поджанровима једно велико игралиште гдје има свега и свачега,али генерализација која је до дизања косе на глави присутна у тексту је крајње мало и наивна.

Друго овакав текст је из персптективе младог човјека па и ако хоћете потенцијалног боготражитеља једноставно чиста демагогија без икаквог излаза и могућности да се о овој теми размисли на мало другачији начин."Сатана тамо прави бал",па он прави бал и у ћошковима нашег срца са сваком нечистом помишљу сваки час је спреман на све.Баш се питам шта ради млади људи од 15 до 30 година на тим силним концертима.Па размишљам да није тога,гдје би они пустили своје вентиле?

Начитао сам се код многих православних духовника од којих је један и поштовани отац Лазар Абажидзе,исто грузијац као Карелин али то су сувишни и беспотребни текстови на теме.И ако рок култура има у себи тај девастирајући импулс,разарање нашег духа и срца али увјек треба да се изнесе  Јеванђеље у коме сваки човјек треба да се препозна на један другачији начин.Како каже Епископ Давид : "Ништа не одбацивати,све преображавати".

Рок музика – то је музика смрти, уништења, експлозијама, запаљеним зградама, које падају на земљу, и кидају људска тела на комаде; то је слика ђаволске апокалипсе, то је оно – што би ђаво хтео да учини са светом, када би му била дана власт.

Ја знам само једно да за мене "Close to the edge" Yes-a,"The Perfect Element" Pain of Salvation-a или "Tyranny" - Shadow Gallery-ja,никада неће бити али никада нешто одвратно,сатанско,експлозивно,апокалиптично или како већ желе да дефинишу.Чак шта више биће и остаће на свој начин поучни.

Ремек - дјело савремене музике.

Mother, at my first breath

Every paragraph was set

As I inhaled the scent of debt

Mother, that first stolen air

Taken as a legal sign

On papers saying I'm not mine

"We crown you, the King of Loss...

Better get on your feet

Best be one of us

Better get yourself on the list

For success

Dress up as a State investment

Charm the press

A breed from the seed of only

One short breath"

Mother, hence we cry:

Some of us are free to stand

Most of us are bound to lie

In those bloodstained beds

No one can afford to pay

The prices on their babies' heads

I am the King of Loss!

For every dear smile I feel I'm not one of us

"An ivory coin for every plus on your stone"

"One more governmental blade

Now drawn from its sheath

Quite a bargain I'd say since either way

You will live by the show of our teeth!"

Mother, I wish that we could talk

You see

I'm not fit to play this game

Bound by its rules just the same

My talents turned to talons

Every monetary pile

Will buy me a precious smile...

smile...

So smile for the King of Loss

Feed from the juices

Bleeding from this cross

Then tell me our lives mean more

Than this vain thirst!

"A governmental blade

Drawn from its private sheath

Quite a bargain I'd say, since either way

You'll be living by the show of our..."

I hold up my head

This was my life

Now I'm with the dead

So I lay my bare neck

This is your call

Dub a king or a wreck

(Mother, listen to me mother)

This was my life

This is your call

Is this all I am? Is this all I'll be?

This is not enough!

We're all crying for respect and attention

We're all dying for a painless redemption!

This is not what I wanted

But for every drop of blood I lost myself

I, too, lay bleeding on the sidewalk...

Mother

Long live the dying king

"A governmental blade

Now drawn from its private sheath

Quite a bargain I'd say, since either way

I will live by the show of your teeth..."

Album - The Perfect Element (2000)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сад чекам да Kарелин напише нешто о вези салса музике и сантерије, па да овај Милошевићев судија Лазић крене да нас упозорава како је Ђоковићев успех потпомогнут демонима, а код Надала је то шуровање чак довело до појаве опсесивно-компуулзивног синдрома. А ево га и доказ...

Како је, драги мој Ивице? Видим имаш проблема са Милошевићевим судијом. Претпостављам да мислиш да је мој грех већи од греха доделити Милошевићевим тајкунима орден Светог Саве. Или узимати паре од Милошевићевог Министарства вера за разне намене. Или се то не рачуна? А за твоје обавештење, Милошевићев судија ни по ком основу није био осуђен  нити деградиран, нити му је било ко могао пребацити било какву незакониту радњу. А ти оваквим ниским ударцима сведочиш о својој фрустрираности и неспособности да водиш нормалан дијалог.

Онда прогласи гитару за сатанистички инструмент,бубањ и бас.А људски глас ? Е то већ зависи,али по овој логици гитара је сатанистички предмет ...

Само да подсетим: нисам ништа о рок музици  говорио сам од себе, само сам цитирао рок музичара и ЊЕГОВО схватање и познавање рок музике.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Само да подсетим: нисам ништа о рок музици  говорио сам од себе, само сам цитирао рок музичара и ЊЕГОВО схватање и познавање рок музике.

Oκеј,а ја сам додао опасности генерализовања схватања једног човека.Тако да смо у суштини исто рекли али се нисмо разумели. nasznak9877777777777777777

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...