Jump to content

Naučnici bi nazad, Srbija ih tera

Оцени ову тему


Препоручена порука

Чувена шала на ову тему: напредак у науци се обично дешава тако што професори бирају асистенте слабије од себе, да их случајно ко не надмаши, све док не дође неко толико глуп да изабере најбољег.   

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 30
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Da,na mom fakultetu je bilo tako.Mi smo se salili,da se tamo ,bre,genetski postaje asistenAt,a ne po znoju...Sve deca nasih profesora,asistenata,laboranata,a ako naidje neki anonimus,samo te klepi sesticom po glavi,pa da se pusis...Jos me pita profesorka je l' ja to jurim prosek...A asistent mislila da znam za 8...Jedan od primera...

Nisu Srbiji potrebni mozgovi koji misle,koji imaju ideje,otvoren um,Srbiji su potrebni profesori i asistenti koji nasledjuju stolice po ko zna kojim linijama,pa se,cik,uglavi,ako smes...Jos sad kad gledam oko prijemnih ispita,kako neki fakulteti nece zadatke na net ni da stave,nego samo tacne odgovore ( pod a,b,v...),tj.moraju buduci studenti putovati na casove pripreme koji se debelo placaju,jer faksovi nece da kazu sta to otprilike treba spremati za pojedine predmete...Tuga i jad...A u moje vreme,uzmes sve udzbenike vezane za predmet koji polazes,sednes,proradis sve ponovo i polozio si...A sada,ako nisi isao na pripreme,tj, pretplatio se na indeks,nista...Jadni su to dr i mr koji se prodaju za sitne pare...Pretvorise se u tezgare,tezgare knjige,skripte,predaju na 10 visih skola i fakulteta,kad li se samo u putu spreme za predavanja...A gde je naucni rad?

Srbijo i okolne zemlje,tugo...Da coveku dodje da ode u sumu.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Srbijo i okolne zemlje,tugo...Da coveku dodje da ode u sumu.

Како које суседне земље. Словенија и Хрватска су међу првих 50 у свету. Они су још увек у друштву најбољих и колико толико су им конкурентни. Док се ми и остатак несрећне екипе кољемо са Азербејџаном, Доминиканом, Полинезијом...

http://www.scimagojr.com/countryrank.php?area=0&category=0&region=all&year=all&order=h&min=0&min_type=it

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

A sta mislite da se upucamo svi redom?

Ili bar da sednemo na obalu reke Pjedre i placemo...

Mislim, problem je konstatovan, sta ciniti?

Imajte u vidu da Milosevic nije na vlasti, vec "demokrate", pri cemu "proevropske snage" vec pune tri godine.

Izvinjavam se sto upadam sa politikom, ali problem je u nesposobnoj i sporoj drzavnoj administraciji i atmosferi u drustvu za sta nisam odgovaran ni ja ni vi, vec oni koji su na vlasti (drzavnoj, pokrajinskoj, gradskoj)...

"Srbija ih tera"? Ja ih ne teram, ne terate ih ni vi, a verujem ni bilo koga poznajete...

Kako me nerviraju ovakvi depresivni naslovi. Ovako srocene vesti vise dotuku nego sto uopste pokrenu coveka vidi sta je u njegovoj moci da uradi...

A i prilozena tabela je "sio mi ga Djura"....Gana, Uganda, Mongolia, Papua NG... Sve sami naucni giganti...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
A i prilozena tabela je "sio mi ga Djura"....Gana, Uganda, Mongolia, Papua NG... Sve sami naucni giganti...

Јеси ли ти погледао врх табеле или само дно?

Осим тога, власт јесте делимично крива, али не потпуно, нарочито не за кадровска питања. Универзитети су аутономни. Пошто сам био студент продекан и присуствао седницама већа, имао сам ту несрећу да видим како се врше избори у нова звања. Укратко, две ствари доминирају: борба између кланова и негативна селекција. Најмање су битни научни резултати.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
A i prilozena tabela je "sio mi ga Djura"....Gana, Uganda, Mongolia, Papua NG... Sve sami naucni giganti...

Јеси ли ти погледао врх табеле или само дно?

Осим тога, власт јесте делимично крива, али не потпуно, нарочито не за кадровска питања. Универзитети су аутономни. Пошто сам био студент продекан и присуствао седницама већа, имао сам ту несрећу да видим како се врше избори у нова звања. Укратко, две ствари доминирају: борба између кланова и негативна селекција. Најмање су битни научни резултати.

Ok, problem je dijagnostifikovan.

I? Sta raditi?

Dalje kukumavkanje je besplodno i destruktivno.

Po meni, privremeno ograniciti autonomiju univerziteta kroz spoljno nametanje pravila (koji su se vec pokazala kao dobra u praksi drugih zemalja) koja ce regulisati uslove dobija i zadrzavanja naucnih zvanja i statusa na Univerzitetu. Uvesti malo vise konkurencije, uzdrmati fotelje nekima, usloviti platu, sta god...

Kakva korist od ovakve autonomije Univerziteta kada se ona zloupotrebljava do nivoa kaubojstine...

E, za to ipak treba sposobna vlast koja nazalost nije olicena u proevropskom Tadicu, Dacicu i ostalim perosnama...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Po meni, privremeno ograniciti autonomiju univerziteta kroz spoljno nametanje pravila (koji su se vec pokazala kao dobra u praksi drugih zemalja) koja ce regulisati uslove dobija i zadrzavanja naucnih zvanja i statusa na Univerzitetu.

Извињавам се на грешци, није проблем тренутно аутономија универзитета, него аутономија факултета у односу на универзитет, што ретко где у свету има...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Крив је систем у ком нема личне одговорности. Тако нешто не може да функционише.

bravo! licna odgovornost je potpuno zaklonjena iza "autonomije" koja je zapravo drugo ime za "u super, mozemo da radimo sta hocemo"

malo konkurencije da se razmrdaju fotelje i ucine vidljivim troskovi i koristi raznih Dr i Mr...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Po meni, privremeno ograniciti autonomiju univerziteta kroz spoljno nametanje pravila (koji su se vec pokazala kao dobra u praksi drugih zemalja) koja ce regulisati uslove dobija i zadrzavanja naucnih zvanja i statusa na Univerzitetu.

Извињавам се на грешци, није проблем тренутно аутономија универзитета, него аутономија факултета у односу на универзитет, што ретко где у свету има...

kako god. uvodjenje kriterijuma za vrednovanje naucnog i edukativnog rada suocice profesore i asistente sa njihovim doprinosima kako nauci tako i obrazovanju...

ako ne zadovoljava oba kriterijuma, narocito obrazovni, onda "pa-pa" sa Univerziteta. ako ne zadovoljava ni naucni, onda "pa-pa" iz raznih instituta.. pa budi PhD i Ma kod kuce i u komsiluku...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Крив је систем у ком нема личне одговорности. Тако нешто не може да функционише.

bravo! licna odgovornost je potpuno zaklonjena iza "autonomije" koja je zapravo drugo ime za "u super, mozemo da radimo sta hocemo"

malo konkurencije da se razmrdaju fotelje i ucine vidljivim troskovi i koristi raznih Dr i Mr...

Нигде у демократским земљама немаш да политичари ограничавају аутономију универзитета. Ја се слажем да је у питању недостатак личне одговорности, али давање такве моћи политичарима не може на добро да изађе. Такође је врло проблематично и чак немогуће наметање конкуренције споља у овом случају. Конкуренција већ постоји и зове се светска наука. Национална наука не постоји и не може да постоји. Једино што држава може, јесте да донесе закон: ОК, неко ко нема толико и толико радова, бла бла бла, не може да буде биран у звање доцента и у виша звања. Та правила на неким факултетима већ постоје и прилично су строга, мада често остају у сенци клановске борбе, али на некима су услови просто смешни, као на медицинском, где свако може да буде биран у професора.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Како каже моја супруга: "Однос ваше државе према страним држављанима је крајње понижавајућ".

Де си Ђиђи! Јесте, само у Русији је још горе, ах да, они су без конкуренције.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Па јел сте ви нормални....откуд плате тим научницима у Србији? Дођу њих неколицина и кажу да је добро што су се вратили, па повуку још њи 100 хиљада. Велика наука само за богате државе које могу то да финансирају. Држава Србија помаже тим људима који желе да се врате управо тиме што им не дозвољава да се врате.

Ако се враћају са стеченим капиталом у реду ствар.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Крив је систем у ком нема личне одговорности. Тако нешто не може да функционише.

bravo! licna odgovornost je potpuno zaklonjena iza "autonomije" koja je zapravo drugo ime za "u super, mozemo da radimo sta hocemo"

malo konkurencije da se razmrdaju fotelje i ucine vidljivim troskovi i koristi raznih Dr i Mr...

Нигде у демократским земљама немаш да политичари ограничавају аутономију универзитета. Ја се слажем да је у питању недостатак личне одговорности, али давање такве моћи политичарима не може на добро да изађе. Такође је врло проблематично и чак немогуће наметање конкуренције споља у овом случају. Конкуренција већ постоји и зове се светска наука. Национална наука не постоји и не може да постоји. Једино што држава може, јесте да донесе закон: ОК, неко ко нема толико и толико радова, бла бла бла, не може да буде биран у звање доцента и у виша звања. Та правила на неким факултетима већ постоје и прилично су строга, мада често остају у сенци клановске борбе, али на некима су услови просто смешни, као на медицинском, где свако може да буде биран у професора.

Ok, ako ta pravila vec postoje, onda je problem u njihovoj primeni, preciznije u autoritetu koji treba da ih primenjuje.

Sto se tice konkurencije, mislio sam na zamenljivost profesora i asistenata. Znaci, konkurencija licnosti za odredjene pozicije.

U pogledu konkurencije naukom, naravno da je konkurencija globalna, a ne nacionalna. Da li tu iko sprecava domace naucnike da poboljsaju konkurentsku poziciju sebe i obrazovne ustanove kojoj pripadaju?

Pogledaj npr. Ekonomski fakultet? Sta njih sprecava da prave ozbiljne naucne radove (koje nece objavljivati u azerbejdzanskim naucnim casopisima)? Tamo imamo Pavla Petrovica, Branka Urosevica i mozda jos nekog cije ime ce biti prepoznato u svetu... Sta je sa ostalima? Sta njima smeta da se pozicioniraju u svetskoj ligi naucnika ekonomista? Ne smeta im nista, lakse je da primaju dobre plate, malo da rade, glume ozbiljnost na svojim ispitima praveci od njih nekakvu metafiziku ili rocket science od stvari koje bi trebalo da su u ekonomiji najlogicnije (npr finansijsko racunovodstvo) i sl..

Kada je trebalo da glasaju da Ekonomski fakultet bude po principu 3+2 godine (najnormalnija i najlogicnija stvar), to nije proslo. Sta mislis zasto? Zato sto ce neki profesori imati manjak casova i malo manju platu nego pre, pa bi morali dodatno negde da se angazuju i prodaju svoje znanje sto bi mogao predstavljati problem (nemogucnost prodaje usled nepostojanja/neprimenljivosti znanja)... E zbog toga, ce buduci ekonomisti se skolovati minimum 4, umesto 3 godine, pri cemu tu dodatnu godinu icice bez potrebe jer ti dodatni ispiti nece im doneti dodatna znanja posto ce ih prebaciti sa drugih smerova, tek toliko da popune casove...

I tako, na primeru Ekonomskog fakulteta vidimo kako isti doprinosi proizvodnji problema u zemlji. Zadrzava ljude na fakultetu 1-1.5 godinu duze, ne obezbedjujuci im dodatno korisno znanje a praveci troskove kako samom studentu tako i drustvu: troskovi skolovanja (licni i budzetski), prolongiranje izlaska na trziste rada a time i mogucnosti zaposlenja, a time i finansijske sigurnosti, a time posredno i stupanje u brak i radjanje dece... Zbog cega? Zbog plata nasih dragih profesora.

Potrebno je da sami profesori i ostali naucni radnici na fakultetima shvate da fakulteti i studenti ne postoje radi njih i njihovih plata, vec radi neke koristi za drustvo...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Ако се враћају са стеченим капиталом у реду ствар.

То од научника тешко можеш да очекујеш.

Па јел сте ви нормални....откуд плате тим научницима у Србији?

Плате научницима нису мале по нашим стандардима. Далеко већи проблем је недостатак система.

Дођу њих неколицина и кажу да је добро што су се вратили, па повуку још њи 100 хиљада.

То се никада неће десити, нити то било коме треба да буде циљ.

Велика наука само за богате државе које могу то да финансирају.

Зависи како дефинишеш велику науку. facenew22222222 Поставићу неколико занимљивих цитата (не мојих) са дискусије на једном другом форуму.

Ti kao da zaboravljas da su neka od najvecih otkrica - da, i u poslednjih pedesetak godina - ucinjena samo sa olovkom i hartijom? I ja sam apsolutno siguran da se to moze i danas, da se to moze i u Srbiji, kao i bilo gde drugde. Drugi je problem sto se ljudi u Srbiji sistematski NE usmeravaju na teorijske discipline jos na fakultetima, kako bi trebalo u svim siromasnim zemljama -- nego im se nude iluzije da se "prava" nauka radi samo sa akceleratorima, satelitima, itd. isl. sto je cista glupost. Cak i u veoma empirijskim oblastima, kao sto je hemija, najveca otkrica i najznacajniji prodori postignuti su cistim razmisljanjem (npr. Paulingova teorija hemijske veze, tercijarna struktura proteina, itd. isl.). A sa racunarima se tek cuda mogu napraviti...
Нajveci impakt imaju ljudi - i to cini mi se bez izuzetka u istoriji nauke - koji nisu potrosili ni 0,0...1 miliona $ - matematicari i teoreticari. Pogledaj bilo koju anketu, recimo, o 10 najznacajnijih fizicara 20. veka, kakve su masovno pravljene tu oko 2001. i videces da su na svakoj 8 ili 9 teoreticari. Najveci hemicari? Pauling, Bauer, London, Prigogine...- isto. Najveci biolozi? Fisher, Haldane, Dobzansky, Simpson... - ditto. Da ne pominjem Gedela, Hardyija, Ramanujana, Penrouza i ostale matematicare. Dakle, kolicina ulozenih sredstava - a bogami i vreme - nemaju nikakve korelacije sa impaktom na neku naucnu disciplinu.

О акцелератору у CERN-у:

Prave ga zato sto je to jednim delom stvar politike i prestiza, a pravi ga ceo svet (jer ne moze nijedna zemlja pojedinacno da to uradi; obavesti se sta se desilo sa americkim projektom tzv. SSC - Superconducting SuperCollider) zato sto je normalno da na jednom mestu U SVETU postoji takav uredjaj, sa kojim ce onda saradjivati ljudi iz SVIH zemalja, a cijim ce se rezultatima za diskriminaciju medju teorijama koristiti SVI svetski teoreticari. Seti se da je pitanje bilo povodom nauke u Srbiji konkretno i o tome sta moze neko poput prof. Gutmana da postigne. Nema potrebe da Srbija ima strucnjake za akcelerator -- a sa druge strane, srpski teorijski fizicari imaju, bar u principu, podjednake sanse da ostvare impakt na svoju naucnu oblast kao i bilo koji Japanac, Svajcarac ili Amerikanac.

Zatim, oni grade LHC da bi, recimo, otkrili Higsov bozon. Jel znas ko je bio Higs (barem u kontekstu debate teorija/eksperiment)? A zasto se cestica zove po njemu, a ne po Janku, Peri ili Dzonu koji sedi u CERN-u i pokusava da je otkrije? Da nije mozda zato sto je njegova teorija toliko mocna i znacajna, da su ljudi nazvali cesticu po njemu i odaju mu sve pocasti iako ona NIJE JOS UOPSTE OTKRIVENA?

Upravo kao sto je Lajnus Pauling shvatio da je za *funkciju* proteina neophodno razumeti tercijarnu strukturu i folding (a to je otkrice za koje mnogi smatraju da je trebalo da dobije TRECU Nobelovu nagradu, posto je prethodno dve vec dobio) - i to je shvatio cistim razmisljanjem nad tada poznatim eksperimentalnim rezultatima koje su dobili razni drugi ljudi sirom sveta - tako i sada u postgenomskoj eri, usudjujem se da spekulisem, velike teorijske sinteze tek predstoje.

(Ili, sto bi rekao jos jedan velikan (bio)hemije, madjarski nobelovac Albert Sent-Djerdji:

Dobar naucnik je onaj ko misli kao i svi ostali, a vidi nesto sto niko drugi nije video. Ali genije je onaj ko vidi isto sto i svi ostali, a misli neko sto niko drugi nije pomislio.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...