Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Aquilius Cratus

Ričard Fajnman-umetnik u nauci.

Оцени ову тему

Recommended Posts

Sigurno se drogirate, gospodine Fajnman

 

 

Zapravo, pitanje je glasilo „Sigurno se šalite, gospodine Fajnman?“, a Ričardu Filipsu Fajnmanu ga je postavila gospođa Ajzenhart, supruga dekana departmana za fiziku na Univezitetu Prinston. Žena se žestoko iznenadila kad je mladi doktorant tražio da mu u čaj sipaju i mleko i limun, jer se po svetom protokolu snobovštine smatra izuzetno nepristojnim da u čaj metnete obe materije. Fajnman, koji je osnovne studije završio na malter-cigla MIT-u se nikako nije šalio i tako je svoj „pomijarski smisao za hranu“ predstavio širokom auditorijumu na prestižnom Prinstonu – američkoj replici Kembridža, a nesvakidašnje pitanje iskoristio za naslov svog autobiografskog dela u kom je između ostalog pisao kako se ni sa drogama nije šalio. O tome ipak na kraju.

 

Ljudi imaju različite kriterijume kojim određenu osobu kvalifikuju kao genija. Tako da smo dosad sigurno upoznali na stotine različitih genija: od dežurnog alkosa ispred zadruge koga ortaci zovu genijem jer se razume u sve, preko babinog unuka koji ima peticu i iz srspkog i iz matematike, a čiji sliku stara gospođa pokazuje svimau gsp-u, do lika koji je završio filozofiju a onda zbog neuzvraćene ljubavi završio kao hodajuća tvar neprijatnog mirisa koja najavljuje drugi dolazak Hristov, majansku apokalipsu i novi album Van Goga. Ipak, čini se da ljudske ocene znaju biti većma paušalne, te u životu možeš reći da si srećan ako znaš nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna genija. Jer, da genija zaista ima na svakom ćošku, valjda bio ovaj svet znao malo bolje da upravlja stvarima kao što su ekstremno siromašno, crkavanje od gladi ili malih boginja i Donald Tramp. Takođe, i de facto geniji se razlikuju. Jedni konvergiraju ka maltene singularitetu stručnosti u određenoj oblasti, dok su drugi ljudi renesanse.

 

fajnman1.jpg

 

 

Postoje dve vrste genija. Obični geniji rade velike stvari, ali ti ostavljaju prostora da pomisliš kako uz mnogo truda možeš isto uraditi. A postoje i mađioničari, i ti nemaš pojma kako to rade. Fajnman je bio mađioničar.

Hans Bete

 

Za Ričarda Fajnmana, osim fakta da je jedan od najvećih fizičara svih vremena može reći i da je slikar, pisac, muzičar, žongler, razbijač kodova i još mnogo toga. 1979. Omni magazin je intervju sa ovim čovekom naslovio: Najpametniji čovek na svetu.
 

 

Ako je on najpametniji čovek na svetu, nek nam je bog upomoć.

 

Lusila Fajnman, majka

 

Činjenica da je pre samo 50 godina jedan prestižni časopis nazvao nekog najpametnjim na svetu, te da se po mnogim anketama smatra za najvećeg američkog naučnika svih vremena  a da za njega do dve godine pred smrt (a videćemo kasnije i zašto) nije čuo niko osim studenata fizike, elektrotehnike i gikova koji gutaju internet, zaista zvuči nadrealno i nema sumnje da je Fajnmanov izostanak u realnom svetu običnog čoveka jedna velika nepravda.
 
Jedna od stvari koje su svakako zaslužne da Fajnman bude na marginama ljudske percepcije je i to što je zakasnio s rođenjem jedno 20 godina. U vreme dok je najveća elita fizičara ikad menjala svet Fajnman (rođen 1918.) je upišavao pelene a malo kasnije, sa nekih deset-jedanaest bio samo neobični vunderkid iz Kvinsa koji može da popravi svaki radio-prijemnik, i što je još neobičnije shvata princip rada istih. I ne samo njih. Već sa 15 je sam sebe doveo do master znanja iz trigonometrije, algebre, analitičke geometrije i analize, a u poslednjoj godini srednje škole pobedio je na njujorškom matematičkom prvenstvu za univerzitetski nivo, ostavljajući sve žive u čudu. Diplomirao je sa 21, doktorirao sa 24, ali je i dan danas ne baš poznat vannaučnoj javnosti.
 
Dakle, šta prosečni Srbenda (Bušman, Laponac i Šveđanin) zna o Fajnmanu?
 
Ništa.
 
A mogao bi da zna
 
Osim što je jedan od najvećih naučnika svih vremena, ovaj čovek je uspeo u životu da bude i mnogo više od toga. Zamislite ekstrovertnog Ajnštajna u telu Pitera o Tula, sa smislom za humor Bila Hiksa. E to je otprilike Fajnman – jednom rečju faca.
 
faca.jpg
 
Najpoznatija stvar koja se vezuje za ovog američkog naučnika je njegova Nobelova nagrada koju je 1965. dobio za stvaranje koncepta kvantne elektrodinamike. Euforična PR menadžerka švedske akademije je probudila Fajnmana nadajući se da će čovek presvisnuti od radosti jer je san svakog naučnika da njegovo ime postane urezano u listu dobitnika najveće naučne nagrade. Razgovor je otprilike tekao ovako:
 
- Gosn Fajnman, vi ste?
- Da.
- Weeeee, čestitam dobili ste Nobelovu nagradu.
- Pobogu, ženo, četiri je ujutru, mislio sam da je nešto bitno, mogla si i u podne da javiš.
 
Iako je nosio mišlju da ne primi Nobelovu nagradu i izbegne uštogljeno-hipstersku ceremoniju začinjenu time da se od kralja trebalo udaljavati hodom unazad, Fajnman se ipak pojavio i bio asertivan: „Zadovoljstvo otkrićem ima veću vrednost od bilo kakve nagrade“. Kasnije su njegova deca izdala knjigu – zbornik njegovih radova, intervjua i citata pod nazivom The pleasure of finding things out.
 
Kvantna elektrodinamika
 
Kao što je već pomenuto u tekstu o BBC-u.
 
1986. godine se desila čuvena katastrofa, kada je spejsšatl Čelendžer eksplodirao 73 sekunde nakon poletanja i tom prilikom je poginulo svih sedam astronauta. Uzrok nesreće posle nekoliko meseci – manje-više jebiga, dešava se, i to sve na hiljadu strana. Ipak, Ričard Fajnman, nije želeo da stavi svoj potpis člana komisije dok uživo na CNN-u nije naterao direktora NASA-e da mu pritisak skoči na 390 sa 270, optuživši kompletno rukovodstvo agencije za nedovoljno pažnje testovima pouzdanosti i nepoštovanje osnovnih zakona fizike. Tako je i njegov dokaz sa čuvenim torusom u vodi niske temperature (stvarčica koja je bila inicijalna kapisla za kompletnu katastrofu) dospeo i na televiziju, ali u u zvaničan dodatak izveštaju.
 
torus.jpg
 
Dve godine posle toga, dugogodišnji problemi sa liposarkomom su eskalirali a nakon otkazivanja bubrega zbog jedne u nizu operacija, Fajnman je digao sidro i nekoliko meseci posle umro sa nepunih sedamdeset godina. Na kraju svega i odgovor na pitanje iz naslova. Marihuana, ketamin, lsd – ne nužno tim redosledom. Još jedna osobenost ovog supermena je i njegova sklonost eksperimentisanju i traženju novih načina da prevaziđe sebe, ili bolje reći pronađe drugačijeg sebe. Ipak priznao je da su ga droge plašile i da je taj strah bio dovoljan da na kraju postane skroz strejt. Genijalni strejt drkadžija.
 

 

Ja sam univerzum atoma… atom u univerzumu.

 

Ričard Fajnman

 

Izvor: Tarzanija, trenutno najdojajniji blog na srpskom jeziku

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

FAJNMANOVO STOLEĆE

“Verujem da je Ričard Fajnman ili komunista ili vrlo snažno prokomunistički orijentisan. I kao takav je gotovo definitivno bezbednosni rizik. Ovaj čovek je ekstremno složena i opasna osoba, vrlo opasna osoba da obavlja javnu funkciju. Kad je reč o spletkama, Ričard Fajnman je, verujem, neizmerno pametan – gotovo genije – i on je, takođe verujem, potpuno nemilosrdan, nedotaknut moralom, etikom ili religijom i neće ga zaustaviti apsolutno ništa da postigne ono što je zamislio”.

Ova beleška iz 1958. godine o jednom od najznačajnijih fizičara 20. veka, genijalnom američkom Nobelovcu Ričardu Fajnmanu (1918-1988) pronađena je tri decenije kasnije u arhivi opskurnog direktora FBI Džej Edgar Huvera, koji je decenijama pratio potencijalne komuniste, posebno među fizičarima. Smatra se da zbog ovakvih optužbi tada nije izabran na mesto predsednika američkog Naučnog saveta.

Fizičar sa brojnim talentima kome je upravo danas stogodišnjica rođenja, Fajnman je ipak ostao upamćen kao jedan od najkreativnijih umova svih vremena. Na jednom od desetina memorijalnih sajtova o Ričardu Fajnmanu piše samo: „Fizičar, učitelj, pripovedač, muzičar“.

Fajnman je, naime, dao ključni doprinos modernom formulisanju kvantne mehanike, ali je podstakao i gotovo sve druge oblasti današnje fizike. Uspeo je da prvi poveže Ajnštajnovu teoriju relativnosti sa kvantnom mehanikom, stvarajući i danas najkompletniju fizičku teoriju – kvantnu elektrodinamiku, za koju će 1965. dobiti Nobelovu nagradu.

Fajnman je dao presudne doprinose u fizici čestica i u istraživanju superfluidnosti. Danas fizičari gotovo svakodnevno koriste takozvane Fajnmanove dijagrame koje je on osmislio kao način da pre nego što se ispišu jednačine, vizualno i na vrlo jasan način prikaže različite čestice i interakcije između njih.

Zapamćen je kao fantastičan predavač o čijim se lekcija i danas prepričavaju anegdote, a iza sebe je ostavio dugu seriju knjiga, kako o fizici, tako i o životu. Bavio se i umetnošću, slikao je, a jedan deo života proveo je svirajući bongo, tradicionalne afro-kubanske bubnjeve.

U mladosti, tokom Drugog svetskog rata, kao i većina američkih fizičara bio je uključen u Menhetn projekat izgradnje atomske bombe u Los Alamosu. Kasnije je predavao na Kornelu, ali je ključni deo karijere bio profesor na uglednom Kalifornijskom tehnološkom institutu.

Putovao je, boravio u Brazilu, družio se sa najrazličitijim svetom i ženio se više puta, učestvovao u jednoj pravoj policijskoj istrazi o padu šatla Čelindžer, a eksperimentisao je i sa opijatima u pokušaju da spozna granice ljudske svesti. Za fizičare danas, Fajnman je jedan od najvećih heroja svih vremena. Uprkos Huverovim tajnim izveštajima, u Americi danas ga smatraju nacionalnim velikanom.

Njegova genijalnost prožimala je ne samo njegov rad i impresivnu zaostavštinu koja je obeležila 20. vek, nego i svakodnevni život, što prirodno ne mogu svi shvatiti na pozitivan način. “On počinje da radi na proračunima u svojoj glavi čim se probudi. On radi na proračunima dok vozi kola, dok sedi u dnevnoj sobi i dok leži u krevetu tokom noći”, napisala je u gnevnoj pritužbi, u zahtevu za razvod druga od tri Fajnmanove supruge, Meri Luis Bel u leto 1956. godine.

S.B./M.Đ.

-----

Ovu i druge priče možete čitati i na www.naukakrozprice.rs

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...