Jump to content
И.стојковић

Епархија западноамеричка

Оцени ову тему

Recommended Posts

Епископ Јустин у посети Епархија западноамеричкој

1. септембар 2009 - 10:36

Постављена слика

Његово Преовештенство Епископ тимочки Г. Јустин, у пратњи домаћина Његовог Преосвештенства Епископа западноамеричког Г. Максима, посетио је 29. и 30. августа 2009. годину српске парохије у Северној Калифорнији Епархије западноамеричке.

Извор: Епархија западноамеричка

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Посета Српској заједници Светог цара Лазара на Хавајима

41e535647e.jpg

Српска православна заједница, мисија Светога Лазара Косовскога на Хавајима, имала је о Спасовдану прилику да усрдније учествује у богослужењима која је служио Епископ Западноамерички Максим уз саслужење протојереја Блашка Параклиса, пароха из Оранџ Каунија, који је дугогодишњи администратор ове заједнице.

У суботу 3. јуна Света Литургија је служена у Руској парохији Мајке Божије Иверске, а у недељу, 4. Јуна, у Грчкој парохији Светога Константина и Јелене у Хонолулу, уз саслужење месног свештеника. Свака посета српског епископа или свештеника права је радост за наше земљаке који, иако живе на прелепом природом и климом обдареним Хавајима, ипак осећају огромну удаљеност од роднога краја. Једино је Црква у стању да премости баријере, приближи им Царство Божије и тиме и мајку Србију, кроз молитве и поуке на свом матерњем језику.

После Свете Литургије, ручка и разговора у сали грчке парохије, српски парохијани су отишли до Аламоана парка на поподневни пикник уз српски роштиљ и српску музику. То је историјско место за хавајске Србе. Наиме, на том месту је основана парохија Светога цара Лазара, сада већ далеке 1990. године. Том приликом је свако од наших људи донео по једну икону које су постављене око великог дрвета како би дочарали српско-православни амбијент. Тада се, после предавања Блашка Параклиса, представника епархије, прешло на дискусију о оснивању мисионарске парохије. У моменту када је Блашко упитао коме светитељу би желели да посвете своју заједницу, икона Светог цара Лазара се померила и пала на траву. Сви су схватили знак и лако одлучили коме да посвете своју литургијско-молитвену заједницу.

Данас на Хавајима живи око 70 српских душа, углавном породичних људи. Велику наду даје податак да се у последњих неколико година родило доста деце који могу бити будућност и залог наше заједнице на прелепим Хавајима.

Извор: Епархија западноамеричка

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Епархијски дани у Западноамеричкој епархији

eparhijski-dani.jpg?w=298&h=200

Епископ Максим и архимандрит Василије

У петак 3. септембра, Епархијски дани 2011. у Западноамеричкој епархији Српске Православне Цркве отпочели су сабором свештенства. Епископ Максим, домаћин овог годишњег догађаја, архиепископ Санфранцискански Кирил (Руска Загранична Црква), епископ Лос Анђелеса и Запада Јосиф (Антиохијска Патријаршиј) и епископ Новограчанички Лонгин, заједно са свештенством из цијеле јужне Калифорније и Западноамеричке епархије сабрали су се у српској цркви светог Стефана у Алхамбри да чују ријеч специјалног госта, архимандрита Василија Гондикакиса са Свете Горе.

Након вечерње службе, око 200 вјерних окупило се да чује предавање архимандрита Василија на тему Света Гора.

Епархијски дани трајали су од 2. до 4. септембра.

извое : Радио Светигора

фотографије : Епархија западноамеричка

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Нови парох у Аркадији у Калифорнији

10. Новембар 2011 - 9:30

dsc_8832.jpg

Парохијани цркве Христа Спаситеља у калифорнијском граду Аркадији 6. новембра 2011. године радосно су дочекали свог новог пароха, оца Стевана Ковачевића. Свету Архијерејску Литургију служио је Преовећени Епископ западноамерички Г. Максим.

Source: www.westsrbdio.org

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Трећи годишњи Свеправославни скуп свештенства у Данлапу, Калифорнија

12. Децембар 2011 - 13:14

img_5908.jpg

dsc0539.jpg

dsc0547.jpg

dsc0564.jpg

Свеправославни скуп свештенства одржан је од 6. до 8. децембра 2011. године на имању Св. Николе и одмаралишту у Данлапу, Калифорнија (поред Фресна). Заједно са 60 свештеника скупу су присуствовали архијереји разних православних јурисдикција у Калифорнији: Митрополит Герасим (Грчка Православна Црква), Епископ Максим (Српска Православна Црква), Епископ Венијамин (Православна Црква у Америци), а Епископ Јосиф (Антиохијска Православна Црква) и Архиепископ Кирил (Руска Православна Загранична Црква) нису присуствовали овом скупу због већ уговорених обавеза.

Скуп који који се бавио литургијским темама отворио је протојереј А. Каливас, професор емеритус на предмету Литургика, Академија Часног Крста у Масачусетсу.

Извор: Епархија западноамеричка

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Савиндан у Њујорку

31. Јануар 2012 - 9:06

ny.jpg

У недељу 29. јануара 2012. године прослављена је слава српског храма Светог Саве у Њујорку. Том прииком свечано литургијско славље предводио је Његово Преосвешетнство Епископ западно-амерички Г. Максим, уз саслужење старешине храма о. Ђокана Мајсторовића, o. Владислава Радујковића, гостију из Богословије Св. Тихона и двојице ђакона.

После Свете Литургије освештан је и преломљен славски колач, којег су заједно са Владиком Максимом окретале десетине руку дјеце-ученика Недељне школе, који су потом извели предиван светосавски програм. Ђацима су се придружили и ученици Школе српског језика која дјелује при Српском Клубу у Квинсу.

Извор: Црква Светог Саве у Њујорку (фотографије Горан Вељић

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Прва канонска и пастирска посета Епископа западноамеричког Максима Мексику

02 среда мај 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести, Из Цркве

Оставите коментар

maksim-meksiko.jpg?w=529

У периоду од 26. до 29. априла текуће године, у првој званичној и историјској посети Православним верницима у држави Мексико били су епископ Западноамерички Максим и протојереј Блашко Параклис. У Мексико сити су стигли у петак, 26. априла 2012. године. Пастирско-епископска одговорност западноамеричког епископа за српске исељенике на мексичкој територији има своје упориште у одлуци Светога Архијерејскога сабора.

У настојању да се одржи сабрање и сусрет са нашим православним сународницима у време пасхалног периода, несебичну помоћ је пружио месни Епископ Алејо (егзарх у име Православне Цркве у Америци – OCA), који је епископа Максима и позвао у посету и указао му авраамовско гостопримство. Добротом Владике Алеха, била су два литургијска сабрања у саборној цркви Вазнесења Господњег, у суботу и недељу. Његова епархија ове године слави четрдесет година од оснивања (http://ocamexico.org/).

У својству Епископа Западноамеричкога и као представник Српске Православне Цркве за Дијаспору епископ Максим се обратио Министаству вера и дијаспоре. Наши сународници који живе у том граду и околини су обавештени да ће у наведене дане бити служена Света Литургија на српском језику.

Православни житељи Мексика имају три епископа: грчког Атинагору, Антиохијског Антонија и OCA Алеха. Постоји руски манастир, под јурисдикцијом Руске Православне Цркве. Укупан број православних их овој вишемилионској земљи није сасвим познат али се рачуна да их има до педесет хиљада. Православље овде има будућност уколико се ослободи ”јурисдикционих” свеза.

Током ове посете, водич је био Авраам (Абрахам), студент са Светотихоновске академије, родом из Мексика. Први дан, петак 27. априла, био је врлодинамичан. Владика Алехо (OCA црква) је госте у поноћ сачекао на аеродрому, а следећег дана је гостима показао своју саборну цркву и ужи центар Мексико Ситија знаменитости, тврђаве и музеје. Владика Алехо је диван човек и епископ кога краси смирење, љубав и пажња према ближњима. Око себе има млађе свештенике Мексиканце, а госте је сместио у кући његове сестре Хулије, која је одмах првога дана гостима за обед спремила чикен тортиљу.

Због болести, овој првој српској званичној црквеној посети Мексику није се придружио српски амбасадор у Мексику, г. Зоран Станојевић, који је ипак успео да извести наше сународнике о овој посети. У петак вече, епископи су били у посети код антиохијског архиепископа Антонија, који је својевремено, педесетих година прошлога века, студирао у Јелади са нашим блаженопочившим патријархом Павлом.

У суботу је епископ Максим са неколико свештеника служио у OCA катедрали. Због заузетости српски верници нису стигли, али је сусрет с њима одржан у недељу, захваљујући руском јеромонаху Нектарију који је позвао Србе које познаје и који су обећали да ће следећи пут доћи у знатно већем броју.

У Недељу Мироносица је служена Света Литургија са почетком у 10 часова. На крају Литургије месни Епископ Алехо је поклонио Епископу Максим Јеванђеље на шпанском, док је еп. Максим узвратио поклонивши панагију и орден Светога Саве.

* * *

Уједињене државе Мексика, или популарније, Мексико, својим границама се додирују са Северним Тихим океаном на западу и југу, а са Сједињеним америчким државама на северу. На југоистоку су окружене Карибским морем, Гватемалом и Belize. Мексички залив је на истоку. Ова земља има богату културу и велика је туристичка дестинација.

Мексико је врло необична земља. Званични назив је: Estados Únidos Mexicanos. Мексиканци су први увели у свет: чоколаду, кукуруз и љуте сосове (chilies). Прву су штампарију имали у северној Америци (1539) као и најстарији универзитет у Северној Америци. Њихова граница са САД је друга по величини у свету. После Бразила имају највећу католичку популациију. Мексико је лоциран у ”ватреном обручу”, односно у можда најтруснијој зони и са највише вулкана: транс-мексички вулкански појас од истока ка западу земље. Иначе, скоро три пута је већи од Тексаса, а само десет земаља имају више становника од њих – 110 милиона. Пружа се на 2 милиона квадратних километара. Сам Мексико Сити, у коме су неописиве саобраћајне гужбе, лоциран је на рушевинама астешког града Tenochtitlán, најстарији је град у Северној Америци и један од највећих на свету. Срећом, има пуно паркова, где се може наћи хладовина и предах. Европљанима Мексико изгледа као трећи свет, као сиромашна земља у развоју, док је јужноамеричке земље сматрају за напредну, понајвише зато што се граничи са САД. Иначе, Мексико је шеста земља на планети по производњи нафте, имају слободну тржишну економију. Мексико сити је на великој надморској висини, што код посетилаца може да изазове тегобе (притисак, пуцање капилара и сл.). Кажу да је разлог зашто папа није посетио Мексико Сити управо велика надморска висина.

Савремени Мексиканци су уникатна мешавина многих древних цивилизација, међу којима су Олмеци, Запотеци, Толтеци, Маје, Астеци, Инке, Африканци, Французи и Шпанци. Цивилизација им почиње негде у 20.000. години пре Христа. Када је конквистадор Кортес стигао 1519. Астеци су помислили да дошао њихов бог, Quetzalcoatl, па су му понудили божанско пиће: топлу чоколаду. Око 60% модерних Мексиканаца је ”mestizo” (Indian-Spanish), 30% су Индијанци… Говоре шпански али имају 50-так дијалеката. Meксико је под шпанском влашћу или контролом био око 300 година док Мексиканци нису, предвођени свештеником Хидалгом, подигли устанак против Шпанаца 16. септембра 1810. Тако њега скоро сви сматрају за оца модерног Мексика. Тексас је био провинција Мексика, али се осамосталио 1836. године, што је изазвало рат у Сједињеним државама (1836-1838). Када су у мексичко-америчком рату изгубили, морали су заузврат да продају Американцима Калифорнију, и то врло јефтино. Нису знали тада још да у Калифорнији има злата. Године 1910. под вођством Емилијана Запада и Панче Виле, Мексички сељаци су устали против свог диктатора Порфирија Дијаза, и почео је десетогодишњи рат са жрвама од милион људи. Ћићеница (Chichen Itza) пирамида у Мексику спада међу 7 светских чуда. Ипак, не треба заборавити чињеницу да је стопа криминала јако висока, за шта не требају званична саопштења; довољно је погледати високе зидове по врху опасане жицом као и на улицама полицајце са панцирима. Многи чак држе прозоре заковане, што повлачи питање проветравања.

Гостољубивост, традиционалност, живост, отвореност… особине су које, заједно са знаменитостима и био-различитостима (богата флора и фауна), доприносе да Мексико буде једна од најпосећенијих земаља света. Икона Богородице од Гвадалупе (Nuestra Señora de Guadalupe) је једна од најпопуларнијих и најпосећенијих римокатоличких светилишта.

Поједини амерички документи говоре да је први српски усељеник стигао у Америку тачно септембра 1815. Био је то Ђорђе Шагић, рођен у Аустроугарској 30. априла 1795. године од родитеља Србијанаца који су дошли у таласу велике сеобе Срба под притиском Турака. Он се 1815. године у Хамбургу укрцао на брод за Филаделфију. Његово ступање на тло Америке, узима се као почетак новије сеоба Срба у Америку. Име Ђорђа Шагића, који је у новој земљи добио ново име Џорџ Фишер, важно је и због тога што је за шездесет година живота у Америци Фишер постао врло угледан Американац, а двадесет година је живео у Мексику и Тексасу. Када је Калифорнија уступљена САД, у време златне грознице, Фишер се сели у Сан Франциско где је постао секретар земљишне комисије. До своје смрти 1873. Џорџ Фишер је био је и судија, а и почасни конзул Грчке у Сан Франциску. Сахрањен је у Сан Франциску. Најважније је, међутим, да је Ђорђе Шагић први у Калифорнији основао малу колонију српских досељеника, која је окупљала и значајан број Хрвата, углавном из Далмације и са јадранских острва.

Извор: Епархија западноамеричка

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

ВЛАДИКА МАКСИМ У ХИЛАНДАРУ И ПОМОЋ "КРУГА 100" printButton.png emailButton.png

Хиландар, 27.06.2012.

vladika-maksim-6.jpg Његово Преосвештенство Епископ Западноамерички г. Максим посетио је манастир Хиландар на велики празник - Видовдан. Том приликом је пренео поздраве верника из своје епархије који су са великом љубављу и пожртвовањем учествовали у добротворном подухвату "Круг 100" и прикупили, у првој од три годишње акције, 100.000 долара за помоћ обнови Хиландара.

vladika-maksim-7.jpg Подстакнути дивним искуством незаборавног поклоничког путовања на Свету Гору Атонску, прошле године (2011) о Видовдану, а које је донело велику духовну корист свима, западноамерички ходочасници су на овом Светом месту вишевековног српског Православног наслеђа, Mанастиру Хиландару, дошли на једну идеју. Гледано из данашњег угла, она није била ништа друго него синергијски сусрет Божије благодати и човековог одговора на позив Свише.

vladika-maksim-8.jpg С благословом Епископа Западноеамеричког Максима, који је предводио поклонике из своје Епархије на ово путовање, одлучено је да се спроведе у дело план-апел за прикупљање финансијске помоћи за oбнову Манастира Хиландара. Жеља је била да се скупа са молитвеном подршком и на овај начин помогне настојању Игумана Методија и целог Братства ове Свете обитељи да радови у чудесном манастирском комплексу који је оштећен пожаром из 2004. године буду настављени и довршени.

vladika-maksim-9.jpgОва жива монашка заједница Свете Српске царске Лавре на Атосу својим крсноваскрсним подвигом непрекинуто гаји и негује духовно и културно наслеђе светогорског Предања. Једино захваљујући својој укорењености у том Предању, Хиландар је могао бити и остати најснажнији духовни источник Српског народа, уткан у васцелу Српску историју и културу, можда као ниједна друга српска вредност.

vladika-maksim-4.jpgОдмах по доласку сасвим je јасно било да се овде не ради о краткорочним грађевинским радовима, будући да реконструкција оштећених површина Манастира Хиландара захтева врло специфичан рад и знање-вештину у обнови изгорелог дела кроз комплексан начин обнове древних грађевина.

vladika-maksim-11.jpg Дирнути гостопримством Игумана и монаха ове Свете обитељи, особито њиховом чврстом вером у Васкрслог Господа, Епископ Максим и г. Рон Радаковић су дали обећање о оснивању ”Круг 100”, који се заснива на трогодишњем прикупљању новца у укупном износу од 300,000. Стотину појединаца или породица из Западноамеричке епархије приложиће $1000 годишње, и на тај начин помоћи обнови Хиландара. Епископ Максим је благословио вођење акције апела Рону Радаковићу, који не само што је прихватио влaдикину молбу, већ је заједно са својом породицом први учествовао у донирању новца за остварење овог циља.

На славу Божију и на радост учесника, oва саборна визија и настојање пројекта ”Круг 100”, успешно је остварена, у току Часног Поста 2012.

vladika-maksim-10.jpg И поред дуге и тешке економске кризе која утиче на све нас, стотину верних породица, у свом несебичном и саосећајном дару, приноси своје скромне молитве и новчану помоћ. Приносећи велику благодарност свим благочестивим верницима који су практичном љубављу показали бригу према светосавском наслеђу, овим скромним дописом изражавамо најсрдачнију захвалност и поверење за учествовање у заједничком делу љубави.

vladika-maksim-2.jpg У овогодишњу посету Манастиру Хиландару Владика Максим је допутовао у среду, 27. јуна, уочи Видовдана, дочекан од стране Игумана Методија и Братије. Владика је пренео срдачне поздраве свих благочестивих донатора, заблагодаривши Господу на великој милости у остварењу прикупљања првог дела обећања Круга 100.

Потом је Игуман Методије, при обиласку манастирског комплекса показао Владици и присутним гостима предстојеће и завршене радове на реновацији која је у току. Владика је био задивљен успешношћу реконструкције старих здања којима је повраћен изглед првобитне лепоте. Испуњени радосним утисцима из сусрета и приказа напредовања радова на обнови оштећених објеката, сви су кренули у Цркву на свеноћно Бденије које је претходило Светој Литургији на празник Светога Великомученика Лазара Косовскога.

Поводом овог за Србе значајног празника, вођен љубављу према Српском народу, Братију и госте је својом посетом обрадовао старац Василије Гондикакис, бивши игуман манастира Ставрониките и Ивирона. После Евхаристијског Сабрања, уприличена је агапијска трпеза на којој је старац Василије надахнуто говорио на тему ”Православни Хришћани немају непријатеље”

Владика Максим је захваливши се Игуману и свима који су молитвено увеличали ово братско сабрање уз наду да ће тако бити и догодине ако Бог да.

Молимо се Господу да нам дарује довољно свести и љубавне пажње како бисмо Хиландар што је могуће боље сачували за будуће нараштаје, са оним смислом који је он имао кроз хиљаду година његовог постојања.

СПИСАК ДОБРОТВОРА

УЧЕСНИКА ПОДУХВАТА "КРУГ 100"

ЗАПАДНОАМЕРИЧКЕ ЕПАРХИЈЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

  1. Malena Adzich
  2. Robert & Kathy Adzich
  3. Rev. James, Popadija Nina & Dimitri Barfield
  4. Subdeacon Steven Begovich + In Memoriam
    Michael Begovich
  5. Dragica, Shari, Nikola, Katarina Blagojevic
  6. Eli & Mary Bogdanovic
  7. Don & Jasmina Boulanger
  8. Gene & Nelda Bowan
  9. Zorka Bozic
  10. Radmilo & Roula Bozinovic
  11. Diana Cucuk-Brkic
  12. Burge Family
  13. Steve & Laura Burge
  14. George & Jeri Chalich
  15. Don & Maxine Chuck
  16. Milo & Dolores Colich
  17. Gavrilo Cucuk
  18. V. Rev.Vasilije & Protinica Sretenka Cvijanovic
  19. Family Cvjetkovic - Milena, Pavo, Bosiljka,
    Zoran, Veliborka, David & Sophia
  20. Steven Davidovich
  21. William & Alicia Davidovich
  22. Zoran Dimitrijevic
  23. Vitko, Snjezana, Sandra & Sara Dekic
  24. Ratko Djekich
  25. Peter Djokovich
  26. Neno Djordjevic
  27. Miroslav & Marie Djordjevich
  28. Sveta & Mira Djuric
  29. Milorad & Ljiljana Dragovic
  30. Stevo & Ana Ducic and
    Vladan & Olga Bataveljic + In Memoriam
    Marko & Bozana Duchich
  31. Tom C. Dyke
  32. Slobodan & Margaret Galeb
  33. V. Rev. Miladin Garich
  34. Igor & Miriam Gavrilkin
  35. Brian & Marilyn Gerich
  36. Vuk & Nina Glavas
  37. John & Valerie Glover
  38. Mico & Teresa Golubovich
  39. Dragoslav Grbovic &Jelena-Pjesivac Grbovic
  40. John & Jan Ivankovich
  41. Zvezde Jakovleski & Sredoje Jontulovich
  42. Dragan & Angelia Jovanovic
  43. Sasa Jovic
  44. V. Rev. Slobodan & Protinica Djurdjina Jovic
  45. Dusko Jovicic
  46. Pauline Komnenich
  47. Don & Bitsy Kosovac
  48. Krakovic Family
  49. Donald & Marlene Kral
  50. Paul & Barbara Kral
  51. Vukasin Krtolica + In Memoriam
    Radmila Krtolica
  52. Peter Kujachich
  53. Konstantin Lobodovsky + In Memoriam
    Predrag Lubura
  54. Rade & Milosava Malkovich + In Memoriam
    Borka Malkovich
  55. Milan & Mercia Martich
  56. Coco Martinovich
  57. George Martinovich
  58. His Grace Bishop Maxim
  59. Djoko Micanovich
  60. Donna Michael
  61. Ilija & Branka Mitic
  62. Vaso Mitrovic
  63. Perry Narancic & Jasenka Narancic Rakas
  64. Krsto & Jovan Pejovich and
    Nikola Kordic + In Memoriam
    John & Nevenka Kordic & Steven Lloyd
  65. Dejan, Ksenija & Stefan Perkovic
  66. V. Rev. Velimir & Protinica Ljubinka Petakovich
  67. Vasko & Vaska Petrovich
  68. Vido & Andja Petrovic & Sanja & Vanja
  69. Marie Pincu
  70. Mita Postich
  71. Savo Price + In Memoriam - Price Family
  72. Dragan & Ljubinka Rabrenovich
  73. George & Elizabeth Radakovich
  74. Mike Radakovich
  75. Ron & Mickey Radakovich
  76. Steve Radakovich
  77. Roy & Buffy Ratkovich
  78. Mac & Mileva Rogish + In Memoriam
  79. Steve & Irene Ruzich + In Memoriam
  80. Zelen Savich/Elize Dixon
  81. George & Angie Sekulich
  82. Ivanka & Milica Stefanovic
  83. Petar Stojadinovic
  84. Vlada Subotic & Family: Jasna,Luka,Nikola
  85. Misa & Debra Tasich
  86. Zlatko & Kimberly Teodorovic
  87. Jovan Tica
  88. Nikola & Dragica Todorovich
  89. Very Rev. Stavrohphor Janko Trbovich-In Honor
  90. V. Rev. Stephen & Protinica Betsy Tumbas
  91. Ljubomir & Jeanne Velickovic
  92. Milorad & Vladanka Vladic & Family
  93. Nenad & Jasmina Vujic
  94. Will & Pat Vujovich
  95. George Vukasin Family
  96. Nenad & Jelena Vukicevic
  97. V. Rev. William & Protinica MaryAnn Weir
  98. Bill & Ljubica Welden
  99. Ancient Christian Foundation - Mark W. Bonds
  100. First Serbian Benevolent Society
  101. Zora Lodge Serb National Federation
    +In Memoriam of our departed members
  102. Anonymous

Извор: Епархија Западноамеричка

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...