Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Juan Valdez

Милан Ћирковић о користи од науке

Оцени ову тему

Recommended Posts

Било би добро да га неко из више јерархије саслуша, препоручи и омогући му простор, јер је тако овај мученик Мирољуб винут у небеса...

Мислим да је боље сарадњу с њим обављати преко ниже јерархије...  4chsmu1

Bottom-up arhitektura je zakon. greengrin greengrin greengrin

Share this post


Link to post
Share on other sites

Među pitanjima koja se nažalost veoma retko postavljaju u intelektualnim krugovima jeste otkud tolika žilavost i popularnost astrologije u savremenom svetu, kada je njoj inherentno najbliža drevna kvazi-naučna disciplina, alhemija, univerzalno izumrla? U prethodnim epohama njihova sudbina je često bila veoma bliska i isprepletena. Veliki mistici prethodnih epoha, od Hermesa Trismegistusa i kraljice Kleopatre, preko Gebera i Paracelzusa, sve do Isaka Njutna, su se često smatrali i astrolozima i alhemičarima. I jedna i druga “veština” opstajale su od najdrevnijih vremena, i često imale sličnu sudbinu, bez obzira da li su ih favorizovali pojedini vladari (poput nemačkog imperatora Rudolfa II ili kineskog cara-ujedinitelja Ši Huang-Tija), ili su se nalazili na udaru srednjevekovne rimokatoličke Crkve i njenog represivnog aparata. Međutim, u savremenom svetu je ova simetrija koja je trajala hiljadama godina potpuno narušena: dok se astrologijom bave (ili u nju barem pasivno veruju) milioni ljudi, nažalost i u razvijenim industrijskim zemljama, a posebno u zaostalim državama, teško da ćete pronaći nekog ko će izjaviti da se bavi alhemijom. Dok astrolozi svakodnevno paradiraju po novinama i televizijama, gostovanje alhemičara na nekom mediju je potpuno nevidjena i nedoživljena stvar. Poslednji put kada je o alhemiji govoreno u iole ozbiljnom kontekstu bio je tokom vladavine nacizma u Nemačkoj 1930-tih godina, što je bilo ne samo pre skoro sedam decenija, već predstavlja i svojevrsni “izuzetak koji potvrđuje pravilo”, s obzirom na podršku koju je Hitlerov režim pružao misticizmu, okultizmu i anti-racionalizmu svih vrsta; pa čak je i tamo astrologija imala daleko bolju prođu od svoje nekadašnje posestrime, alhemije. U čemu je tajna ove asimetrije?

Velika ironija ovakvog razvoja događaja (alhemija nestaje sa pozornice sa pojavom savremene hemije, astrologija ne samo da ostaje na sceni pored svih uspeha astronomskih nauka, već kao da jača i stiče sve više pristalica), sastoji se u tome što je u pred-naučnom periodu, posebno u antici i srednjem veku, alhemija bila zapravo ozbiljnija disciplina, gotovo bismo mogli tvrditi prava preteča savremene nauke. Alhemičari nisu bili opsednuti transmutacijom elemenata, tj. pravljenjem zlata od žive ili olova – to je deo propagandne slike koju su o njima stvarali njihovi idejni protivnici (pre svega militantni crkveni krugovi); istinu govoreći, i mnogi alhemičari su, danas bismo rekli iz praktičnih razloga, naglašavali baš ovaj aspekt svojih istraživanja kada im je trebala pomoć i zaštita nekog uticajnog vladara ili plemića. Pravi cilj alhemije, kakav imamo u sačuvanim tekstovima, bio je nešto sasvim drugo. Istinski alhemičari, koji su između ostalog izumeli retorte, epruvete i drugo “laboratorijsko posuđe” koje je i danas u najširoj upotrebi, i koji su identifikovali čitav niz hemijskih elemenata i jedinjenja, težili su sveobuhvatnijim i uzvišenijem – preobražaju same ljudske ličnosti koja će, zahvaljujući saznanju, biti u stanju da uspešno barata materijalnim svetom i sa lakoćom ostvaruje uzgredne stvari kao što je proizvodnja zlata od manje vrednih elemenata. Istoričarima nauke jasno je da je alhemija značajno doprinela razvitku kako praktičnih (kovanje, metalurgija, farmacija), tako i teorijskih saznanja u periodu pre pojave nauke u savremenom smislu (tj. pre Galileja i Njutna). Međutim, njen još veći značaj leži na polju metodologije i teorije saznanja, i upravo je tu on potpuno suprotan astrologiji i njenim učenjima. Alhemičari su naglašavali aktivnu prirodu istraživača – insistirali su da je neophodno neprestano raditi, nešto isprobavati, mućkati, destilovati, zagrevati i hladiti, da bi se otkrili istinski odnosi među materijalnim supstancama. Ovaj princip je nešto što je, u naravno savremenom shvatanju i savremenom tumačenju, temelj i osnova svekolike empirijske nauke. (Možemo, uzgred, napomenuti i da je tobožnji cilj alhemije metodama nauke zapravo postignut još odavno; već je ser Ernest Raderford sa saradnicima početkom XX veka pokazao da se nuklearnim reakcijama postiže upravo transmutacija elemenata, te da se baš u nuklearnoj reakciji u kojoj jezgro žive zahvata neutron, ono može pretvoriti u jezgro atoma zlata! Naravno, ne treba naglašavati da su metode nuklearne hemije bile potpuno nedostupne “klasičnim” alhemičarima!)

Bez pretenzija da na pitanje o poreklu dramatične razlike između sudbina astrologije i alhemije u savremenom svetu damo iscrpan i konačan odgovor (za šta bi bila potrebna daleko dublja istorijska, sociološka i filozofska studija), ponudićemo dve sugestije u vezi sa činiocima koji su u tom procesu igrali možda i presudnu ulogu. Prvi je elitna priroda alhemije, naspram astrologije kao popularne i populističke aktivnosti. Čak su i inkvizitori u srednjem veku koji su se često bavili pravim lovom i na alhemičare i na astrologe, priznavali da je do alhemičara teško doći jer se oni “kriju” među učenijim ljudima iz viših društvenih slojeva. Sami alhemičari su uvek naglašavali ezoteričnu prirodu svojih učenja (i u tome su u velikoj meri preterivali): tj. da njihova saznanja nisu za sve, već samo za one koji to umnim i duhovnim sposobnostima zasluže. Stoga je pisanje u šiframa postalo standardni “zaštitni znak” alhemijskih tekstova: smatralo se da ko nije dovoljno učen i inteligentan da šifru sam prokljuvi i nije vredan saznanja onoga što je u spisu napisano. U skladu sa tim, alhemičari su isticali duhovni i intelektualni uspon pojedinca, a ne neke grupe, društvenog sloja, klase ili naroda. Nasuprot njima, astrolozi su od pamtiveka pretendovali da predviđaju sudbinu ne samo pojedinaca, već i čitavih gradova, naroda i carstava (to se posebno snažno manifestovalo u kineskoj astrološkoj tradiciji, gde je ona bila grana državne delatnosti o kojoj se staralo čitavo, današnjim rečnikom govoreći, “ministarstvo” na carskom dvoru). I danas vidimo istu sliku: svako malo pa neki astrolog piše (poglavito u žutoj štampi namenjenoj najslabije pismenim i najneobrazovanijim slojevima) “šta će nam se desiti” ili “šta zvezde predviđaju za Srbiju” (ili koju već zemlju želimo). Ova populistička poruka astrologije posebno se manifestuje u trenucima krize, kakva se na području bivše Jugoslavije razbuktala tokom tragičnih 1990-tih godina, ali je i inače trajno prisutna u samoj suštini kvazi-nauke. Kao što znamo, u 99% slučajeva praktičnog astrološkog rada – tj. onog koji se ne pojavljuje u novinama ili na televiziji, ali od koga se dobro zarađuje – u igri nisu velika društvena ili politička pitanja, već naprotiv samo ono što pojedince privatno zanima, a čak i u tom domenu najčešće banalna i malograđanska pitanja poput toga da li će neki tinejdžer imati para u životu, ili da li će se neka usedelica konačno udati. Ovo je dijametralno suprotno ciljevima intelektualnog i spiritualnog traganja alhemičara koji bi danas za većinu korisnika i konzumenata astrologije, pa i samih astrologa, da im neko to prezentira makar i najprivlačnije moguće, bili potpuno neshvatljivi. Alhemijski “kamen mudrosti” već je samom svojom semantikom sušta suprotnost karakteru savremene astrologije. Kako je uspon nauke posebno u XVII i XVIII veku bio praćen propadanjem moći aristokratije, a jačanjem političkog uticaja najširih slojeva stanovništva, mahom slabo obrazovanih, to je klima za opstanak astrologije postajala zapravo sve pogodnija. U sredinama kao što je nažalost naša gde je elitizam i dalje ružna reč (čemu je umnogome doprinela i zločinačka komunistička ideologija), ovaj efekat se samo pojačava.

Drugi veoma bitan činilac jeste – naizgled paradoksalno! – upravo to što je alhemija imala u sebi mnoge pred-naučne crte. To je, naime, učinilo da je nju u očima umnih ljudi ključnog perioda Prosvetiteljstva bilo lako zameniti naukom. Ako je ser Isak Njutn mogao sebe smatrati pre svega alhemičarem, pa tek onda naučnikom, nije teško zamisliti situaciju u kojoj bi, da nauka nije ni nastala, genijalni umovi savremenog doba poput Ajnštajna, Gedela ili Paulinga našli odušak svom istraživačkom duhu upravo u alhemiji. Ona je tako bila najbolji surogat nauke u periodu kada ove nije ni bilo. Sa druge strane, i upravo nam ovo poređenje najbolje osvetljava ključnu razliku, astrologija je bila i ostala suštinski iracionalan, i shodno tome anti-naučni poduhvat. Nakon kratkog i konfuznog prelaznog perioda (koji obuhvata, recimo, delo Tiha Brahea i Johana Keplera, zaključno sa Njutnom), između astrologije i astronomije uspostavljena je stroga i od tada sasvim jasno definisana granica. Za razliku od alhemije koja se lagano i veoma postepeno stopila sa naukama (posebno hemijom, ali i delovima fizike i medicine), pa se egzaktna linija demarkacije nikako ne može povući, ni u istorijskom ni u konceptualnom smislu, astrologija se oštrom linijom ogradila od astronomije (i srodnih nauka). Može zvučati paradoksalno, ali upravo toj oštrini razgraničenja ona može bar delimično da zahvali svoju vitalnost: anti-naučni, anti-racionalni projekti će uvek naići na razumevanje, odobravanje i podršku velikog broja (cinici bi rekli i većine) ljudskih bića, koja su tek povremeno racionalna i logična, i od kojih se u velikom broju slučajeva, intelektualni napor neophodan za razumevanje naučne istine i naučnih postignuća ne može ni očekivati. Šaljući svoje obično prijatne, uljuljkujuće i dvosmislene poruke, astrologija nam zapravo šalje jednu drugačiju skrivenu poruku: da nema potrebe da se naprežemo, trudimo, upinjemo, izgaramo u samousavršavanju. Umesto toga – opustimo se, pošto je sve to ionako “zapisano u zvezdama”. Takva komotna i besciljna filozofija lenjosti je ne samo anti-naučna, ona je duboko anti-inteligentna i anti-humanistička. Valjda je baš zato mnogim našim sugrađanima toliko bliska.

http://forum.b92.net/topic/27818-astrologija/page__view__findpost__p__1211670

Share this post


Link to post
Share on other sites

U potrazi za brojem 42

Predavanje na poznatom Univerzitetu Oksford je povod za razgovor sa jednim od najeminentnijih našin naučnika - dr Milanom Ćirkovićem. On je osoba koja dosta piše. Pored naučnih radova, često možemo čitati i njegove naučne i filozofske eseje, popularne tekstove, blog postove… Sada imamo priliku da od njega direktno čujemo mišljenja o nauci u našoj zemlji ali i svetu.

Intervju vodio: Nikola Božić, urednik rubrike Nauka

Milan M. Ćirković

Povod za razgovor sa Vama jeste predavanje koje ste nedavno održali na Oksfordu. Kojim povodom ste tamo i o čemu je bilo predavanje?

U pitanju je bilo predavanje posvećeno kako astrofizičkim, tako i filozofskim aspektima potrage za vanzemaljskom inteligencijom (poznate pod engleskim akronimom SETI), a koje sam održao kao svojevrsnu počasnu obavezu nakon što me je Institut za proučavanje budućnosti čovečanstva, koji je deo Filozofskog fakulteta Oksfordskog univerziteta, verovatno najuglednije filozofske institucije na svetu, imenovao za istraživačkog saradnika (engl. research associate). Bila je odista velika čast i zadovoljstvo govoriti, između ostalog, o nekim od rezultata istraživanja dobijenih u Beogradu i Srbiji, na mestu koje već skoro 800 godina predstavlja istinski bastion znanja i stvaralaštva.

Moram da dodam da je posebno dobar trenutak za razmišljanje o potrazi za vanzemaljskim životom i inteligencijom, pošto ove godine obeležavamo tačno pola veka od projekta OZMA, prvog ozbiljnog pokušaja detekcije vanzemaljskih inteligentnih signala, sprovedenog 1960. godine sa radio-teleskopom u Grin Benku, Zapadna Virdžinija, SAD, a pod rukovodstvom jednog od SETI pionira, Frenka Drejka.

Uskoro će javnosti biti predstavljen prevod jedne vaše knjige, objavljen Vaš prevod jedne naučno-popularne knjige? Šta nam možete reći o ovim knjigama?

Knjiga “Rizici globalnih katastrofa” prevod je knjige koja se originalno pojavila u izdanju Oxford University Press-a i pojaviće se u izdanju Heliksa, koji se postepeno afirmiše kao najaktivniji domaći izdavač naučnopopularne (u najširem smislu) literature. U Heliksovom izdanju naći će se i moj prevod knjige velikog američkog fizičara i pedagoga Ričarda Fajnmena “Neobična teorija materije i svetlosti”, koja predstavlja jedan izuzetno zanimljiv eksperiment: naime Fajnmen je u njoj pokušao da na popularan način, bez ijedne jednačine, objasni inteligentnoj, ali laičkoj publici kvantnu elektrodinamiku, jednu od najdubljih i najznačajnijih naučnih teorija današnjice i krunu njegove sopstvene briljantne karijere. Koliko je u tome uspeo, čitaoci će moći od sada da se sami za sebe uvere i na našem jeziku.

Pored ovoga radite i na novoj knjizi koju treba da publikuje Cambridge University Press? Možete li nam ekskluzivno otkriti o kojoj knjizi je reč?

Radi se o knjizi pod radnim naslovom »Filozofski temelji astrobiologije«, koja bi trebalo da poveže nekoliko na prvi pogled nevezanih pitanja koja se tiču metodoloških i epistemoloških osnova naše potrage za životom i razumom van Zemlje. S obzirom da je raznolikost fizičkih i hemijskih preduslova života širom svemira ogromna, kao i da je evolucija na Zemlji tokom 3,8 milijardi godina postojanja života istražila samo mali deo ogromnog morfološkog prostora mogućih oblika života, jasno je da bi vanzemaljski život nužno bio veoma različit od svega sa čim smo se iskustveno susretali do sada – da li pak i toliko različit da ga uopšte ne bismo bili u stanju prepoznati kao takav? Ovaj i slični epistemološki problemi pred koje nas stavlja često pritajen i podmukao antropocentrizam, jesu okosnica oko koje se kreće sadržaj ove monografije u nastajanju, koliko uspešne, samo će vreme i čitalačka publika moći da pokažu.

Koliko je važno predstavljanje nauke kroz naučno-popularne knjige? Kakva je situacija tim povodom u našoj zemlji?

Počeću sa drugim pitanjem. Situacija kod nas je nešto bolja nego što je bila pre par godina (da ne govorim o situaciji tokom 1990-tih koja je, kao i u svim drugim segmentima društva, osim kriminala, bila kataklizmična), ali još uvek veoma, veoma daleko od onog kvaliteta i kvantiteta koji je ovoj sredini potreban da bi se prevazišle ili bar umanjile tragične posledice naučne nepismenosti, koje smo mogli na najplastičniji način uvideti tokom pomračenja sunca u avgustu 1999. godine, kao i pet godina kasnije, kada je talibanska ministarka prosvete Ljiljana Čolić odlučila da, izbacivanjem Darvina iz kurikuluma, postane heroina kreacionista širom sveta. O nadrilekarstvu, numerologiji, astrologiji, kletvama i vešticama, teorijama zavere i drugim oblicima antiracionalnog i antinaučnog ponašanja i istupanja kojih smo svedoci skoro svakodnevno ne vredi gotovo ni trošiti reči.

Ovo nas, naravno, dovodi do pitanja značaja popularizacije i promocije nauke kroz knjige, štampane, elektronske i digitalne medije. Evropska komisija je postavila to kao jedan od ključnih ciljeva i stavila obavezu svih programa i projekata koje finansira da posvete tome jedan deo fondova. Žalosno je što se to nažalost i u svetu suviše često posmatra kao luksuz, a ne kao jedna od suštinskih funkcija društva i obrazovnih i naučnih struktura u njemu. Kao što je odavno konstatovao najveći pionir popularizacije nauke, američki astronom Karl Segan, živimo u društvu koje više nego ikad zavisi od nauke i tehnologije, a gotovo da niko nema jasnu predstavu o tome kako nauka i tehnologija zaista funkcionišu.

Kako ocenjujete nauku u našoj zemlji danas i pre deset godina?

Načinjeni su ogromni koraci napred u odnosu na stanje iz tragičnih 1990-tih, međutim ostaje još jako, jako mnogo toga da se uradi. Jedan od prethodnih ministara za nauku iz perioda nakon 2000, mi se u privatnom razgovoru požalio da ga kritikuju oni koji ne uviđaju da je, kad se uporedi sa drugim resorima, nauka još i odlična; to je verovatno tačno, kada pogledamo situaciju u srpskom zdravstvu, obrazovanju ili saobraćaju. Nesumnjivo je da su mnogi koraci napred učinjeni u pogledu razvoja projektnog finansiranja nauke, povećanja interakcije i mobilnosti srpske nauke prema Evropi i svetu, većeg učešća međunarodne saradnje i međunarodnih fondova u podršci domaćoj nauci.

Međutim, u poređenju sa koracima koje tek treba načiniti, sve to je još sitno i u mnogim stvarima smo na početku. Pre svega statistike jasno pokazuju da smo po broju naučnika u odnosu na broj stanovnika na samom začelju Evrope, iza nas je jedino Turska, koja pak ima ogromnu populaciju i shodno tome veliki apsolutni broj istraživača, kao i odličnu naučnu saradnju sa SAD, apsolutno najznačajnijom naučnom silom planete. Resorno Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja pati od brojnih sistemskih slabosti, od kojih je verovatno najveća činjenica da ima bar dvostruko manje zaposlenih u odnosu na broj koji je neophodan da bi servisirao i ovako malu srpsku naukui tehnologiju, te iz toga očigledno moraju proizlaziti druge slabosti, jer preopterećeni zaposleni nužno čine greške; sa druge strane, pojedini resori čiji je predmet rada u najmanju ruku od manjeg civilizacijskog značaja imaju po petostruko ili desetostruko više zaposlenih, o budžetu da i ne govorimo.

Zatim, Strategija naučnotehnološkog razvoja Republike Srbije za period 2010-2014. ima ogromnih manjkavosti, a valjda najuočljivija je činjenica da se u njoj gotovo nijednom rečju ne pominju jedine oblasti koje su u Srbiji bar približno na evropskom i svetskom nivou, a to su osnovne nauke, poput hemije, fizike, astronomije i geonauka. Umesto toga, prioritet je stavljen na stvari koje lepo zvuče, ali nemaju mnogo suštine, kao što je borba protiv globalnog zagrevanja i drugih klimatskih promena, kojoj svaka čast i koja je nesumnjivo veliki svetski zadatak, ali kojoj Srbija bez ozbiljne industrije i sa ionako preskupim gorivom realno nije u stanju puno da doprinese. Onaj mudriji deo Strategije, koji, recimo, sugeriše potrebu poreske reforme da bi se privatni i korporativni donatori ohrabrili da ulažu u nauku oslobađanjem od poreza, što je u razvijenom svetu sasvim normalno, u Srbiji nema nikakve šanse da bude realizovano.

Priče o naučnim muzejima, naučnim sajmovima, naučnim vašarima, centrima za promociju nauke i slično, koje stalno pristižu iz ovog sastava Ministarstva lepo zvuče, ali nemaju, niti mogu imati ikakvu realnu osnovu sve dok se istraživačka nauka i razvoj u zemlji ne postave na stabilne i trajne osnove. Dok se ne političari ne suoče sa realnošću, tj. dokle god se nauka tretira kao potrošnja i socijalna pomoć, a ne kao centralni stub savremene privrede, savremenog društva i svih njegovih vrednosti, nećemo napraviti istinski iskorak napred. Pričati o našim velikim talentima, izvoditi pred kamere decu koja su osvajala medalje na medjunarodnim takmičenjima uz propratni tekst da su to rezultati srpske nauke je demagogija bez stvarnog pokrića, sve dok po institutima i fakultetima svako malo nestaje ili vode, ili struje, ili grejanja, ili internet veze. Ne izdvaja Švedska, da navedem samo jedan primer, skoro 4% svog velikog BDP-a u istraživanja i razvoj (skoro deset puta procentualno, a oko stotinu puta više u apsolutnom iznosu od Srbije) zato što je bogata – nego je bogata zato što toliko ulaže. I to je praćeno odgovarajućim društvenim ugledom koji nauka u razvijenom svetu uživa, dok je u Srbiji to sve i dalje na nivou naučnika kao socijalnih slučajeva.

Šta je to što Vi kao čovek iz nauke očekuje da će biti glavna otkrića u nauci u narednih nekoliko decenija?

Ako razdvojimo osnovne nauke od njihove tehnološke primene (u ovom potonjem će se, zapravo, dešavati najuzbudljivije stvari, naročito kada do izražaja dođu novi materijali, poput grafena za čije je otkriće dodeljena ovogodišnja Nobelova nagrada za fiziku), najznačajnija otkrića u osnovnim naukama mogla bi biti sintetičke prirode: od testiranja “teorija velikog objedinjenja”, pa i neuhvatljive “teorije svega” u fizici, do formulisanja pouzdane teorije biogeneze (nastanka života) u biologiji i teorijskog objašnjenja prirode svesti i drugih mentalnih fenomena u psihologiji, neuronaukama, pa i veštačkoj inteligenciji. Naravno, ni neko relativno neočekivano empirijsko otkriće, poput mikroskopskog života na Marsu ili fosila takvog života u prošlosti Marsa, ne bi trebalo da nas previše iznenadi.

Vratimo se malo u pšrošlost. Ko je po Vama najveći naučnik svih vremena? Koje je otkriće najzanimljivije po Vama?

Svi ovako opšto sudovi su veoma opasan teren, jer vrlo često niti imamo adekvatan aparat da sagledamo originalnost nekog stvaraoca u njegovom vremenu, niti se možemo u potpunosti osloboditi predrasuda i neobjektivnosti koje donosi sadašnje vreme, kako u nauci, tako i u životu uopšte. Uz takvu ogradu, gotovo je nemoguće izbeći zaključak da je najuticajnija ličnost u istoriji nauke bio ser Isak Njutn, koji je stvorio ne samo jednu teoriju i jednu naučnu disciplinu, već i čitav onaj ogromni, tesno isprepletani sistem paradigmi koji nazivamo klasičnom naukom.

Ukoliko bi trebalo navesti još, recimo, 5 imena koja su mu najbliže na tom naučnom Olimpu u post-renesansnom periodu (pitanje same definicije naučnika u antičkom i srednjevekovnom arapskom svetu je daleko teže, kao i adekvatno oceniti njihov, često ogroman, doprinos), to bi – krajnje subjektivno, naravno – bili i Galileo Galilej, Čarls Darvin, Albert Ajnštajn, Lajnus Pauling i Kurt Gedel.

Što se otkrića tiče, nema sumnje da sva istinski najznačajnija leže u drevno doba i da su anonimna: vatra, točak, pismo, kalendar, poluga, poljoprivreda, metalurgije različitih metala. Od docnijih, naravno da su sa stanovišta istorije nauke najznačajnija ona koja su predstavljala temeljne promene paradigmi, naučne revolucije: od otkrića nesamerljivosti dijagonale kvadrata, do eksperimentalne potvrde Belove nejednakosti i nelokalnosti kvantne mehanike koja iz nje proističe.

U domenu astronomskih nauka, nesumnjivo je da se daleko najveći deo savremenih istraživačkih aktivnosti, kao i naša "slika neba", zasnivaju na pet stubova, tj. 5 velikih otkrića do kojih je došlo u poslednjih stotinu godina: da su spiralne magline druge galaksije (Habl), širenja svemira (Habl), unutrašnje strukture zvezda (Edington, Švarcšild, Bete, Čandrašekar), porekla hemijskih elemenata (Gamov, Hojl sa saradnicima) i osobina međuzvezdane materije (Spicer sa saradnicima).

Šta je to što jedan vrhunski naučnik kao Vi danas čita? Koje filmove gleda? Serije? Kompjuterske igrice?

Hmmm, odakle početi... Ako zanemarimo profesionalne članke i knjige, u poslednjih otprilike mesec dana pročitao sam po jednu knjigu Tomasa Pinčona, Gora Vidala, Dena Simonsa i Radoslava Petkovića, autora koje sve mogu bez ikakve griže savesti preporučiti, pre i iznad svih Pinčona koga lično smatram, uz Umberta Eka, najznačajnijim živim prozaistom. Mada bih voleo da imam više vremena za čitanje, spremam se da uronim u neke od modernih klasika kojima se uvek rado vraćam, a to su pre svih Tomas Man, Stanislav Lem, Danilo Kiš i Borislav Pekić. Da citiram Erazma Roterdamskog, jednog od začetnika evropskog humanizma, kadgod dodjem do nekih para, kupim knjigu, a ako šta pretekne, tu su odeća, hrana...

Pitanje o filmu ću elegantno preskočiti, tu sam potpuna neznalica, a od serija (koje nikad ne gledam na televiziji, koju izbegavam čak i kad imam vremena) izdvojio bih one Krisa Kartera, pre svih potpuno nedostižni Dosije X i Milenijum, kao i prvih par sezona serije Lost. Konačno, kao što svi znamo, kompjuterske igre se dele na dve kategorije: Civilizaciju i sve ostale. Pošto je jedan od najvećih genija današnjice, Sid Majer, pre koji mesec objavio i Civilizaciju 5, nije potrebno naglašavati da ovaj intervju valja privesti kraju...

Šalu na stranu, predlog jednog od tadašnjih vođa Otpora negde oko 2000. godine da nijednom političaru ne bi trebalo dozvoliti da bude na javnoj funkciji ako ne pokaže da je u stanju da postigne odgovarajući minimalni skor u Civilizaciji bio je odličan; suviše odličan, ne treba naglašavati, za našu sredinu. Od ostalih igara uz koje sam proveo mnoge lepe trenutke pomenuću ovom prilikom Planescape: Torment, System Shock (oba dela), Starcraft, Deus Ex i Mass Effect (oba dela) – eklektičan izbor, ako ništa drugo.

Šta biste sada rekli mladom čoveku koji želi u našoj zemlji da se bavi naučnim radom?

Neka ostane miran i hladnokrvan. Situacija jeste teška, ali ćemo se probiti! Tj. napor će se vremenom isplatiti, a autentične vrednosti prosvetiteljstva biti prepoznate. U međuvremenu je neophodno strpljenje, otvaranje za nove uticaje, intenzivno razmišljanje i čitanje mnogo, mnogo knjiga.

Poruka čitaocima rubrike Nauka na B92 Portalu

Ko ne očekuje neočekivano, neće ga ni pronaći, jer je dobro skriveno i teško pristupačno.

(Nije od mene, več od Heraklita iz Efesa, ali je poruka podjednako vredna danas, kao i pre više od 2500 godina.)

http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=468508

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ali treba reci par stvari i ovima sto prave od nauke idolatriju. Takve gluposti naucnicima samim upravo najvise smetaju i najbesmislenije su. Npr. starter misli da kad je napisao "kvazi-naucni" da je time izrekao nesto pezorativno; kao da nauka nekim cudom obuhvata sva casna i dostojna zanimanja, a ne samo mali podskup istih. Sto ne napisa za likovnu akademiju, ili sumarski fakultet ili dif ili vojnu akademiju da su "kvazi-naucni"? Sve ove discipline (a bogami i niz drugih, poput knjizevnosti, politickih "nauka" i mnogih drugih) nemaju sa naukom blage veze, cak i kad se tako idiotski zovu (pazi oksimorona: politicke "nauke"! ili je i ono "oksi" suvise), jer nije dovoljno zvati se, vec treba razumeti i naucni metod i epistemologiju, a to je ono sto cesto najvatrenijim "braniteljima" nauke najvise fali. Jesu li nesto losiji sumar, oficir, trener ili umetnik zato sto se ne bave "naukom", niti im je potreban neki "naucni" pogled na svet (stogod to bilo). Jesmo li mi ziveli u jednom od najidiotskijih zamislivih sistema koji se dicno zvao, stariji ce se prisetiti, "naucnim socijalizmom", a ne da "n" od nauke nije imao, vec je bio 101%-na suprotnost kritickom racionalizmu na kome pociva naucni pogled na svet?

Neki drugi tu potegose pitanja da li nauka moze ili ne moze da kaze zasto postoji materija ili zivot. Pa naravno da ne moze, nauka se uglavnom ni ne bavi pitanjima "zasto" i sa velikim zadovoljstvom to prepusta filozofiji ili teologiji (protiv koje se ozbiljna i autenticna nauka, da razjasnimo za one sa jeftinijim kartama, ne bori, niti ih sagledava kao neke protivnike i neprijatelje). Ono sto bi decu trebalo uciti u osnovnoj skoli, umesto gomile glupe faktografije, jeste upravo epistemologija, koja lepo objasnjava da se nauka ne bavi ni Istinom, a ni istinom, ponajmanje "cinjenicama". Nauka se bavi objasnjavanjem i predvidjanjem fenomena; to sa istinom nema ama bas nikakve veze (izuzetak je matematika, ali tamo pojam istinitosti ima sasvim drugacije znacenje od onog u svakodnevnom zivotu, kao sto bi bar ove godine kad slavimo 100 godina od rodjenja i 75 od najveceg otkrica Kurta Gedela, mogli da naucimo).

Istorijski gledano, teologija i teolozi su dali ogroman doprinos nauci i razvijanju savremenog pogleda na svet. Ljudi poput Rodzera Bekona, Williama Occama, Albertus Magnusa, Rudjera Boskovica, Isaka Njutna (covek se smatrao podjednako teologom kao i fizicarem i alhemicarem), pa u novije vreme i ljudi kakav je bio Teillhard de Chardin, dali su ogroman doprinos razvitku nauke i bili su intelektualci prvog reda. Albert Ajnstajn je smatrao teologiju izuzetno vrednim zanimanjem, i nije se nimalo vredjao kad mu je vise sagovornika, ukljucujuci i Wolfganga Paulija, zameralo da na naucnim skupovima govori kao teolog. U tom smislu, a priori orijentisani kriticari bi mogli malo da se obrazuju, a narocito da se emancipuju od tzv. vigovskog tumacenja istorije, tj. ocenjivanja istorijskih pojava po kriterijumima danasnje korisnosti.

Sve ovo nazalost ne menja cinjenicu da je kod nas teoloski diskurs (cast izuzecima) na jezivo niskom nivou, i savrseno odslikava sumrak civilizacije u ovim krajevima (koji ni nauku nije mimoisao, za one koji ne prate; to sto se ljudi formalno vise upisuju na, sta ja znam, fiziku, matematiku, medicinu nego na teologiju ne govori nimalo da su nase fizika, matematika, medicina ista znacajnije u svetskim okvirima nego sto je nasa teologija). Za razliku od katolicke i jednog dela protestantskih crkava, pravoslavna nikada nije stavljala takav naglasak na znanje, obrazovanje, a posebno ne na spekulativno misljenje. To je i uzrok zasto je debelo zaostala za ovima i u dogmatskom i u intelektualnom smislu. Sa tim se treba hrabro suociti, mada je hrabrost Srbima (i vecem delu pravoslavnih naroda) uvek bila, nasuprot uobicajenoj na(r )cistickoj autosugestiji, slaba tacka.

http://forum.b92.net/topic/29602-rado-ide-srbin-u-popove/page__st__105__p__1316035#entry1316035

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada smo vec kod B92, cenim da je u proslosti vladala daleko gora atmosfera tamo, mada i sada postoji grupa takvih psihopata i glupaka i sa jedne i sa druge strane ...

Evo jednog skolskog primera ostrascene budale:

Jebali te komunisti. Tvoja braća u mantiji su držali Evropu u tami 10 vekova, jebote ...od vodovoda i kanalizacije do kenjanja u šumi i kupanja o božiću. Pre 2-3 godine su tek otkrili Arhimedove spise ispod sloja verskog mrsomuđenja. Kažu da su otkrivene ranije sad bi već bili par stotina godina "napred". Neki ćaknuti mantijaš nije ni znao kakvo blago drži u rukama - jebo zapreminu i trigonometriju bitno da se zapišu po hiljaditi put avanture jevrejskog super zombija.

Vera i nauka su kompatibilne sve dok se dogmi ne da prednost nad logikom i razumom u naučnom istraživanju. Pravi primer je istorija - gotovo da nema ni jednog ozbiljnog rada koji će osporiti isusovo postojanje - koje nije podržano dokazima. U pitanju je konformizam i pokušaj da se ne "uvrede osećanja vernika". Well... u tom slučaju - kad nju ejdž bullshit postane mejnstrim onda će postojati i šumske vile, kiklopi, patuljci....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не знам како је раније, али ово сада је истински нездрава атмосфера на том форуму...

Ono sto bi decu trebalo uciti u osnovnoj skoli, umesto gomile glupe faktografije, jeste upravo epistemologija, koja lepo objasnjava da se nauka ne bavi ni Istinom, a ni istinom, ponajmanje "cinjenicama". Nauka se bavi objasnjavanjem i predvidjanjem fenomena; to sa istinom nema ama bas nikakve veze (izuzetak je matematika, ali tamo pojam istinitosti ima sasvim drugacije znacenje od onog u svakodnevnom zivotu, kao sto bi bar ove godine kad slavimo 100 godina od rodjenja i 75 od najveceg otkrica Kurta Gedela, mogli da naucimo).

А ово је генијално! Даће Бог да наше школство еволуира у том правцу... Не знам да ли је неко упознат са предметом на ПБФ-у Теолошка епистемологија?  blessyou

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada smo vec kod B92, cenim da je u proslosti vladala daleko gora atmosfera tamo, mada i sada postoji grupa takvih psihopata i glupaka i sa jedne i sa druge strane ...

Evo jednog skolskog primera ostrascene budale:

Jebali te komunisti. Tvoja braća u mantiji su držali Evropu u tami 10 vekova, jebote ...od vodovoda i kanalizacije do kenjanja u šumi i kupanja o božiću. Pre 2-3 godine su tek otkrili Arhimedove spise ispod sloja verskog mrsomuđenja. Kažu da su otkrivene ranije sad bi već bili par stotina godina "napred". Neki ćaknuti mantijaš nije ni znao kakvo blago drži u rukama - jebo zapreminu i trigonometriju bitno da se zapišu po hiljaditi put avanture jevrejskog super zombija.

Vera i nauka su kompatibilne sve dok se dogmi ne da prednost nad logikom i razumom u naučnom istraživanju. Pravi primer je istorija - gotovo da nema ni jednog ozbiljnog rada koji će osporiti isusovo postojanje - koje nije podržano dokazima. U pitanju je konformizam i pokušaj da se ne "uvrede osećanja vernika". Well... u tom slučaju - kad nju ejdž bullshit postane mejnstrim onda će postojati i šumske vile, kiklopi, patuljci....

Мени је понекад шокантно када овако нешто прочитам. Да се разумемо одрастао сам и дружио са разноразним ликовима и личностима. Праг толеранције ми је изузетно висок и уопште нисам склон саблажњавању, али никада нисам срео овако милитантне појединце. Да ли су они кукавице, па само смеју да пишу и јаки су иза рачунара? Мислим на фанатике сваке врсте и опредељења.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada smo vec kod B92, cenim da je u proslosti vladala daleko gora atmosfera tamo, mada i sada postoji grupa takvih psihopata i glupaka i sa jedne i sa druge strane ...

Evo jednog skolskog primera ostrascene budale:

Jebali te komunisti. Tvoja braća u mantiji su držali Evropu u tami 10 vekova, jebote ...od vodovoda i kanalizacije do kenjanja u šumi i kupanja o božiću. Pre 2-3 godine su tek otkrili Arhimedove spise ispod sloja verskog mrsomuđenja. Kažu da su otkrivene ranije sad bi već bili par stotina godina "napred". Neki ćaknuti mantijaš nije ni znao kakvo blago drži u rukama - jebo zapreminu i trigonometriju bitno da se zapišu po hiljaditi put avanture jevrejskog super zombija.

Vera i nauka su kompatibilne sve dok se dogmi ne da prednost nad logikom i razumom u naučnom istraživanju. Pravi primer je istorija - gotovo da nema ni jednog ozbiljnog rada koji će osporiti isusovo postojanje - koje nije podržano dokazima. U pitanju je konformizam i pokušaj da se ne "uvrede osećanja vernika". Well... u tom slučaju - kad nju ejdž bullshit postane mejnstrim onda će postojati i šumske vile, kiklopi, patuljci....

Ovo je garant onaj byron22 pisao.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada smo vec kod B92, cenim da je u proslosti vladala daleko gora atmosfera tamo, mada i sada postoji grupa takvih psihopata i glupaka i sa jedne i sa druge strane ...

Evo jednog skolskog primera ostrascene budale:

Jebali te komunisti. Tvoja braća u mantiji su držali Evropu u tami 10 vekova, jebote ...od vodovoda i kanalizacije do kenjanja u šumi i kupanja o božiću. Pre 2-3 godine su tek otkrili Arhimedove spise ispod sloja verskog mrsomuđenja. Kažu da su otkrivene ranije sad bi već bili par stotina godina "napred". Neki ćaknuti mantijaš nije ni znao kakvo blago drži u rukama - jebo zapreminu i trigonometriju bitno da se zapišu po hiljaditi put avanture jevrejskog super zombija.

Vera i nauka su kompatibilne sve dok se dogmi ne da prednost nad logikom i razumom u naučnom istraživanju. Pravi primer je istorija - gotovo da nema ni jednog ozbiljnog rada koji će osporiti isusovo postojanje - koje nije podržano dokazima. U pitanju je konformizam i pokušaj da se ne "uvrede osećanja vernika". Well... u tom slučaju - kad nju ejdž bullshit postane mejnstrim onda će postojati i šumske vile, kiklopi, patuljci....

Ovo je garant onaj byron22 pisao.

Preveliki si ti optimista, ima njih vise. U pitanju je neki Black Dog, a on je po meni gori i od tog Bajrona ...

Evo i linka: http://forum.b92.net/topic/57038-zivot-vaseljena-i-sve-ostalo/page__st__330

Izvinjavam se sto sam istrolovao ovako lepu i korisnu temu ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sad procitah ovaj intervju sa Milanom Cirkovicem,i kad se pominju vanzemaljska inteligencija i potencijalni zivot negdje drugo,mozda je zanimljivo kad je kod statca Porfirija dolazio neki njegov duhovni sin i razmisljao na tu temu o vrstama izvan nase zemlje,starac Porfirije mu je rekao da je blagodaću sposznao/video da nema nikakvog života tog tipa izvan našeg.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada smo vec kod B92, cenim da je u proslosti vladala daleko gora atmosfera tamo, mada i sada postoji grupa takvih psihopata i glupaka i sa jedne i sa druge strane ...

Evo jednog skolskog primera ostrascene budale:

Jebali te komunisti. Tvoja braća u mantiji su držali Evropu u tami 10 vekova, jebote ...od vodovoda i kanalizacije do kenjanja u šumi i kupanja o božiću. Pre 2-3 godine su tek otkrili Arhimedove spise ispod sloja verskog mrsomuđenja. Kažu da su otkrivene ranije sad bi već bili par stotina godina "napred". Neki ćaknuti mantijaš nije ni znao kakvo blago drži u rukama - jebo zapreminu i trigonometriju bitno da se zapišu po hiljaditi put avanture jevrejskog super zombija.

Vera i nauka su kompatibilne sve dok se dogmi ne da prednost nad logikom i razumom u naučnom istraživanju. Pravi primer je istorija - gotovo da nema ni jednog ozbiljnog rada koji će osporiti isusovo postojanje - koje nije podržano dokazima. U pitanju je konformizam i pokušaj da se ne "uvrede osećanja vernika". Well... u tom slučaju - kad nju ejdž bullshit postane mejnstrim onda će postojati i šumske vile, kiklopi, patuljci....

Ovo je garant onaj byron22 pisao.

Preveliki si ti optimista, ima njih vise. U pitanju je neki Black Dog, a on je po meni gori i od tog Bajrona ...

Evo i linka: http://forum.b92.net/topic/57038-zivot-vaseljena-i-sve-ostalo/page__st__330

Izvinjavam se sto sam istrolovao ovako lepu i korisnu temu ...

Ma nista a na b92 stvarno ima onih hard kor mrzitelja vere NKVD tipa.

Ali ovo je tako EPIC.

http://forum.b92.net/topic/57038-zivot-vaseljena-i-sve-ostalo/page__view__findpost__p__3258971

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sad procitah ovaj intervju sa Milanom Cirkovicem,i kad se pominju vanzemaljska inteligencija i potencijalni zivot negdje drugo,mozda je zanimljivo kad je kod statca Porfirija dolazio neki njegov duhovni sin i razmisljao na tu temu o vrstama izvan nase zemlje,starac Porfirije mu je rekao da je blagodaću sposznao/video da nema nikakvogživota tog tipa izvan našeg.

Ko zna sta ga je taj pitao, da ne govorim o tome da takve price prodju kroz efekat gluvih telefona, a ako

je taj gledoa Spilberga malo vise pa ga je pitao takve "dileme" moguce da je starac to rekao da ga odvrti od

okupiranja takvim glupostima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...