Jump to content
Sign in to follow this  
мирођија

Српска православна црква/ Библиотека

Оцени ову тему

Recommended Posts

biblvelika.gif

bibliotekar.gif

  Oснивање библиотека у српском народу везано је за подизање првих храмова и манастира одмах након примања хришћанства. Српској цркви припала је ретка и јединствена част у културној историји да је међу првима унела штампану књигу у свој храм ради богослужбене употребе.

Библиотека Српске патријаршије у Београду је најстарија сачувана српска библиотека у нашој земљи, јер су многе књиге и библиотеке страдале у бројним сеобама народа, ратовима и бунама на овим подручјима. Књиге Патријаршијске библиотеке представљају једну од најзначајнијих ризница многих достигнућа научне мисли код Срба. Преко књига ове библиотеке може се пратити развој научне мисли код нас од времена св. Саве до данас у свим дисциплинама науке.

Постанак ове данашње Патријаршијске библиотеке у Београду везује се за име патријарха Арсенија трећег Чарнојевића који је приликом велике сеобе 1690. године понео са собом знатан број најнеопходнијих књига узетих из богате Патријаршијске библиотеке у Пећи. Оне чине почетни фонд књига данашње Патријаршијске библиотеке.

Осетно повећање својих књижевних фондова доживеће сеобом књига Београдске митрополије из Београда у Сремске Карловце 1737. године за време митрополита Мојсија Петровића. Тада ће она добити назив Митрополитска библиотека. За живот библиотеке значајна је и 1769. година када је донета уредба да књиге свих почивших архијереја улазе у састав Митрополитске библиотеке.

Највећи успон Патријаршијска библиотека достиже за време мудрога и сналажљивога митрополита Стефана Стратимировића (1790-1836). Он је за библиотеку сам купио 2072 књиге и поклонио своју приватну библиотеку од 2480 томова, преко 200 мапа и цртежа. У сачуваним књигама налазе се белешке и напомене писане митрополитовом руком.

Патријаршијској библиотеци у Београду своје књижевно благо у виду легата поклањали су и многи истакнути српски књижевници, историчари. Поменућемо у овом кратком прегледу само веће библиотеке које су ушле у састав Патријаршијске библиотеке:

БИБЛИОТЕКА ЗАХАРИЈА ОРФЕЛИНА, истакнутог српског књижевника и уметника, баркоресца рођеног у Вуковару 1726. Захарије је био учитељ, писар у митрополији, типограф, коректор штампарије у Венецији и Бечу, просветитељ, издавач и преводолац с руског. Покренуо је први јужнословенски часопис (Славено-Сербскиј магазин, Венеција, 1768). Преминуо је у Новом Саду 1785. год. Међу рукописима чувају се два важна Орфелинова неиздата рукописа. То је једна од највећих приватних библиотека тог времена.

http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/biblioteka.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

ruvarac.jpg

БИБЛИОТЕКА архимандрита ИЛАРИОНА РУВАРЦА, познатог историчара и оснивача тзв. критичке историографије српскога народа. Архимандрит Иларион је дуго година био библиотекар Патријаршијске библиотеке. Његова библиотека данас се чува у четири трокрилна храстова затворена ормана које је он сам још за живота наручио. Библиотека је урађена према редном броју крила ормара и редном броју полице које иду одозго на доле. Полице су обележене словима ћирилске азбуке од А-Е, а крила ормара римским бројевима I - XII . Сигнатуре књига практично изгледају овако: IА.1, I.А12 или XII Е .4 . Ово преуређење извршио је познати професор историје и академик др Никола Радојчић још као млад професор гимназије у Сремским Карловцима помажући тадашњем библиотекару Димитрију Руварцу , брату Иларионовом. Патријаршијска библиотека задржала је и данас ово уређење из чисто историјских разлога као школски пример како су некад библиотеке уређиване. За ово уређење велико интересовање показују ученици Бибилиотекарске школе у Београду приликом својих посета Библиотеци.

http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/biblioteka.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

МИТРОПОЛИТСКО-ПАТРИЈАРШИЈСКА БИБЛИОТЕКА у Београду. У Београдској митрополији од ослободђења Србије 1815. године почела се скупљати српска и страна књига у овој установи и до 1915. године представљала је веома импозантну библиотеку која је бројала преко 7650 дела. У току тешког рата 1914 - 1918. године с престоницом Србије настрадала је скоро потпуно и ова стара библиотека. Први патријарх обновљене Српске патријаршије Димитрије отпочео је и са обновом београдсдког дела Патријаршијске библиотеке. Иза смрти патријарха Димитрија у библиотеци је затечено 2312 дела са око 3819 свезака.

http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/biblioteka.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

БИБЛИОТЕКА БОГОСЛОВСКОГ УЧИЛИШТА у Сремским Карловцима. Богословско училиште у месту Сремски Карловци је најстарија виша школа међу Србима, основана је 1794. године. Радила је са мањим прекидима до краја 1919. године, када је престала са радом услед оснивања Богословског факултета при Универзитету у Београду и Загребу. Библиотека која броји 6242 дела са 15620 томова свезака из ове школе предата је на чување Патријаршијској библиотеци.

http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/biblioteka.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

БИБЛИОТЕКА БОГОСЛОВСКОГ ДРУШТВА "СЛОГА" је библиотека студената Богословског училишта у Сремским Карловцима. После престанка са радом Богословског училишта и ова је библиотека предата Патријаршијској библиотеци на чување.

БИБЛИОТЕКА ПРОТЕ СТЕВАНА ЂУРЂЕВИЋА. Прота Стеван Ђурђевић се доселио у Београд 1936. године, када је протеран из Мађарске. Приликом сеобе из Сегедина је пренео и своју библиотеку, коју је 1947. године поклонио Патријаршијској библиотеци.

http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/biblioteka.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

БИБЛИОТЕКА АРХИМАНДРИТА СТЕФАНА ИЛКИЋА, познатог црквеног писца који је радио и писао више од 50 година у Српској православној цркви. Покренуо је и уређивао познати часопис "Духовна стража" - Монашког удружења Српске православне цркве, био је учитељ, библиотекар. Будући да је био веома скроман и штедљив човек са веома солидним образовањем и знањем више страних језика, успео је да скупи веома добру библиотеку на руском, мађарском, италијанском језику.

http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/biblioteka.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

БИБЛИОТЕКА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГА САВЕ. Ова Библиотека припадала је Богословији св. Саве у Београду и почела је да се формира исте 1836. године када је основана, односно, обновљена богословија у Београду. У састав ове библиотеке ушле су тестаментом остављене књиге митрополита српског Михаила чији је број био веома импозантан за оно време, 4250 дела, као и књиге архимандрита и академика Нићифора Дучића. Ова библиотека је доста страдала у току првог светског рата, а током другог заплењена је и пренета у Загреб. Још у току сеобе један део књига штампаних латиницом заплениле су усташе и тај део књига је за библиотеку коначно нестао.

Ова библиотека је 1941. године имала 18522 дела у 60022 томова-свезака. У току рата је пропало преко 1380 књига.

http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/biblioteka.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

knjige1.jpg

И иначе Патријаршијска библиотека је своју најтежу судбину доживела 1941. године, када је од усташких окупаторских власти заплењена и пренета у Загреб. За време ове сеобе која је обављена у јесење кишно доба многе су књиге толико оштећене да нису више за употребу премда су преживеле све страхоте, као што се види на фотографији.

http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/biblioteka.html

knjige2.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

biblioo.jpg

Ово је библиотека затвореног типа, али због богатства књижевног фонда отворена је за све посетиоце и потпуно је бесплатна. Поред штампаних књига Библиотека чува 420 рукописа (целих рукописних књига или делова од 14 до 18 века) и 587 годишта старих новина.

Преко духовних пастира и учитеља Српска православна црква је одржала националну свест свога народа о прошлости и јединству ма где да су га ветрови бурне историје бацали. Данас богословске школе, факултети и институти имају своје библиотеке. А традиција је остала сачувана и у манастирима, парохијама, епархијама. Срби су библиотеке смештали, кад није било већих и погоднијих просторија, чак и у припрате самога храма. Управо овакав смештај библиотека знатно је у прошлости допринео широком описмењавању народа.

http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/biblioteka.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

mir4.gif

БИБЛИОТЕКЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ИНОСТРАНСТВУ

Организација црквеног живота Српске православне цкрве постоји и у иностранству међу Србима који су напуштали земљу, као и међу другим народима који су тражили црквену помоћ и јурисдикцију Српске цркве.

БИБЛИОТЕКЕ БУДИМСКЕ ЕПАРХИЈЕ (Сент-Андреја) у Мађарској са 53 парохије, 51 црквеном општином и 1 манастиром имају 9411 књига. Књиге ових библиотека су веома интересантне како за српску библиографију тако исто и за руску, јер су састављене из веома великог броја старих штампаних књига.

БИБЛИОТЕКЕ ТЕМИШВАРСКЕ ЕПАРХИЈЕ(Темишвар) у Румунији са 60 парохија, 51 црквеном општином и 5 манастира имају 5890 књига. Многе књиге су пропале након другог светског рата у време комунистичке владавине.

БИБЛИОТЕКЕ ИСТОЧНОАМЕРИЧКЕ-КАНАДСКЕ ЕПАРХИЈЕ (Кливленд) са 39 парохија и 39 црквено-школских општина и Библиотеком епископа имају 5960 књига.

БИБЛИОТЕКЕ СРЕДЊОЗАПАДНОАМЕРИЧКЕ ЕПАРХИЈЕ (Чикако) са 24 парохије, 24 црквено-школске општине и 1 манастиром имају 4380 књига.

БИБЛИОТЕКЕ ЗАПАДНОАМЕРИЧКЕ ЕПАРХИЈЕ (Алхамбра) са 15 парохија и 15 црквено-школских општина имају 2120 књига.

БИБЛИОТЕКЕ СРПСКОПРАВОСЛАВНОГ ЕПИСКОПСКОГ ВИКАРИЈАТА У СКАДРУ са 10 парохија имале су 2390 књига. Овај викаријат основан је од делова територија епархија Рашкопризренске и Битољске и Црногорскоприморске које су припале Албанији. Од 1929. из Албаније је систематски протериван наш живаљ. Данас више нема трага о словенским породицама и насељима ни у оним местима где је живела апсолутна словенска већина. Храмови су у селима скоро сви у рушевинама.

БИБЛИОТЕКА ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ЧЕШКО-МОРАВСКЕ (Праг) са 11 парохија и 11 црквених општина имале су до 1947. године 10690 књига. После стрељања Чешко-моравског епископа др Горазда и један православни свештеник од стране немачких окупаторских власти 1942. године скоро све библиотеке ове епархије су уништене од окупатора. Године 1947. јурисдикција над Чехословачком црквом од стране Српске патријаршије уступљена је Московској патријаршији. Данас је Чехословачка православна црква аутокефална и одржава веома присне везе са Српском православном црквом.

БИБЛИОТЕКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ МУКАЧЕВСКО-ПРЈАШЕВСКЕ (Мукачево). Овај део Украјине до 1918. године припадао је Аустроугарској држави. Од слома Аустроугарске до 1939. године припадао је Чехословачкој Републици, затим Мађарској до 1944. када су га ослободиле трупе СССР . Ову епархију је основала Српска Православна Црква после I светског рата. Епархија је имала - док се налазила под јурисдикцијом Српске православне цркве 122 парохије, 146 црквених општина и 8 манастира. Библиотеке су имале 16752 књига.

БИБЛИОТЕКЕ ЗАПАДНОЕВРОПСКЕ И АУСТРАЛИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ (Лондон). Ово је најмлађа српска епархија основана за потребе верника Српске православне цркве који живе у државама западне Европе и Аустралије. Библиотеке ове епархије су у формирању, мада већ више од два века постоје: Библиотека Српске православне црквене општине у Трсту (Италија) и Библиотека Српске православне црквене општине у главном граду Аустрије - Бечу.

Библиотека манастира Хиландара ево већ скоро осам векова брижљиво и вредно скупља и одабира културне вредности српског народа, и са поносом их показује новим генерацијама.

http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/biblioteka.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Патријаршијска библиотека, као и музеј Српске православне цркве чувају непроценљиве вредности нашег народа по којима смо познати у целом свету. Иницијали Мирослављевог јеванђеља су нешто најлепше виђено из 12.века, као и доказ да је један доле потписани Грешни дијак Григорије написао ту лепоту за Захумског кнеза Мирослава. Та вредност је сачувана, а колико је још можда много већих вредности изгубљено и пропало. Историја српског народа је славна као код многих народа али мукотрпна и горка као код мало којих народа. Колико смо страдали и уништавани били, и материјално и духовно право је чудо да још увек поседујемо непроценљиве вредности наше духовне и културне баштине. Наше постојање је још један од доказа да овај народ чува невидљива рука Божија.

                                      a>

http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/biblioteka.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

lukauo.jpg

Управник Библиотеке - ђакон Лука Новаковић

Рођен 31.октобра 1962. у Прибоју.

Завршио Богословију Св. Саве у Београду, Духовну Академију у Москви 1987.г., и пост-дипломске студије у Оксфорду, Енглеска, 1989. год. Био асистент на Богословском факултету СПЦ до 1995.г., и припрема докторат на катедри за Канонско и црквено право.

На месту управника Бибилиотеке Српске Патријаршије од фебруара 1996.г.

http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/biblioteka.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...