Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Leontijev

Sveštenomučenici Slobodan Šiljak i Milorad Vukojičić

Оцени ову тему

Recommended Posts

19. maj 2004. godine odlukom Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve  pod predsjedništvom Njegove Svetosti patrijarha srpskog G. Pavla u čijem radu su sudjelovali svi eparhijski arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve osim Mitropolita srednjezapadnoameričkog Hristofora odlučeno je ''U slavu Imena Božjeg, a na radost punine Crkve Hristove, Sveti Arhijerejski Sabor je upisao u diptih svetih mučenike: Slobodan Šiljak i Milorad Vukojičić..."

Odluke o proglašenju sveštenomučenicima dvojice pljevaljskih svećenika Slobodan Šiljak i Milorad Vukojičić, izazvalo je u narednim godinama brojne polemike koje do danas, 7 godina kasnije, još nisu završene. Javili su se u međuvremenu i brojni svjedoci koji su upoznati sa njihovim zločinima i o njima svjedoče, a Pljevlja već 7 godine proživljavaju Drugi svjetski rat. Rekonstruiraju se događaji iz tog vremena i pokušava utvrditi istina o životnom djelu dvojice pljevaljskih svećenika, Slobodana Šiljaka i Milorada Vukojičića koje su partizani strijeljali za vrijeme rata u Pljevljima. Krvavi duhovi prošlosti prizvani su otvorenim pismom Pljevljanke Milosave Strunjaš adresiranom na Sinod SPC. Strunjaševa tvrdi da su Šiljak i Vukojičić bili - ratni zločinci.

"Šiljak i Vukojičić nijesu postradali za živu vjeru, kako je to saopštio Sveti arhijerejski sabor, već ih je stigla zaslužena kazna zbog nedjela koje su učinili za vrijeme Drugog svjetskog rata", navodi ona u pismu. "Šiljak se stavio u službu okupatora odmah po njihovom dolasku u Pljevlja. On je poslao u smrt mogao oca Ratka Cerovića, svog komšiju i kuma koji je bio uključen u pripremu Trinaestojulskog ustanka. Sve je to on pratio i o tome obavještavao Italijane, sa kojima je isplanirao Ratkovo hapšenje. Zbog ovih i drugih nedjela, partizanski sud mu je 1943. godine izrekao smrtnu kaznu i on je strijeljan u Glibaćima decembra te godine".

Interesira me što vi mislite o svemu ovome? Ako je moguće volio da ovdje argumentirano raspravljamo bez ikakvih uvreda, već sa poštovajem i dostaojanstveno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја ћу ти одговорити пошто знам ситуацију из прве руке. Осим другарице Милоасаве нико није изнео те тврдње нити су оне поткрепљене од стране историчара или било кога другог. Другарица Милосава је председница одбора за неговање традиција НОБ и НОП-а у Пљевљима, а позната је по писању петиције за враћање имена Титоград и Иванград. Дакле, најобичније комуњара којој савест није чиста јер је њен рођени брат учествовао у егзекуцијама. Наводи су одбачени чак и међу црногорским историчарима комунистичке провинијенције.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zločini svećenika Milorada Vukojičića bili su još teži, tvrdi Strunjaševa u pismu. Vukojičić je, prema njenim riječima, za vrijeme okupacije pripadao takozvanoj "crnoj trojci" koja je klala i ubijala nevine civile. "Najveći zločin je ta trojka počinila u martu 1944. godine, kada je u Pljevljima ubijeno više civila. Tada je zaklana Milica Mazić, babica u pljevaljskoj bolnici, Stanica Tasovac majka maloljetne djece, studentica Ljubica Stijkanović, bračni par Diko i Jula Stamenić i njihov jedinac sin Ljubo, Milica Janketić, majka poznatog glumca Miše Janketića koji je ranije na televiziji govorio o ovom zločinu. U aprilu te godine ubijena je i Zora Karamatijević, Savka Matović, Neđeljko Mazić, Mileva Žugić, a u junu je strijeljana Nevenka Obradović. Njihova jedina krivica je bila što su podržavali borbu protiv okupatora".

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја ћу ти одговорити пошто знам ситуацију из прве руке. Осим другарице Милоасаве нико није изнео те тврдње нити су оне поткрепљене од стране историчара или било кога другог. Другарица Милосава је председница одбора за неговање традиција НОБ и НОП-а у Пљевљима, а позната је по писању петиције за враћање имена Титоград и Иванград. Дакле, најобичније комуњара којој савест није чиста јер је њен рођени брат учествовао у егзекуцијама. Наводи су одбачени чак и међу црногорским историчарима комунистичке провинијенције.

To što su joj ubili oca nema veze?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Milosava Strunjaš tvrdi da je ona vladike SPC o svemu što zna o dvojici pljevaljskih svećenika obavijestila godinu dana prije proglašenja svetima. "Vladiki Filaretu sam još 2004. godine, 10. septembra, poslala opširno pismo i opisala mu svaki detalj kako se kretalo. Tražila sam bilo kakav odgovor. Nije mi odgovorio. Provjerila sam preko pošte da li mu je preporučeno pismo uručeno i rekli su da jeste, da je primio."

A, i ona je našla pravu adresu :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја ћу ти одговорити пошто знам ситуацију из прве руке. Осим другарице Милоасаве нико није изнео те тврдње нити су оне поткрепљене од стране историчара или било кога другог. Другарица Милосава је председница одбора за неговање традиција НОБ и НОП-а у Пљевљима, а позната је по писању петиције за враћање имена Титоград и Иванград. Дакле, најобичније комуњара којој савест није чиста јер је њен рођени брат учествовао у егзекуцијама. Наводи су одбачени чак и међу црногорским историчарима комунистичке провинијенције.

To što su joj ubili oca nema veze?

Доказ? Ако га нађеш можеш се кандидовати за Нобела, јер га ни Милосава нема. Она пере брата који је окрвавио руке на невиним свештеницима због заблуде црвеног терора. Оца су јој убиле прве комшије јер им је наводно украо две свиње.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја ћу ти одговорити пошто знам ситуацију из прве руке. Осим другарице Милоасаве нико није изнео те тврдње нити су оне поткрепљене од стране историчара или било кога другог. Другарица Милосава је председница одбора за неговање традиција НОБ и НОП-а у Пљевљима, а позната је по писању петиције за враћање имена Титоград и Иванград. Дакле, најобичније комуњара којој савест није чиста јер је њен рођени брат учествовао у егзекуцијама. Наводи су одбачени чак и међу црногорским историчарима комунистичке провинијенције.

To što su joj ubili oca nema veze?

Доказ? Ако га нађеш можеш се кандидовати за Нобела, јер га ни Милосава нема. Она пере брата који је окрвавио руке на невиним свештеницима због заблуде црвеног терора. Оца су јој убиле прве комшије јер им је наводно украо две свиње.

Vjerovatnop je i Miša Janketić komunjara, ili sluga Vatikana, kad je mogao reći:"To što je učinila Srpska pravoslavna crkva je toliko amoralan čin da neću sudjelovati u čitavoj ovoj stvari čak ni kao protivnik", inače njemu je majka zaklana od strane  spomenutog sveštenomučenka.     

Share this post


Link to post
Share on other sites

У ове приче могу наседати мрзитељи Христа и Цркве, али ко довољно је отићи у Пљевља и поразговарати. Још су свежа сећања на злочине породице Струњаш. Милосавин брат је забранио да се користи реч раскрсница због речи крст коју у себи садржи, па је било распетокракје и када су тукли људи нису смели да кажу да их боле крста него звијезда. Срећом Струњаш је у току ИНФОМБИРО-ске кризе завршио на Голом отоку, али је очигледно Милосаву погодило кад је чула за канонизацију, јер је знала да ће њен брат злочинац и непоменик опет бити помињан и извучен из заборава.

Share this post


Link to post
Share on other sites

О овоме се нема шта расправљати јер је апсурдно, пошто за 7 година није пронађен нити један доказ у прилог тврдње о злочинаштву поменутих свештеномученика.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Poznajem dosta ljudi u Pljevljima i mnogi od njih potvrđuju ovo što sam napisao i razočarani su u SPC ovakvim postupkom. Uzgred, za Mišu Janketića i njegovu zaklanu majku mi ništa ne odgovaraš. Nego idemo dalje:Nikola Golubović, penzioner iz Beograda, dao je na uvid pismo na 204 pisaćom mašinom ispisane stranice koje je 1997. godine dobio od pokojnog Draga Bojovića, jedno vrijeme komandanta četničkog bataljona, a koje potvrđuje zlodjela svećenika Vukojičića.

- Drago, iako četnik, bio je jedan pošten čovjek, to pismo mi je poslao 1997. godine i jedan primjerak pisma je kod mene, a drugi se čuva u Zavičajnom muzeju u Pljevljima. Tokom rata on je spasio izvjestan broj partizana, među njima i Josifa Malovića i njegovu pratnju - svjedoči Golubović.

Dio pisma odnosi se i na Dragov susret i razgovor sa Ljubicom Stojkanović koju su, kako je kasnije saznao, jedne noći iz njene kuće u Pljevljima odveli sveštenik Maca i Vojo Kovaljski. ''Drago ja sam osuđena na smrt od četnika u Pljevljima i čekam samo da se pojave Maca, Kovaljski i Bjelica da me odvedu da rade sa mnom Bog zna što i najzad da me zakolju k'o živinče'', prenio je dio razgovora sa Ljubicom, svojom školskom kolegicom, u pismu Goluboviću Drago Bojović. Nekoliko dana nakon tog razgovora, Ljubica je odvedena od kuće i nije se nikad vratila. Drago je prema prvim informacijama mislio da je to uradio Gestapo, dok skoro dva mjeseca kasnije nije saznao da su Ljubicu uhapsili Maca i Kovaljski. To je značilo da su oni izvršili ono što je Ljubica i očekivala jer je nestala zauvijek" naveo je u pismu Bojović, par stranica ranije konstatujući da su među pljevaljskim četnicima " bili i čuveni Božo Bjelica, Vojo Kovaljski i svećenik Vukojičić, zvani Maca".

Share this post


Link to post
Share on other sites

О овоме се нема шта расправљати јер је апсурдно, пошто за 7 година није пронађен нити један доказ у прилог тврдње о злочинаштву поменутих свештеномученика.

Jasno je meni da ti nemaš što raspravljati o ovome :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Poznajem dosta ljudi u Pljevljima i mnogi od njih potvrđuju ovo što sam napisao i razočarani su u SPC ovakvim postupkom. Uzgred, za Mišu Janketića i njegovu zaklanu majku mi ništa ne odgovaraš. Nego idemo dalje:Nikola Golubović, penzioner iz Beograda, dao je na uvid pismo na 204 pisaćom mašinom ispisane stranice koje je 1997. godine dobio od pokojnog Draga Bojovića, jedno vrijeme komandanta četničkog bataljona, a koje potvrđuje zlodjela svećenika Vukojičića.

- Drago, iako četnik, bio je jedan pošten čovjek, to pismo mi je poslao 1997. godine i jedan primjerak pisma je kod mene, a drugi se čuva u Zavičajnom muzeju u Pljevljima. Tokom rata on je spasio izvjestan broj partizana, među njima i Josifa Malovića i njegovu pratnju - svjedoči Golubović.

Dio pisma odnosi se i na Dragov susret i razgovor sa Ljubicom Stojkanović koju su, kako je kasnije saznao, jedne noći iz njene kuće u Pljevljima odveli sveštenik Maca i Vojo Kovaljski. ''Drago ja sam osuđena na smrt od četnika u Pljevljima i čekam samo da se pojave Maca, Kovaljski i Bjelica da me odvedu da rade sa mnom Bog zna što i najzad da me zakolju k'o živinče'', prenio je dio razgovora sa Ljubicom, svojom školskom kolegicom, u pismu Goluboviću Drago Bojović. Nekoliko dana nakon tog razgovora, Ljubica je odvedena od kuće i nije se nikad vratila. Drago je prema prvim informacijama mislio da je to uradio Gestapo, dok skoro dva mjeseca kasnije nije saznao da su Ljubicu uhapsili Maca i Kovaljski. To je značilo da su oni izvršili ono što je Ljubica i očekivala jer je nestala zauvijek" naveo je u pismu Bojović, par stranica ranije konstatujući da su među pljevaljskim četnicima " bili i čuveni Božo Bjelica, Vojo Kovaljski i svećenik Vukojičić, zvani Maca".

Миши Јанкетићу је мајка убијена од стране Италијана и то је он потврдио у емисији "Тв лица као сав нормалан свет", тако да је комедија што ово пишеш и лажеш.

Не познајеш очигледно никог јер је у Пљевљима велика већина људи СРЕЋНА због овога, а постоји и иницијатива грађана да се сагради капела посвећена свештеномученицима. Никола Голубовић је бивши припадник КОС-а и ЈАДНО је што покушаваш да такве фалсификате протуриш. А сви знамо ко је и шта је био КОС.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Odluka Zemaljska komisija Crne Gore za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača

Zemaljska komisija Crne Gore za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača utvrdila je 15. februara 1946. godine na Cetinju da je Milorad Vukojičić, zvani Maca, rodom iz Pljevalja, učestvovao u ubistvu desetoro svojih zemljaka. Dokument o tome, broj 1487, čuva se u Državnom arhivu Crne Gore. Zemaljska komisija je utvrdila da je Vukojičić, sa saučesnicima Vojislavom Kovaljskim i Milisavom Jestrovićem "učestvovao u hapšenju i strijeljanju mirnih građana grada Pljevalja u 1944. godini". U odluci se navodi da je Vukojičić kriv za smrt Dika Stamenića, zemljoradnika, Ljuba Stamenića, automehaničara, Jule Stamenić, domaćice, Ljubice Stojkanović, studenta, Zore Karamatijević, domaćice, Mileve Žugić, domaćice, Savke Matović, domaćice, Miladina Božovića, penzionera, Božane Mišović, domaćice i Živka Kontića, unirovljernika. "Vukojičić je kao četnički dželat u štabu pljevaljske četničke brigade noću između 22. i 23. marta 1944. godine, zajedno sa četnicima Vojislavom Kovaljskim i Milanom Jestrovićem, strijeljao Stamenića Dika, njegovog sina Ljuba i ženu Julu u Pljevljima... Vukojičić je 23. marta 1944. godine u zajednici sa Kovaljskim i Jestrovićem na zvjerski način ubio Miladina Božovića, penzionera iz Pljevalja. Aprila 1944. godine Vukojičić je izvršio hapšenje mirnih domaćica iz Pljevalja, dok su ostali četnici pohapsili Mišović Božanu i Kontić Živka. Iste noći pošto su ih pohapsili, Vukojičić ih je u zajednici sa četničkim dželatima Milanom Jestrovićem, Vojom Kovaljskim i Mišom Radovićem strijeljao kod rijeke Jugoštice u Pljevljima, piše u odluci koju je svećeniktisao predsjednik Komisije Jakša S. Brajović, U odluci se navodi da je Vukojičić počinio djela ratnog zličina i "kao takav je ratni zločinac". O Vukojičićevim zločinima svjedočila je, pored Milijane Dajović i Savete Stojkanović, i Zora Stamenić. "Mog muža i svekra su ubili u potoku više kuće i ostavili nesahranjene, dok su svekrvu zakopali u đubretu", stoji u svjedočenju Zore Stamenić. Jestrović i Kovaljski, koji su sačinjavali zloglasnu četničku trojku sa Vukojičićem, također su okrivljeni za ubojstva civila. Jestrović za devet, a Kovaljski za osam ubojstava. Prema podacima zemaljske komisije, Kovaljski je do jula 1943. bio politički komesar partizanskog bataljona, kada se zajedno sa svojim komandantom Milovanom Planićem i Božom Milićem predao četnicima Milutina Jelovca. Njima je postavljen uvjet da ubiju nekoga od partizana, što su oni i učinili. Iz zasjede su likvidirali Jezda Lovrića, komesara Treće krajiške brigade.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Odluka Zemaljska komisija Crne Gore za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača

Zemaljska komisija Crne Gore za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača utvrdila je 15. februara 1946. godine na Cetinju da je Milorad Vukojičić, zvani Maca, rodom iz Pljevalja, učestvovao u ubistvu desetoro svojih zemljaka. Dokument o tome, broj 1487, čuva se u Državnom arhivu Crne Gore. Zemaljska komisija je utvrdila da je Vukojičić, sa saučesnicima Vojislavom Kovaljskim i Milisavom Jestrovićem "učestvovao u hapšenju i strijeljanju mirnih građana grada Pljevalja u 1944. godini". U odluci se navodi da je Vukojičić kriv za smrt Dika Stamenića, zemljoradnika, Ljuba Stamenića, automehaničara, Jule Stamenić, domaćice, Ljubice Stojkanović, studenta, Zore Karamatijević, domaćice, Mileve Žugić, domaćice, Savke Matović, domaćice, Miladina Božovića, penzionera, Božane Mišović, domaćice i Živka Kontića, unirovljernika. "Vukojičić je kao četnički dželat u štabu pljevaljske četničke brigade noću između 22. i 23. marta 1944. godine, zajedno sa četnicima Vojislavom Kovaljskim i Milanom Jestrovićem, strijeljao Stamenića Dika, njegovog sina Ljuba i ženu Julu u Pljevljima... Vukojičić je 23. marta 1944. godine u zajednici sa Kovaljskim i Jestrovićem na zvjerski način ubio Miladina Božovića, penzionera iz Pljevalja. Aprila 1944. godine Vukojičić je izvršio hapšenje mirnih domaćica iz Pljevalja, dok su ostali četnici pohapsili Mišović Božanu i Kontić Živka. Iste noći pošto su ih pohapsili, Vukojičić ih je u zajednici sa četničkim dželatima Milanom Jestrovićem, Vojom Kovaljskim i Mišom Radovićem strijeljao kod rijeke Jugoštice u Pljevljima, piše u odluci koju je svećeniktisao predsjednik Komisije Jakša S. Brajović, U odluci se navodi da je Vukojičić počinio djela ratnog zličina i "kao takav je ratni zločinac". O Vukojičićevim zločinima svjedočila je, pored Milijane Dajović i Savete Stojkanović, i Zora Stamenić. "Mog muža i svekra su ubili u potoku više kuće i ostavili nesahranjene, dok su svekrvu zakopali u đubretu", stoji u svjedočenju Zore Stamenić. Jestrović i Kovaljski, koji su sačinjavali zloglasnu četničku trojku sa Vukojičićem, također su okrivljeni za ubojstva civila. Jestrović za devet, a Kovaljski za osam ubojstava. Prema podacima zemaljske komisije, Kovaljski je do jula 1943. bio politički komesar partizanskog bataljona, kada se zajedno sa svojim komandantom Milovanom Planićem i Božom Milićem predao četnicima Milutina Jelovca. Njima je postavljen uvjet da ubiju nekoga od partizana, što su oni i učinili. Iz zasjede su likvidirali Jezda Lovrića, komesara Treće krajiške brigade.

Одлуке овог монтираног процеса су одбачене од стране Уставног суда Републике Цркне Горе 22. маја 2005. године. Предмет под бројем 2574/05 је прогласио неуставном и незконитом одлуке Земљског комисије од 15. фебруара 1946. Да ли је могуће да ништа не знаш?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...