Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

19.08.2016 . - Praznicna atmosfera ispunjava sve praznine ovog rukopisa  ... 

" Avgust je za mene uvek bio najlepsi i najtuzniji mesec . 

Star sam covek , niko me vise ne shvata ozbiljno , a ja sam i dalje tako ziv i svega se secam ... Svaki susret sa septembrom i mene vraca u skolsku klupu ... Ponovo ucim prva slova , zamisljam okeane , ravnice i psenicna polja . Kuca mi je bila na brdu i uvek sam mastao o poljima . Sve me je zanimalo , nisam bio lenj ... Ja sam bio nalik na ovaj planinski potok pored koga sada sedimo ... Eto kako priroda obiluje zivotom , a svi misle da ja venem ... Odbijam da priznam da sam postao starac ... 

Srecan sam . Zivot mi je uvek bio ispunjen dobrim ljudima . Odgovorio sam na sva pitanja osim na jedno sasvim decije , vesleo i nerazumno pitanje . Ni svi jezici ovoga sveta , ni citava istorija od nastanka sveta  ... nisu mogli da mi objasne kako su ljudi izmislili hleb ... Hleb koji je vecita tema , tema ziva kroz istoriju , tema Biblijskih razmera ... koja je postala i simbol samog Spasitelja ... Nisam mogao da nadjem odgovor koji bi mogao da me zadovolji ... 

Dragi moji decaci , sve te lepe sike iz zivota su secanja jednog decaka ...  Vi ste mladi , vasi zivoti su puni lepote i iznenadjenja ... Ne zelim da vas opterecujem ... Covek je stvoren da bi bio srecan ... Tako ga je valjda i Bog zamislio ...

Arsenija , duso ... sta to pises ? ... Sedi da popijemo jednu kafu ...  dedinu specijalku ..." 

Share this post


Link to post
Share on other sites

21.08.2016.

Napomena - Ova kratka prica je obican spis  , a sto se aminovanja tice , postedite me toga jada ... Mrsav uspeh postizem sa vama ... Ako hocete reci cu vam pravo - covek moze biti i andjeo a i djavo ... 

 

Sumi reka . Slusam kako neumorno zubori ... ispirajuci sva ranjena mesta ...

Pod nogama cujem samo pucketanje plasticnih flasa ... i osecam kako me prozima neki trenutak duzi od vremena ... Niko od svih tih finih ljudi se ne bi usudio da baci flasu ... kad ga neko gleda . 

Tastina - jedna nepoznata rec iz starog akatista . Sinoc sam ga nasla kako se vesto skriva izmedju dve zaboravljene knjige ... 

Ne zelim da se zvaravam . Danas je tesko izbeci pogresan put .... jer su svi nasi putevi zatrpani ljudskim nemarom . Sazaljevam oci koje to ne vide i usta koja i pred takvim prizorima ostaju nema ... To je zalost i sramota ...

Jos samo korak dva i vec se nazire groblje ... 

Mir koji samo priroda moze da da coveku ...prekida jedan piskav deciji glas koji se cuje iz daleka ...

 " Tetka , dodji ! Dodji da nas vidis  .... Nasao sam puza ... Necu da ga mucim , odlucio sam da budem dobar ... "

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Možda ću ja i umreti... Sve nešto mislim...
Kada mi Bog ovakvu radost dade..  Nenadano mislim... Možda zaista ovako neviđene stvari i dolaze samo pred smertni čas...
Možda su zato i neviđene, jer ne stignu da budu ispričane...
Možda sam već obamrla kad telo ne osećam na zemlji, bar ne ovoj, već viđenoj..
Možda mi se smilovao Gospod moj, pa je bar na tren, na jedno oko, mojim gresima zažmurio, podario blagodat ovakvu..
Bože.. Kakvu si mi to senku duši poslao?
Kao da je sva duša moja obuzeta mirom beskrajnim. Spokojstvom sumraka u kom se gasi dan Božanski..
Kao da si mi Gospode moj, samo za mene, izmislio neku novu vrstu, neko čudno biće...
Kao kad otkriju u dubinama vlažne, guste, zelene prašume, neku novu živuljku, još neotkrivenu ljudskom oku i umu, pa kao radoznali Darvin, jurim sa najdebljim notesom da je što pre osmotrim, što više o njoj spoznam...
A ona je složena, kao nijedna druga. Tako topla i drugačija...
Očarana njenim sklopom, zauvek ću sedeti kraj nje. U potpunoj tišini, posmatrajući sebe i nju kako sedimo nasuprot i gledamo se...
Stalno se iznova čudeći Tvom promislu Svevišnji!
I kao da prestalo je sve.
Uzaludna potraga za kojom je čeznuo svaki moj atom.
Svako iščekivanje i nemiri...
I dok sedimo tako, kao da sve umrlo je, a u stvari, tek sada se rađa...
Ipak umreti hoću, ali i roditi se ponovo... Jer to jedno bez drugog i ne ide.
Kroz tvoju blagodat Bože moj, kroz još samo jedan mali primer Tvog čovekoljublja, a tako Veliki u mom životu!
Ipak, za Tebe, nikada  neće biti zaludno umreti! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...