Jump to content

Моје молитвено правило


Молитвено правило  

28 члановâ је гласало

  1. 1. Имате ли своје молитвено правило?

    • Да! (^_^)
      25
    • Не, а баш бих желео/ла... (-_-)'
      2
    • Не и не треба ми. Довољно је ићи на Литургију. (u_u)/
      0
    • Први пут чујем за тако нешто.
      1
  2. 2. Да ли редовно испуњавате молитвено правило?

    • Да, уз Божју помоћ...
      12
    • Не али се трудим.
      15
    • Не и не трудим се.
      1


Препоручена порука

Моје молитвено правило



1. У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

2. Царе небески, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда присутан и све испуњаваш, Ризницо добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

3. Оче наш, који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја и на земљи као што је на небу; хлеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла.

4. а) Богородице Дјево, радуј се Благодатна Маријо, Господ је с Тобом. Благословена си Ти међу женама, и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших. (УЈУТРУ)

б) Достојно је ваистину да блаженом зовемо Тебе, Богородицу, увек блажену и све беспрекорну и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и неупоредиво славнију од Серафима, Тебе што Бога реч непорочно роди ваистину Богородицу ми Те величамо. (УВЕЧЕ)

5. Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
    И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;
    Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао са небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек;
    И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
    И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
    И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;
    И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом царству неће бити краја.
    И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
    У једну свету, саборну и Апостолску Цркву.
    Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
    Чекам васкрсење мртвих.
    И живот будућег века. Амин!

6. Упокој Господе душе уснулих слугу Твојих (имена) и опрости им сва сагрешења, вољна и невољна и даруј им Царство Небеско.

7. Смилуј се Боже на све људе који су данас изашли пред Тебе и опрости им сва сагрешења, и вољна и невољна.

8. Спаси Господе и помилуј мог духовника (име), родитеље моје (имена), браћу моју (имена), сроднике, професоре и све православне Хришћане.

9. Господе, дај љубави, мудрости, храбрости, снаге и моћ расуђивања свима нама.

10. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поред тога, читам једну катизму из Псалтира на дан, и молим се Исусовом молитвом на бројанице.

За дуже молитвено правило, искрено не бих имао снаге. Зато ћу дуже да практикујем горе наведено молитвено правило.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Немам баш неко правило.Читам основне молитве Оче Наш,Богородице Дјево.., и Исусову молитву наглас кад сам сам,а кад нисам у себи.

Ја сам убацио основне молитве по угледу на кратко молитвено правило светог Серафима, али сам додао и молитве за умрле и живе. То је добра ствар.

А молитвено правило сам одабрао због дисциплине.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У време када сам био у вишим разредима основне и кроз целу гимназију, читао сам све молитве из патријаршијског молитвеника, а у ранцу носио хиландарски.... Међутим, због разноразних ствари (као да је то неко оправдање!) данас то само у посту (па и то -ето, да се исповедим- ретко)  поштујем. Иначе, као и у првом поусту, али покушавам да компезујем Исусовом молитвом (кад год и колико год могу: значи кад возим бициклу, кад шетам са дететом... буквално кад год околности дозволе, и мислим да је то корисно) и Иже на сјакоје времја...

Што се тиче Псалтира, ја практикујем да после сваког псалма (осим на Славу) изговорим Исусову молитву уз мали поклон (појасни) и имена из помјаника. Понекад, кад ми је неко драг болестан, помињем само њега...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

МОЛИТВА БОГОРОДИЦИ ГЕТСИМАНСКОЈ - Исцелитељна

Ова молитва Пресветој Богородици нађена је у Гетсиманији, на гробу Пресвете Богородице и увек Дјеве Марије. И сваки који је носи са собом и прочитава сваки дан неће се плашити напрасне смрти ни на мору, ни на рекама, нити ће пострадати од непријатеља видљивих и невидљивих, призивајући Пресвето име Оца, и Сина, и Светога Духа и Пресвете Дјеве Марије.

Ова молитва има још и ову благодат: ако се жена мучи приликом порођаја и не може да роди, па се над њом прочита ова молитва, одмах ће се ослободити мука и родити.

И још: ако неко бива искушаван од ђавола, нека прочита ову молитву, и избавиће се од беде.

Ако неко ову молитву сваког дана чита, на три дана пред смрт јавиће му се Пресвета Богородица и утешити га.

Тако и болесници при прочитању ове молитве, стичу брзо жељено исцељење.

Ово ради уверења и утврђења православних хришћана, на помоћ онима који призивају име Пресвете Богородице, а у част и славу њеног преславног успења.

Молитва Пресветој Богородици Гетсиманској

Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом!

О, свемилостива Мати и Помоћнице хришћана! Теби се радују анђели и служе арханђели!

Радуј се, Утехо ожалошћених и Палицо слепих, Помоћницо и Заступницо слугу твојих!

Радуј се, Свети Престоле, седиште Вишњега!

Радуј се, красна Палато Цара све твари!

Радуј се, златна Кадилнице твога Творца!

Радуј се, Владарко Маријо, стубе од злата!

Радуј се, сунчани престоле небескога Цара, Дјево света и непорочна!

Сачувај ме под окриљем Твојим, који носим и читам ову молитву. У руке Твоје предајем душу своју. Удостој ме да се изобилно умножи правда моја, те да уђем у Царство небеско, по речима Господа и Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа.

О, Пресвета Дјево Маријо и непорочна Владарко, стубе и тврђаво вере! Радуј се, Невесто Неневесна!

Радуј се, непорочна Мати без мужа, која си у својој Пречистој и безгрешној утроби носила Носиоца неба и земље и свега што је на њима!

Буди ми помоћница и заступница, слузи твоме, сачувај ме у животним бригама овога света и свима противним околностима. Подари ми дуг век и продужи живот мој, као некада Језекији (цару јеврејском), испуни га земаљским добрима, у славу и част Пресветог имена Твога, да Ти певам и славим Те вавек.

О, Владарко анђела и Госпођо мира, утробом својом шира од неба. Радуј се, благодатна, с тобом је Господ!

Госпођо госпођа, Светињо светиња, часнија од херувима и серафима, покриј ме и сачувај!

Радуј се, Сасуде златни, који носиш ману!

Радуј се, Дјево Маријо, Помоћницо грешника и Горо чврста!

Радуј се, пресвета Палато највишег Цара Христа!

Радуј се, Цвете мученика и патријараха!

О, Маријо, Пресвета Дјево, која покриваш небо облацима рађањем из своје утробе једнога од Пресвете Тројице, Христа Бога нашега, помози ми, слузи своме, и укрепи ме часним и животворним крстом Сина твога, упућујући ме на прави пут спасења.

О, свети анђели и арханђели Михаило и Гаврило и свети анђеле, чувару душе моје, помозите ми грешном.

Чиста и Пресвета Дјево и Владарко Богородице, узданице свих који су без наде, славна као сунце и Преблага, виша од неба и чистија од сунчаних зрака, часнија од херувима и несравњено славнија од серафима, надо свих праотаца, славо пророка, похвало апостола и радости свих мученика, преподобних и испосника; весеље Аврамово, Исаково и Јаковљево; руно Гедеоново; красото Мојсејева, Аронова и свих светитеља; кадилницо златна и свећниче светлоносни; сасуде који носиш небеску ману, животе божанског закона. Царицо моја свехвална, најсветији престоле, утехо оних који плачу, Пречиста Тројеручицо, наставницо хришћана, Пресвета Дјево.

О, купино неопалима, пространо станиште, процветала палицо Аронова, јер из тебе, као из палице Аронове, процвета Син твој Христос избавитељ, потомак из корена Давидова, Бог наш, Господ, Творац и Сведржитељ вишњи и једини доброчинитељ.

Ти си као девојка родила Бога Реч, и после рођења остала си девојка, јер је Христос Бог и Творац својим безсеменим оваплоћењем из утробе твоје сачувао девичанство твоје неповређено и измирио нас са Богом Оцем.

Ти си помоћница беспомоћним и грешним.

Ти си тихо пристаниште онима на бурноме мору, утеха свету и скоро ослобођење затворених.

Ти си заштитница сирочића и избављење сужања.

Ти си лекарка болесних и спасење света.

Ти си тврђава монаха и нада онима који су обузети животним бригама.

Ти си трпљење, заштита и покров удовица. Ти си похвала, венац и красота девојкама, о Девојко часна!

Владарко, Царицо и Госпођо моја, покриј ме покровом Твојим и сачувај, да се не похвали нада мном убица сатана, и да ме не победи враг мој.

Помилуј ме, убогог и упрљаног, који сам многим гресима прогњевио Творца мога и Бога, Судију и Творца свих.

Јер си Ти, Пречиста, моје пристаниште, помоћница и заштитница. Прибегавајући под покров Твој, Владарко, припадам Ти, свеславна, и ропски вапијем, молећи Ти се са сузама, да ме преслатки мој Исус, Творац свега, због многих грехова које учиних, не посече недостојнога и неспремнога.

Молим Те, Пречиста, да дођем ка Христу моме, и да уђем у двор праведних, где нема суза ни невоља, ни туге, ни муке, нити тескобе, него је вечна радост, наслада и уживање са праведницима, красота и вечни живот без краја, сладост и радовање, слава и светлост у друштву ангела.

Пресвета Дјево, удостој ме, смиреног слугу твога, да се избавим од страсти и сваког греха, и испуни уста моја благодати, најслађа, и просветивши душу моју, обрадована, покрени уста моја и језик мој, да Ти радосном душом и усрдним срцем певам ову анђелску песму, којом Те је Гаврило поздравио:

Радуј се, Дјево, најблаженија међу женама!

Радуј се, пресветла Звездо, Мати Дјево!

Радуј се, која си Светло родила Цара свих!

Радуј се, која си засијала светлост правде!

Радуј се, Госпођо Владарко, виша од свих!

Радуј се, Мире и Радости свега света и спасења!

Радуј се, Радости целог људског рода!

Радуј се, Проповедање и Слово свих пророка!

Радуј се, Похвало апостола и Доброто мученика!

Радуј се, Радости и Весеље праведника!

Радуј се, Венче уздржања преподобних и умилна песмо монаха!

Радуј се, најјаснија красото светитеља!

Радуј се, најлепша Песмо свих песника!

Радуј се, Избавитељко моја од пагубне смрти!

Радуј се, Избавитељко моја од најтежег земљотреса!

Радуј се, најславније Чудо васељене!

Радуј се, Насладо и украсу свих људи!

Радуј се, Рају сладости и бесмртности!

Радуј се, Стено верних и спасења свих људи!

Радуј се, тихо Пристаниште, избављење од животних бура!

Радуј се, Обезбеђење свих умрлих!

Радуј се, Похвало, нас смирених слугу твојих!

Радуј се, Радости и Уточиште грешних и страних!

Радуј се, Помоћницо и утехо злостављаних!

Радуј се, Заступницо моја у дан суда!

Радуј се, Пречиста, многосветли дане мога просвећења!

Радуј се, Чиста, која си скршила главу змије, од које је зло потекло!

Радуј се, која свезане ослобађаш адских уза!

Радуј се, која си многу радост свету донела!

Радуј се, Узрочнице спасења свега света и славо!

Радуј се, најопеванија, наша заштитнице и покрове!

Радуј се, Владарко, ослонце верних царева!

Радуј се, која дајеш славу владарима!

Радуј се, славо и радости свештеника!

Радуј се, која си отворила двери раја!

Радуј се, која си пресекла тугу и радост донела!

Радуј се, Рају, која си утолила тугу ожалошћених!

Радуј се, Кључу небеског Царства Христовог!

Радуј се, сигурно Пристаниште и надо поуздана!

Радуј се, Помоћницо свих, Дјево Богородице!

Радуј се, Светлости Пресветога, која свет просвећујеш!

Радуј се, Мати Христа Бога, Сина Бога живога!

Радуј се, Покрове и Радости свих нас људи, која си у утроби носила наду умрлих!

Радуј се, која си у утробу своју сместила безграничнога!

Радуј се, која си млеком хранила Христа животодавца, мога милосрдног Бога и Творца!

Радуј се, која храниш Хранитеља свих, мога штедрог Човекољубца и Сведржитеља, коме припада свака слава, част и поклоњење, са беспочетним Његовим Оцем, и Пресветим и благим и животворним Његовим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

По завршетку овај узвик с поклонима до земље:

О, Пресвета Госпођо Владарко Дјево Богородице, прими недостојну молитву моју и сачувај ме од нагле смрти и дај ми пре свршетка покајање.

(чита се трипут)

Богородице Дјево, радуј се Благодатна Марије, Господ је с Тобом. Благословена си Ти међу женама, и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.

Богородице Дјево радуј се благодатна, јер си телесно у утроби носила Сина Божијег. Радуј се, јер си Га родила;

Радуј се, јер су му се мудраци поклонили. Радуј се, јер си Христа после три дана нашла у цркви. Радуј се, јер Христос васкрсе из мртвих и вознесе се на небо.

Радуј се, јер си Ти сама на небо узнета!

Радуј се, јер су Теби сви небески становници послушни!

Радуј се, јер Ти све што хоћеш учинити можеш!

Радуј се, јер си близу Пресвете Тројице!

Радуј се, јер је Твоја радост бескрајна!

Радуј се благодатна Маријо, Господ је с тобом!

Тропар, гл.6.

Пресвета Владарко, под Твоју заштиту сви припадамо, и молимо Те, недостојни, предухитри и избави град и место ово од сваке невоље, и напрасне и пагубне смрти, јер знамо да можеш све што хоћеш. Владарко света и Госпођо свих, благодатна, услиши нас, који се Теби молимо.

Пресвета Владарко, и заступницо света, анђели, арханђели, апостоли, блажени Претечо Христов Јоване, четрдесет мученика, првомучениче Стефане, Викторе, Мино и Викентије, Теодоре, Димитрије и победниче Георгије, са Атанасијем, Василијем и Григоријем, премудри Златоусте са Николајем молите се за душе наше.

        Затим,

        ОЧЕ НАШ

        МОЛИТВА  ГОСПОДУ НАШЕМ  ИСУСУ  ХРИСТУ

        БОГОРОДИЦЕ  ДЈЕВО

        СИМБОЛ  ВЕРЕ

        Свакога  дана, као молитвено  правило.

       

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Господе Исусе Христе сине Божији, молитвама Пречисте Матере Твоје и свих светих помилуј ме.

Слава Теби Боже наш, слава Теби!

Царе небески, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда присутан и све испуњаваш, Ризницо добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни помилуј нас!

Оче наш, који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја и на земљи као што је на небу; хлеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла.

Јер је Твоје Царство и Сила и Слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин

Пресвета Владарко моја Богородице.....

Достојно је ваистину да блаженом зовемо Тебе, Богородицу, увек блажену и све беспрекорну и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и неупоредиво славнију од Серафима, Тебе што Бога реч непорочно роди ваистину Богородицу ми Те величамо.

Анђеле Христов чувару мој свети...........

Затим Архангелу у зависноти од дана у недељи.

Затим: Св.Арх. Михаилу, Св.Георгију, Св.Пантелејмону, Св.Сави, за ближње, епископа,  покојне, заштиту од ничисте силе и на крају дана Вечерње!

пс. све ове молитве постоје у акатистима посвећеним овим светитељима!

http://www.molitvenik.in.rs/akatisti_index.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

obično ovako:

serafimovo pravilo plus

Molitva Svetom Vasiliju Ostroškom

plus

Sveti Sveštenomučeniče Kiprijane I mučenice Justina!

Primite smirenu molitvu nasu. Jos za vreme zemaljskog zivota vaseg mucenicki ste stradali za Hrista, ali duhom od nas odstupili nisteuceci nas da uvek hodimo po zapovestima Gospodnjim I Krst svoj trpeljivo nositi jer ste stekli smelost prema Hristu Bogu I Precistoj Materi Njegovoj. Budite I sada molitvenici I zastupnici nas nedostojnih” – I dalje u molitvi nabrajamo imena I dodajemo koji piju ovu vodu I krope se njome. Budite nam zastupnici krepki, da bismo vasim zastupnistvom bili sacuvani od besova, vracara I zlih ljudi, slaveci Svetu Trojicu:Oca I Sina I Svetoga Duha, sada I uvek I u vekove vekova. Amin”.

plus lične molitve

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 8 months later...

Sta je to molitveno pravilo? To su molitve koje covek cita redovno, svakodnevno. Razliciti ljudi imaju razlicita molitvena pravila. Necije jutarnje ili vecernje pravilo traje nekoliko sati, a necije opet samo nekoliko minuta. Sve zavisi od covekovog duhovnog nastrojenja, od stepena njegove postojanosti u molitvi i od toga koliko ima vremena.

Veoma je vazno da covek ispunjava molitveno pravilo cak i najkrace, kako bi postojala redovnost i postojanost u molitvi. Ali pravilo ne treba da se pretvori u formalnost. Iskustvo mnogih vernika pokazuje da prilikom neprekidnog iscitavanja jednih te istih molitvi njihove reci blede, gube svezinu i covek prestaje da se usredsredjuje na njih kada se navikne na jedne te iste reci. Treba se truditi da se ta opasnost izbegne po svaku cenu.

Secam se kada sam primio monaski postrig (bilo mi je tada dvadeset godina), kada sam se obratio iskusnom duhovniku za savet, upitavsi ga kakvo treba da bude moje molitveno pravilo. On je rekao: “Ti treba svakodnevno da citas jutarnje i vecernje molitve, tri kanona i jedan akatist. Treba to da procitas cak iako si veoma umoran. Cak i ako ih procitas brzo i nepazljivo – nije vazno, vazno je – da pravilo bude procitano”. Pokusao sam. Medjutim nisam uspeo. Svakodnevno citanje jednih te istih molitvi je dovelo do toga da su mi tekstovi molitve dosadili. Zbog toga sam svaki dan provodio mnogo sati u Crkvi na sluzbama, koje su me duhovno hranile, i okrepljivale. A iscitavanje tri kanona i akatista se pretvaralo u neki nepotrebni “dodatak”. Poceo sam da trazim drugi savet koji bi mi vise odgovarao. I nasao sam ga u delima svetog Teofana Zatvornika, predivnog podviznika XIX veka. On je govorio da se molitveno pravilo ne meri brojem molitvi, vec vremenom koje smo spremni da posvetimo Bogu. Naprimer mi mozemo da uzmemo na sebe pravilo da se molimo ujutru i uvece po pola sata, ali tih pola sata treba potpuno da budu posveceni Bogu. I nije toliko vazno da li mi u toku tih minuta citamo sve molitve ili samo jednu, ili cemo mozda jedno vece u potpunosti posvetiti citanju Psaltira, Jevandjelja ili molitvi svojim recima. Najvaznije je da budemo usrdesredjeni na Boga, kako ne bismo izgubili paznju i kako bi svaka rec doprla do naseg srca. Taj savet sam procitao. Ja uostalom ne iskljucujem mogucnost da ce nekome vise odgovarati savet duhovnika koji sam dobio. Ovde sve mnogo zavisi od ljudske individualnosti.

Cini mi se da je za coveka koji zivi u svetu dovoljno ne petanest nego i pet minuta jutarnje i vecernje molitve koja se izgovara s paznjom i osecajem, da bude pravi hriscanin. Vazno je samo da misao uvek bude u skladu sa recima, da srce odgovara na reci molitve, i da ceo zivot bude u skladu sa molitvom.

Pokusajte da za sledeci savet svetog Teofana Zatvornika odvojite neko vreme u toku dana za molitve i za svakodnevno ispunjavanje molitvenog pravila. I uvidecete da ce to uskoro doneti plodove.

http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/knjigaomolitvi.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима


текст је врло неприлагођен за мирјанина. bla.gif


Ја укуцао на гуглу молитвено правило и то ми изашло као једно од резултата претраге, али сад се чудим зашто сам трошио своје време читајући овај текст кад ти имаш решење у само једној реченици + прилагођено за мирјане.

+ што си ми открио да имам пијетизам према монаштву. Хвала ти брате  :drugarstvo:
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Joj ima ranih podjela međ Srbima, a jedna je na kaluđere i mirjane.

Ako mirjanin poštuje monaštvo ne valja (čuj "mirjanin" dje nadjoše ovakve riječi...ne mislim na tebe), ako vladika (recimo Ignatije) kritikuje monahe što sablažnjivo gledaju, neki, na neke pojave medj mirjanima opet ne valja...moraš biti na ovoj il onoj strani stadaradim greengrin

Ondaa vladičini učenici kritkuju kaluđere, a kaludjeri (neki, recimo Simeon) kritikuju vladiku i mirjane...ma naša posla.

Ni slučajno da nešto jeste kako valja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима


+ што си ми открио да имам пијетизам према монаштву. Хвала ти брате  :drugarstvo:


слабо ти иде тај сарказам  :ani_biggrin:

слажем се да је све лакше у заједници, него сам да луташ.
купи си молитвеник у било којој цркви или црквеној продавници, ниси ни морао да гуглаш. тамо је далеко боље објашњено него у овом пијетистичком тексту.

тебе нисам ни поменуо  bla.gif
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије поручио је 13. јуна 2021. године у манастиру Светог Прохора Пчињског, поводом 950 година од оснивања тог манастира и 700 година од упокојења краља Милутина који га је обновио, да је молитва Христова његовом Оцу позив на јединство и то не на било какво јединство, не на јединство у идеологијама овога света, не на јединства која нас деле од других, него на јединство управо у Христу.
        Током свете Литургије прочитан је одломак из Јеванђела по Јовану, а у последњој реченици је молитва Христова: Молим те, Оче, да сви једно буду. Патријарх каже да му је један човек рекао да је народ уморан од подела – на ми и они, на наше и њихово.
      - Јединство разбијамо пре свега ми сами различитим фанатизмима, осуђивањем једни других, оговарањем, завишћу на успеху онога другога, делимо себе различитим врстама искључивост. Јединство се разбија осећањем некога да је бољи од других, да је позван да буде судија другоме, да види мане другога, да види грешке другога, а да не види себе, своју таму, мрак који носи у себи. Не види потребу за тим да пронађе Христа у себи, не види потребу за тим да се мења, да прашта и тражи опроштај, а то значи да расте у Христу и тако расте у сваком јединству са сваким који је његов ближњи, а позван је сваки да буде ближњи, јер други је оно како га ми дефинишемо, други је онакав каквог га ми видимо, други је непријатељ само ако смо га ми тако дефинисали, навео је Патријарх.
      - Делимо се и онда када бирамо да будемо екстремно либерални, модерни, да нас похвали свет, да му се допаднемо, да нам аплаудира... Некада је било много више непријатеља Цркве Христове који су били отворени и транспарентни, знали смо ко је ко, није нас могла завести лажна, а наизглед истинита реч, а сада је много вукова у јагњећој кожи. Ми ћемо се молити и молимо се и за њих, да и вукови постану јагњад по свом расположењу, али ћемо знати да су вукови - вукови, и знаћемо где је наше срце и где је наш извор, знаћемо да је то Црква, каже патријарх Порфирије.
      - Црква није институција, већ да је сабор. Сви су позвани да буду Црква, све институције, свака страна у нашем народу је позвана да буде једно у Христу, једно у Цркви, истакао је Патријарх и указао на то да, када се погледа свет који се хвали својим достигнућима, споља све је златни дворац, а изнутра у највећем броју појединаца руина, рушевине и гробови.
      - И зато реч Христова изречена да сви једно буду не значи укидање слобода, не значи да сви будемо копије једни других. Та реч значи слобода, али у Христу. Да сви једно будемо у вери, онда ћемо бити једно у себи, бићемо целовити, бићемо једно у својој породици. У јединству породице биће нам здраво и село и град и држава, каже Патријарх.
      Подсећајући да је апостол Павле рекао да нема Грка и Јеврејина, Патријарх је појаснио да то значи да постајући једно нећемо се одвајати од других народа и истицати себе важнијим од других.
      - Сваки народ јесте створен да буде Црква и сваки човек икона Божја и сваки је позван да буде наш брат. Знамо да смо православни Срби, али знамо и да многи људи припадајући другим народима, и православне вере и неправославне вере, овде у манастир када долазе скрушено наилазе пре свега на љубав монаха и монахиња који овде живе, али осећају и Божју љубав и од Њега добијају помоћ, закључио је патријарх Порфирије.
       
      Извор: РТС
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија изговрена на Спасовдан, 10. јуна 2021. године, у храму Светог Саве на Врачару, на крају највеће литије у историји српског народа и његове престонице.
      Повезане вести: 
      Више десетина хиљада Београђана у Спасовданској литији
      Патријарх српски Порфиријe: Господ нас је на Спасовдан узнео на Небо и наша ограничења покидао

       
      У име Оца и Сина и Светога Духа,
      Драга у Христу преосвећена браћа архијереји, уважени Градоначелниче, домаћине овога града и први међу слављеницима данашњег празника, као и сви они који су са Вама у Вашој пратњи у чину и реду, Преузвишени Надбискупе, браћо и сестре,
      Небо се данас отворило! Данас је оно што су пророци проповедали и оно што су биле наше најдубље жеље и потребе постало реалност. Бог, који је дошао међу нас, који је постао човек, који је пострадао, распет и умро на крсту, али и васкрсао, данас је нашу природу узнео тамо где су одувек били уперени наши погледи, на оно место за које је непрестано наше срце куцало. Данас је Бог, Син Божји, узневши се на небо заједно са собом узнео и нашу људску природу, узнео своју Цркву. Ми смо испуњени тим сазнањем данас, испуњени смо слављењем Бога, радошћу, безобалном неисцрпном, несагледивом и неразумљивом за пролазно око овог света; радошћу неразумљивом за онога који у центар читаве васељене ставља себе, свој его, своје самољубље, који у центар васељене ставља као основну потребу своју да све своје покори, да му све своје служи, за онога који у центар васељене ставља поглед на свет и философију која се зове антропоцентризам, а то је идеологија која хоће да живот човеков осмисли без смисла, која хоће да осмисли своје постојање без Христа, без Бога.
      На данашњи дан нама постају јасне речи Светог оца Јустина Поповића који наш поглед на свет назива богочовечанским погледом на свет. То је поглед не само на стварну природу и токове у њој, већ је то поглед на постојање, на смисао постојања ближњег, на смисао наших међусобних односа, свега онога што нас чини радоснима, што нас испуњава, али исто тако и на смисао у свим беспућима и урвинама овога света и онда када се налазимо на крсту, кад пролазимо искушења. Ми смо се, браћо и сестре, вечерас сабрали у једно, у овој Спасовданској литији, у крсном ходу кроз улице првопрестоног нашег града Београда. Сабрали смо се под куполом овог предивног храма који је посвећен нашем родоначелнику, првом Архиепископу и архипастиру нашем, светитељу Сави. Тим ходом, том литијом кроз улице града, и сабирањем у ову жижу, у овај центар нашег града и нашега народа, ми смо показали да знамо ко смо, да знамо одакле смо, али исто тако да знамо и куда идемо. Није нама потребно да нам било ко објашњава ко смо и шта смо. Знамо ми своје име и своје презиме, знамо ко су нам отац и мајка, знамо ко су наши преци, знамо ко су наши светитељи! Знамо уосталом, браћо и сестре, ко је онај под чијим сводовима храма смо се нашли, храма подигнутом у његову славу. Знамо добро да је наше име и презиме Растко Немањић и да је то име и презиме преображено Христом постало наше име и презиме које се зове Свети Сава. То име, браћо и сестре, јесте наш заступник, али то име нас обавезује, то име нам налаже на наша бремена и плећа крст и јарам који нису тешки, крст, јарам и бреме који су благи, јер је то крст Христов. Светитељ Сава не би био нама оно што јесте и ми њим и у њему не бисмо били оно што јесмо да светитељ Сава није био Христов. Христос је његов почетак и крај, он је уобличио светитеља Саву, а он је Христом нас породио и уобличио подаривши нам пре свега савршену и чисту веру хришћанску, веру Христову.
      И гле чуда, баш на данашњи дан пре 800 година, у светој Жичи, у Дому Спасовом, Свети Сава је изговорио своју чувену беседу. Тада се се баш као и вечерас овде у Београду, у Жичи сабрало небројено мноштво православних Срба, предвођених својим епископима и свештеницима да чују шта је аманет православном Србину; да чују Беседу о правој вери. Та Беседа јесте, браћо и сестре, аманет који је оставио светитељ Сава. Суштина и срж речи Савиних, упућених тада сабраном роду своме, и нама сабраним данас и овде, као и свима који ће се после нас сабирати, износе суштину нашега постојања, износе суштину Јеванђеља, износе шта је то што је нама насушни хлеб да бисмо разумели поруку данашњег празника; таквог празника који кида границе између Бога и човека, али кида и све границе које ми неретко вештачки успостављамо међу собом.
      Свети Сава је тада у Жичи изрекао истине праве вере, вере православне, и рекао да без истинске и праве вере није могуће достићи у потпуности истински прави и аутентични живот. Али, сa друге стране и да погрешан живот, живот у злу, живот који је промашен и који је промашај, не може одражавати и не може сведочити праву веру која дарује Христа. Примера ради, Јеванђеље каже: Љуби ближњега свога као самога себе, штавише вели: Љуби и непријатеља свога - не можеш употребити лоше методе да би постигао здрав и исправан циљ. А филозофија овог света вели: Опскрби се вештинама и немој да водиш рачуна о средствима ако хоћеш да постигнеш неки циљ. Сваки циљ оправдава средства макар та средства била, једном речју, антихумана и античовечна. Такав поглед на свет никада не може да обликује хришћанина. А заповест Божја, заповест јеванђељска, она на које је Свети Сава подсетио сабране у Жичи, вели: Љуби ближњега као самога себе, али пре тога и: Љуби Господа читавим својим бићем. То је двоједина заповест. Није могуће волети Бога ако не волиш човека, ако не волиш икону Његову. Ко вели и тврди да воли Бога а не воли човека, тај лаже себе, а другима је јасан. Ми, браћо и сестре, волимо Бога слаби, немоћни и грешни. Нема тог међу нама, који кад је најсавршенији и у највећем подвигу, неће рећи као што је рекао апостол Павле: Само сам недостојни слуга Божји. Али, баш због тога што знамо да смо недостојне слуге Божје и због тога знамо да је на Спасовдан Господ нас узнео на небо и наша ограничења покидао, која су резултат самољубља, егоизма, лицемерја, осуђивања, оговарања, искључивости и ограничења која не дозвољавају да у нашој близини буде било ко - Господ је нас обезграничио! Ми смо, браћо и сестре, у Њему постали без почетка и краја. Постали смо неограничени. Зато у нашем срцу, у нашој души, у нашем наручју, на нашим грудима, има места за свакога, јер се ми налазимо на грудима Савиним, а он је нас заједно са собом спустио на груди Христове. Отуда, браћо и сестре, Христом проширеним не пристајемо на то да прихватимо оно, што неки злонамерно, па нека буде и непознавајући нас, кажу да смо најгори и да нисмо човекољубиви. Не пристајемо на то! Не зато што мислимо да смо бољи од других, него зато што знамо да нас је Господ обезграничио и зато што у Њега верујемо вером јеванђељском говорећи увек: Верујем Господе, помози моме неверју, али и: Уздамо се у Тебе, слаби и немоћни, уздамо се у Твоју љубав!
      Зато, браћо и сестре, Савина порука јесте порука спасовданска. Ништа није случајно у нашем животу, па није ни случајно што је Свети Сава беседу о правој вери изрекао на Спасовдан, јер на тај дан ми смо разумели Христову реч и поручили да хоћемо да будемо једно са Христом. А       то значи да хоћемо да будемо једно са собом и да сви будемо једно. Уморни смо, браћо и сестре, од подела. Уморни смо од ружних и лоших вести. Песникиња је рекла: Дајте нам једампут лепу вест.  А има их, хвала Богу, милијарду пута више него лоших. Па, немојте онда од нас правити будале! Опростите ми на овој јеткој речи. Ми знамо чији смо и знамо да смо Христови. Стога имамо право да ово кажемо. Морамо да будемо једно, браћо и сестре, да границе, које носимо у себи унутра, покидамо. Пре свега, у Христу да превазиђемо схизофрена своја лична стања.
      Родитељи, да бринете о својој деци. Волите их, али немојте само да им испуњавате жеље, како вас не би заболела глава од њихових несташлука, да бисте ви имали свој комфор. Волите их љубављу Христовом, распињући се за њих. Децо, да слушате своје родитеље. Волите своје родитеље и да их служите нарочито кад постану стари. Немојте заборавити на сузу мајчину, на зној очев. Немојте зато што су вас снашли ваши проблеми заборавити на потребу ваше мајке и оца да вам само чују глас. Немојте говорити: Има времена за то. Има времена за све друго, али за то је увек мало времена.
      И немојмо непрестано тражити оправдања за своје незадовољство изван себе: криви су родитељи, крива су деца, крива је школа, криво је друштво, крива је држава, криви су други народи итд. Наравно све може бити боље, али немојмо тражити разлоге за мир, за радост, за хармонију, за љубав изван себе. Немојмо се правдати што све то немамо разлозима изван себе. Није нико други крив и нема кривца, само треба примити испружену руку Христову и хтети постати бољи и постати брат и сестра свима. Неверујемо ми - рекла је недавно једна наша православна Српкиња и лекарка светског формата овде у овом храму - да је човек човеку вук. Ми знамо да је човек човеку лек! И зато је нама свако оно како смо га ми дефинисали, а не обрнуто. Јер ми Христом знамо - и хоћемо због тога да чинимо добро - да нас Бог неће питати шта су нама други чинили, него шта смо ми њима чинили. Неће нас ни питати да ли су други постали бољи, него да ли смо ми постали бољи. Хтели бисмо често да сви око нас буду савршени, али само ми да не останемо преображени и останемо у овој летаргији.
      Браћо и сестре, нека је благословен и нека је радостан данашњи дан! Ја сам благодаран што су овде моја у епископству браћа Давид, Пахомије, Арсеније, Херувим, Георгије и Стефан, свештеници и монаси, али сам посебно данас радостан, а верујем да ћете и ви бити овог тренутка када кажем да су у овој молитвеној литији са нама узели учешће и игуман манастира Хиландара отац Методије, као и игуман манастира Студенице отац Тихон. Молим све њих да се моле за све нас. Молим посебно оце игумане да се са својом братијом моле за овај град и људе који живе у њему, за читав свет и да нам Бог подари што више молитвеника. Јер духовно здравље једног народа се мери по броју монаха у том народу. Молим их да се моле да овај град увек, као што на свом грбу има отворену капију, има не само отворене капије, него и отворена срца и душе и да се сви који дођу у овај град осете се као домаћи, као и да се сви људи, независно како се моле и ком народу припадају, осете не само да су добродошли, него да су наша браћа. Исто тако, нека сваки сукоб и свака невоља, сваки неспоразум између појединаца, заједница, народа и држава, крене путем умањења, како би нас онда Господ, који нас је узнео на небо и поставио с десне стране Оцу, учинио сапрестолнима Њему и тако наша срца учинио простором обитавања благодати Духа Светога, простором мира, љубави, истине и правде, како бисмо ми онда истим путем којим је Господ најпре сишао међу нас, а онда отишао ка Оцу своме, заједно са Њим, свакога дана се узносили у добру, у врлини, у лепоти, у радости.  У радости, јер је то наше назначење  и зато што смо у радости створени! Ако нисмо у радости, то знак је да ову тајну још увек добро не разумемо и да нам  треба додати вере. Додај нам Господе вере, како бисмо Те славили овде на Земљи, свакога дана и свакога трена свога постојања и онда том вером препознали у Теби нашега Спаситеља, коме нека је слава заједно са Оцем и Духом Светим сада и увек и у векове векова, амин. Срећна слава и Господ нека све благослови!
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће 10. јуна 2021. године, на празник Вазенесења Господњег - Спасовдан, свету архијерејску Литургију са чином освећења славских дарова у београдској Вазенесењској цркви. Домаћин овогодишње градске славе је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић. 
      Повезане вести: 
      Саопштење за јавност поводом прославе славе Града Београда
      Позив патријарха Порфирија на Спасовданску литију
      Најава: Слава Града Београда - Спасовданска литија
        Свечана славска литија коју ће предводити Свјатјејши Патријарх г. Порфирије, са више стотина свештеника, члановима свих београдских црквених хорова и представницима различитих градских служби, кренуће у 19 часова од Вазнесењског храма улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, преко Трга Славија и Булевара Ослобођења до храма Светог Саве на Врачару, где ће Светејши служити молебан за Београд и његове житеље. Позивамо благочестиви народ српске престонице да узме молитвеног учешћа у прослави славе Града Београда.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ Доситеј: Владика Милутин је био човек смирења, искреног и правог пута према Богу!

      Трећег дана заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, након завршетка радног дела, шест архијереја дошло је у Ваљево да принесе молитве за покој душе блаженопочившег Владике Милутина, првог епископа обновљене Ваљевске епархије са којим су се увек радо сусретали у братској љубави. По благослову администратора Епархије ваљевске Епископа шабачког Г. Лаврентија, епископима је са браћом свештеницима у Храму Васкрсења Христовог добродошлицу пожелео архијерејски заменик Епископа ваљевског протонамесник Филип Јаковљевић. Парастосом је началствовао Преосвећени Епископ бањалучки Г. Јефрем, уз саслуживање Епископа банатског Г. Никанора, британско – скандинавског Г. Доситеја, аустралијско – новозеландског Г. Силуана, осечкопољског и барањског Г. Херувима, умировљеног Владике Георгија и више свештенослужитеља Епархије ваљевске, као и појање хора свештеника и богослова, под управом протонамесника Бранка Чолића. За све владике овај чин био је испуњен снажним осећањима, будући да су за блаженопочившег у Христу брата сви били веома везани. „ Владика Милутин је много волео своје свештенике, свој народ, понајвише Бога, а сви смо ми смо њега волели. Нека му је вечан спомен“, прозборио је кратко Владика Јефрем.
      Познанство Владике британско – скандинавског Г. Доситеја и Владике Милутина датира од октобра 1967. године, уписа и раних ђачких дана у Монашкој школи манастира Острог. Од тада до земаљске кончине Владике Милутина остали су у братској љубави. У време његовог службовања у манастиру Каона са блаженопочившим архимандритом Арсенијем, Владика Доситеј био је духовник манастира Тавна. У посете су једни другима долазили сваког месеца. Задивљујућа је била његова неизмерна љубав према сваком Божјем створењу, посебно птичицама, сећа се Владика Доситеј.
      Када је отворена припремна школа за богословију у Каони, долазио је и са својим ђацима у Тавну. Сви знамо какво је то било време, али је било много радости и љубави. Та љубав је остала до дана данашњег. Владика Милутин остаће у успомени као неко ко је повезивао све људе са којима се сретао. Када сам пре две године био овде, рекао сам:“Благо вама који живите у Ваљеву, јер живите у великој благодати коју је Бог дао овде. Под окриљем сте Светог Владике Николаја, Аве Јустина Ћелијског и Владике Милутина, који је имао срце за свако живо створење на овом свету“ – сетне су речи Владике Доситеја.
      Епархија британско – скандинавска, на чијем је он челу, је чврсто повезана са Ваљевском епархијом и преко архимандрита Доротеја, оснивача и игумана манастира Свете Тројице у Бредареду (Шведска), који је духовно стасао у манастиру Каона у време док је њиме управљао Владика Милутин.
      Отац Доротеј је провео седам година у манастиру Каона. Он јесте Швеђанин, али се осећа више Србином управо захваљујући боравку у Каони, а потом и у Лелићу. Ту љубав пренео је и у манастир у Бредареду. То је такође заслуга Владике Милутина, јер тешко је пренети љубав и домаћински однос према манастиру као кући љубави Божје. Владика Милутин је то пренео на оца Доротеја, а он то преноси на своју братију. У монашкој школи имали смо изврсне учитеље, оца Зосима и Десимира, који су нас учили домаћинском односу. Од тих младих људи у школи створени су прави домаћини, представници једног монаштва какво је у то време очекивано – успомене су Владике Доситеја, проткане жељом да и данас такав однос према манастиру цвета.
      О Владики Милутину би могло много тога да се каже. То је из дубине душе најбоље рекао Владика Силуан, који је као млад човек сазревао  уз Владику Милутина. Он јако недостаје свима у Сабору и нашој Цркви уопште. Јер, закључује Владика Доситеј, он је био човек смирења, искреног и правог пута према Богу, према човеку и сваком створењу Божјем.
      Посету Ваљеву епископи су заокружили поклоњењем Храму Светог Нектарија Егинског, у који је Владика Милутин себе уградио и као молитвеник и као неимар.
       
      Извор: Епархија ваљевска
×
×
  • Креирај ново...