Jump to content
marija

Shizofrenija

Recommended Posts

Нема на чему, драго ми је да сам и ја допринео мало нечему :)

Ово, поред теологије, спада у ужи круг мојих интересовања па сам се зато и одазвао на тему.

Видећемо, можда и ја напишем нешто па избацим овде, а могли би да се дотакнемо и паничног поремећаја пошто колико сам упућен, тога има све више у народу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

šizofrenija je izgleda organska bolest, trebalo bi je tako posmatrati, bolest "metabolizma" mozga, nešto sa tim proteinima nije u redu... slično kao parkinsonova i alzhajmerova bolest.

Evo upravo je nedavno baki mojih drugarica dijagnosticiran alzhajmer, ali simptomi su simptomi paranoidne šizofrenije, česte halucinacije gde je neko napada a ona je prisiljeljena da se brani (uglavnom od ukućana), vezano za ono što je proteklih godina bilo predmet njenog interesovanja (politika, kaže da Tadić hoće da je ubije :) )

Interesatno alzajmer se pojavio bez uobičajenih simptoma tipa senilnost itd. (tek kasnije promena ličnosti, agresivnost i halucinacije)

Vidite, kad čitate gornji tekst uviđate da mi u stvari o toj bolesti skoro ništa ne znamo, iz njega izbija bespomoćnost i neznanje (niti znamo šta i zašto je pošlo po zlu, niti kako to ispraviti), a mislim da to ne bi trebalo biti tako. Treba težiti jednostavnijim rešenjima...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево за све који нису гледали, филм о Џону Нешу, једном од највећих математичара који је поставио неке темељне тезе у савременој економији, а уједно је био и један од најпознатијих шизофреничара међу великим умовима .smesko.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sizofrenija

shizofrenija.jpg

Shizofrenija je duševna bolest koja oboleloj osobi onemogućava razlikovanje stvarnih (realnih) od nestvarnih (nerealnih) doživljaja ili iskustava, ometa logičko razmišIjanje, normalne osećajne doživIjaje prema drugim osobama, te narušava njeno društveno funkcionisanje. Kod shizofrenih poremećaja dolazi do promene određenih funkcija mozga. Posledica toga su promene mišljenja, zapažanja i afektiviteta, u globalu, promene psihe.

Učestalost

Otprilike 1% ljudi će razviti sliku shizofrenije tokom svog života. Izgleda da postoji genetska predispozicija za razvijanje bolesti. Među ljudima čiji je roditelj bolestan, ili brat ili sestra, njih 10-15% će razviti poremećaj. Kod dece čija oba roditelja imaju shizofreniju, njih 40% će razviti bolest. Stopa rizika ostaje nepromenjena, bilo da su decu odgajali roditelji, bilo da su deca bila usvojena.

Muškarci su u najvećem riziku za razvijanje shizofrenije između 15 i 35 godine života, s najvećim rizikom u dvadesetim godinama. Žene imaju najveći rizik takođe u dvadesetim godinama života - dok je rizik kod žena manji u tim godinama nego što je to slučaj među muškarcima, nakon 20-tih godina rizik ne opada kao kod muškaraca, nego čak on postaje veći kod žena.

Uzrok nastanka

Uzroci shizofrenih poremećaja do danas nisu u potpunosti razjašnjeni. Sve činjenice, međutim, ukazuju na to da su neki ljudi osetljiviji na spoljašnje uticaje i nadražaje. Zbog te ranjivosti oni posebno snažno doživljavaju mnoge stvari te su zbog toga manje "otporni" na opterećenja, stres i unutrašnje konflikte. Oni su dakle osetljiviji od drugih ljudi. Takva ranjivost se stručnim jezikom naziva vulnerabilnost. Ako opterećenja i stres postanu preveliki, kod takvih osoba dolazi do neke vrste "sloma živaca" i do pojave simptoma bolesti.

Simptomi

Bolest se može manifestovati na najrazličitije načine s potpuno različitim znakovima (simptomima). Kod pojedinih osoba simptomi mogu biti vrlo teški, dok su kod drugih beznačajni ili uopšte nisu izraženi. Postoji samo neodređen osećaj da "nešto nije u redu". Kod osoba koje pate od shizofrenih poremećaja najčešće je prisutan strah i osećaj da se od njih suviše zahteva. Kod shizofrenih poremećaja često dolazi do gubitka vlastite osobenosti, svog ja i identiteta. Takva osoba oseća da između nje i okoline nema nikakvih granica. Bolesnik osim toga veruje da su drugi preuzeli vlast nad njim, jer se ne može zaštititi (postavljanjem granica). U stručnoj terminologiji ovaj "simptom" se naziva poremećajem ega. Simptomi kod shizofrenije mogu se podijeliti na pozitivne i negativne. Pozitivni simptomi se češće javljaju u akutnim fazama ili u početnim fazama bolesti. Negativni simptomi se češće javljaju kod dugoročnog tijeka bolesti.

Najvažniji pozitivni simptomi

Halucinacije

Naš mozak poseduje neku vrstu filtera za mnoge nadražaje iz okoline koji bi u protivnom mogli da preplave mozak. Kod shizofrenih poremećaja je poremećena ta funkcija filtriranja. Moguća "odbrambena strategija" je kompletno isključivanje spoljašnjih nadražaja (slično kao "navlačenje zavese") kao na primer u snu. Naš mozak, međutim, radi i dalje: u snu sanjamo; kod bolesnika se javlja neki oblik "sna u budnom stanju" - halucinacije. On čuje glasove (akustične halucinacije), oseća mirise (mirisne halucinacije) ili vidi stvari koje ne postoje (vizuelne halucinacije) i takva zapažanja smatra realnim.

Sumanute ideje

Iz verovanja nastaju za bolesnika realna mišljenja. On čvrsto veruje da ga proganjaju (manija gonjenja), da je bog (religiozna manija) ili da se sve odnosi na njega (ideje odnosa), drži se čvrsto svojih uverenja od kojih se ne može odvratiti nikakvim uveravanjima ili dokazima da njegove ideje ne odgovaraju stvarnosti. Uzrok tome leži u činjenici da se bolesnik povukao u svoj unutrašnji svet i da je "navukao zavesu", slično kao što smo videli kod halucinacija. Na taj način gubi mogućnost da svoje misli, svoju vlastitu "stvarnost" uporedi sa realnošću u spoljašnjem svetu.

Poremećaji mišljenja

Naročito u slučajevima kad je bolesnik emocionalno uzbuđen ili umoran njegove misli i govor postaju nesuvisli ili teško razumljivi. Bolesnik će prekinuti razgovor u sred rečenice ili će potpuno izgubiti nit. Često oseća "nadiranje" određenih misli. Ti simptomi, međutim, nemaju nikakve veze sa "maloumnošću".

Najvažniji negativni simptomi

Kod grupe negativnih simptoma često je vrlo teško razgraničiti da li je neko određeno ponašanje bolesnika znak bolesti ili je pokušaj savladavanja bolesti - tako što će se, na primer, povlačenjem zaštititi od navale nadražaja.

Nedostatak volje

Bolesnici pojavom bolesti gube svoj uobičajeni elan i zanimanje za sve one stvari kojima su se ranije rado bavili. Zbog toga im vrlo teško pada ispunjavanje uobičajenih profesionalnih i ostalih zadataka.

Gubitak osećanja

Bolesnik ne može ni da se veseli, ni da izražava svoja osećanja na način na koji je to ranije mogao.

Socijalno povlačenje

Bolesnici se vrlo često povlače u sebe i ograđuju od svoje porodice i ostale okoline. Ne osećaju se dobro ni u krugu dobro poznatih osoba, a vrlo često izražavaju strah i od njih.

Depresija

Kod shizofrenih poremećaja može doći do pojave depresija, naročito ako pogođene osobe osećaju da je bolest u velikoj meri izmenila njihov život. Bolesnici mogu biti toliko očajni da više ne vide nikakav izlaz. Oko 10 % svih bolesnika je tokom trajanja te bolesti izvršilo samoubistvo!

Lečenje

Shizofrenija se leči antipsihoticima. Uz lekove mogu pomoći savetovanja i psihoterapija, kao deo procesa rehabilitacije. U akutnoj fazi bolesti, kada su jasno izraženi psihotični simptomi, bolesnika je vrlo često potrebno lečiti u bolnici. Bolesnik i njegova porodica moraju da nauče da je bolesnik posebno osetljiv, te da treba izbegavati sve situacije koje bi mogle da aktiviraju bolest, kao na primer preterani stres.

U takvim slučajevima će naročito biti važna psihosocijalna terapija. Tokom psihosocijalne terapije bolesnik i njegova porodica naučiće kako da se nose s bolešću i problemima u vezi sa njom. Na taj način se može smanjiti opterećenje vezano za bolest. Da bi se ponovo uspostavila poremećena ravnoteža prenosa nadražaja u mozgu potrebno je medikamentozno lečenje neurolepticima. Za lečenje stanja straha, depresija i poremećaja spavanja lekar će morati, pored neuroleptika, ponekad da prepiše i druge lekove.

Antipsihotici su lekovi koji uspešno, kod većine shizofrenih bolesnika, ublažavaju simptome bolesti ili ih potpuno uklanjaju. Otkako su prvi put upotrebljeni, u pedesetim godinama prošloga veka, antipsihotici su pomogli hiljadama shizofrenih bolesnika, omogućujući im gotovo normalno društveno i radno funkcionisanje. Pre tog vremena većina je shizofrenih bolesnika život provodila u psihijatrijskim ustanovama i azilima, gotovo celi život odvojena od svojih porodica, prijatelja i spoljnog sveta. Klasični antipsihotici ublažavaju pozitivne simptome shizofrenije, odnosno halucinacije i sumanute ideje.

Iako su vrlo delotvorni, jer pomažu većini bolesnika, često se događa da ih bolesnici prestaju uzimati. Dva su razloga tome. Jedan su njihove nuspojave. Uzimanje klasičnih antipsihotika može uzrokovati osećaj suvoće u ustima, zamagljen vid, konstipaciju, vrtoglavicu i pospanost; kod većine bolesnika ti simptomi nestaju nakon nekoliko prvih nedelja lečenja. Neugodnije nuspojave pri uzimanju klasičnih antipsihotika koje čine veće probleme bolesnicima i koje su jedan od najčešćih razloga za prestanak uzimanja lekova su poremećaj pokreta ili motorike. Nazivaju se ektstrapiramidne nuspojave, a ima ih oko 60% do 70% bolesnika. Mogu biti izražene kao trajni spazam ili grč mišića u vratu ili glavi (distonija) ili nemogućnost stajanja na jednome mestu i potreba za stalnim premeštanjem s noge na nogu (akatizija).

Evo još informacija sa sajta na kome isključivo doktori specijalisti odgovaraju STETOSKOP.INFO

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@Александрида,

 

Немам сада времена али обећавам да ћу поставити и коментар на овај текст у најскорије време, најкасније до сутра поподне :)

 

Овакви текстови јесу тачни али су увек једнострани и недоречени. Да не би запоставили тему и да би ствари биле јасније, написаћу данас нешто и избацићу овде, мислим да ће бити занимљиво онима које занима ова тематика.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Генијалност и схизофренија

Савремене студије о генијалности покушавају да дефинишу сам појам ,,геније“ и ,,генијалност“ у оквирима емпиријског и психоаналитичког искуства. Неке од најновијих студија тог типа су:

- Malcom Gladwell, Outliers: The Story of Success, New York 2008;

- Dean Keith Simonton, Genious 101, New York 2009.

Ове студије баве се пореклом генијалности и дају различите опције које су могуће као одговор на то питање. Једни кажу да је генијалност урођена, други пак да је последица утицаја околине, итд.

Моје мишљење је да је генијалност последица искреног сагледавања унутрашњег сопства и екстатичког изношења истог на свет (дељења са Д/другим), па стога генијалност може бити и просвећујућа, али и помрачена, зависно од унутрашњег садржаја генија. Но, циљ ове теме није бављење тиме.

Оно о чему се често слуша већ дуже време у јавности када се помене генијалност је однос генијалности и лудила, односно, где је граница? Ја не знам где је граница, али имам неко мишљење о том односу, које наравно вероватно није тачно јер сам ја теолог а не психоаналитичар. Ипак, ја ћу то своје мишљење поделити са вама јер мислим да је занимљиво и остајем отворен за сваку критику или неслагање од стране људи који познају психоанализу више од мене или им је то струка.

Једна од основних карактеристика схизофреније је губитак везе са реалношћу. Под тим не подразумевам одмах халуциногене поремећаје, већ пре свега губитак могућности реалног сагледавања света око себе. Схизофреник тек у каснијим фазама доживљава конкретне халуцинације. Оно што за сада стоји као чињеница је да рана фаза губитка везе са реалношћу подразумева једно наивно и детињасто гледање на свет и живот. То је као када дете дође код мајке и каже јој да хоће да буде астронаут, а мајка му каже: ,,Полако сине, видећемо кад порастеш, још си мали да би разумео неке ствари“, знајући да је реалност нешто другачија и да је тешко достићи је. У том смислу се креће и свест схизофреника, односно његовог одвајања од реалног сагледавања проблема и околности.

Сада када смо направили увод о схизофренику, да пређемо на генија. Верујем да ће се сви сложити да је геније у својеврсном смислу ,,човек идеје“. Не идеолог, јер идеолог следи већ постојећу идеју или је коригује према својој мери па ту измењену представља као ,,своју“. Човек идеје у овом смислу за мене је ,,стваралац идеје“, човек који је своје сопство уступио (не потчинио!) стваралаштву новог.

Граница између генија и схизофреника је танка нит, то сте чули много пута. Ја се слажем са тим и имам аргументе за то. Обзиром да је геније ,,стваралац идеја“ које су уско повезане са његовим сопством, питање је: Шта је старије, кока (сопство) или јаје (идеја)? Сматрам да одговор треба тражити у хришћанској аскетици.

Узећу за пример два генија која лично јако волим. Свети Максим Исповедник и Фридрих Ниче. Први је један од највећих богослова свих времена, а други један од највећих философа свих времена, за мене обојица генијални. Први је завршио као удеоничар Царства Божијег, а други, после нервног слома, потпуно помрачене свести и потпуно неспособан за настављање нормалног живота. Дуго сам се питао зашто је то тако.

Мислим да одговор лежи у односу сопства генија и предавања/изливања сопства (стварања идеје). Ниче је, по мом мишљењу, често лутао између те две реалности. На појединим местима чини се као да идеје превише потенцира као ,,своје“ (себе ставља испред идеја), док на другим местима као да запоставља своје ,,ја“ и потпуно празни свој его уступајући место идејама. Како год, мислим да је и у једном и у другом ишао у крајност, а на којој половини је био у тренутку доживљавања нервног слома, не знам и мислим да није важно, свакако је дуго живео без неке нарочите везе са реалношћу. Реално гледано, појам генија се често и веже за крајности и екстреме. Може и тако, али тешко да било каква крајност или екстрем може бити психички здрав. Мислим да је то превелики залогај за човечуљка од крви и меса. Може се бити геније и без тога.

Ту долазимо до другог актера моје приче, светог Максима Исповедника. Ништа мање генијалан од Ничеа, само без психопатолошких последица. Ко је читао овог богослова, зна да је његова веза са реалношћу дубока и емпиријска до непојмљивости. Е сада, питање је зашто је то тако? Два генија, а стање свести потпуно другачије. Неко би рекао сада да први има неопипљиве идеје, а други опипљиве (животне). Ја тешко да ћу моћи да попијем ту причу.

Кључ проблема налази се у нечему што је хришћанска аскетика пребогато искусила. Кључ проблема је у ,,смирењу“. Смирењу које ће се изборити са гордошћу величине идеја, која иде до те мере да јој сопство њоме опијено добровољно уступа своје место... Зато бих ја сваком господину генију рекао у брк: ,,Драги господине генијални, твоје идеје јесу изнад земље али ако и ти полетиш са њима и не останеш на земљи, нећеш дуго издржати у том летењу...“. Оног тренутка када геније допусти да његове идеје прогутају његово сопство, губи контакт са реалношћу и почиње да живи у свету који је сам измислио. А то је схизофренија...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo još jednog teksta o ovoj temi, sa nekim ponavljanjnima, ali i sa novim podacima. Ovde postoje i linkovi sa posebnim objašnjenjima navedenih podela ove bolesti.

Shizofrenija

Shizofrenija ili šizofrenija je naziv za tešku psihičku bolest.

Riječ Shizofrenija potiče od €grčkih riječi shisis (cijepanje, rascijep) i phrenos (duša). Ime je prvi put upotrijebio Eugen Bleuler 1911. godine označavajući time posebnu grupu sindroma psihičkih poremećaja. Poznati su njegovi opisi shizofrenije pod nazivom "Blojlerova 4 A", koja bi obuhvatala primarni opis bolesti sa poremećajima u sferi Afekta, Asocijacija, zatim Ambivalencija i Autizam shizofrenih bolesnika. Naziv ove teške duševne bolesti označava suštinu i ukazuje na rascijep i nesklad (disocijacija) između psihičkih funkcija, prije svega procesa mišljenja i afekta, nazvana ideoafektivna disocijacija. Ovakva vrsta disocijacije je prisutna jedino kod shizofrenije i ne sreće se kod nijednog duševnog oboljenja. Karakteriše je dakle, nesklad između mišljenja, odnosno sadržaja mišljenja, afekta i volje. Normalno, sve ono što se doživljava i što je trenutno u toku procesa mišljenja odražava se i afektom: ako se osjeća ljutnja, to je iskazano ponašanjem i mimikom, ili ako se doživljava radost to se vidi i na licu. Međutim, toga nema kod shizofrenije.

Prema MKB-10 shizofrenija se definiše kao teški duševni poremećaj koji se karakteriše poremećajem mišljenja i pažnje (percepcije), a afekat je neadekvatan (neskladan) i otupljen. Svijest shizofrenog pacijenta je bistra, jasna, tako da je svjestan svega onoga što se dešava sa njim i oko njega. Intelektualne funkcije su također, očuvane, ali nakog niz godina bolesti može doći do njihovog propadanja.

Bolest ima hronični tok sa pogoršanjima i remisijama, ali nikad ne dolazi do konačnog izliječenja, što ima veliki socijalno-medicinski značaj, jer predstavlja opterećenje kako za porodicu pacijenta, tako i za društvenu zajednicu.

Pripada grupi psihoza, a pod pojmom psihoza se najčešće podrazumijeva psihičko stanje osobe sa prisutnim sumanutim idejama i halucinacijama uz nepostojanje uvida u njihovu patološku prirodu, zatim poremećaj ocjene realnosti i gubitka veze sa realnošću, gubitak granica "Ega".

Prema MKB-10 razlikuje se više oblika shizifrenije:

Shizofrenija kasnog i vrlo kasnog početka

Pojava bolesti poslije 40. godine života naziva se shizofrenija kasnog početka, a poslije 60. godine života shizofrenija vrlo kasnog početka, češće su kod žena. Iako su pojedini autori zapazilii izvjesne razlike u simptomatologiji danas je prihvaćeno gledište da nema bitnijih razlika između kliničkih slika bolesti rane i kasne shizofrenije. Međutim, utvrđeno je da među bolesnicima sa kasnim početkom ima više vidnih, taktilnih i olfaktivnih halucinacija, sumanutih ideja proganjanja, zatim da manje ispoljavaju formalne poremećaje mišljenja, afektivnu zaravnjenost ili tupost.

Tip I i tip II shizofrenije

Ova podjela potiče još od Bleulera sa shvatanjem da postoji više shizofrenijâ.

Shizofreni sindrom tip I ima akutni početak, dominiraju pozitivni simptomi, reaguju povoljno na neuroleptičku terapiju, navodno u CNS-u imaju povećan broj dopaminskih receptora, bez strukturnih i neuropatoloških promjena mozga i imaju povoljan ishod.

Shizofreni sindrom tip II ima postepen početak, dominiraju negativni simptomi, reaguju nepovoljno na neuroleptičku terapiju, sa strukturnim i neuropatološkim promjenama mozga (proširenje lateralnih komora) i imaju nepovoljan ishod.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Kako je dobar tekst, odličan. Ovakvog nam materijala treba za ovu temu, a ja ga nešto nemam, tako da samo nastavi.

Тај текст је моје виђење ствари, не значи да је тачно.

Верујем да би ти то много боље урадила.

Ја ћу и даље, као и ово сада, писати по инспирацији, када дође нека тема везана за ово.

Опет кажем, има људи који много боље од мене познају ову проблематику па нека се и они јаве, ја сам крајњи аматер у овоме.

Share this post


Link to post
Share on other sites

E pa baš ovo što je je tekst autentičan (tvoj) treba ovde ubacivati i da, treba da se uključe i stručnija lica u ovu tematiku, jer i ja sam samo laik koji jako ceni psihijatriju/psihologiju i dugo je prati :) Samo ti piši, a ja ću se ubacivati, da tema ne zamre.

Share this post


Link to post
Share on other sites

E pa baš ovo što je je tekst autentičan (tvoj) treba ovde ubacivati i da, treba da se uključe i stručnija lica u ovu tematiku, jer i ja sam samo laik koji jako ceni psihijatriju/psihologiju i dugo je prati :) Samo ti piši, a ja ću se ubacivati, da tema ne zamre.

Као што рекох, мени је то додатно интересовање, не примарно, и јако ме занима али исто тако јако мало знам :).

А обзиром колико година имам, сигурно пратиш дуже од мене, па изволи, ја сам овде да учим, не да подучавам :).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...