Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
marija

Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

Оцени ову тему

Recommended Posts

МОДЕРАТОР

Нека...Тражи. Пробај... Боље бирај и погрешне, него да спаднеш на то, да погрешни бирају тебе. Ако грешиш из веровања, то је бар и узвишена грешка - преварен си на неки начин. Али, ако те бирају погрешни... онда ризикујеш да будеш нечија освета, нечији очај, или нечији резервни избор. Зар највећа осећања на свету, твоја, требају бити само резерва? Зар да нешто што Воли, треба да теши нечји очај? Зар нешто што прераста смисао Васионе и њену структуру, простор и време, треба само да послужи изазивању љубоморе у једном, најпростијем, шаблонском покушају парења и коћења? Главу горе! Има и оне врсте, срешћеш их, који читају из очију како ти срце куца. Главу горе!  

 

   Ratko Petrović

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

"Najbolje se osećam među jednostavnim ljudima, pred kojima mogu da odbacim svoje oklope, da zaboravim komplekse i opreznost, s' kojima mogu da se smejem, da kažem sve što mislim, ne plašeći se da će me pogrešno shvatiti. Srećom, ima takvih ljudi, i ja im se uvek neobično radujem."

(M. Selimović)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

"Двоје људи, човек и жена, у међусобном односу, нису никад потпуно у истом положају. Мени је нпр. било увек теже него Ирини, па ми је теже и сада кад се растајемо. Ја, по овоме што осећам као губитак видим шта сам имао, а она не зна и никад неће знати шта губи, јер није никад знала шта има."

(Иво Андрић)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Nemoguće je u životu ne biti slab. Nemoguće se uvijek održati na nogama, ne proplakati, ne osjetiti samosažaljenje i muku, ne upasti u depresiju, nemoguće je ne naljutiti se, ponekad ne baciti koplje u trnje, ne doživjeti mračne trenutke, kad ti se čini da su ti svi ljudi neprijatelji i da život nema smisla.

No, ne samo da dođu takvi trenuci, nego ti smiješ biti slab. Slabost je trenutak kad te Bog zove da podigneš ruke k Njemu i vikneš: Oče bez tebe dalje ne mogu. Pad je trenutak milosti. Pokleknuo si možda ne samo na poslu, ne samo u svađi s bračnim drugom, ne samo da si izgubio najboljeg prijatelja, nego si možda pokleknuo i u teškom grijehu protiv kojega se već dugo boriš, opet si napravio grešku za koju si rekao da je nikad više nećeš učiniti.

Da, na tebi je da odlučiš ne pasti, ali nije uvijek u tvojoj moći, da zaista ne padneš. Ako je Bog dopustio da padneš, On ima neki veći cilj, veći razlog zbog kojeg je to dopustio. Na tebi je da ga upitaš zašto i kreneš u ono novo prema kojemu ti je otvorio vrata.

Padovi dokazuju da si samo čovjek. A čovjek je ograničeno biće, ovisno o Bogu. Padovi ti dokazuju da je realnost života da možeš pasti. Važno je, međutim, ne ostati ležati nego se dignuti i ići naprijed. Padovi se tako popravljaju da im se nasmiješiš, oprostiš sebi i drugima i kreneš još odlučnije naprijed.

T. Ivančić, 'Povratak nade'

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Sva iskusenja, sva ispastanja i sve patnje u zivotu mogu se meriti

snagom i duzinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovo pravo

podrucje. Dan je samo bela hartija na kojoj se sve belezi i ispisuje,

a racun se placa nocu, na velikim, mracnim i vrelim poljima nesanice.

Ali tu se i sve resava i brise, konacno i nepovratno. Svaka preboljena

patnja nestaje tu kao reka ponornica, ili sagori bez traga i spomena.

Ivo Andric

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

„Osecanja su prosto tu.Nisu ni dobra ni losa,jednostavno postoje...Obrasci jacaju opazanje,a opazanje jaca osecanja.Vecina osecanja su odgovori na opazanje-ono sto mislis je istina u datoj situaciji.Ako je tvoje opazanje pogresno,onda ce i tvoje osecanje biti pogresno.Zato,proveri svoje opazanje,a pre svega proveri tacnost svojih obrazaca-onoga u sta verujes.To sto cvrsto u nesto verujes ne cini to istinitim.Budi spreman da preispitas sve u sta verujes.Sto vise budes ziveo u istini,tvoja osecanja vise ce ti pomagati da vidis jasnije...“

Koliba – Vilijem Pol Jang

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Ako si težak to ne znači da si i stabilan.
Vetar, može počupati ogromno drvo iz korena, ako mu se tako hoće. Dok će malena vlat trave, od snage istog vetra ostati nedirnuta. Nepočupana. Ako si jak to ne znači da si i neuništiv. Velika usijana stenа na rubu pustinje će se hladiti u noći, stezati, sažimati... A potom će se kada je obljubi hladnoća pustinjskog zagrljaja, ona prosto raspolutiti, raspasti, na najsitnije parčiće kvarca. Dok će se maleni kaktus iz iste te hladnoće, samo dobro napojiti. I biće spreman da se zdravo zeleno ceri ceo sutrašnji dan Suncu u lice.

 

Ratko Petrović

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Човек и не зна шта је права срећа ни права несрећа. Сва-

ко о срећи има различито мишљење, према добима живота,

према својој култури, или према свом сталежу; а несреће су

опет толико неизбројне да ниједан човек није у стању да их

замисли све уједно. Човек зна само за дубину и горчину не-

среће коју је сам преболео, али нико не зна несреће ни боле-

сти које други подносе.

 

Ј.Дучић, Благо Цара Радована

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

A ja vam kažem da je život mrak, osim kad postoji žar,
a svaki je žar slep, osim kad postoji znanje,
a svako znanje je uzaludno, osim kad postoji rad,
a svaki je rad prazan, ako nema ljubavi,
a kad sa ljubavlju radite, tek onda se spajate
sa drugima, sa sobom i sa Bogom.*
*Halil Džubran

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Bila je nedelja i cela porodica je bila na ručku kod bake. Tada je morala imati već četrnaest godina i žalila se da ne može da uradi neki zadatak za školu i da sve što započne ispadne skroz pogrešno.“Možda te greške nečemu uče”, rekao je otac. Ali Brida je insistirala da je ničemu ne uče; da je krenula pogrešnim putem i da sada ništa nije moglo da se učini.Otac ju je uzeo za ruku i odveo u sobu u kojoj je baka gledala televiziju. Tamo je bio jedan veliki stari sat koji već godinama nije radio jer nije bilo delova da se popravi.“Ne postoji ništa skroz pogrešno na svetu, kćeri moja”, reče otac pokazujući joj sat.“Čak i sat koji ne radi uspe da bude tačan dva puta dnevno.”

Paolo Koeljo – Brida

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Čovjek ima više hrabrosti prema drugom, nego prema sebi. Da nije toga, ne bi bilo zla na svetu. Savršenstvo čoveka sastojalo bi se u tome da bude većma strog prema sebi, nego li čak i pravedan prema drugom. Ja znam puno ljudi koji su bili vrlo pravedni prema drugom, ali nisu bili strogi prema sebi, i zato su bili uvek labavi u stvarima dobra. Oni su bili više diletanti, nego artisti dobra. Njihova pravednost je uvek propadala, ako nije bila u pitanju tuđa ličnost nego njegova sopstvena, jer pravednost prema sebi zavisi od strogosti prema sebi, kao što pravednost prema drugom zavisi samo od naše dobrote. Pravednost je jedno kraljevsko osećanje, i čovek pokazuje pravednost često više laskajući sebi, nego voleći drugog. Najbolji ljudi su oni koji su prema sebi najstroži, i koji oproste drugom i ono što nikad ne bi oprostili samom sebi.

Jovan Dučić, “Blago cara Radovana”

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Poslednja ljubav u Carigradu

Svi mi imamo s Bogom jedan ugovor. Polovina svega što imamo, ili činimo,
polovina vremena, snage ili lepote, naših poslova i putovanja ostaje nama na
raspolaganju, a druga polovina ide Bogu. Tako je i sa ljubavlju. Pola naše ljubavi
ostaje nama, a druga polovina ide Bogu na istinu i ostaje tamo na lepšem mestu
i traje zauvek, ma šta se s našom polovinom naše ljubavi ovde desilo…

Milorad Pavić

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Bog me je stvorio da budem dete i ostavio me da celog života budem dete. Ali zašto je onda dozvolio životu da me bije, da mi otima igračke i da me ostavlja samog u školskom dvorištu da gužvam svojim slabašnim ručicama plavu prljavu keceljicu, svu umrljanu suzama?

Ako već ne mogu da živim bez nežnosti, zašto su mi je uskratili? Ah, kad god vidim na ulici neko dete kako plače, neko dete prognano od drugih, boli me, više od tuge tog deteta, užas koji je prepatilo moje nespremno, iznureno srce. Boli me celom dužinom i širinom mog proživljenog života, i moje su one ruke koje gužvaju keceljicu, moja su ona usta izobličena od pravih suza, moja je ona slabost, ona samoća, a smeh odraslih prolaznika koristi moju žalost kao svetlost šibica ukresanih na osetljivom tkivu moga srca.

Fernando Pesnoa - Knjiga nespokoja

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Živeti u radosti

Prava unutrašnja radost samu sebe stvara
Ona ne zavisi od spoljašnjih okolnosti.
Reka teče u tebi i kroz tebe, noseći poruku radosti
Ta božanska radost jedina je svrha života.

Svi smo mi tragaoci, i naš cilj je isti: da postignemo unutrašnji mir, svetlost i radost, da postanemo nerazdvojno jedno sa našim Izvorom i da živimo život pun istinskog zadovoljstva.
Živeti u radosti znači živeti unutrašnji život. To je život koji vodi samospoznaji. Samospoznaja je spoznaja Boga, jer Bog nije ništa drugo do Božanstvenost koja je duboko u svakom od nas, koja čeka da bude pronađena i otkrivena. Mi takođe o Bogu možemo da govorimo kao o Unutrašnjem Pilotu ili Svevišnjem. Ali, bez obzira koji termin koristimo, mi mislimo na ono Najviše unutar nas, na ono što predstavlja krajnji cilj naše duhovne potrage.
Samo ako hranimo unutrašnji život, spoljašnji život može imati pravi smisao. Tri puta dnevno mi neizostavno hranimo svoje telo. A opet, duboko u nama postoji božansko dete koje se zove duša; mi ne nalazimo vremena da nahranimo to dete. Duša je svesni predstavnik Boga u nama. Sve dok dete-duša nije ispunjeno, mi nikad ne možemo biti ispunjeni u našem spoljašnjem životu.
Kako da načinimo sponu između spoljašnjeg i unutrašnjeg života? Ako znamo božansku umetnost meditacije, lako i svesno možemo ujediniti ova dva sveta. Kad vežbamo meditaciju, svaki trenutak postaje zlatna prilika da odbacimo depresiju, frustraciju, bes, strah i druge negativne osobine, a da na površinu iznesemo božanske osobine unutrašnjeg sveta: ljubav, mir, radost i svetlost.
Duhovna osoba treba da bude normalna osoba, zdrava osoba. Da bi dosegla Boga, duhovna osoba mora da bude božanski praktična u svojim svakodnevnim aktivnostima. U božanskoj praktičnosti, mi delimo svoje unutrašnje blago, mi osećamo božansku motivaciju u svemu što činimo i delimo rezultate sa drugima. Duhovnost ne negira spoljašnji život. Spoljašnji život treba da bude ispoljavanje božanskog života unutar nas.



(Šri Činmoj, iz knjige „Krila radosti“)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...